Zna čaj internih modela u upravljanju rizicima osiguravača

1. 9 Značaj internih modela u upravljanju rizicima osiguravača Nenad Milikić, Uniqa osiguranje Aranđelovac, 07. jun 2014.

2. Pravni okvir – Solventnost II Slika 1. Tri stuba na kojima se zasniva Solventnost II Solventnost II Stub 1 Kvantitativni zahtevi Tehničke rezerve Minimalni zahtevani kapital Investiranje Stub 2 Kvalitativni zahtevi Interne kontrole i upravljanje rizikom Nadzor od strane regulatornog organa Stub 3 Obelodanjivanje Transparentnost Obelodanjivanje / Izveštavanje Tržišna disciplina

3. Pravni okvir – Solventnost II Slika 2. Ekonomski bilans uspeha Obaveze Imovina Višak kapitala Raspoloživi kapital SCR Imovina koja pokriva tehničke rezerve i SCR Tehničke rezerve

4. Definicija i svrha primene internih modela • Evropska komisija regulatora osiguranja i penzionog sistema (Committee for European Insurance and Occupational Pensions Supervisors – CEIOPS) ne nudi nikakvu formalnu definiciju šta je to interni model. Takođe, ne postoji ni formalna definicija šta interni modeli treba da obuhvate. • Solventnost II definiše računanje zahtevanog kapitala putem standardnog pristupa, parcijalnog internog modela i potpunog internog modela. • Za dati rizik ili riziko modul, osiguravajuća kompanija može da zameni standardnu formulu svojom sopstvenom metodologijom i da kreira model za određivanje zahtevanog kapitala.

5. Definicija i svrha primene internih modela • Pod internim modelom se podrazumeva model kojim se određuje ukupan zahtevani kapital. • Ako se zamena izvrši samo za jedan ili za nekoliko rizika, onda se ovi interni modeli nazivaju parcijalni interni modeli. • Pošto se pomoću parcijalnog internog modela određuje jedan ili više rizika u celokupnom modelu, preostali rizici se obuhvataju standardnom formulom. • Primena parcijalnih ili potpunih internih modela za merenje rizika ima za cilj da podstakne osiguravajuće kompanije da preciznije procenjuju i kontrolišu rizike. • Glavni cilj internih modela nije smanjenje zahtevanog kapitala, već bolje upravljanje rizicima i interno poznavanje poslovanja.

6. Odobrenje za primenu internih modela • Od dana dostavljanja zahteva od strane osiguravajuće kompanije za primenom parcijalnog internog modela, regulatorni organ ima na raspolaganju šest meseci za davanje odobrenja. • Ključni princip za odobrenje internog modela je uspeh testa upotrebljivosti, koji ima za cilj da osigura da svi interni modeli budu utemeljeni u poslovanju osiguravajuće kompanije. • Modeli moraju da budu transparentni, odnosno modeli koji se razmatraju ne mogu da budu odobreni ako su proces modeliranja i matematički aparat skriveni. • Za regulatorni organ je veoma važno da osiguravajuće kompanije budu sposobne da pokažu odgovarajuće razumevanje procesa i primene, kao i dobijenih rezultata koje daju interni modeli.

7. Odobrenje za primenu internih modela • Suštinskizahtevi za implementaciju internog modela u okviru kompanije: • 1. Definisanje oblasti na koju se odnosi model. • 2. Opis metodologije modela i svih pomoćnih modela. • 3. Kompletnost dokumentacijeza sve aspekte razvoja modela. • 4.Kvalitet podataka. • 5. Tehničkookruženje(informacione tehnologije, arhitekturai proces • toka podataka).

8. Odobrenje za primenu internih modela • Direktiva dopušta veliku slobodu izbora kada se radi o parcijalnim internim modelima, ali osiguravajuće kompanije moraju da obrazlože zašto određeni riziko moduli ili vrste rizika potpadaju pod oblast primene parcijalnih internih modela, a ne standardne formule. • Argumenti osiguravajuće kompanije mogu da budu da određena kategorizacija rizika kod parcijalnih internih modela bolje reflektuje profil rizika kompanije, usled nedostatka pouzdanih informacija za modeliranje određenih oblasti. • Model poslovanja osiguravajuće kompanije mora da se posmatra tako da složenost internog modela odgovara materijalnosti određenog proizvoda ili vrste osiguranja.

9. Odobrenje za primenu internih modela • Proces prijave može da ima tri moguća ishoda: • 1. Odobrenje: kompanija treba da počne da koristi model za • računanje SCR. • 2. Uslovno odobrenje: prvo moraju da se ispune određeni uslovi. • 3. Ograničeno odobrenje: odobrenje nije dobijeno za korišćenje • internih modela za sve riziko module ili vrste osiguranja. U tom • slučaju, računanje SCR za ostale vrste osiguranja bi moralo da • se vrši korišćenjem standardne formule. • 4. Odbijanje: kompanija mora da dostavi novu prijavu.

10. Testovi i standardi koji se primenjuju na interne modele • Definisano je sedam kategorija testova i standarda koji se primenjuju na interne modele. • Najvažniji od njih je test upotrebljivosti. Postoje i statistički standardi, kalibracioni standardi i standardi za pripis dobiti i gubitka, validaciju, dokumentaciju i eksterne modele i podatke. • Test upotrebljivosti podrazumeva da osiguravajuća kompanija mora da bude u mogućnosti da pokaže da je interni model utemeljen u vođenju poslovanja i svakodnevnom donošenju odluka. • Prema testu upotrebljivosti, osiguravajuće kompanije treba da imaju samo jedan okvir za modeliranje u primeni,što je neophodno da bi se osiguralo da se isti model primenjuje na računanje SCR, interno donošenje odluka i alokaciju kapitala.

11. Zaključak • Cilj internih modela nije smanjenje zahtevanog kapitala, već bolje upravljanje rizicima i bolje poznavanje poslovanja. • Korišćenje internih modela doprinosi adekvatnijem modeliranju rizika sa kojima se suočava osiguravajuća kompanija, što vodi povećanju osetljivosti dobijenih rezultata za zahtevani kapital na rizik specifičan za profil osiguravajuće kompanije. • Mana internih modela je to što oni obuhvataju veoma složene procese koji zahtevaju značajno angažovanje resursa za kreiranje modela. • Proces odobrenja internog modela, testovi i standardi, ističu neophodnost za postojanjem dokumentacije, kontrole procesa, primenu testa upotrebljivosti i validacije.