UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA

1. XII MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA – U SUSRET KONCEPTU SOLVENTNOST II UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA Prof.dr Jelena Kočović Aranđelovac, jun 2014. godine

2. RIZICI NA TRŽIŠTU OSIGURANJA SRBIJE • KATASTROFALNI RIZICI • RIZICI TENDERSKE PRODAJE OSIGURANJA • RIZICI PRODAJE PREOSTALE TREĆINE TRŽIŠTA OSIGURANJA

3. KATASTROFALNI RIZICI • Katastrofalnirizici, koji se javljajuusledprirodnihnepogodaidelovanjaljudskogfaktora, imajuzaposledicuogromnematerijalnegubitkeiljudskežrtve. • Usled njihovog rastućeg intenziteta i frekvencije u globalnim razmerama, dati rizici predstavljaju jednu od ključnih pretnji održivom razvoju u savremenim uslovima.

4. KATASTROFALNI RIZICI Štetni događaj se klasifikuje kaokatastrofalan: • ukoliko izazove ukupne štete u iznosu od najmanje 96 mil. američkih dolara; • ukoliko ima za posledicu najmanje 20 smrtnih slučajeva, 50 povređenih lica ili gubitak doma za najmanje 2.000 ljudi; • ukoliko ekonomski gubici prevazilaze 1% bruto domaćeg proizvoda.

5. KATASTROFALNI RIZICI Poplave u Srbijisu imalezaposledicu: • ukupna šteta,premaprocenama,oko 2mlrd.evra; • 51 smrtnih slučajeva, 25 se utopilo; • gubitak doma zapreko 10.000 ljudi; • ekonomski gubici prevazilaze 6,6% bruto domaćeg proizvoda.

6. KATASTROFALNI RIZICI Katastrofalniriziciimajuzaposledicu: - humanitarneefekte(gubitakljudskih života, povrede); • ekonomske efekte (oštećenja i uništenja infrastrukture,stambenih i komercijalnih objekata i drugih materijalnih oblika aktive,izgubljena zarada usled prekida rada poslovnih subjekata); -ekološke efekte(gubitak obradivog zemljišta i degradacija ekosistema).

7. KATASTROFALNI RIZICI • Od 1970. godine do početka 90-ihgodina XX veka, ekonomski gubici po osnovu katastrofalnih događaja su povećavani po prosečnoj stopi od22,3%i iznosili su 22 mlrd USD prosečno godišnje. • Prosečna godišnja stopa rasta materijalnih šteta od 90-ih do 2013. godine iznosilaје31,2%, a njihov prosečni godišnji iznos čak 147 mlrdUSD.

8. KATASTROFALNI RIZICI Najveći osigurani gubici: • Uragan Katrinau SAD-u i Meksiku 2005. (80,3 mlrd. USD), • Zemljotres u Japanu 2011. (37,6 mlrd. USD), • UraganSandyu SAD-u 2012. (36,8 mlrd. USD), • UraganAndrewu SAD-u 1992. (27,5 mlrd. USD).

9. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA • Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2013. godine zaključeno je samo 18.658 ugovora o osiguranju useva i plodova sa ukupnom premijom osiguranja od 1,5 mlrd. RSD ( što čini svega 2,34% ukupnog tržišta osiguranja. • Navedeni podaci upućuju na zaključak da korišćenje sredstava budžeta predstavlja dominantni način finansiranja štetnih posledica elementarnih nepogoda u Srbiji.

10. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA Ovakva situacija je uslovljena: • nepovoljnomekonomskomsituacijom; • niskim nivoom kulture osiguranja; • osiguravajuće kompanije ne raspolažu dovoljnim finansijskim kapacitetima da mogu da prihvate osiguranje katastrofalnih rizika po pristupačnim uslovima.

11. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA Ispoljeni problemi manifestuju se kroz: • veoma mali broj zaklučenih ugovora o osiguranju ovih rizika; • neadekvatne preventivne mere: -zastarelost sistema zaštite od požara, -nedovoljne kapacitete sistema za navodnjavanje, - zastarele sisteme protivgradne odbrane, itd.

12. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA • KatastrofalnepoplavekojesuzahvatileSrbijusaogromnimmaterijalnimgubicimaisaljudskimžrtvamasurazotkrilemanjkavost ex-postmodelasanacijeovihšteta. • Država je,poslenastupanjapoplava, uložila maksimalne napore da se umanje katastrofalne štete. Međutim, pri visokom budzetskom deficitu, da li je Srbija u mogućnosti da sanira ove ogromne štete? • Rešenje su alternativni načini finansiranja otklanjanja posledica prirodnih katastrofa radi rasterećenja budžeta.

13. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA • Neophodno je upravljati katastrofalnim rizicima prenjihoverealizacije, kroz preventivne mere. • Osiguranje je najbolji način upravljanja katastrofalnim rizicima. Osiguranje katastrofalnih rizika je nacionalni interes, budući da oni narušavaju održivi razvoj. • Očuvanje materijalnih interesa celokupne nacionalne ekonomije i društvene zajednice nameće potrebu za aktivnim učešćem države u domenu podsticanja osiguranja katastrofalnih rizika.

14. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA • Posle ovakvih katastrofa sa ogromnim štetama koje su pogodile veliki broj stanovnika, raste svest građana i države o neophodnosti osiguranja. • Da bi zaštitila živote građana i njihovu imovinu, država mora uvesti obavezno osiguranje poplava, klizišta i zemljotresa.

15. MODEL UPRAVLJANJA KATASTROFALNIM RIZICIMA • Formiranje Pula za osiguranje katastrofalnih rizika, koji bi činile solventne osiguravajućekompanije sa visokim bonitetom,akreditovaneodstranedržave. • Pul bi funkcionisao kao saosiguranje, a vodeći osiguravač bi bila državna osiguravajuća kompanija, budući da je osiguranje od katastrofalnih rizika nacionalni interes. • Država bi sa posebnom pažnjom kontrolisala poslovanje Pula, štiteći na taj način svoje interese.

16. MODEL UPRAVLJANJA KATASTROFALNIM RIZICIMA • Pul bi podnosio deo katastrofalnih rizika u skladu sa svojim finansijskim kapacitetima, a najveći deo bi reosiguravao kod domaćih reosiguravajućih kompanija ili direktno u inostranstvu kod Evropa Re, ili drugih inostranih reosiguravača. • Najveći deo posledica katastrofalnih šteta podnosilo bi osiguranje i državni budžet bi bio natajnačin rasterećen.

17. MODEL UPRAVLJANJA KATASTROFALNIM RIZICIMA • Iz premije osiguranja izdvajalo bi se 10% za preventivni fond, iz koga bi se finansirali sistemi za navodnjavanje, izgradnja nasipa i druge preventivne mere, u cilju sprečavanja i umanjenja rušilačkog dejstva prirodnih nepogoda. • U početku bi i država subvencionisalapremiju u iznosuod 40%.

18. RIZICI TENDERSKE PRODAJE OSIGURANJA Mora se zakonom urediti postupak sprovođenja tenderske prodaje osiguranja u kome će biti definisani specifični kriterijumi: • visina tehničkih rezervi i njihova pokrivenost; • visina garantnih rezervi; • merodavni tehnički rezultat u vrsti osiguranja za koju se raspisuje tender; • kombinovani racio itd. • adekvatnost kapitala; • cena.

19. RIZICI TENDERSKE PRODAJE OSIGURANJA • Najniža cena ne sme biti dominatni kriterijum za izbor najboljeg ponuđača. Osiguravači ne smeju snižavati cene ispod aktuarski fundiranog nivoa kako bi se zaštitilo tržište osiguranja. • Zavelikesistemekao štoje EPS, Telekom itd. država kao vlasnik mora imati neposrednu kontrolu u postupku sprovođenjatendera, uključujući i zaključenje ugovora o osiguranju.

20. RIZICI TENDERSKE PRODAJE OSIGURANJA • Zakonska obaveza davanja mišljenja ovlašćenog aktuara na cenu ponudjača na tenderu. • Nezavisnost aktuara mora biti zakonom zaštićena, odnosno trebalo bi posebnim članom sankcionisati njeno ugrožavanje.

21. RIZIK PRODAJE PREOSTALE TREĆINE TRŽIŠTA OSIGURANJA • ProdajakompanijeDunav je,zapravo,prodajatrećine tržišta osiguranja. Da li uopšte treba prodavati domaću, državnu osiguravajuću kompaniju? • Iskustva razvijenih zemalja EU govore suprotno, imajući u vidu prisutan trend jačanja domaćih osiguravača. Zašto nama nude i nameću drugačija rešenja?

22. RIZIK PRODAJE PREOSTALE TREĆINE TRŽIŠTA OSIGURANJA • Brz dolazak do keša samobidelimično rešio problem punjenja budžeta, a koje su ekonomske posledice? • U Mađarskoj, koja je prodala domaće osiguravajuće kompanije, na sceni je suprotan trend, jačaudeo domaće osiguravajuće kompanije Post Insurer. • Osiguranje od katastrofalnih rizika u velikom broju zemalja povereno je državnim osiguravačima, imajući u vidu da je ono nacionalni interes.

23. HVALA NA PAŽNJI!