UPRAVLJANJE PONA Š ANJEM U UČIO NICI

1. UPRAVLJANJE PONAŠANJEM U UČIONICI ŠKOLA BEZ NASILJA – UNICEF, 2008 KORUGA DRAGANA

2. TEORIJSKA PODLOGA TEORIJE INTELIGENCIJE (Gardner, Kolb) TEORIJE UČENJA TEORIJE RAZVOJA TEORIJE RAZVOJA MORALNOSTI TEORIJE GRUPE/MASE (Bandura, Adler, From) TEORIJE MENADŽMENTA (Maslow i Kotler) TEORIJE DRUŠTVENE PRAVDE (Freira)

3. TEORIJEUČENJASOCIJALNI KONSTRUKTIVIZAM • PROCES UČENJA INTEGRIŠE UČENIKA SA SVIM NJEGOVIM IND. POTREBAMA I OSOBENOSTIMA • UČENIK UNOSI U OVAJ PROCES SVOJE POREKLO, KOMPLEKSNOST I MULTIDIMENZIONALNOST Wertsch 1997 • AKTIVNA vs RECEPTIVNE ULOGE UČENIKA – NE REFLEKTUJE VEĆ KONSTRUIŠE RAZUMEVANJE , TRAGA ZA SMISLOM I ZNAČENJEM • MOTIVACIJA POČIVA NA NARASTAJUĆOJ KOMPETENTNOSTI - (ZNR-Vigotski) Von Glasersfeld 1989

4. IMPLIKACIJE:ULOGA NASTAVNIKA MODERATOR vsPREDAVAČ: NE PRENOSI SVOJE ZNANJE VEĆ POMAŽE UČENIKU DA GA STEKNE (Bauersfeld, 1995) U FOKUSU JE UČENIK A NE PREDAVAČ I SADRŽAJ Gamoran, Secada, & Marrett, 1998 VEŠTINEMvs P: PITA // PRIČA DRŽI MONOLOG // VODI DIJALOG PODUČAVA OD NAPRED // PODRŽAVA OD POZADI DAJE ODGOVORE // OMOGUĆAVA TRAGANJE I ZAKLJUČIVANJE Rhodes and Bellamy, 1999

5. ULOGA NASTAVNIKA - nastavak NOVE VEŠTINE MODERATORA: • PRILAGOĐAVA PROCES – POČINJE TAMO GDE JE NAJAJČE INTERESOVANJE UČENIKA • UREĐUJE SREDINU - DA BUDE PODRŽAVAJUĆA I IZAZOVNA • KRITIČNI CILJ JE RAZVOJ MIŠLJENJA KOD UČENIKA NASTAVNIKE JE KONSULTANT I TRENER Di Vesta, 1987

6. VEŠTINE SOCIJALNE INTERAKCIJE 1) Aktivno slušanje 2) Ekspresivna komunikacija - jasno izražavanje vlastitih misli i osjećanja 3) Saradnja, deljenje, uvažavanje 4) Pregovaranje - uzimanje u obzir svih aspekata konflikta i namera miroljubivog rešavanja sukoba, na zadovoljstvo svih 5) Sposobnost odbijanja i istrajavanja u tome 6) Traženje pomoći : prepoznavanje potrebe za podrškom i pristupanje dostupnim i odgovarajućim resursima

7. TEORIJE RAZVOJA - 3 aktuelne teme I TEMA: AFEKTIVNA VEZANOST: Lorenc, Špic, Harlov, Bolbi, Ajnsvort ‘Popularni’ koncept svuda u svetu: deca se uspešno razvijaju samo kada su u sigurnoj afektivnoj vezi i to sa svojom majkom. Rien van Ijzendoorn • Teorije afektivne vezanosti objašnjavaju samo 30% problematičnog ponašanja Druga pitanja: • Multipla AV • Oksitocin?

8. II TEMA:ELASTIČNOST/FLEKSIBILNOST Kapacitet za samo-ispravljanje (longitudinalne studije) Nove socijalne kompetencije (responsivnost, komunikacija, empatija, briga/care) III TEMA: STADIJUMI Sigmund Frojd, Žan Pijaže, Erikson, Sudhir Kakar (dharma stad.), Maslov (Kieran Egan)

9. RAZVOJ-zaključci?☺Biti i postajati ☺ Potrebe neodvojive - javljanje simultano☺ Stadijumi se preklapaju☺ CRC to uvažava! Faktori zaštite razvoja • Brižni odnosi • Visoka očekivanja • Mogućnost doprinosa/učestvovanja To se primenjuje na: • Porodicu • Školu • Zajednicu

10. TEORIJE O MORALULorenc Kolberg – III nivoa i6 stadijuma razvoja moralnosti I N-PREKONVENCIONALNI I/1 POSLUŠNOST/IZBEGAVANJE KAZNE I/2 LIČNA KORIST (šta tu ima za mene?) II N – KONVENCIONALNI II/1 INTERPERSONALIZAM/KONFORMIZAM (dobar mamin dečko/ devojčica) II/2 VIŠI AUTORITET/DRUŠTVENE NORME (moralitet reda i zakona) III N – POST-KONVENCIONALNI III/1 DRUŠTVENI DOGOVOR (građanska svest) III/2 UNIVERZALNI PRINCIPI (principijelna svest – CRC)

11. Karol Giligan – moralnost kao brižnost (stadijumi) I PREKONVENCIONALNI cilj je preživljavanje II KONVENCIONALNI žrtvovanje je za opšte dobro III POST- KONVENCIONALNI princip nenasilja- ne povređuj (ni druge, ni sebe)

12. DISCIPLINA U UČIONICI • NAMETNUTA DISCIPLINA vs. SAMODISCIPLINA pravila postavljena spolaj vs. pravila postavljena za sebe smisao - strah od kazne vs. smisao – samopoštovanje kazna vs. restitucija krivica vs. odgovornost • POZITIVNA DISCIPLINA - učenje pozitivnih oblika ponašanja • RESTORATIVNA DISCIPLINA – popravljanje štete, iskupljenje

13. Disciplinski kontinuum KAZNA – POSLEDICA – REŠENJE – POPRAVLJANJE

14. KAŽNJAVNJEKAZNA I PONAŠANJE KOJE SE KAŽNJAVA NISU SMISLOM POVEZANI SUOČAVANJE SA POSLEDICAMA NEPRIHVATLJIVO PONAŠANJE POVEZUJE SA NASTALIM PRIRODNIM POSLEDICAMA REŠAVANJE PROBLEMA VIDI NEPOŽELJNO PONAŠANJE KAO PROBLEM KOJI TREBA REŠITI U SVA 3 PRISTUPA ODRASLI BIRA NAČIN DISCIPLINOVANJA, BEZ UKLJUČIVANJA UČENIKA

15. RESTORATIVNA DISCIPLINA:- NEZADOVOLJENA POTREBA - SMISAO NEPOŽELJNOG PONAŠANJA - ADRESIRA POTREBE OŠTEĆENIH- RADI SA SVIMA NA POPRAVLJANJU ŠTETE- POBOLJŠAVA BUDUĆE PONAŠANJE- ISCELJUJE - KORISTI SARADNJU KAO PROCES

16. Ciljevi restorativne discipline: • Razumeti povređenost i razviti empatiju povređenog • Čuti i idgovoriti na potrebe povređenog • Ohrabriti odgovornost kroz planiranje i saradnju • Reintegrisati počinioca u zajednicu kao vrednog • Kreirati brižnu klimu u zajednici • Promeniti sistem kada on doprinosi povređivanju

17. PRAVILARESTITUCIJAPARTICIPACIJAVRŠNJAČKI AKTIVIZAMPOVERENJE/SARADNJAINTERAKCIJAKONSTRUKCIJA MEHANIZAMA PRAKTIČNE IMPLIKACIJE TEORIJSKIH RAZMATRANJA

18. postupci i tehnike Rad u grupi/timu: • sa zajedničkim ciljem • dele informacije i zadatke, saradjuju, razvijaju ličnu odgovornost • menjaju uloge: vođa, zapisničar, onaj koji rešava probleme, spremač, itd... • razviju prijateljske odnose • potencijalne žrtve bullying-a se osnažuju • po završetku zadatka – razmena....  

19. Vežbe za grupnu koheziju: igre poverenja, saradnje, kooperativne igre zajedničko rešavanje raznih problema igre uloga u izazovnim situacijama simulacija realnih događaja (npr. situacija zlostavljanja, preživljavanje u prašumi...) dramatizacije, animacije, imitacije...

20. Razvoj odeljenske zajednice: • Jutarnje okupljanje – na početku ili kraju dana • Krug za prijatelja/“krug podrške” • “Zabrinjavajući problemi” • Ortaci na delu • Vršnjački medijatori • Projekti

21. Samo/Kontrola nad ponašanjem u odeljenju: • Kutak za hlađenje –bez prisile • Pregovaranje do prihvatljivog rešenja • Time-out – izdvajanje iz sukoba • Igranje uloga (ili s lutkama za mlađe) – participatorna drama • Forum teatar – pozorište potlačenih • Cedulje/pano/drvo poverenja – traženje indirektne pomoći • Po čemu se razlikujemo – tabele, ček liste, kalendar • Zajedno protiv straha – medalje, zastavice, bedževi • .....

22. Veštine upravljanja situacijom a) izbegavanje beskrajne argumentacije, jezika suđenja, etiketiranja b) ignorisanje provokacija c) smirivanje emocija, posebno besa d) Analizirati s decom rizike, prepreke, mogućnosti za reagovanje. e) Repertoar mogućih rešenja čini decu snažnijom. (Svaka konfliktna situacija može poslužiti kao povod za vežbanje: kroz igranje uloga, rad u grupama, rasprave o mogućim rešenjima konfliktnih situacija)

23. Primeri vršnjačke pomoći: • zaštitnici mlađih • podrška za ugrožene • “savetnici” – za pitanja iz sandučeta poverenja • uključuju nove učenike u VT • sprečavaju «navijanje» kad dođe do sukoba • potstiču vršnjake da pomažu u učenju, veštinama, • da se konstruktivno suprotstve nepravdi, neuvažavanju različitosti, stereotipima i predrasudama • dežuraju – svi im se mogu obraćati • “rezervoari” empatije • traže pomoć od odraslih pomagača