K LASIFIKACIJE DRUŠTVENIH DEVIJACIJA

1. KLASIFIKACIJE DRUŠTVENIH DEVIJACIJA

2. Klasifikacije društvenih devijacija • I. Iz ugla sistema: • 1. Sistemske • 2. Adaptivne • 3. Nekonformističke

3. 1. Sistemske devijacije • A) Kršenje normi sa ciljem očuvanja postojećeg poretka. • B) Nosioci su pripadnici vladajućih struktura. • C) Cilj da se kroz normativni i institucionalni sistem obezbede interesi vladajućih slojeva.(činovnički, politički)

4. 2. Adaptivne devijacije • A)Tipični za sredne i niže slojeve • B) Prihvatanje postojećih društvene vrednosti ali nemogućnost da se ostvare na legalan način. • C) Jedini mogući način ostvarenja značajnih društvenih vrednosti. neprihvatljivim sredstvima.

5. 3. Nekonformističke devijacije • A) Odbacivanje društvenih vrednosti i sredstva za ostvarivanje ciljeva • B) kršenje normi u cilju promene poretka i uspostave društvenih odnosa zasnovanih na novim društvenim vrednostima. • Dva podtipa: • a) konzervativni nekonformizam = zalaganje za vrednosti nekog ranijeg društvenog stanja i • b) radikalni nekonformizam = traganje za novim vrednostima nekog budućeg i drugačijeg društva.

6. Mertonova funkcionalistička tipologija • Dva osnovna elementa Mertonove teorije anomije: • 1. Prihvatanje ili odbacivanje kulturnih ciljeva • 2. Prihvatanje ili odbacivanje dozvoljenih sredstava

7. Mertonova osnovna tipologija • 1. Konformizam + + • 2. Inovacija + - • 3. Ritualizam - + • 4. Povlačenje - - • 5. Bunt +- +-

8. 1. Konfromizam • A) Najčešći tip adaptacije na anomiju • B) Prihvatanje i kulturnih ciljeva i dozvoljenih sredstava • C) Javlja se u relativno stabilnim društvenim uslovima • D) Ne predstavlja devijaciju, već normalan način prilagođavanja. • E) Obezbeđuje stabilnost i kontinuitet društva

9. 2. Inovacija • A) Prihvatanje društvenih-kulturnih ciljeva uz odbacivanje dozvoljenih sredstava za njihovo postizanje • Najčešća kod nižih slojeva: kriminalitet i delinkvencija. • Prisutna kod vodećih slojeva: kriminalitet "belog okovratnika"

10. 3. Ritualizam • A) Odbacivanje društvenih vrednosti uz istovremeno poštovanje društvenih normi. • B) Karakterističan za nižu srednju klasu («Budi pošten, poslušan, ne istrčavaj!»). • C) Po spoljnim karakteristikama konformističko ponašanje, ne doživljava se kao devijacija.

11. 4. Povlačenje • A) Istovremeno odbacivanje i kulturnih ciljeva i dozvoljenih sredstava ali bez njihove zamene. • B) "dvostruki neuspeh“. • C) Izabrana marginalizacija.

12. 5. Bunt • A) Odbacivanje postojećih ciljeva i legalnih sredstava i zamena novim vrednostima i normama. • B) Promena postojeće društvene i kulturne strukture i stvaranje novog tipa društva

13. Nekonformist vs Aberant • 1. Nekonformist javno izražava svoje neslaganje sa društvenim ciljevima i postojećim vrednostima • aberant nastoji da sakrije od javnosti svoje neslaganje (najvažnije mu je da ne bude otkriven).

14. Nekonformist vs Aberant • 2. nekonformist osporava legitimnost društvenih normi, • aberant priznaje legitimnost normi, ali ih krši, jer smatra da je to korisno za njega

15. Nekonformist vs Aberant • 3. nekoformist teži da sistem vrednosti zameni novim • aberant priznaje date norme ali ne želi ništa da menja i jedino se trudi da izbegne sankcije.

16. Nekonfromist vs Aberant • 4. Nekonformist odstupa od postojećih vrednosti zarad viših ciljeva i opštih interesa. • Aberant odustaje od primene normi u cilju zadovoljenja sopstvenih, ličnih interesa.

17. Nekonformist vs Aberant • 5. Nekonformist teži stvaranju novih odnose među ljudima. • Aberant želi da na direktan i brz način zadovolji isključivo svoje potrebe.

18. III Kriterijum ljudskih potreba • 1. From normalne Izvitoperene • 1. udruživanje ≠ narcizam • 2. prevazilaženje ≠ destukcija • 3. ukorenjenost ≠ rodoskrnavljenje • 4. identitet ≠ konformizam • 5. okvir orijentacije ≠ iracionalnost

19. Antropološki kriterijumi • 1. ugrožavanje egzistencije čoveka, • 2. izvitoperenja u sadržajima, oblicima i načinima zadovoljenja ljudskih potreba, • 3. nemogućnosti iskazivanja čoveka kao radnog i stvaralačkog bića, • 4. poremećaji ponašanja i odnosa čoveka sa drugim ljudima, • 5. poremećaji u funkcionisanju ljudskih zajednica i društvenih institucija i • 6. sukobi unutar i između globalnih društava.

20. 1. Osujećenja ili nemogućnost zadovoljavanja potreba • A) siromaštvo • B) glad • C) beskućništvo

21. 2. Izvitoperenja potreba • A) alkoholizam • B) zavisnost od droga • C) seksualne devijacije

22. 3. Osuječenje čovekovog stvaralaštva i rada • A) nepismenost • B) nezaposlenost • C) otuđenje u radu • D) prosjačenje • E) kockanje

23. 4. Poremećaji odnosa i ponašanja • A) mikrosocijalne agresije • B) autoagresije (samoubistva i pokušaji samoubistava) • C) kriminal • D) maloletničko prestupništvo • E) zlostavljanje

24. 5.Poremećaji funkcija grupa i institucija • A) dezorganizacija braka i porodice • B) dezorganizacije društvenih institucija • C) birokratija

25. 6. Društveni sukobi • A) krize i raspad globalnih društava • B) građanski, verski i etnički sukobi • C) međudržavni i svetski ratovi • D) terorizam