SLIKA O SEBI

1. SLIKA O SEBI Slika o sebi Self koncept Pojam o sebi Slika o tome: Ko smo? Kakvi smo? Koliko vredimo u odnosu na druge?  Predstavlja složen i višedimenzionalni pojam  Razlikovanje tri aspekta: Samopoimanje (deskriptivni aspekt sebe), Očekivanja od sebe Samopoštovanje (evaluativni aspekt sebe).

2. Slika o sebi Razlikovanje tri aspekta slike o sebi: 1. Samopoimanje -Znanje o sebi – ko sam ja? Percepcija svojih kompetencija u različitim područjima funkcionisanja Stvarno “ja” – ono što jesam (pol, rasa, nacionalnost, zanimanje, socijalni status, telesni izgled, ponašanje prema drugima, političko opredjeljenje, moralne osobine, itd.) 2. Očekivanja od sebe – ono što bismo mogli biti Idealno “ja” – ono što bih želeo da budem (želje, nade) Očekivano “ja”– ono što bih trebao da budem (dužnosti, obaveze, odgovornosti)

3. Razlikovanje tri aspekta slike o sebi: 3. Samopoštovanje ili Vrednovanje sebe - opšta percepcija vrednosti sebe kao osobe-    osećaj vlastite vrednosti – naše uverenje o tome da li smo vredni poštovanja, da li zaslužujemo uspeh, sreću, prijateljstvo, ljubav, itd. - samopouzdanje – uverenje da smo sposobni da se suočimo sa životnim izazovima, da smo sposobni da učimo, da donosimo odluke, itd. postignut uspeh Samopoštovanje = ----------------------- očekivanja ,

4. Razvoj slike o sebi  POZITIVAN ili NEGATIVAN STAV PREMA SEBI  Izgrađuje se polako i dugo od ranog detinjstva na osnovu povratnih informacija koje dobijamo prvo od svojih roditelja, zatim drugova, vaspitača, učitelja, kao i na osnovu svojih interpretacija ponašanja drugih ljudi prema nama.

5. Interakcije sa značajnim drugima kao važan izvor informacija  Oslanjamo se na informacije koje su sadržane u iskazima drugih ljudi o nama, odnosno na njihovo ponašanje prema nama.  Skloni smo da vidimo sebe onako kako nas vide značajni drugi.  Mladima su značajni drugi: roditelji, prijatelji, vršnjaci, učitelji, rođaci

6. Uloga roditelja Roditelji su glavni pokretači stvaranja slike o sebi Slika o sebi određuje ono što dete jeste, ono što radi, ali i ono što može postati Slika o sebi može biti negativna i pozitivna (i sve nijanse između toga) Da bi dete odraslo sa doživljajem: JA sam u redu, važno je da raste u sredini u kojoj vlada atmosfera podrške, sigurnosti i brige

7. Količina roditeljske pažnje i zanimanja za dete Pozitivnom samopoštovanju deteta doprinose: briga,  emocionalna toplina prihvatanje deteta  uvažavanje ličnih karakteristika deteta  interes za dete i njegove potrebe • od tehnika kontrole ponašanja koriste objašnjenja, ohrabrivanja i pohvale: Ponosna sam na tebe jer..., Siguran sam da ti to možeš, Tako si dobar kad mi pomažeš, Danas si me razveselio...

8. Količina roditeljske pažnje i zanimanja za dete Negativnom samopoštovanjudoprinose: Preterano ograničavanje slobode, • iskazivanje neprijateljstva i • Emocionalna hladnoća (indiferentnost u odnosu prema detetu) • Zanemarivanje i odbacivanje, • Kritiziranje i kažnjavanje (govoriti mu i stvarati osećaj da nikada nije dobro)  Posramljivati ga • Upoređivati ga sa drugom decom, s braćom, sestrama • Govoriti tzv ‘ubijajuće’ tvrdnje: Ti si nenormalan, Nikada se nećeš promeniti, Stidim te se, Ništa ne možeš da uradiš dobro

9. Како брзо и сигурно да упропастите своје дете • Будите максимално непредвидиви и недоследни у реакцијама. • Покажите му својим примером да је живот тежак и грозан. • Говорите му шта да ради, шта је за њега најбоље. • Редовно му говорите како живите због њега. • Поседујте га: Ја сам те родила, ја те храним, ја сам твој Бог!

10. Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi • Nikad zadovoljni. Dobila si 4. Sjajno! A, zar nije moglo bolje? • Nekritičnost. Treba pohvaliti svaki detetov uspeh. Detetu je potrebno odobravanje. Ali, ne treba preterivati u pohvalama, jer u tom slučaju dete počinje ozbiljno da sumnja u roditelja.Kada je roditelj nekritičan, Poruka da to što je dete postiglo nije dovoljno dobro, deca gube mogućnost za stvarni i potpuni osećaj uspeha. dete shvata da roditelj ne govori istinu i da umanjuje njegove probleme, pa prestaje da veruje i u sve druge komplimente koje mu roditelj iskreno upućuje.

11. Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi Poruke:- roditelj ne veruje da ja to mogu da uradim - nisam dovoljno dobar - ta petica nije moja - ni jedna druga ocena osim petice nije dobra - ja ne moram da se trudim • Preterana zaštita. Evo ja ću ti ispisati slova, da bi to bilo uredno. • Kritiziranje(umesto konstruktivnog razgovora): To je glupa ideja, Jesi li lud?, Ti si čudan? (treba razlikovati kritiku – koja može da bude pozitivna ili negativna, ali u svakom slučaju obrazložena i usmerena na određeni postupak deteta, a ne na ličnost deteta u celini. Kritiziranje je uvek negativan osvrt na dečje ponašanje, koje diskvalifikuje i vređa ličnost deteta. Kritikovati, povrediti, omalovažiti je vrlo lako, za razliku od konstruktivnog stava) • Izostanak pohvale.

12. ... kažemo nešto bez razmišljanja  da li će te • reči nekoga povrediti ili da li su one samo rezultat trenutnog raspoloženja ili afekta • Komunikaciji se moramo učiti, vežbati je, misliti o njoj • Konstruktivna konfrontacija mora da se daje u formi Ja-poruka. "ja poruke" i "ti poruke".

13. "JA poruke" • "JA poruke“: - govori se o sebi, svojim doživljajima, svojim utiscima, tj. šta se sa vama dešava kada dete nešto čini.- njima vi govorite ono što osećate, kako je vama, kakve posledice po vas (koje vi osećate) ima ponašanje deteta (ili nekog drugog). • Ne optužujete! Ne ignorišete! • Ne kritikujete osobu! (jer je tako primoravate da se brani), već određeno ponašanje, koje i objašnjavate.

14. "JA poruke" • "JA poruke" su način govora pomoću koga možemo uticati na promenu ponašanja deteta - bez nametanja krivice, - bez optuživanja, etiketiranja, povređivanja. • Omogućavaju da dete promeni  ponašanje bez lošeg mišljenja o sebi. Objašnjavaju zašto vam nešto smeta, i pomažu detetu da napravi uvid u nešto što je bilo izvan njegovih mogućnosti i perspektive

15. "JA poruke" često počinju rečju KADA. To znači da niste uvek ljuti, već samo "kada..." • Ovim porukama saopštavamo: 1. Šta se dogodilo ukazujući na činjenice, 2. Koje su naše potrebe ugrožene takvim ponašanjem, 3. Kako se osećamo u vezi sa tim, 4. Na koji način bi želeli da se situacija promeni.

16. "ja poruke" i "ti poruke". • Ti si bezobrazan! "Kada tako sapleteš brata (opis situacije), imam utisak da će pasti i udariti se (moguća posledica), pa me je strah da se može povrediti (osećanje)."

17. "ja poruke" i "ti poruke". • Lenj si! "Smeta mi što nisi sredio svoju sobu" • Obrukao si me na ulici! "Bilo mi je neprijatno kada si vikao na ulici." "Smeta mi kada me tako prekineš u razgovoru, jer onda uvek zaboravim šta sam htela da kažem, Zato te molim da ubuduće sačekaš da ja završim".

18. "ja poruke" i "ti poruke". • Kad tako samo sediš i ništa ne radiš, JA se plašim da nećeš da budeš dobar đak kao što bi mogao. • JA se osećam zapostavljeno • JA bih želeo da ponekad učiniš nešto za mene da mi pomogneš

19. "ti poruke". • Većina prepreka uspešne komunikacije krije u sebi reč TI (TI si ovakav, TI si kriv što...TI radiš ovo, TI ne umeš ono...),  naravno, najčešće sa negativnom konotacijom. • Takođe, većina TI poruka izražava negativan sud o detetu, uopšte ne dotičući vas i vaš problem. Naime, ako bi hteli da iskažemo ono što se događa u nama, to ne bi počinjalo rečju TI, već rečju JA.

20. Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi • Kontrola se odnosi na ponašanja koja koriste roditelji u interakciji sa svojom decom da bi modifikovali njihova ponašanja i unutrašnja stanja. • Roditeljska ponašanja koja se nalaze na krajevima dimenzije kontrole mogu biti rizični faktori za razvoj deteta. • Prečvrsta kontrola dječjeg ponašanja može dovest do razvoja - zavisnosti (nesamostalnosti), • submisivnog ponašanja, • smanjenja motivacije za postignućem • potisnute hostilnosti.

21. Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi • Preblaga kontrola(pemisivni roditelj) može dovesti do razvoja: - agresivnosti i - nedoslednog ponašanja. • Dete se ne oseća u redu kada su odrasle osobe:PREVIŠE STROGEPREVIŠE POPUSTLJIVE • Optimalna frustracija je nužan uslov normalnog razvoja ličnosti deteta (A. Frojd)

22. Osobe visokog samopoštovanja: • Boljeg su fizičkog i psihičkog zdravlja, • Otpornije su na stres, • Zadovoljniji su svojim poslom, školom i ličnim životom, • Bolje su raspoloženi, procenjuju sebe srećnijim i zadovoljnijim od većine • Veruju u sebe (unutrašnji lokus kontrole) • Pozitivan odnos prema drugima • Poverenje prema drugima • Spremniji su da se suprotstave drugima, da izraze svoje mišljenje • Učestvuju u diskusijama, • Kompetentniji su u školi, na poslu, i u različitim socijalnim situacijama,

23. POSLEDICE NEGATIVNE SLIKE O SEBI • Osobe sa niskim samopoštovanjem ne vide sebe nužno kao bezvredne i loše, nego na sebi teško pronalaze bilo šta dobro, ili se boje da će biti odbačeni od drugih. • Preterana sramežljivost i povučenost • Sklonost konformiranju (lakše popuštanje pod socijalnim pritiskom) • Nemogućnost da se izbore za svoja prava • Ne prihvatanje odgovornosti za (ne)uspeh (spoljašnji lokus kontrole) • Ranije odustajanje od ulaganja napora u neku aktivnost • Depresivnost, anksioznost • STRAH OD USPEHA: • strah od nepoznatog • strah da uspeh nismo zaslužili • strah da nećemo ispuniti očekivanja • strah od odbacivanja

24. "Proročanstvo koje se samo ispunjava" • Nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja utiče na ishode događaja koji su tek pred nama. Očekivanje neuspeha umanjuje prilagođenu i odlučnu reakciju što povećava verovatnoću neuspeha – "začarani krug " • Dve mogućnosti: 1. da dopustimo da prevladaju sumnje, i utiču na ono što činimo2.da utičemo na ono što možemo da promenimo, i prihvatimo ono što ne možemo da menjamo

25. Pozitivan self koncept • "Srećna su ona deca kojoj su u njihovom ranom detinjstvu pomogli da dožive sebe u redu, ponavljanjem situacija u kojima su mogla sama sebi da potvrde vlastitu vriednost i vrednost drugih.", Harris • Dete se oseća dobro (njegov self – konceptje pozitivan) kada ono sebe doživljava kao:PRIHVAĆENO OD DRUGIHSPOSOBNO /KOMPETENTNOSIGURNO / SAMOSVESNOBEZBRIŽNO / SIGURNOVOLJENOCENJENO / VREDNODOBRO, MORALNONEZAVISNO / SAMOSTALNOPRIHVAĆENO

26. Negativan self koncept • Dete koje se ne oseća dobro, (njegov self koncept jenegativan) može sebe doživeti kao:NEPRIHVAĆENO, ODBAČENONESPOSOBNOSUMNJA U SEBENESIGURNONEVOLJENOBEZVREDNOLOŠEZAVISNONEPRIHVAĆENO OD SEBE

27. SLIKA O SEBI U svakom stadijumu razvoja, slika o sebi (samopoimanje) se kvalitativno razlikuje od one na nižem stadijumu razvoja Samoopisi kod mlađih ispitanika sadrže pretežno konkretne (fizičke) atribute, dok se na kasnijem uzrastu javljaju apstraktni (psihološki) atributi. U ranom detinjstvu deca još nisu dovoljno kognitivno zrela da bi se upoređivala s drugima. S vremenom postaju sve više osetljiva na informacije iz okoline o svom uspehu, i sve se više upoređuju sa vršnjacima.

28. Istraživanja pokazuju povezanost između školskog samopoimanja i učenja. OPŠTE SAMOPOIMANJE AKADEMSKO SAMOPOIMANJE SOCIJALNO SAMOPOIMANJE EMOCIONALNO SAMOPOIMANJE FIZIČKO SAMOPOIMANJE m a t e r i nj i j. m a t e m a t i k a I S T O R I J a fiz. s p o s o b. Fiz. i z g l e d v r š nj a c i z n a č a j n i dr. pojedinačna emocionalna stanja

29. ŠTA MOŽE NASTAVNIK? • prihvatite učenike onakvima kakvi jesu • učite ih takmičenju sa samim sobom • učite ih da postavljaju realne ciljeve • vrednujte individualni napredak • naglašavajte pozitivno • ne izjednačavajte sposobnosti s ličnom vrednošću • koristite kooperativno učenje • uzmite u obzir njihove probleme i interese • postavite pravila

30. Kraj