Uslužne organizacije u funkcionisanju naselja

1. Uslužne organizacije u funkcionisanju naselja Vidovi i metode upravljanja od strane vlasnika

2. Upravljanje privrednih društava • Upravljanje je delatnost, kojom se upravlja spolja, a koja u osnovama određuje sadašnjost i budućnost organizacije. I iz definicije proizilazi, da je to zadatak vlasnika. • Upravljanje je čitav niz kratkoročnih i dugoročnih mera, koje vrši menadžment, a koje su u skladu sa ciljevima vlasnika. • Te dve delatnosti mogu se isprepletati, ukoliko sam vlasnik obavlja funkciju menadžera. • Usaglašavanje upravljanja i rukovođenja je težak zadatak i može prouzrokovati konflikte.

3. Glavni faktori upravljanja preduzećem od strane samouprave • Privređivanje samouprave i preduzeća imaju različiti karakter. • Samouprava funkcioniše kao političko telo. • Članovi samouprave su privremeno na funkcijama • Ne poklapa se organizaciona struktura samouprave i preduzeća. • Samouprava je istovremeno i vlasnik i naručilac. • Samouprava je organizacija, koja je okrenuta zadacima i politici, a preduzeće je okrenuto ekonomiji.

4. Različiti karakter privređivanja samouprave i preduzeća.(Karakteristike samouprava) • Delatnost samouprave je usmerena ka obavljanju lokalnih javnih poslova, na izvršavanje obaveznih i dobrovoljno prihvaćenih zadataka odnosno rada u skladu sa njenim ovlašćenjima. • Pored ovih, može obavljati i preduzetničku delatnost, ukoliko to ne ugrožava obavljanje obaveznih zadataka, a rizik ne premašuje nivo njenog imovinskog učešća. • Finansijsko pokriće obaveznih i dobrovoljno prihvaćenih zadataka samouprave obezbeđuje se iz jedinstvenog budžeta. • Delatnost samoupravljanja regulisana je Zakonom LXV iz 1990. godine.

5. 1. Različiti karakter privređivanja samouprave i preduzeća. (Karakteristike preduzeća) • Delatnost preduzeća reguliše Zakon CXLIV iz 1997., cilj i pristup suštinski se razlikuje od zakona o samoupravama • Prvenstveno stvara pravni okvir za jačanje tržišne privrede i preduzetništva, i deluje protiv stvaranja monopola. • Ne sadrži obavezne i važne zadatke, društva donose odluke o delatnosti preduzeća, a na osnovu tržišnih informacija i očekivanja vlasnika u pogledu dohotka.

6. Faktori koji prouzrokuju razlike • Budžetski organi su okrenuti zadacima, a preduzeća profitu. • Budžetski organi su u jednostranom odnosu sa tržištem, kada na tržištu kupuju robe i usluge, koje su im potrebne za obavljanje zadataka (samo su kupci) • Tržišni odnosi preduzeća su dvostrani (istovremeno su i kupci i prodavci.)

7. Samouprava funkcioniše kao političko telo • Skupština zastupa više političkih interesa, osnovni interes odbornika je da ostvare svoje političke interese. • Zbog gore navedenog može se desiti, da ekonomski interesi preduzeća budu potisnuti u pozadinu. • Ovde ne možemo govoriti o eventualnim opasnostima od korupcije, koja proističu iz toga, što odbornici ne moraju donositi odluke na osnovu ekonomskih interesa preduzeća.

8. Nedostaci koji proizilaze iz toga, ako upravljanje vrši političko telo • Tokovi priprema skupštinskih odluka nisu uvek optimalni. (Pripremne materijale često pripremaju funkcioneri, koji nisu najbolji stručnjaci preduzeća) • Predstavlja problem, ukoliko telo ne odredi nekoga, ko će postupati u njegovo ime, već samo telo želi koristiti to pravo. To jako usporava proces odlučivanja, što može prouzrokovatai značajne ekonomske posledice. • Još je veća nevolja, ukoliko telo zapostavlja kontrolu preduzeća, pa menadžment, zloupotrebljavajući svoj položaj realizuje svoje interese.

9. Članovi samouprave samo na određeno vreme obavljaju funkciju • Jedan deo odbornika razmišlja samo o izbornim ciklusima • Za odbornika rezultati se mere brojem glasova a ne poboljšanjem ekonomskih pokazatelja preduzeća. • Može se desiti, da odbornik razmišlja, kako da dođe do neke pozicije, a ne o razvoju preduzeća. • Pošto je imenovanje rukovodioca preduzeća pravo samouprave, dešava se da politička promena povlači za sobom i promenu rukovodioca preduzeća.

10. Organizacione strukture samouprave i preduzeća se ne podudaraju • U samoupravi zbog svoje strukture (komisije i odbori, ured gradonačelnika) dominira odlučivanje putem tela, pa je zbog toga njihovo funkcionisanje neelastično. • U preduzećima (sastanak članova/skupštine, upravnik/rukovodstvo) odluke se ne donose u telima, njihovo funkcionisanje je elastičnije. • Zbog gornje činjenice treba obratiti veliku pažnju na formulisanje ugovora o mešovitim preduzećima, da bi se izbegle štete po samoupravu, koje proizilaze iz razlike u brzini odlučivanja.

11. Samouprava je istovremeno i vlasnik i naručilac • Samouprava je vlasnik preduzeća, ali je isto tako i naručilac usluge, a to meže imate dve posledice: • Koristiće rad preduzeća, koje nije u vlasništvu samouprave (preduzeće zakržlja, kasnije se neće pojaviti na tržištu) • Nekritičkim pristupom preduzeće samouprave bude u povlašćenom položaju (opadaće kvalitet usluge) • Gore navedene opasnosti smanjuju brižljivo sproveden postupak konkurisanja i strogi ugovor o uslugama, koji sadrži i sankcije.

12. Samouprava kao organ za određivanje cena • Cene komunalnih usluga nisu isključivo posledica izjednačavajućeg uticaja potražnje i ponude, mogu se primenjivati i administrativne cene. • Kod dela usluga njihovi korisnici se mogu jednoznačno odrediti, dok u drugim slučajevima ne. (Npr. javna higijena, javno osvetljenje, itd.) • Profitabilnost usluge u nekoliko slučajeva parlament je obezbedio zakonskom regulativom, propisivanjem obaveznog korišćenja usluga (Zakon XLII iz 1995.), ali postoje i administrativno određene cene.

13. Organi kontrole u privrednim društvima • Zakon CXLIV iz 1997. reguliše funkcionisanje organa kontrole privrednih društava. Određuje dva kontrolna centra: • Nadzorni odbor • Revizor • Dok je prvi prvenstveno pogodan za kontrolu sprovođonje vlasničkih namera,druga institucija ima zadatak kontrole računovodstvene discipline i verodostojnosti bilansa. • Pravila kontrole, koja nisu sadržana u navedenom Zakonu, treba regulisati osnivačkim aktom/ugovorom o društvu.

14. Važnije postavke nadzora u osnivačkom aktu • Osnivačkim aktom mora se regulisati: • Broj članova Nadzornog odbora. (zakon određuje donje i gornje limite) • Delokrug Nadzornog odbora. • Pravila za izbor revizora. • Obim i učestalost obaveznog podnošenja izveštaja od strane menadžmenta.

15. Nadzorni odbor • Nadzorni odbor može imati najmanje tri, a najviše petnaest članova • Obavezno se formira: • U slučaju akcionarskog društva, bez obzira na veličinu osnovnog kapitala i broj zaposlenih. • U slučaju d.o.o. ako osnovni kapital premašuje 50 miliona. • U bilo kom društvu, ukoliko broj zaposlenih u godišnjem proseku premašuje 200. • Članove Nadzornog odbora određuju vlasnici. • Vlasnici mogu i vlasnička prava preneti na nadzorni odbor.

16. Revizor • Obavezno se bira: • U slučaju akcionarskog društva • U slučaju d.o.o. ako osnovni kapital premašuje 50 miliona • Kod inokosnih d.o.o. • Ukoliko je to zakonom propisano • Najvažniji zadatak revizora je poštovanje knjigovodstvenih i računovodstvenih propisa i overa godišnjeg izveštaja. • Pored ovoga, društvo za svaki važan poslovni izveštaj koji upućuje skupštini ili pred skup članova – mora obezbediti revizorsku kontrolu u pogledu verodostojnosti podataka

17. Unutrašnja konrola, controlling • Društvo internom odlukom uspostavlja svoju controlling organizaciju • Podređena je menadžmentu • Stalna aktivnost, obuhvata i operativne poslove, rukovodećoj funkciji menadžmenta obezbeđuje aktuelne podatke. • Obuhvata i usaglašava privredno planiranje, kontrolu i protok informacija.

18. Podnošenje izveštaja od strane vlasnika, uloga skupa članova/skupštine. • Skupština/skup članova može propisati bilo kakav režim izveštavanja, ali se to mora regulisati u osnivačkom aktu. • Obaveno je podnošenje izveštaja jednom godišnje, ali vlasnik može propisati i vanredno izveštavanje ili druga redovna izveštavanja. • Usvajanje izveštaja se vrši prema pravilima o većini. • Interese manjine štiti zakonski nadzorni postupak i mogućnost obraćanja sudu.

19. Prednosti toga, ako je društvo u vlasništvu samouprave. • Odbornici mogu u najvećoj meri sprovesti odluke samouprave u društvima, koja su u vlasništvu samouprave. • Prilikom određivanja cene usluga odbornici najbolje znaju interese obe strane (i preduzeća i potrošača). • Prilikom odlučivanja o razvoju takođe odbornici znaju najbolje potrebe obe strane.

20. Nedostaci toga, ako je društvo u vlasništvu samouprave. • Odbornici su skloni, da donose odluku u skladu sa aktuelnim političkim strujanjima, pa se ne može uspostaviti konzekventna, dugoročna strategija preduzeća. • Ako se o usluzi sprovodi konkurs, odbornici su skloni da neopravdano daju prednost svom preduzeću, oštećujući time kvalitet opsluživanja potrošača. • U rukama odbornika može se skoncentrisati preterana vlast, a time se stvara šansa za zabetoniranje političkih-privrednih pozicija. • Neosposobljeno lice može doći na rukovodeću funkciju.