NASELJA I POKUĆANSTVO GOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA

1. Predavanje III NASELJA I POKUĆANSTVOGOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA dr Anđelija Ivkov-Džigurski

2. Stanovništvojedne geografske teritorije predstavlja skup ljudi koji žive na njoj. NASEOBINE (SKLONIŠTA I KUĆE) • prirodni zakloni • kosi ili vertikalni zakloni (po ugledu na krošnje drveća) • kosine i zakloni na dve strane • nastrešnice • skloništa (busara, dubirog, ...) • kuće - građevine koja ima dva osnovna elementa: krov i zidove, • a samim tim se stavara prostorija • Uticaj geografskih karakteristika je veoma značajan, ako ne i presudan u izgradnji kuća: • U toplim predelima potrebnija je zaštita od žege, pljuskova i sparine • U hladnijim stanovi treba da budu topli, što više zatvoreni • U područjima suve klime krovovi ne moraju imati nagib, koji je opet neophodan u sredinama sa dosta atmosferskih padavina • Trusne oblasti zahtevaju zgrade od lakših materijala i ne velike visine PRENOSIVA STANIŠTA

3. TIPOVI KUĆA • Osnovni prirodni i društveni faktori koji utiču na ljudska staništa: • Klimatski faktori: vetrovi, temperature, padavine • Hidrološki faktori: poplave, močvarna zemljišta • Raspoloživ materijal za gradnju • Kulturni nivo stanovništva • Načini privređivanja • a) Privremena staništa (nomadsko privređivanje) • b) Stalna staništa (poljoprivreda, ribolov ...)

4. PRIVREMENA STANIŠTA SKLONIŠTA – najprimitivnija staništa koja se ne mogu nazvati kućama • stanovništvo na najnižem kulturnom nivou • minimum zaštite i udobnosti • stanovništvose bavi lovom ili sakupljanjem plodova Pigmeji iz Afrike -kolibeod unakrsno postavljenih lukova od tankog šiblja čija su oba kraja pobodena u zemlju, preko toga debeo sloj trave ili lišća hranu nekuvaju i nemaju gotovo nikakvog pokućstva Pigmeji

6. Pigmeji iz jugoistočne Azije - grade nastrešnice «na jednu vodu» bez zidova • Izdignuta platforma od zemlje • uz staništa pale vatru, zaštita od insekata

7. Aboridžani iz Australije -gradeveomasličnanaselja, platformenakojima boraveprekrivajukrznima Bušmani -od pruća grade zid, a iza njega rupu u pesku u koju se sklanjaju. Stalna staništa čini desetak koliba postavljenih u krug. Bušmani Aboridžani

8. ŠATORI – staništa karakteristična za stočare nomade i za lovce Arapi beduini grade šatore od sukna, grube debele tkanine koje tkaju od kozije illi kamilje dlake. Preko nekoliko vertikalnih štapova različite visine prebacuju suknenu tkaninu za podlogu učvršćuju kamenjem ili kočićima. Pod se pokriva ćilimima, a otvor se postavlja nasuprot duvanju vetra Oblik je identičan obliku dina Izdeljeni zavesama

9. Mongolske jurtesutipični šatorizastanovništvosrednjeAzije. Poluloptastog su oblika, na vrhu jurte je otvor za dim (3-6m x 3-3,5m)

10. Vigvami su šatori nekih grupa Indijanaca Severne Amerike imaju vrlo jednostavnu konstrukciju. Štapovi postavljeni u obliku kupe, preko kojih se prebacuju i kaišima pričvršćuju životinjske kože. Šatori Laponacasu skoro identični sa vigvamima. Konstrukcija je od dugih štapova podignutih u kupu koja je prekrivena kožama irvasa ili vunenim tkaninama

11. Indijanci

13. IGLO – je karakteristično stanište Inuita koji žive u arktičkim predelima. • poluloptast oblik, a prečnik mu je od 3 do 9m • za gradnju je potrebno od 1 do 3 sata • uz zidove grade se klupe, a na zidovima police • prozirni komadi leda • ulazi imaju oblik dugih svodova i u njima borave psi • STANIŠTA BALKANSKIH NARODA • u zavisnosti od materijala nazivaju se sibara, busara, dubirog, slamara • konstrukcija im je slična vigvamima

14. STALNA STANIŠTA PEĆINE - mogu biti prirodne ili kopane ljudskom rukom • Vede sa Cejlona • Arapi iz Tunisa • Kinezi- ukopavaju staništa u visoke lesne odseke • na prostoru Srbije- u Titelu i Sremskim Karlovcima

15. Matmata

17. KUĆE OD DRVETA • Pleme Kombaji/Papua Nova Gvineja, kuće podižu visoko u krošnji drveća • Od balvana i zrelog bambusa • krov lišće sago palme • žive svi zajedno

18. Pleme Korovaji/Papua Nova Gvineja • grade kuće u deblima prastarih stabala

19. Pleme Una/Zapadna Nova Gvineja • Kuće su napravljene od drveta, polukružnog oblika, • Sa krovovima u obliku kupola od slame • Majstori u posebnim kućama • Pleme Batak/Indonezija

20. Siki koji žive u južnoj i jugoistočnoj Azije - kuće su imposebna vrsta sojenica • Malajci sa reke Kampon na Borneu - su ribari i žive u velikim sojeničkim naseljima (do 10.000 st., žene ---- kopno!)

21. Japanske kuće od drveta • Alpske kuće

22. Kanadske drvoseče, traperi i Indijanci • Ruske izbe

23. KUĆE OD TRAVE Južni Sudan – kuće se grade od opletenog granja, zidovi su oblepljeni blatom, a krovovi, čije se strehe spuštaju do zemlje su pravljeni od trave. Mašoni- grade kuće od opletenih štapova oblepljenih blatom Stanovnici ostrva južnog Pacifika - kostur se gradi od bambusove trske, zidovi od pletene trave, a krov od debelog sloja trave i lišća

25. KUĆE OD ZEMLJE Kuće u severnoj Nigeriji– imaju mali kupasti krov od trave, a visoki zidovii su od zemlje (naboj, ojačan drvenom konstrukcijom) Zulu pleme, Masai, Hotentoti - kral Arapsko stanovništvo - na području od Tunisa do Irana Pueblo Indijanci– koji žive u Novom Meksiku U južnoj Indiji – se kuće grade od zemlje, ali su krovovi kuća kosi i pokriveni slamom U Panonskoj niziji - naboj

26. Pueblo Indijanci

27. Afrička plemena

28. Zulu

29. Kuće od naboja

30. KUĆE OD KAMENA Kolibe od kamena - kružna osnova prečnika od 3-4m, a visine do 2m Tibetanske kuće – imaju kvadratni oblik i više spratova, zidovi su im debeli i do 120cm Crna Gora i Dalmacija

31. AUTOHTONE KUĆE NA BALKANSKOM POLUOSTRVU • Brvnare (vajati i ambari) • Kuće od kamena • Kuće od čerpića i pletari • Kule -prizemlje od kamena, • a gornji sprat od pletari, drveta ili bondruk konstrukcije

32. KUĆE U VOJVODINI Ambijentalne i fizionomske vrednosti današnjih vojvođanskih sela datiraju iz XVIII veka • Prve kuće su bile: • jednodelne, potom dvodelne sa malom kuhinjom i velikom sobom • krov je bio pokriven trskom • nastrešnica kao prethodnica trema, na dvorišnoj strani • prve kuće su bile i nešto ukopane u zemlju • Izdvaja se nekoliko tipova kuća: • Kuća“na brazdu” • Dužna kuća • Preka kuća • Kuća “na ključ” ili na “lakat”

33. Kuća “na brazdu” Preka kuća Kuća delom ukopana u zemlju

34. Unutrašnji raspored prostorija je bio sledeći: • prva prostorija, prema ulici je bila tzv. “gostinska”, “čista” soba • u sredini je kuhinja, • zadnja soba u kojoj se živelo • špajiz, • štala i kolnica • Sve to pod jednim krovom

35. Karakterističan elemenat vojvođanske kuće je zabat Zabat ili Kalkan je trouglasti deo dvovodnog krova koji prekriva prednju i zadnju stranu. Pod tim pojmom se podrazumeva i cela zidna površina iznad koje je ovaj deo. Zabat u celini pokriven crepom - ćula ili maija.

36. POMOĆNE ZGRADE pomoćne prostorije, privredne zgrade, hramovi, grobnice • za držanje stoke (staje, štale, torovi, svinjci), košnice i golubarnici • alata (kovačnice, kolarnice...) • poljoprivrednih proizvoda (ambari, kotarke, sušnice, kačare, pivnice, mlekare) • trapovi(za odlaganje krompira i sličnog povrća) • žitne jame(za odlaganje žitarica) • vodenice i druge vrste mlinova (potočare; rečne ploveće vodenice • na Drini tzv. drinke, na Moravi - moravke) • vetrenjače • suvače

37. POMOĆNE ZGRADE U VOJVOĐANSKIM DOMAĆINSTVIMA Vetrenjače • vejalica • 6-10m , 3-5m, krila 10m • 1885. god 280! Suvača • Velika Kikinda • 1781. (17) • 1800. (32) • 1847. (51) 9m • “novina” • U funkciji do 1945. • 1951. kulturno dobro 1899. 18-20m

38. ambari , kotarke, koševi. čardaci i kotobanje Poljoprivredni magacin - Mali Horgoš 1750-1772. g.

39. Vodenice • potočare • dunavke

40. sakadžija Bunari i đermovi

41. NASELJA • Faktori koji utiču na izgradnju naselja se u osnovi mogu podeliti na dve grupe: • Fizičko-geografske: • geološki sastav terena, • reljef, • klimatske karakteristike, • hidrološke karakteristike, • biogeografske karakteristike, • pedološke karakteristike • Društveno-geografske: • ekonomsko-geografske karakteristike, • istorijske prilike, • kulturne prilike, • sociološke prilike, • demografske prilike • naseobinske prilike.

42. SALAŠI KAO SPECIFIČNOST VOJVOĐANSKOG PROSTORA Najpoznatiji u okolini: Sombora, Subotice, Srborbrana, Bečeja i Čeneja • udaljenost 200-600m • bunari 20-50 m

43. POKUĆANSTVO, UREĐAJI I POSUĐE • Nameštaj: • za spavanje • sedenje • stolovi • za odlaganje predmeta, hrane, odeće i sl.

44. Tutankamon Batak

45. Posuđe i pribor za jelo

46. Bakarni tanjir Dinastija Ming XV vek Dinastija Ming XVI vek Kineski porcelan

47. Zepter Necermann XX vek

48. Escajg

49. Osvetljenje Grejanje • luč - mlada

50. GOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA, JEZIK Oralna tradicija