Faktorske teorije ličnosti

1. Faktorske teorije ličnosti

2. Ključne tačke učenja: • Razumeti logiku postupka faktorske analize • Upoznati se s ulogom faktorske analize u konstruisanju teorija ličnosti • Upoznati se sa najčešće korišćenim faktorskim teorijama/modelima ličnosti: • Petofaktorski model (Costa & McCrae) • PEN model (Eysenck) • 16 PF model (Cattell)

3. Faktorska analiza (FA) – ključne reči • Korelacija • Matrica korelacija • Manifestne i latentne varijable • Faktor • Primer: Katel i aligator

4. Matrica korelacija - primer

5. Faktorska analiza - svrha • FA je statistički postupak kojim otkrivamo obrasce povezanosti između većeg broja varijabli. Objašnjavamo ih pomoću manjeg broja latentnih varijabli – faktora • Pomoću FA nastojimo da utvrdimo najmanji broj faktora koji je dovoljan da objasni povezanosti manifestnih varijabli • Nastojimo da dobijemo faktore koji međusobno što manje koreliraju. Ukoliko korelacija postoji, možemo izvršiti FA na izolovanim faktorima (faktori prvog reda) i tako dobiti tzv. faktore drugog reda, koji su širi i opštiji

6. FA - primena • FA je “rođena” u okviru psihologije • Početak korištenja vezan za potragu za opštim faktorom inteligencije • Koristi se za otkrivanje pretpostavljene strukture složenih konstrukata, kao što su sposobnosti i ličnost • Omogućava proveru tzv. konstrukt validnosti instrumenata (upitnika, skala, tekstova) • Kod FA istraživač donosi brojne odluke od kojih zavisi krajnji ishod postupka. Glavna veština – psihološka interpretacija faktora, u skladu sa postojećim teorijama i empirijskim nalazima

7. FA – primena: struktura inteligencije • Spirman: da li postoji opšta intelektualna sposobnost koja dolazi do izražaja u rešavanju najrazličitijih zadataka kojima se ispituje inteligencija? • Zadati veći broj različitih testova istim ispitanicima • Utvrditi povezanost (korelaciju) uspeha u rešavanju različitih zadataka. Svaki zadatak (test) je jedna varijabla. • Na matrici interkorelacija primeniti FA i utvrditi koliko je najmanje faktora potrebno da bi se objasnile utvrđene povezanosti između varijabli

8. Manifestne i latentne varijable - ilustracija Faktor I Divergentna produkcija Faktor II Perceptivne sposobnosti r+ r+ Produkcija sinonima Upotreba predmeta Sagradi rečenice Uočavanje razlika Dopunja- vanje slika Skriveni objekti r++ r++ r++ r++

9. FA – primer (struktura prevladavanja stresa) • Koliko nam je najmanje latentnih varijabli (faktora) potrebno da bismo opisali glavne individualne razlike u reagovanju na stres u uslovima rata? • Model prevladavanja (Carver i sar): 13 kategorija prevladavanja stresa: • Aktivno prevladavanje (“Odlazim u sklonište po objavljivanju vazdušne opasnosti”) • Udržavanje od aktivnosti (“Mislim da ne treba preduzimati nikakve akcije dok situacija ne postane kritična”) • Fokusiranje na emocije i njihovo pražnjenje (“Veoma sam uznemirena i napeta i to pokazujem”, “Preplavljena sam besom, pa čak i mržnjom”...) • Distrakcija (“Okrenula sam se poslu kako ne bih mislila na rat”)

10. FA – primer (struktura prevladavanja stresa) • Instrument: 78 stavki za procenu tipičnog ponašanja u situaciji ratnog stresa • Rezultati FA: četiri faktora opisuju sklop reagovanja na stres indukovan ratom • Psihološka patnja (negativne emocionalne reakcije, odbrana putem negacije, nemogućnost prilagođavanja, uzimanje sredstava za smirenje) • Posvećenost problemu (planiranje, aktivnost, odlaganje konkurentnih aktivnosti) • Traženje socijalne podrške (iz emocionalnih i instrumentalnih razloga) • Okrenutost religiji

11. FA – primena: struktura ličnosti • Teoretičari ličnosti: Koliko je najmanje različitih dimenzija potrebno da bismo mogli dobro opisati individualne razlike u strukturi ličnosti? • Zadavanje velikog broja različitih testova koji mere pojedinačne, uže osobine • Utvrditi povezanost (korelaciju) rezultata na različitim testovima • Na matrici interkorelacija primeniti FA i utvrditi koliko je najmanje faktora potrebno da bi se objasnile utvrđene povezanosti između varijabli

12. Primena FA - Modeli ličnosti • Katelov model: 16 faktora • Ajzenkov model: 3 faktora • Petofaktorski model: 5 faktora

13. Uticajnost faktorskih teorija ličnosti • Katelova teorija: 40-tih i 50-tih godina, dugo vremena najuticajnija, upitnik 16 PF bio je široko korišten. • Ajzenkova teorija: 50-tih godina, glavna konkurentska teorija – nekada Katelu, sada petofaktorskom modelu. • Petofaktorski model: koreni – pojedinačna istraživanja 30-tih, 40-tih i 50-tih godina. Konačno formulisana 80-tih.

14. Petofaktorski model (FFM) • Pristup zasnovan na “leksičkoj hipotezi” • Istorijat: • Olport i Odbert (1936): termini koji služe za opis ljudskog ponašanja: 18000 reči, 4 kategorije, jednu čine relativno trajne, unutrašnje odlike osoba • Katel (1943-45): pročišćavanje O&O liste, svođenje na 4500 osobina, grupisanje u 171 klaster, konačan rezultat: 16 faktora • Provera Katelovih rezultata od strane više istraživača, u periodu od 1949 do 1972, nije replicirala 16 faktora, rezultati su govorili u prilog pet bazičnih dimenzija • Norman (1963) ponavlja postupak koristeći O&O liste osobina i klasifikuje ih u pet širokih domena • Zatišje 70-tih, pod uticajem kritike paradigme crta: situacionizam

15. Petofaktorski model (FFM) • Veliki broj istraživanja, uključujući i pokušaje replikacije Katelovih 16 faktora, na različitim uzorcima, u različitim kulturama, kod “normalnih” i kod psihijatrijskih pacijenta pokazuje saglasne rezultate: bazična struktura ličnosti može se opisati pomoću pet širokih domena (dimenzija) • FFM ne služi zato da eliminiše postojeće teorije ličnosti, već da omogući • minimalan konsenzus u prostoru gde postoji više stotina modela ličnosti i još i više različitih instrumenata • integraciju psiholoških znanja o ličnosti • Elaboracija: Kosta i MekKrae, instrument NEO-PI

16. FFM – domeni i aspekti Neuroticizam Ekstraverzija Otvorenost Saradljivost Savesnost anksioznost toplina fantazija poverenje kompetencija hostilnost druželjubiv. estetika iskrenost red depresiv. asertivnost osećanja altruizam dužnost soc. nelagod. aktivitet akcija popustljivost postignuće impulsivnost potraga za uzbuđ. ideje skromnost samo-discip. vulnerabil. poz. emocije vrednosti blaga narav promišljenost Opšta tendencija da se dožive negativni afekti Društvenost i aktivnost Radoznalost, otvorenost, fleksibilnost Kapacitet za formiranje bliskih, iskrenih odnosa Sposobnost samokontrole i discipl. stremljenja ciljevima

17. Ajzenkov model: PEN • Takođe hijerarhijski model organizacije crta ličnosti: dimenzije – crte – navike - reakcije • Na vrhu hijerarhije su tri široke dimenzije: Neuroticizam, Ekstraverzija i Psihoticizam • Specifičnost Ajzenkovog modela: odmak od čiste deskripcije i pokušaj da se nađu neurofiziološke (nasledne) osnove ovih dimenzija • Neuroticizam: ekscitabilnost autonomnog nervnog sistema • Ekstraverzija: dominacija ekscitacije/inhibicije korteksa • Psihoticizam: uticaj nasleđa – učestalost među srodnicima • Instrument: EPQ

18. Katelov model: 16 PF • Polazište takođe leksička hipoteza • Koristio tri vrste izvora podataka o relativno trajnim karakteristikama ličnosti: • L podaci: iz života osobe, najčešće procene od strane vršnjaka • Q podaci: na osnovu upitnika koje popunjavaju ispitanici • T podaci: na osnovu procene u test situacijama • FA koristio za sistematizaciju izvornih osobina ličnosti (faktori prvog reda) i za sistematizaciju komponenti motivacije

19. Katelov model: 16 PF • FA drugog reda na 16 faktora, zavisno od vrste podataka (L, Q ili T), daje od četiri do sedam faktora drugog reda, od kojih barem neki mogu lako da se uklope u petofaktorski model • Za razliku od NEO-PI-R, koji je nedovoljno diskriminativan za kliničku populaciju, Katelov 16PF i, u manjoj meri, Ajzenkov EPQ još uvek se koriste i u dijagnostičke svrhe

20. Rezime • Faktorska analiza služi za utvrđivanje bazične strukture velikog broja varijabli, analizom obrazaca njihovog međusobnog variranja • FA se široko primenjuje u oblasti psihologije ličnosti i psiholgije sposobnosti. Rezultat: modeli bazične strukture ličnosti i modeli osnovnih sposobnosti • Tri najuticajnija faktorska modela ličnosti su Katelov, Ajzenkov i petofaktorski model.