Nepoštene poslovne prakse i perspektiva udruženja potrošača u Italiji

1. Nepoštene poslovne prakse i perspektiva udruženja potrošača u Italiji Andrea Filippo Gagliardi

2. Nepoštene poslovne prakse u Italiji • Direktiva EU 2005/29/EZ sprovedena je u Italiji putem Zakonodavnog dekreta od 2. avgusta 2007. i sada je deo Potrošačkog zakonika Italije. Prema njoj, Italijanski nadležni organ za konkurenciju (ICA) ima glavnu državnu upravu odgovornu za sprovođenjeovih pravila takođe i prema drugim državama članicama EU. • Kako ova pravila uglavnom imaju za cilj trgovce, ona su sa tačke gledišta politike pod nadležnošću italijanskog Ministarstva za ekonomski razvoj. Ministarstvo deluje u saradnji sa udruženjima potrošača na koje prenosi glavni zadatak edukacije trgovaca o usaglašavanju sa ovim pravilima, kao i predstavljanje potrošača pred nadležnim organom ICA. • Potrošači takođe mogu pokrenuti svoje slučajeve pred sudom, ali vrednosti o kojima se radi retko opravdavaju troškove. U Italiji smo počeli sa uvođenjem kolektivnih tužbi. Udruženja potrošača mogu takođe biti alat za ARS, ali u Italiji to retko funkcioniše.

3. Uloga potrošačkih udruženja Udruženja potrošača u Italiji jedan su od glavnih institucionalnih instrumenata za obrazovanje trgovaca i potrošača u oblasti poštenih marketinških praksi. Ona mogu: • Obrazovati potrošače i trgovce kroz publikacije (uključujući njihov veb-sajt) i obuku • Savetovati potrošače o njihovim pravima • Sprovoditi istraživanja tržišta i predstavljati potrošače pred ICA u vezi sa nepoštenimposlovnim praksama • Sprovoditi uporedne testove o kvalitetu i karakteristikama proizvoda i usluga • Delovati kao posrednici u rešavanju slučajeva • Pomagati potrošačima u sudskim sporovima, uključujući kolektivne tužbe

4. Finansiranje udruženja potrošača u Italiji u slučajevima nepoštenih poslovnih praksi • Ministarstvo za ekonomski razvoj finansira određen broj udruženja potrošača koja pokažu da imaju stručnjake koji su u stanju da savetuju potrošače o njihovim pravima, sprovode istraživanja tržišta i koji mogu pomoći potrošačima da pokrenu sporove pred ICA ili sudskim organima, uključujući nagodbe. • Ova udruženja dobijaju sredstva koja predstavljaju procenat iznosa kazni koje ICA odredi za nepoštene poslovne prakse. • Ova udruženja imaju obavezu da nadziru poštene prakse u određenim sektorima putem istraga, uključujući „tajnog kupca“, i da izveštavaju o svojim aktivnostima Ministarstvo i ICA, da bi uticale na buduću potrošačku politiku. • Ostali izvori finansiranja su korisnici usluga udruženja koji od toga imaju brojne koristi, uključujući i besplatne pravne savete. • Udruženja se takođe oslanjaju na dobrovoljnu podršku i donacije.

5. Cilj udruženja potrošača u borbi protiv nepoštenih poslovnih praksi • Udruženja potrošača trebalo bi da deluju kao filter u ispravljanju nepoštenih praksi u korist potrošača. • Da bi mogla da to i čine, ona moraju otkriti dokaze o prekršajima. • Ti dokazi mogu poticati direktno od potrošača, putem mehanizma za žalbe, ali to najčešće nije dovoljno. Potrošači često nisu dobro informisani o svojim pravima i nedostaje im prateća dokumentacija za slučaj (izgubili su ugovor, ili fakturu/račun, ili nisu pročitali klauzule, ili su zakasnili za ostvarivanje odštete). • Zato je imati tim koji može obaviti istraživanja tržišta najvažniji uslov za dobijanje državnog finansiranja za nepoštene poslovne prakse i promociju potrošačkih sporova.

6. Organ ICA je najbolji u rešavanju slučajeva u Italiji • Procesi pred sudovima su skupi, a u Italiji je pravosudni sistem previše spor. • ICA ima besplatan broj putem koga potrošači i udruženja mogu uložiti žalbe, može izdati privremenu zabranu u roku od jedne nedelje i rešiti slučaj za 4 meseca u proseku. • Procesi su brzi kada se stranama naloži da pruže dokaze (teret dokazivanja je na trgovcu), kada se kazne za opstrukciju istrage i upotrebi moć inspekcija. • Pretresi nisu česti, jer ICA nema obavezu. • ICA takođe može rešiti slučaj ukoliko praksa nije na crnoj listi. • Kazne se kreću od minimalno 5000 evra do maksimalno 500 000 evra za svaki prekršaj i mogu uključivati i javno izvinjenje. • Tim ICA je poslovan i upoznat sa tržišnim ponašanjem, jer su oni takođe stručnjaci za pitanja borbe protiv monopola.

7. Kolektivna tužba • U martu 2013. doneta je prva optužujuća presuda u Italiji, kada je sudija priznao kolektivnu tužbu koju je pokrenulo udruženje potrošača. • U slučaju se radilo o grupi turista koji su bili obmanuti o karakteristikama odmarališta u Zanzibaru. Rečeno im je da se radi o luksuznom hotelu sa bazenom, a odmaralište zapravo još nije ni bilo izgrađeno... „Nepošteni“ tur-operater isplatio je svakom po 1300 evra. • Kolektivnu tužbu pokrenula je organizacija „Unione Nazionale Consumatori“. Ova pravna „revolucija“ mogla bi dovesti do budućih kolektivnih tužbi koje bi pokretala udruženja potrošača u vezi sa trajanjem garancije za telefon „iPhone“.

8. Primeri sporova koje su vodila udruženja potrošača, a o kojima je odlučivao organ ICA • Božićni TV kviz • Prenosivost hipotekarnih kredita • Finansijske usluge za penzionere • Video-usluge za mobilne telefone • Usluge vezane za telefonske imenike • Prehrambeni proizvodi za koje se tvrdilo da su lekoviti • Usluge održavanja elektronskih proizvoda