Preduzetnička ideja

1. Preduzetnička ideja Dr Nebojša Pavlović

2. 1.Šta je preduzetnička ideja? • Počinje se traganjem i otkrivanjem odgovarajuće poslovne ideje koju će preduzetnik realizovati. • Preduzetnička ideja je predstava o nečemu 1.što želimo da radimo(proizvod, usluga) da bismo zadovoljili 2.želje kupaca i 3.ostvarili profit.

3. Ideja treba da… • Poseduje tržišne i finansijske potencijale (da je isplativa) • Odražava ličnost i interes preduzetnika(1.šta znam, 2.šta želim i 3.šta mogu objektivno d auradim!)

4. Pravilo ! • Ne možemo da prodajemo proizvod ili uslugu koju mi volimo već ono što čljudi žele da kupe! • Ideja mora da bude 1.privlačna, 2.ostvarena u proizvodu, 3.ima vrednost za kupca, 4.pravovremeno inicirana i 5.održiva u dužem periodu).

5. Problem zvani ponuda! • I drugi imaju isti ili slični proizvod. Konkurencija! Preduzetnik u analizi mora da nađe svoje mesto među brojnom konkurencijom. • Ideja treba da odražava ličnost preduzetnika (da odgovara njegovom karakteru) i njegove interese. • Idealno je da poseduje znanja i iskustva u toj oblasti ( ne mora da bude i pravilo- može da angažuje stručna lica za vođenje poslova).

6. 2.Kako otkriti dobru ideju? • Lični kontakti sa potencijalnim kupcima, dobavljačima, vlasnicima preduzeća, uspešnim preduzetnicima. • Lični interesi stvoreni tokom bavljenja nekim hobijem u slobodno vreme. • Interesantna razmišljanja tokom rada u nekoj komapaniji. • Kopiranje tuđih ideja sa uverenjem da ćemo uraditi nešto bolje. • Uočavanje problema koje kupci imaju na tržištu. • Prepoznavanje određenih praznina na tržištu. • Poseta poslovnim manifestacijama i sajmovima, izložbama inovacija. • Korišćenje interneta, čitanje novina i literature. • Tokom šetanja, odmora ili spavanja. • Razgovor sa članovima porodice i prijateljima. Najveća greška preduzetnika je nemati nijednu ideju!

7. 3.Metode prikupljanja preduzetničkih ideja • Postoje mnoge metode za prikupljanje preduzetničkih ideja. • Najpoznatije: • Delfi metoda • Brejnstorming(oluja mozgova) • Brejnrajting (zapisivanje misli) • Mišljenje stručnjaka

8. Delfi metoda • Poznata kao proročanska metoda • Predviđa se angažovanje veće grupe stručnjaka od kojih se traži njihovo stručno mišljenje i prognoza za pokretanje novog biznisa.

9. Brejnstorming /oluja mozgova • Metoda kreativnog razmišljanja u kojoj su ideje rezultat tuđih predloga, komentara i sugestija. • Podrazumeva osmišljavanje, razmenu i nadogradnju ideja. • Realizuje se u grupi od 6-12 učesnika gde voditelj postupka mora da bude stručna osoba za kanalisanje sastanka u dobrom pravcu. • Cilj je sakupiti što veći broj ideja, kao i njihovo vrednovanje i rangiranje.

10. Brejnrajting/zapisivanje misli • Dobra metoda za ljude koji ne vole javne nastupe. • Daje se papir na kojem učesnici skiciraju što veči broj ideja sa svojim komentarima. • Papiri kruže od jednog do drugog učesnika i svako zapisuje svoja zapažanja, primedbe, predloge ili nove ideje. • Na kraju se vrši rangiranje i vrednovanje ideja i misli.

11. Mišljenje stručnjaka • U velikim kompanijama se sprovodi postupak gde stručni ljudi iznose ideje (može biti i anoniman). • Predlozi se dostavljanju menadžmentu preduzeća na odlučivanje. • Primer Tojote gde svako(od nekvalifikovanih do visokokvalifikovanih radnika) može da daje preloge koji mogu dovesti do poboljšanja u radu.

12. 4.Analiza preduzetničkih ideja • Ideja može biti genijalna ali neprihvatljiva za realizaciju. • Preduzetnik mora da filtrira ideje kako bi došao do najbolje. • Faktori za analizu i filtriranje ideja: • Vreme • Potrebna finansijska sredstva • Nivo rizika • Finansijski rezultati

13. Vreme • Vreme kao faktor u definisanju biznis ideje: • Koliko vremena je preduzetnik spreman da posveti svom biznisu? • Kako misli da uskladi obaveze prema biznisu i prema porodici (zadržati stari stil života?) • Koliko je vremena potrebno da biznis počne da donosi dobit? • Koliko je vremena potrebno da se pobedi konkurencija na tržištu i zauzme neka značajnija pozicija na njemu?

14. Vreme • Ako želi da radi samo u slobodno vreme onda mora da razmišlja o malom anfgažmanu. • Biznis traži “potpuno uključivanje” i posvećivanje radu na razvijanju ideje • Uloga u porodici • Nestrpljivost prilikom ostvarivanja profita • Potrebno je dosta vremena da s eizgradi (dobra) pozicija na tržištu

15. Potrebna finansijska sredstva • Često najznačajniji i nakritičniji faktor • Potrebno je realno proceniti koliko je novca potrebno za preduzetnički ideju(materijalne i ljudske resurse, operativne troškove poslovanja) • Oblast proizvodnje zahteva znatna sredstva(istraživanja, nabavka opreme i sirovina, radna snaga) • Otvaranje trgovine traži mnogo manje sredstava • Uslužni biznis može da se započne skoro bez kapitala. Ali ako je u pitanju hotelijerstvo može da bude veoma skupo. • Dva preduzetnika koja žele da započnu isti posao mogu imati potpuno različite troškove(polovna oprema, manji broj zaposlenih, zakup umesto kupovine, iznajmljivanje)

16. Nivo rizika • U analizi ideja preduzetnik mora da vodi računa o sledećim oblicima rizika: • Koncepcijski rizik, koji se odnosi na mogućnost transformacije ideje u konkretan proizvod ili uslugu. • Rizik proizvodnje koji se odnosi na pitanje mogućnosti ekonomične proizvodnje proizvoda • Marketing rizik koji je vezan za mogućnost prodaje već proizvedenog ili usluge • Finansijski rizik koji se odnosi na pitanje mogućnosti ostvarivanja profita na bazi prodaje proizvoda • Rizik rasta i razvoja koji je vezan za mogućnost stabilnog rasta i razvoja u jednom dužem periodu. Rizik može da bude frustracija ali i motivacija za preduzetnika.

17. Finansijski rezultati • Preduzetnik mora poslogvati pozitivno da bi opstao kao preduzetnik! • Analiza prihoda, troškova i dobiti pruža preduzetniku inicijalnu predstavu o finansijskoj uspešnosti ideje. • Preduzetnik ideje rangira prema stopi dobiti i stopi prinosa na investirani kapital(odnos dobiti i angažovanog kapitala) • Dobit mora biti veća od kamate koju dobijamo kod banaka:ako je kamata 5% a mi dobijamo preduzetničkim poslom 10% onda nam se isplati ulagati u preduzetničku ideju. • Takođe treba voditi računa o pozitivnom toku gotovine (razlika priliva i odliva novca):da ne bismo ostali bez gotovog novca jer bi onda trpeo posao.

18. 5.Analiza mogućih načina realizacije preduzetničkih ideja • Kako preduzetnik može da realizuje svoje preduzetničke ideje? • Da kupi već postojeće preduzeće, • Otpočne novi biznis • Frnanšizing(manje rizičan posao)

19. Kupovina postojećeg biznisa • Mnogi smatraju da je ovo najbolji način započinjanja posla:saznaju se postojeći problemi, dobijaju se znanja o tržištu, konkurentima.

20. Postojeći biznis:prednosti i mane

21. Novi biznis • Ovo je najrizičnija opcija za preduzetnika. • Preduzetnik može da pozicionira ideju kako želi ali počinje “od nule”. • Problem obezbeđivanja finansijskih sredstva je jedan od osnovnih problema.

22. Novi biznis-prednosti i nedostaci

23. Franšizing • Postoji u svim oblastima:industrija brze hrane, hotelijerstvo, grafička industrija, prodaja automobila, saloni lepote. • Franšizing je model u kome kompanija, davalac franšize dozvoljava, omogućava korisniku franšize da proizvodi, prodaje ili distribuira njegov proizvod ili uslugu. • Korisnik franšize koristi ime davaoca franšize, zaštitni znak, imidž,razrađene tehnike proizvodnje i prodaje, znanja i iskustva. • Veća sigurnost nego kod započinjanja novog biznisa. 30% neuspešnosti u odnosu na 50-70% novog biznisa!

24. Franšizing prednosti i nedostaci

25. 6.Analiza mogućih oblika vlasništva • Neke ideje je veoma teško započeti bez dovoljno novca(potrebno je više finansijera) • Neki preduzetnici preferiraju samostalno obavljanje posla (eliminišu ideje gde je potrebna velika količina novca i partnera) • Tri osnovna oblika vlasništva: • Solo biznis • Partnerstvo • Korporativni model

26. Solo biznis • Podrazumeva se preduzeće u vlasništvu samo jedne osobe. Ta osoba je direktno uključena:1.u svakodnevno funkcionisanje biznisa;2.ima punu kontrolu nad poslom;3.potpunu odgovornost za uspeh i neuspeh;4.preduzetniku pripadaju svi profiti ali i eventualni gubici u poslovanju.

27. Prednosti solo biznisa

28. Partnerstvo • Partnerstvo imamo kada dve ili više osoba dele vlasništvo nad sredstvima firme. Ugovorima s edefinišu svi uslovi:ulaganja, procenti profita. • Generalni partneri preuzimaju neograničenu odgovornost. • Delimični partneri imasju odgovornost u zavisnosti od procenata investicija(akcija) • Join Venture: specifičan vid partnerstva koji traje koliko i posao (započinje poslom i partnerstvo prestaje završetkom posla!)

29. Partnerstvo-prednosti i mane

30. Korporativni model • Veštačka tvorevina. Korporacija se ne gasi sa izlaskom ljudi iz nje. • Svaka osoba koja poseduje akcije korporacije je njen vlasnik(procentualno). • Akcionari imaju pravo odlučivanja(pravo glasa srazmerno broju akcija). Oni koji poseduju najveći broj akcija imaju i najveći uticaj na politiku korporacije. • Akcionari učestvuju u investiranju ali i u podeli profita(prema broju akcija). Akcionari mogu da prodaju akcije kako oni žele(i kada žele). • Dividenda se deli ili reinvestira(zavisi od odluka akcionara)

31. Korporativni model-prednosti i mane

32. Tri osnovna oblika poslovnih formacija

33. 7.Izvori finansiranja preduzetničkih ideja • Preduzetnik mora da planira(što realnije) iznos kapitala potreban za realizaciju preduzetničke ideje. Taj kapital se zove inicijalni kaptal ili inicijalna investicija. • Početni preduzetnik obično nema svoj novac nego ora da pozajmi. • Preduzetnik mora da vodi računa o tržišnim potencijalima svoje ideje ali i mogućnostima finansiranja i zaduživanja. • Neće imati nikave koristi od ideje ako ne nabavi potrebne investicije.

34. Unutrašnji ili spoljašnji izvori finansiranja • Najčešće se koriste izvori finansiranja koji su generirani iznutra: iz ostvarene dobiti, prodaje imovine, smanjenje radnog kapitala, produženja otplate ili naplatom potraživanja.

35. Izvori sredstava preduzetnika • Lična sredstva • Porodica i prijatelji • Partneri u biznisu • Bankarski krediti • Državni fondovi za finansiranje malog biznisa • Krediti dobavljača • Investicioni(rizični) krediti

36. Lična sredstva • Prvi, najčešći i najneizvesniji izvor kapitala jesu lična sredstva. • “Uložiće onoliko koliko ima”. Zavisi od raspoloživih sredstva: ušteđevina, posedovanje, nekretnina. • Banke(i ostali finansireji) očekuju od preduzetnika da uloži “svoj deo kapitala”.

37. Porodica i prijatelji • Mogu biti značajan izvor obezbeđenja potrebnih sredstva (novac, hipoteka,zajam). • Važno jue napraviti čvrste i jasne dogovore(to je mnogo teško) kako bi sve nejasnoće bile otklonjene oko:vlasništva nad firmom, podele profita, odgovornosti, prava na odlučivanje

38. Partneri u biznisu • Finansijeri mogu biti i partneri koji nisu člnovi porodice. • Ovaj vid finansiranja početka rada firme je veoma čest u praksi.

39. Bankarski krediti • Jedan od glavnih (najčešće i najvažniji) izvor finansiranja preduzetničkih ideja. • Preduzetnik uzima kredit pod određenim uslovima(određena kamata,rokovi vraćanja, hipoteka). • Preduzetnik obično uzima dugoročne kredite za opremu i kratkoročne kredite za operativno poslovanje. • Pošto postoji veliki rizik banke često teško daju kredite bez dobre zaloge. • Banke interesuje: 1.koliko investira preduzetnik, 2.šta preduzetnik nudi kao garanciju, 3.dosadašnje iskustvo u vraćanju sredstva i 4.kvalitet poslovne ideje.

40. Državni fondovi za finansiranje biznisa • Država ima fondove za finansiranje projekata malog biznisa. • Mogu direktno da finansiraju preduzetnike ili preko poslovnih banaka. • Takvi krediti su obično stimulativni, sa malom kamatom i sa odloženim početkom vraćanja.

41. Program podrške malim i srednjim preduzećima (MSP) • Програм подршке МСП у Србији • „Програм подршке МСП у Србији“ је пројекат финансиран из претприступних фондова (ИПА) Европске уније који реализује Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), а чији је главни партнер Министарство привреде. Циљ Програма је унапређење конкурентности и продуктивности малих и средњих предузећа у Србији кроз директну подршку коју могу добити преко два инструмента и то: Програм развоја предузећа (ЕГП) и Програм пословног саветовања (БАС).

42. Krediti dobavljača • Važan izvor kreditiranja. • Dobavljači su spremni da daju robu sa odloženim plaćanjem (30 dana, bez kamate). • Ovo može biti veoma važno za opstanak preduzetnika koji nemaju mogućnost da ulože svoj kapital ili pozajm ekapital od banke.

43. Investicioni(rizični) kapital • Rizični kapital se investira u preduzetnike koji imaju visoke profitne mogućnosti, sa ciljem obezbeđenja kapitala i ostvarivanju dobiti. • Rizik snose vlasnici kapitala. • Ovde se investitori funkcionišu kao investicioni fondovi. Da bi se dobio ovakav vid finansiranja poslovna ideja treba da bude veoma kvalitetna.