PRIKAZ VEŠTAČENJA U SLUČAJU POVREDE NA RADU

1. PRIKAZ VEŠTAČENJA U SLUČAJU POVREDE NA RADU Prof dr Jovica Jovanović

2. Naredba suda za veštačenje Nalaže se veštačenje materijalne i nematerijalne štete kod L. M., iz Niša, po spisu predmeta P. br......

3. Podaci dobijeni od oštećenog • Oštećeni L. M. je rodjen 1977. godine u Nišu, gde i sada živi. Završio je treći Stepen srednje stručne spreme (autoelektričar), a radio je kao vozač u privatnoj firmi. Od kritičnog povredjivanja nije u radnom odnosu. Neoženjen je i živi sa roditeljima. • U vreme NATO agresije na našu zemlju, bio je mobilisan i nalazio se na Kosovu, • U toku noći 10.05.1999, godine, doživeo je vazdušni napad. • Po njegovom završetku osetio je da ga čitava desna strana tela boli i da mu je odeća natopljena krvlju. • Prebačen je u pećku bolnicu gde je proveo jedan dan i data mu je antitetanusna zaštita, lekovi i izvršeno rendgensko snimanje. • Sutradan je prebačen Prištinu, gde je izvršena operacija u totalnoj anesteziji, pri čemu su zadobijene rane očišćene ali geleri iz tela nisu vadjeni. • Potom je prebačen u Niš u vojnu bolnicu gde je posle dva dana operisan i tada je izvadjen geler iz skočnog zgloba a geler iz desne nadlaktice nije mogao biti izvadjen. • Posle izlaska iz bolnice je jedno vreme bio na kućnom lečenju a zatim je poslat na rehabilitaciju. • Do sprovođenja rehabilitacije je hodao na štakama i nije mogao da pokreće desni skočni zglob. • Sama rehabilitacija, kako ambulantna u Nišu, tako i stacionarna u Ribarskoj Banji, je ukupno trajala oko šest meseci.

4. Podaci iz dokumentacije • Iz tužbe L. M. protiv tužene države SRJ - VP Niš, vidi se da je dana 10.05.1999. godine tužilac, prilikom vršenja vojne službe, ranjen u desno rame i desni skočni zglob prilikom bombardovanja NATO avijacije na Kosovu. • Usled zadobijenih povreda, zaostale su trajne posledice u vidu ograničene pokretljivosti povredjenih delova tela kao i anksiozno depresivno reagovanje trajnog karaktera

5. Podaci iz dokumentacije Iz otpusne liste sa epikrizom Odeljenja za hirurške bolesti Vojne bolnice u Nišu, vidi se da je imenovani u ovoj ustanovi lečen od 12. 05. 1999. do 20. 05.1999. godine pod sledećim dijagnozama: • "Eksplozivna rana desnog ramena i desne nadlaktice, desne butine i potkolenice. • Prelom spoljašnjeg gležnja sa desne strane. • Strano telo u predelu desne pete. • "Operacija izvedena dana 14. 05.1999. godine: Primarni odložni šav. Vadjenje stranog tela. Postoperativni tok uredan i rana uredno zarasta. • Desetog postoperativnog dana su konci skinuti i zakazana kontrola hirurga za mesec dana.

6. Podaci iz dokumentacije • U izveštaju lekara specijaliste ortopeda od dana 21. 06.1999. godine, upisana je latinska dijagnoza koja prevedena na narodni jezik znači: "Prelom spoljašnjeg gležnja desnog stopala nanet eksplozivnim dejstvom. Ukočenost desnog skočnog zgloba“. • 5. U izveštaju lekara specijaliste fizikalne medicine od dana 09. 07.1999. godine, protokola, navedena je latinska dijagnoza koja prevedena na narodni jezik znači: "Eksplozivna rana desnog ramena, desne butine i predela desnog skočnog zgloba". Propisan nastavak fizikalne terapije i dalje, dozvoljen oslonac na povredjenu nogu i zakazana kontrola po isteku fizikalne terapije.

7. Podaci iz dokumentacije • U izveštaju lekara specijalste neuropsihijatra od 02. 09. 1999. godine, na ime oštećenog upisano je postojanje posttraumatskog stresnog poremećaja i depresivnog sindroma.

8. Lekarski pregled23. 12. 2000 • Žali se na gotovo stalne bolove u predelu zadobijenih povreda, koji se pri dužem hodanju, stajanju i fizičkom angažovanju pojačavaju, kao i pri promemi vremenskih prilika i to naročito na hladnoću. • Oseća izuzetnu nestabilnost desne noge, a naročito u predelu skočnog zgloba • Ne može da podiže i nosi teret, često oseća trnjenje duž desne ruke i ne može da je drži podignutu.

9. Lekarski pregled - Objektivni nalaz • Orijentisan u vremenu, prostoru i prema ličnostima. • Srednje razvijen i uhranjen. • Duševni razvoj odgovara životnoj dobi i kvalifikacijama, Uznemiren. • Na spoljašnjoj strani desnog ramenog predela koža je u nepravilnom ovalnom obliku promera 50 x 40 mm uzdužno lišena kožnog crteža, delom tamno ružičaste a delom sedefaste boje i lako iznad ravni okolne kože. • Promene kože istih osobina kao prethodno opisana nalaze se i: na spoljašnjoj strani desne nadlaktice u gornjoj trećini, promera 40 x 30 mm uzdužno postavljena; na spoljašnjem gležnju desnog stopala, promera 40 x 30 mm, poprečno postavljena; na zadnjoj strani desne butine, na granici gornje i srednje trećine, promera 40 x 30 mm postavljena koso pravcem odozgo naniže ka spolja; u levom slabinskom predelu, veličine zrna pirinča. • Aktivno odvodjenje desne ruke u ramenom zglobu kao i podizanje put napred i nazad je redukovano za jednu trećinu. • Aktivna pokretljivost desnog skočnog zgloba redukovana za jednu polovinu. • Oslanjanje na desnu petu pri izvodjenju čučnja nemoguće. • Pri pokušaju izvodjenja pokreta u ramenom i skočnom zglobu pravi bolne grimase. • Obim desne ruke i noge je u normalnim granicama, odnosno nema značajnih razlika u odnosu na obim ekstremiteta sa leve strane.

10. Dijagnostička specifikacija oštećenja zdravlja • Status post vulnera explosiva ommae et humeri lat dex, cruris et femoris l dex (Stanje posle povrede levog ramena i desne noge usled eksplozije) • Status post fracturam explosiva mallei lat cruris dex (stanje posle preloma desnog skočnog zgloba usled eksplozije) • Omarthralgio l dex (bolovi u desnom ramenu) • Contractura art talocruralis l. Dex (Kontraktura desnog skočnog zgloba)

11. Sudskomedicinska kvalifikacija povreda Teška telesna povreda (obična teška telesna povreda)

12. Fizička bol • Oštećeni je u momentu povredjivanja trpeo fizičke bolove veoma jakog intenziteta koji su trajali sve do dolaska lekaru i pružanja stručne medicinske pomoći, kao i u naredna dva do tri dana, • Bolovi jakog inteziteta su bili prisutni i jedan do dva dana nakon svake hirurške intervencije. • Prilikom izvodjenja aktivnih vežbi u toku lečenja najverovatnije su bili prisutni bolovi ovog kvaliteta ali kratkog trajanja. • Posle lečenja, a u ukupnom trajanju od sedam do deset dana, oštećeni je trpeo bolove srednjeg intenziteta, a nakon toga još oko mesec dana i bolove lakog stepena, dakle u ukupnom trajanju od oko četrdesetak dana, koliko vremena je potrebno za solidno zaceljenje povreda. • Nakon ovog perioda osećao je povremene bolove lakog i srednjeg intenziteta, vezano za promenu vremenskih prilika, naročito hladnoću, veće fizičko naprezanje, duže stajanje i hodanje, naročito po neravnom terenu , a koje će najverovatnije osećati i ubuduće.

13. Strah • Oštećeni je osećao paničan strah za sopstveni život koji je verovatno bio prisutan sve do dolaska lekaru i pružanja stručne medicinske pomoći i saznanja o pravoj prirodi i karakteru predmetnih povreda. • Tokom bolničkog lečenja, kod oštećenog je bio prisutan strah od invaliditeta po intenzitetu u jakom stepenu, a koji je trajao dva do tri dana i bio dodatno provociran trpljenjem intenzivnih fizičkih bolova. • U narednom periodu, u trajanju od pet do sedam dana imenovani je osećato strah srednjeg a za približno isto vreme i strah lakog intenziteta zasnovan na strepnji za dalji ishod lečenja. • Od tog vremena, pa sve do današnjeg dana, imenovani je pri pojavi bolova osećao povremeni i kratkotrajni strah lakog intenziteta, koji će, u navedenim okolnostima, verovatno osećati i ubuduće. • pretrpljeni strah je najverovatnije ostavio trajne posledice koje se ogledaju u ispoljavanju brojnih simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja (loše raspoloženje, povlačenje u sebe, košmarni snovi, poremećaj koncentracije, gubitak interesovanja i zadovoljstva, osećaj teskobe u grudima, pojačano znojenje).

14. Opšta životna aktivnost • Sagledavajući sve posledice zadobijenih povreda (pojava bolova pri dužem stajanju, hodanju, nemogućnost bavljenja aktivnostima koje zahtevaju veće fizičko angažovanje povredjenih delova tela), oštećeni će sve pomenute životne aktivnosti ograničeno i tegobno obavljati uz trpljenje subjektivnih tegoba. • Imajući u vidu da se umanjenje opšte životne aktivnosti sagledava kroz narušenu funkcionalnost i smanjenu sposobnost za obavljanje mnogobrojnih i raznovrsnih aktivnosti, mišljenja sam da kod imenovanog postoji trajno umanjenje opšte životne aktivnosti u lakom stepenu.

15. Radna sposobnost • Imanovani nije sposoban za teške fizičke poslove, kao što je podizanje i nošenje tereta., trčanje, duže hodanje po neravnom terenu. Umanjenje opšte radne sposobnosti je oko 30%. Sposoban je za lake i srednje fizičke poslove i sedeći posao. • Nije sposoban za poslove profesionalnog vozača i autoelektričara.

16. HVALA NA PAŽNJI!!!