Srpski jezik Vrste reči

1. Srpski jezikVrste reči Nikolić Petar Dejana Stojanovski

2. Promenjive vrste reči Nepromenjive vrste reči Vrste reči

3. Promenjive vrste reči -Imenice -Zamenice -Pridevi -Brojevi -Glagoli Nazad

4. Nepromenjive vrste reči -Prilozi -Predlozi -Uzvici -Veznici -Rečce Nazad

5. Imenice su reči kojima je svojstvena kategorija predmetnosti, opredmećeno svojstvo i opredmećeni proces. Njima imenujemo pojave spoljašnjeg sveta i našeg unutrašnjeg doživljavanja. • Imenice se dele na: • zajedničke - označavaju skup predmeta koji imaju neke zajedničke osobine • vlastite - služi kao ime svakom pojedinom čoveku, životinji, geografskim pojmovima • Imenice se još dele i na: • konkretne (stvarne) - označavaju sve ono što je opipljivo (bića, predmete) • apstraktne (nestvarne) - označavaju osobine, osećaje, stanja, fizičke i duhovne moći, radnje, prirodne i društvene pojave Napred Nazad

6. Imenice u srpskom jeziku razlikuju rod, broj i padež. • Rod može biti muški, ženski i srednji. • Osim toga, u srpskom jeziku postoje i zbirne imenice. • Npr. imenica cvet je jednina, cvetovi množina, a zbirna imenica je cveće. • drvo, drveta, drveće; • snop, snopovi, snoplje... Nazad

7. Zamenice • Zamenice mogu biti: -Imeničke -Pridevske Nazad

8. Imeničke zamenice • Imeničke zamenice zamenjuju imenice. U rečenici su samostalne, a vrše službu subjekta ili objekta. • Imeničke zamenice se dele na: • Lične • Nelične • Lične imeničke zamenice • Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, ženski ili srednji) i broj (jednina ili množina). • Jednina: • 1. ja • 2. ti • 3. on (muški rod), ona (ženski rod), ono (srednji rod) • Množina: • 1. mi • 2. vi • 3. oni (muški rod), one (ženski rod), ona (srednji rod) • Povratna lična zamenica za sva lica (promena po padežima): • N. - G. sebe D. sebi A. sebe/se V. - I. sobom L. sebi • Nelične imeničke zamenice • Nelične imeničke zamenice ne razlikuju lica i imaju jedan oblik koji se koristi za oba broja i sva tri roda. • Dele se na: • upitne (ko, šta) • neodređene (neko, nešto) • odrične (niko, ništa) • opšte (svako, svašta) Nazad

9. Pridevske zamenice • Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici su nesamostalne reči i imaju funkciju atributa ili dela imenskog predikata. Kao i pridevi, slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu. • Pridevske zamenice se dele na: -Prisvojene -Pokazne -Upitno odnosne -Neodredjene -Odrične -Opšte Nazad

10. Prisvojne zamenice • Prisvojne (posesivne) pridevske zamenice označavaju pripadanje bića i predmeta pojedinim licima. • Jednina: • 1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja; • 2. lice: tvoj, tvoja, tvoje: tvoji, tvoje, tvoja; • 3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove, njegova • Množina: • 1. lice: naš, naša, naše; naši, naše, naša; • 2. lice: vaš, vaša, vaše; vaši, vaše, vaša; • 3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove, njihova • Povratne prisvojne zamenice označavaju da objekat pripada subjektu: • jednina: svoj, svoja, svoje; množina: • svoji, svoje, svoja. Nazad

11. Pokazne zamenice • Ovim zamenicama se upućuje na bića i predmete i njihove osobine. • 1. lice: • za bića i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova; • za veličinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika; • za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva; • 2. lice: • za bića i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta; • za veličinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika; • za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva; • 3. lice: • za bića i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona; • za veličinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika; • za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva; Upitno - odnosne zamenice • Upitne i odnosne zamnice imaju iste oblike, ali različita značenja u rečenici. Upitne zamenice se koriste u upitnim rečenicama, a odnosne se odnose na neku drugu reč u rečenici. • Primer: • Čija je ovo knjiga? (upitna zamenica u upitnoj rečenici) • Čitam knjigu koju je napisao Branko Ćopić. (odnosna zamenica) • za bića i stvari: koji, koja, koje; koji, koje, koja; • za veličinu: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika; • za osobinu: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva; • za pripadnost: čiji, čija, čije; čiji, čije, čija; Nazad

12. Neodređene zamenice • Neodređene pridevske zamenice ukazuju na nepoznatu ličnost ili premdet, nepoznate osobine imenice uz koju stoje. • za stvari i bića: neki, neka, neko; neki, neke, neka; • za veličinu: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, nekolika; • za osobinu: nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva; • za pripadnost: nečiji, nečija, nečije; nečiji, nečije, nečija; Odrične zamenice • Odrične pridevske zamenice odriču da se nekog ili nečeg tiče ono što se iznosi u rečenici. • za stvari i bića: nikoji, nikoja, nikoje; nikoji, nikoje, nikoja; • za osobinu: nikakav, nikakva, nikakvo; nikakvi, nikakve, nikakva; • za pripadnost: ničiji, ničija, ničije; ničiji, ničije, ničija; Opšte zamenice • Opšte pridevske zamenice upućuju na sva lica, predmete i osobine o kojima se govori. • za stvari i bića: svaki , svaka, svako; svaki, svake, svaka; • za osobinu: svakakav, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva; • za pripadnost: svačiji, svačija, svačije; svačiji, svačije, svačija; • ma koji, ma čiji, ma kakav, ma koliki • bilo koji, bilo čiji, bilo kakav, bilo koliko • koji god, čiji god, kakav god, koliki god Nazad

13. Pridevi • Pridevi su reči koje označavaju osobinu pojma označenog imenicom uz koju stoje. Oni spadaju u promenljive vrste reči. Nisu samostalne, a u rečenici vrše službu atributa ili dela imenskog predikata. Pridevi rod, broj i padež dobijaju od imenice uz koju stoje. • Pridevi se dele na: • Opisne, koji označavaju osobine imenica uz koje stoje. • Prisvojne, koji označavaju pripadanje imenice uz koju stoje nekome. • Gradivne, koji označavaju od čega je načinjena imenica uz koju stoje. • Vremenske, koji označavaju imenicu po vremenu. • Mesne, koji označavaju na koje se mesto odnosi imenica uz koju stoje. Napred Nazad

14. Pridevski vid • Pridevski vid je gramatička kategorija koju imaju samo pridevi. Postoje dva pridevska vida: • Određeni pridevski vid • Neodređeni pridevski vid • Poređenje (komparacija) prideva • Poređenje prideva je iskazivanje različite zastupljenosti neke osobine kod imenice uz koju stoji pridev. Postoje dva stepena poređenja. Porede se samo opisni pridevi. • Pozitiv je osnovni oblik prideva • Komparativ je prvi stepen poređenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka -ji, -iji, -ši na pozitiv. • Superlativ je drugi stepen poređenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka naj- ispred komparativa. • Primer: • loš - lošiji - najlošiji • Nepravilna komparacija: • dobar - bolji - najbolji • zao - gori - najgori • mali - manji - najmanji • velik - veći - najveći • Pravopisna pravila kod superlativa • Kada komparativ počinje suglasnikom J, dozvoljeno je udvojeno pisanje suglasnika J. • jak - jači - najjači Nazad

15. Brojevi • Brojevi su vrste reči koje u srpskom jeziku spadaju u kategorije promenljivih i imenskih vrsta reči (promena reči se vrši kroz padeže). • Dele se na: -Osnovne kardinalne ili glavne (jedan,dva,tri) -Redne (prvi,drugi,treći) -Zbirne (dvoje,troje,četvoro) -Najčešće stoje uz imenice,a sa njima se jedino redni brojevi slažu u rodu,broju i padežu. Nazad

16. Osnovni brojevi • Od osnovnih brojeva, promenljivi su samo brojevi od jedan do četiri. Brojevi jedan i dva imaju posebne oblike za različite rodove — jedan/jedna/jedno i dva/dve/dva. Osnovni broj jedan se obavezno menja kroz padeže (jedan, jednoga, jednome...). • Trebalo bi kroz padeže menjati i osnovne brojeve dva, tri, četiri, ali u praksi to retko ko čini. To se tiče dveju žena/dvaju ljudu, u praksi će se uglavnom čuti kao To se tiče dve žene/dva čoveka iako se ne smatra ispravnim oblikom. Međutim, većina ljudi upotrebiće ispravan oblik u slučajevima kao što je: Dajte nama troma/nama trima. • Redni brojevi • Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem pridevskih nastavaka za rod: • šest → jedn. šesti, šesta, šesto. • Izuzetak su brojevi prvi, drugi, treći i četvrti, koji nastaju od posebnih osnova. Redni brojevi se obavezno menjaju kroz padeže: prvi, prvog(a), prvom(e); sto osmoga, sto osmome... • Zbirni brojevi • Zbirni brojevi nastaju od svih osnovnih, sem od broja jedan i onih složenih brojeva koji se završavaju njime (dvadeset jedan, sto trideset jedan). Na osnovu kardinalnog broja dodaje se nastavak -oro, počev od broja četiri. Od broja dva zbirni broj glasi dvoje, a od broja tri troje. Nazad

17. Glagoli • Glagoli su reči koje označavaju radnju (pevati, crtati, pisati), stanje u kome se neko ili nešto nalazi (spavati, sazreti) ili zbivanje u prirodi (sevati, grmeti, naoblačiti se). To su nesamostalne reči. U rečenici vrše službu predikata, a glagolski prilozi sadašnji i prošli vrše službu priloga za vreme. Promena glagola se naziva konjugacija. • Glagoli se menjaju kroz: • Lica - 1., 2. i 3. • Brojeve - jednina i množina • Rodove - muški, ženski i srednji (rodove imaju samo glagolski pridevi) • Načine (dva glagolska načina) -Glagolska vremena Nazad

18. Glagolski oblici • U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika i dele se na: • Lične (9) • Nelične (5) • Lični glagolski oblici imaju oblike sva tri lica. • Prezent • Aorist • Imperfekat • Perfekat • Pluskvamperfekat • Futur prvi • Futur drugi • Glagolski načini označavaju stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji. • Potencijal • Imperativ • Nelični glagolski oblici nemaju lica. • Infinitiv • Radni glagolski pridev • Trpni glagolski pridev • Glagolski prilog sadašnji • Glagolski prilog prošli • Glagolski oblici se dele takođe i na proste i složene. • Prosti glagolski oblici se grade od prezentske ili infinitivne osnove i određenih nastavaka. • Infinitiv • Prezent • Futur prvi¹ • Aorist • Perfekat • Imperfekat • Imperativ • Glagolski prilog sadašnji • Glagolski prilog prošli • Glagolski pridev trpni • Glagolski pridev radni • Složeni glagolski oblici se grade od pomoćnih glagola i glagolskih prideva ili infinitiva. • Perfekat • Pluskvamperfekat • Futur prvi¹ • Futur drugi • Potencijal Nazad

19. Glagolski rod (Glagoli prema predmetu radnje) • Glagoli se prema glagolskom rodu dele na: • 1. Prelazne (tranzitivne) - radnja se vrši na nekome ili nečemu i uz glagol stoji objekat (čitati knjigu, gledati televiziju) • 2. Neprelazne (intranzitivne) - radnja se ne vrši ni na kome i uvek je bez objekta (spavati, ići) • 3. Povratne (refleksivni) - uvek uz sebe imaju rečcu SE: • Pravi povratni - subjekat radnji vrši na samom sebi; uz glagol može stojati i SEBE i SE (kupati se - sebe, umivati se - sebe); • Nepravi-povratni - vršiocu vrše radnju jedan na drugom; može stajati samo kraći oblik SE (veseliti se, smrznuti se); • Uzajamno-povratni - više vršilaca vrši istu radnju zajedno (rukovati se, svađati se); • Glagolski vid (glagoli prema trajanju radnje) • Glagoli se razlikuju i prema trajanju radnje. Neki mogu trajati neograničeno (pisati, gledati), a nekima je trajanje ograničeno (sesti, pročitati). • Dele se na: • 1. Nesvršene (imperfektivne) - radnja traje neograničeno; • Učestali - radnja se stalno ponavlja (pretrčavati, dolaziti) ; • Trajni - radnja traje neograničeno (čitati, pisati) • 2. Svršene (perfektivne) - radnja traje ograničeno • Početno-svršeni - početak neke radnje (poleteti, zaplivati); • Završno-svršeni - završetak radnje (sleteti, odplivati); • Trenutno-svršeni - cela radnja se završila za trenutak (sesti, trepnuti); • 3. Dvovidske (čuti, videti, vaspitavati, ručati) Nazad

20. Prilozi • Prilozi stoje obično uz glagole i kazuju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje. Mogu stajati i uz prideve (veoma lep, suviše dosadan), druge priloge (vrlo rado, veoma uspešno) i imenice (mnogo dece, malo soli). • Prilozi su nepromenljive vrste reči ali neki od njih mogu da se porede (kompariraju). To su najčešće prilozi za način koji imaju isti oblik kao i pridevi srednjeg roda. Lepo (pridev) dete lepo (prilog) peva. • Prilozi za mesto, vreme i način • Ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo, tamo, napred (za mesto). • Odmah, danas, juče, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, već, tek (vreme). • Sporo, lako, brzo, lepo, ovako, složno (za način) • Prilozi za količinu i uzrok • Malo, mnogo, dosta, puno, još, onoliko (za količinu). • Zato, stoga (za uzrok). Nazad

21. Predlozi • Predlozi su pomoćne reči koje služe za označavanje odnosa pojedinih padežnih oblika samostalnih reči prema drugim u rečenici i za bliže određivanje tog odnosa. • Predlozi pokazuju odnose između predmeta i pojava. Stoje ispred imenica i ličnih zamenica koje se nalaze u određenom padežu. • Mogu da označavaju prostorne, vremenske, uzročne i razne druge odnose. • Odnos predloga prema drugim rečima u rečenici • Po svom značenju predlozi se slažu sa oblicima reči uz koje stoje i pokazuju njihovo odnos prema drugim rečima u rečenici, a ovaj odnos može biti: • prostorni (Sedi pred kućom, Livada pored reke...) • prema vremenu (Vraća se s proleća, budi se u zoru, šetnja pred veče) • uzrok (Neće da kaže iz obazrivosti) • cilj ili namera (Radi zaštite od groma..) • poređenje (Slađe je od meda) • način (S velikim oduševljenjem...) • zajednica (Pozdravio se sa svima) • namena (Knjige su kupljene za nagrade najboljim đacima) • Predlozi su: pod, kod, u, na, o, po, niz, uz, sa, iza, od, do, pred, nad, pored, između, posle, pre, nakon, oko, kroz, zbog, usled, iz, radi, za,.. Nazad

22. Uzvici • Uzvici (interjekcije) su pojedini glasovi ili skupovi glasova koji se u jeziku upotrebljavaju da označe lična osećanja i raspoloženja, odnosno stanja: ah, jao, haj, a, o, oj. Uzvicima se spontano odgovara na utiske spoljnjeg sveta ili se istim skupom glasova u različitim okolnostima izražavaju različita značenja. Npr. ah može značiti i negodovanje i slaganje. • Uprkos spontanosti u njihovom stvaranju, u svakoj jezičkoj zajednici izvesni uzvici se ustaljuju, bivaju prihvaćeni od većine članova jezičke zajednice kao vezani za određena značenja. Tako se dobijaju neki ustaljeni uzvici: uh, ajoj, jao (za izražavanje straha, iznenađenja, bola); ajs, iš, šic (za tjeranje životinja)... • Uzvici su uslovni jezički znaci, relativno slabo ustaljeni iako ih ima koji to jesu, ali mogu služiti kao jezički materijal za stvaranje pravih reči, npr. onomatopeja (od fiju - glagol: fijukati, imenica: fijuk). Nazad

23. Veznici • Veznici su nepromenljive reči koje služe za označavanje veze među pojedinim rečima u rečenici, kao i među rečenicama. • Sa gledišta morfologije pravi veznici su: i, pa, ali, da, dok, jer, ako, a nepravi veznici su: kada, već, dakle, pošto, kako. Nepravi veznici su i prilozi i pojedini oblici zamenica (upitnih i odnosnih). • Razlikujemo zavisne (hipotaksične) i nezavisne (parataksične) veznike. Nezavisni veznici su oni koji vezuju naporedne rečenice i mogu biti sastavni(i, ta, pa, ni, niti), rastavni (ali, no, nego, već, a) i suprotni (ili). Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenice (iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, pošto). Nazad

24. Rečce • Rečce (partikule) čine posebnu vrstu reči, u koju se ubrajaju reči različitih funkcija, čija je osnovna karakteristika da su nepromenljive. Bliske su prilozima i veznicima; za razliku od njih, mnoge rečce izražavaju lični stav govornika prema onome što se iznosi rečenicom. • Rečce mogu da se dele na: • potvrdne i odrične: potvrdna rečca da i odrična ne; • upitne: li, da li, zar; • imperativne: neka; • uzvične: ala; • zaključne: dakle; • isključne: samo, jedino; • poredbene: kao; • pokazne: evo, eto, eno; • rečce za isticanje ličnog stava — modalne rečce: sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, možda, nipošto, uistino, zaista, zbilja; • rečce za posebno isticanje: upravo, baš, bar; • rečce za isticanje (suprotnosti): međutim, pak. • U rečce se još ubrajaju i: inače, takođe, uostalom itd. Vrlo bliske prilozima su rečce: još, tek, već, čak. Rečcom se najčešće smatra i enklitikase (u sklopu povratnih glagola glagola: boriti se, ljutiti se, dešavati se itd). Nazad