MEĐUNARODNI MONETARNI FOND

1. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND MEĐUNARODNI MONETARNI SISTEM

2. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND • MMF je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (USA), na međunarodnoj monetarnoj konferenciji posvećenoj izgradnji finansijskih institucija koje će pomoći ekonomski oporavak i razvoj nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. • Na istoj konferenciji osnovana je i Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), okosnica Svetske banke, čiji je zadatak prvobitno bilo davanje dugoročnih zajmova za obnovu ratom razrušenih privreda, a danas smanjenje siromaštva u svetu.

3. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND • Ciljevi MMF-a definisani pri osnivanju su: • Razvoj međunarodne monetarne saradnje, • Podrška stabilnim deviznim kursevima, • Pomoć uvođenju mltilateralizma u međunarodnu trgovinu i plaćanja i • Davanje kratkoročnih kredita za uravnoteženje platnog bilansa. • Okosnicu današnje aktivnosti MMF-a čini davanje kredita zemljama članicama za uravnoteženje platnog bilansa i očuvanje međunarodne finansijske stabilnosti.

4. IZVORI SREDSTAVA MMF-a • Uplaćeni kapital u vidu kvote koju je svaka zemlja dužna da uplati prilikom učlanjenja u MMF. • Visina kvote zavisi od ekonomske snage zemlje. Način uplate kvote je sledeći: 25% u konvertibilnoj valuti i preostalih 75% kvote u nacionalnoj valuti. • Povremeno zaduživanje MMF-a prema zemljama članicama koje su u mogućnosti da pozajmljuju sredstva. MMf je do sada „sklopio“ dva aranžmana o pozajmljivanju sredstava sa većim brojem država. To su GAB – Opšti sporazum o pozajmljivanju i NAB – Novi sporazum o pozajmljivanju. • Prihod po osnovu datih zajmova. • Dodatna sredstva od emitovanja Specijalnih prava vučenja (SDR)

5. IZVORI SREDSTAVA MMF-a • MMF je organizovan po principu akcionarskog društva (broj glasova svake zemlje u odlučivanju zavisi od uplaćenih sredstava). • Od visine kvote koju je uplatila zavisi i iznos sredstava (visina kredita) koji zemlja može dobiti od MMF-a.

6. IZVORI SREDSTAVA MMF-a • Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglašen program platnobilansnog prilagođavanja (stabilizacioni program) čiji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u poziciju da joj je neophodan kredit za finansiranje platnobilansnog deficita. • Zemlja se „pismom o namerama“ obavezuje da će sprovoditi program ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF-om.

7. IZVORI SREDSTAVA MMF-a • MMF isplaćuje kredit u delovima, tj. tranšama, najčešće u četiri tranše (po 25% odobrenog kredita). • Isplata tranši je uslovljena sprovođenjem dogovorenih mera ekonomske politike.

8. IZVORI SREDSTAVA MMF-a Postoji još nekoliko vrsta kredita koje MMF odobrava zemljama članicama: • Stand-by aranžmani. Predstavljaju odobravanje okvirnog iznosa sredstava koji neka zemlja može koristititi u određenom vremenskom periodu u skladu sa potrebama. Dogovorena sredstva su praktično „u pripravnosti“. • Razne vrste „olakšica“. Radi se o vrsti kredita namenjenoj zemljama koje imaju platnobilansne probleme čiji uzrok nije loša ekonomska politika već nepredvidive okolnosti (suša, poplava, nagli skok cene nafte...). • Krediti za strukturno prilagođavanje najmanje razvijenih zemalja.

9. IZVORI SREDSTAVA MMF-a • Značaj koji MMF ima za neku zemlju ne proističe samo od kredita koji ona može dobiti od MMF-a, već i iz činjenice da je postignut dogovor o aranžmanu sa MMF-om preduslov dobijanja skoro svakog zajma na svetskom finansijskom tržištu.

10. BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM • MMF se zalagao za fiksne devizne kurseve, smatrajući da se time: • Smanjuje „devizni rizik međunarodnog poslovanja“; • Sprečavaju „konkurentske devalvacije“ – namerno obaranje vrednosti sopstvene valute, čime se povećava cenovna konkurentnost domaćih proizvođača na domaćem i inostranom tržištu.

11. BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM • Bretonvudski monetarni sistem se zasnivao na konvertibilnosti dolara u zlato. • Jedan dolar se nakon II svetskog rata mogao razmeniti za (konvertovati u) 0,888671 g zlata (drugačije izraženo, jedna fina unca zlata je vredela 35 USD). • Prema pravilima Fonda, zemlje članice su morale da odrede vrednost, tj.“paritet“ svoje nacionalne valute u USD (ili zlatu). Deviznom kursu je bilo dozvoljeno da oko zvanično utvrđenog pariteta varira + - 1%. • Sprovođenje devalvacije, ukoliko je ona neophodna, zahtevalo je prethodni dogovor sa MMF-om.

12. BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM • Postojala je ogromna tražnja dolara nakon II svetskog rata. Ogromne sume dolara su se našle van SAD. • Ugled dolara se zasnivao na prosperitetu američke privrede, koja se 1960-ih suočila sa problemima.

13. KRIZA BRETONVUDSKOG MONETARNOG SISTEMA • Poverenje u superiornost dolara je izgubljeno krajem 1960-ih i sve su veći zahtevi drugih država za konverziju dolara u zlato. • Američke federalne rezerve (FED, ekvivalent centralne banke) su suočene sa odlivom zlata. Želeći da ga zaustave, američke vlasti 1971. godine ukidaju konvertibilnost dolara u zlato i povećavaju cenu zlata (što praktično znači devalvaciju dolara) na 38 USD za uncu. • Dve godine nakon toga, 1973. godine, usledila je nova devalvacija dolara (cena zlata je povećana na 42 USD po unci), a bretonvudski sistem je prestao da funkcioniše.

14. KRIZA BRETONVUDSKOG MONETARNOG SISTEMA • Pored pada poverenja u dolar, bretonvudski sistem se 1960-ih suočio sa još jednim problemom: pojavio se problem međunarodne likvidnosti - MMF je sve teže izlazio u susret rastućoj tražnji kredita, koja je bila uzrokovana rastom međunarodne trgovine.

15. REFORMA MEĐUNARODNOG MONETARNOG SISTEMA • Kako bi se rešio problem likvidnosti, MMF 1967. godine (amandmanom na Statut) dobio pravo emitovanja novog sredstva plaćanja nazvanog „specijalno pravo vučenja“ (eng. SDR). • Početna vrednost SDR je bila jednaka vrednosti dolara. Kasnije se vrednost SDR počela utvrđivati na osnovu „korpe“ (grupe) jakih valuta. Danas tu korpu čine: evro, američki dolar, britanska funta i japanski jen.

16. REFORMA MEĐUNARODNOG MONETARNOG SISTEMA • SDR ima dve važne funkcije: • njegovom emisijom MMF ublažava problem međunarodne nelikvidnosti, • novo obračunsko sredstvo koje koristi MMF. • Emitovani SDR se raspodeljuje zemljama članicama MMF-a prema već postojećim kvotama. Dobijeni iznos SDR-a zemlja može „zameniti“ za neku od svetskih valuta koja joj je potrebna, ali se obavezuje da će u određenom periodu „otkupiti“ pripadajuću sumu SDR-a i platiti određenu kamatu.

17. METODI TRGOVINE I PLAĆANJA • Postoje dva metoda trgovine i plaćanja: • multilateralizam i • bilateralizam. • Konvertibilnost valute je obavezan preduslov multilateralizma

18. MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST • Multilateralizam je takav metod trgovine i plaćanja koji omogućava da se potraživanje stečeno u jednoj stranoj zemlji može iskoristiti za izmirenje obaveza u nekoj drugoj stranoj zemlji. • Privredni subjekti neke zemlje mogu robu izvoziti na jedno strano tržište, a zatim tako stečena sredstva iskoristiti za plaćanje uvoza iz neke druge strane zemlje. Naravno, da bi to uradili, potrebno je da stečena sredstva u jednoj valuti zamene (konvertuju) u valutu zemlje iz koje uvoze.

19. MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST • Multilateralizam je superiorniji vid trgovine i plaćanja jer, za razliku od bilateralizma, omogućava poštovanje ekonomskih principa u međunarodnoj trgovini („prodaj (izvozi) tamo gde je najskuplje, kupuj (uvozi) tamo gde je najjeftinije“).

20. MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST FAZE KONVERTIBILNOSTI: • Čisti zlatni standard – pretvorivost papirnog novca u zlato. Važio je do I svetskog rata. • Zlatno-polužni standard – pretvorivost samo većih vrednosti papirnog novca u zlatne poluge. Važio je između dva svetska rata.

21. MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST • Zlatno-devizni standard – pretvorivost papirnog novca u strani papirni novac koji je pretvoriv u zlato. Važio je između dva svetska rata, ali se na istom principu zasnivao i Bretonvudski monetarni sistem.

22. MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST • Savremenu konvertibilnost MMF definiše kao: • konvertibilnost jedne valute u drugu, a ne u zlato, • odnosi se samo na tekuće, a ne i na kapitalne transakcije, • važi za strane, a ne i za domaće rezidente, zbog čega se naziva i „spoljna konvertibilnost“.

23. MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST Da bi zemlja proglasila svoju valutu konvertibilnom, potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi: • da zemlja poseduje dovoljan iznos deviznih rezervi (oko 70% vrednosti godišnjeg uvoza); • da ne postoji trajan i veliki deficit platnog bilansa. • da vodi odgovornu monetarnu politiku (stabilna vrednost valute).

24. BILATERALIZAM • Bilateralizam je metod trgovine i plaćanja koji podrazumeva da se potraživanja stečena u jednoj zemlji mogu iskoristiti samo u toj istoj zemlji. Time se međunarodna trgovina praktično svodi na razmenu (trampu) robe iste vrednosti između dve zemlje. • Bilateralizam ne omogućava potpuno poštovanje ekonomskih principa u međunarodnoj trgovini, zbog čega je „gori“ metod od multilateralizma. Zato se primenjuje samo među zemljama koje nemaju konvertibilnu valutu.

25. BILATERALIZAM • Među zemljama postoji samo robni tok, a ne i novčani. • Uvoznici robe, robu plaćaju na klirinški račun kod svoje ovlašćene banke, a ne izvozniku iz druge zemlje. Plaćanje se vrši u nacionalnoj valuti. Sa tog istog računa, izvoznici iste zemlje naplaćuju svoj izvoz (a ne od uvoznika druge zemlje).

26. BILATERALIZAM

27. DEVIZNA KONTROLA • Devizna kontrola je skup mera i propisa kojima se uređuje devizno poslovanje. Primenjuje se u kriznim ekonomskim vremenima, a u savremenoj svetskoj privredi se javlja među nerazvijenim zemljama. • Cilj devizne kontrole je da država postane jedini subjekt koji raspolaže celokupnim stečenim iznosom deviznih sredstava u privredi. Na taj način centralizovana, devizna sredstava se zatim koriste samo za neophodna plaćanja prema inostranstvu.

28. DEVIZNA KONTROLA Instrumenti devizne kontrole su: • repatrijacija deviza – obaveza svih privrednih subjekata koji su stekli devize (izvozom i sl.) da stečena sredstva unesu u zemlju; • cesija deviza – obaveza svih privrednih subjekata da stečene devize prodaju centralnoj banci po zvaničnom deviznom kursu; • dozvole i zabrane deviznih plaćanja, devizni kontigenti i dr.