TEMA III MIKRO STRATEGIJSKO OKRUŽENJE 31 . 10 .201 3 .

1. TEMA IIIMIKRO STRATEGIJSKO OKRUŽENJE31.10.2013.

2. Analiza konkurencije- Da li je konkurencija dobra stvar: “Da”- Da li bi sutra želeli da imate (jaku) konkurenciju u poslu kojim se bavite: “Ne”- Pozitivna stvar konkurencije je što vasprimorava na stalni oprez- Ko ima najveću korist od konkurencije: Potrošači!- Hotel: Identifikacija konkurenata na nivou - posla (hotelska preduzeća) - grane (supstitucija smeštaja) - inostrana konkurencija - Konkurentski pritisak: posao > grana > inostrana

3. Najvažnija pitanja u vezi konkurenata- Ko su naši glavni konkurenti i gde su oni locirani?- Koje kompetentnosti su oni uspeli da razviju?- Kakva je njihova struktura troškova u odnosu na našu? - Koji su njihovi finansijski resursi?- Kako su oni pozicionirali svoje proizvode i usluge na tržištu?- Šta potrošači misle o njima?- Koje su njihove ključne strategije?- Koje su njihove jake strane? Kako možemo da ih nadmašimo?- Koje su njihove slabe strane? Kako možemo da to iskoristimo?- Da li su se na tržištu pojavili novi konkurenti?Izračunavanje rejtinga

5. Globalizacija i konkurencija - Globalizacija otvara mogućnost širenja tržišta uklanjanjem trgovinskih barijera, ali s druge strane povećava pritisak konkurencije.Nove pojave: -Dostupnostinformacija na svetskom nivou - Konkurencija postaje globalna - Potrošači su sve zahtevniji - Lojalnost tradicionalnim brendovima sve manja - Konkurentska prednost sve kraće traje - Promene sve ubrzanije...

6. Savremeno turističko tržište- Prostorno širenje turizma1950:- 25 miliona turista, 0,5 mrd$- 15 vodećih zemalja učestvovalo sa 97%2010: - 935 miliona turista, 919 mrd$- 15 vodećih destinacija, “svega” 45% - Kratkoročno osetljiv na veštačke i prirodne katastrofe, dugoročna stabilnost rasta- Učešće od 5%u ukupnoj svetskoj ekonomiji u 2009- Najznačajnije zemlje-destinacije: Francuska, SAD, Španija- Emitivne zemlje: Nemačka, SAD, Kina

7. Tržišni odnosi i pozicija preduzeća- Sa marketing aspekta, turizam se nalazi u fazi zrelosti koju karakteriše zasićenost tržišta postojećim načinima zadovoljavanja potreba- Turističko tržište se karakteriše masovnošću i postojanjem velikog broja konkurenata- Značajno delovanje uticaja iz okruženja- Za turistička (hotelska i dr) preduzeća karakterističan je rast i razvoj u međunarodnim razmerama- Hotelske korporacije primenjuju strategiju segmentacije tržišta i donose odluke o brendovima- Prilagođavanje malog turističkog preduzeća podrazumeva: adaptivnost, preduzetništvo i kreativnost

8. Granska konkurencija- Konkurentska utakmica se odvija u grani- Na izbor strategije preduzeća utiču dva elementa: atraktivnost grane i relativna pozicija preduzeća u odnosu na konkurente- Kod konkurenata standardnih proizvoda, cena je osnovni instrument konkurentske utakmice- Konkurenti se prepoznaju po diferencijaciji proizvoda, kvalitetu, funkcionalnosti, ceni, načinu prodaje, uslugama...- Kod turističkih preduzeća, diferencijacija je jedna od najbitnijih strategija da se sačuva konkurentnost na tržištu

9. Model životnog ciklusa grane- Na atraktivnost grane utiče faza u životnom ciklusu grane: - Uvođenje, turističko preduzeće ostvaruje veoma malu dobit ili posluje sa gubitkom, pre svega, zbog visokih troškova promocije i distribucije- Brz rast, spor rast, - Zrelost, nakon što grana pređe prevojnu tačku, uticaj konkurencije se pojačava, pad atraktivnosti, vrhunac konkurencije, opadanje, - Atraktivna grana je ona čija je profitabilnost veća od prosečne pofitabilnosti u privredi kao celini, a stopa rasta veća od stope rasta bruto domaćeg proizvoda.

10. Koncept pet konkurentskih sila (Porter)- Intenzitet rivalstva (konkurencije) u grani- Pregovaračka snaga kupaca- Pregovaračka snaga dobavljača- Uslovi ulaska i izlaska iz grane i- Tendencije u razvoju supstituta proizvoda

11. Intenzitet rivalstva (konkurencije) u grani -Posledica je delovanja korišćenjem instrumenata kao što su cene, dodatne usluge, diferencirani proizvodi i sl.- Primeri ove vrste u turizmu su cenovno pozicioniranje, intenzivne marketing kampanje, ali i frekventno uvođenje novih proizvodaNajčešće se koristi diferencijacija proizvoda pa obaranje cena

12. Moć dobavljača- Ogleda se u pretnji povećanja cene ili smanjenja kvaliteta svojih isporuka- Dobavljači imaju moć onda kada njihovi potezi ne mogu da se anuliraju diferenciranjem ili uštedama u troškovima, te kad ne postoje supstituti za njihove proizvode- Dobavljači mogu da diversifikuju unapred, odnosno da promene ulogu i da od dobavljača postanu konkurenti, što je latentna pretnja turističkim preduzećima

13. Moć kupaca- Direktna je pretnja profitabilnosti, odnosno smanjenju prihoda turističkih preduzeća- Glavne determinante su koncentracija kupaca u odnosu na koncentraciju organizacije - Opasnost predstavlja niska koncentracija realne tražnje za određenim proizvodima u odnosu na količinu tih proizvoda- Dok dobavljači prete da će povećati troškove preduzeća, kupci prete da će smanjiti njegove prihode

14. Mogućnost ulaska novih konkurenata- Povezana je sa troškovima ulaska, odnosno sa barijerama- Novi konkurenti ulaze u granu vođeni natprosečnom profitabilnošću koju postojeći konkurenti u grani ostvaruju- Osnovne barijere ulaska su ekonomija obima, diferenciranost proizvoda, mogućnost da se smanje troškovi nezavisno od obima, državna regulativa ulaska i sl.

15. Pojava supstituta- Utiče na limitiranje cena i time direktno utiče na pad profitabilnosti- Mogu izazvati i potpunu zamenu postojećih proizvoda- Snaga uticaja supstituta u turizmu određena je cenovnom elastičnošću određenog segmenta tražnje

16. Koncept ključnih faktora uspeha- Varijable koje su pod kontrolom preduzeća, a koje predominantno utiču na konkurentsku prednost: tačnost isporuke, cena, kvalitet proizvoda, sigurnost proizvoda, dizajn, lokacija, dodatne vrednosti proizvoda i drugo- Za male ugostiteljske objekte, kritični faktori uspeha su lokacija, asortiman i relativni nivo cena- Za jedno turističko preduzeće, u uslovima visoke diferencijacije proizvoda, kritični faktor uspeha može da bude sposobnost odbrane tržišnog segmenta- U poslednje vreme, poštovanje ekoloških standarda i sprovođenje prakse društveno odgovornog poslovanja- Nakon identifikovanja ključnih faktora uspeha vrši se ocena sopstvenog biznisa za svaki faktor posebno- Kvalitet proizvoda u turizmu može da bude presudan

17. Faktori konkurentnosti turističke ponude- Osnovni elementi (sekundarne) turističke ponude, čije je dejstvo dugoročnog karaktera- Turističke atraktivnosti, faktor su konkurentnosti sa stabilnim delovanjem- Saobraćajni uslovi, potrebni visoki izdaci- Razvoj komplementarnih delatnosti- Turistička logistika, turistička propaganda i informativna delatnost, organizacija, koordinacija i povezivanje subjekata na destinaciji, integrisanost plasmana i distributivni kanali - Cene turističkih uslugajedine imaju svojstvo da u relativno kratkom roku značajno doprinose promenama opšteg nivoa konkurentnosti turističke ponude

18. Strategijsko prilagođavanje turističke ponude- Visoka korelacija hotelske ponude i međunarodne turističke ponude- Hotelsko-turistička preduzeća vrše prilagođavanja tržišnim tendencijama u ovoj oblasti, po vrsti i kategoriji hotelskog objekta- Oblici prilagođavanja objekata i usluga preduzeća u turizmu uglavnom zavise od izbora vrste, kategorije i lokacije objekta, odnosno od ukupnog tržišnog potencijala i ciljnih tržišnih segmenata- Kod manjih, specijalizovanih operatera, od strategijskog je značaja insistiranje na usklađenom delovanju opipljivih i neopipljivih elemenata usluge- Kvalitet usluge – zadovoljstvo potrošača - lojalnost

19. HVALA NA PAŽNJI!