80 likes | 336 Views
Milos Crnjanski. Čongrad 26.10.1893. - Beograd 30.11.1977. Bio je :. pesnik, romanopisac, pripovedač, dramatičar, putopisac, esejista, memoarista, publicista.
E N D
Milos Crnjanski Čongrad 26.10.1893. - Beograd 30.11.1977.
Bio je : • pesnik, • romanopisac, • pripovedač, • dramatičar, • putopisac, • esejista, • memoarista, • publicista.
Oд 1896. одрастао у Темишвару, у патријархално-родољубивој средини.Најдубље и најтрајније сензације својих дечијих година доживљавао је у типично српским националним и верским садржајима. • Osnovnu veroispovednu školu i gimnaziju završio u Temišvaru. • 1913. upisuje studije medicine koje nikada nece završiti. • 1916. radi u Direkciji državnih železnica u Segedinu,sledece godine je vracen u vojsku.1918.upisuje Eksportnu akademiju u Beču. • 1919.u Beogradu se upisuje da studira književnost i uredjuje list ,,Dan". <3 1920. upoznaje Vidu Ruzic,sa kojom se naredne godine venčava.Odlazi u Pariz i Bretanju,a svoje putovanje 1922.god. nastavlja po Italiji. Iste godine postaje predavač u Pančevačkoj gimnaziji i stiče diplomu na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
-Miloš Crnjanski- • Na samom početku Prvog svetskog rata Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu austrijskog vojnika i poslali ga galicijski front da juriša na Ruse. Veći deo vremena iz tih tragičnih ratnih dana Crnjanski provodi u samoći ratne bolnice, da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši. „...Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja“ – to su bila viđenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski...
-30 miliona nedužnih ljudi pronaslo je svoje utočište i mir u antiratnim stihovima,mladog ratnika,koji ih je doneo u svojoj torbi preko Zagreba u Beograd. U svojim stihovima iskreno je pevao o : • svojoj rezignaciji i izgubljenim iluzijama, • tužnom posmatranju svoje mladosti poprskane krvlju i umazane blatom. Potpuno novim stihom i sa puno emocionalne gorčine,on je tada kazivao svoj bunt, opevao besmislenost rata, negirao vidovdanske mitove i sarkastično ismevao zabludu o -zlatnom veku- koji je obećavan čovečanstvu.
1930. за роман "Сеобе" добија награду Српске академије наука. Следећих година путује бродом по Средоземном мору и извештава из Шпаније. • Други светски рат и дуги низ поратних година Црњански је провео у емиграцији у Лондону, где 1951. узима британско држављанство • Овде ради разне послове. Књиговођа је обућарске радње Хелстерн на Бонд стриту и разноси књиге фирме Хачардс на лондонском Пикадилију, док његова супруга шије лутке и хаљине за робну кућу Херодс. Црњански успут стиче диплому Лондонсог универзитета и диплому за хотелијерство и менаџерство. • УЛондону био члан међународног ПЕН-клуба који му обезбеђује да се на машини откуцају његови романи. • У Југославију се вратио 1965. године. Биста Милоша Црњанског на Калемегдану -
... • . U traganju za obalama svoga života, on je s radošću ugledao Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao „kao kroz suze ljudski smeh“. U stihovima posvećenim Beogradu on je potresno i nadahnuto izrazio svoja osećanja povratnika sa duge životne odiseje: "U tebi nema besmisla i smrti... Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge. A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, tvoj će bagrem pasti ne me kao kiša". (Lament nad Beogradom)
Radile : • Marija Veličković • Jovana Kuzmanović III-6