MILOŠ CRNJANSKI

1. MILOŠ CRNJANSKI BIOGRAFIJA

2. Miloš Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine, u Čongradu (današnja Mađarska), u siromašnoj građanskoj porodici. Otac Toma bio je niži činovnik, koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike ”prognan” iz Banata, iz Ilandže, u Čongrad. Majka mu se zvala Marija Vujić i bila je rodom iz Pančeva. Od 1896. godine, odrastao je u Temišvaru, u patrijahalno-rodoljubivoj sredini. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečačkih godina, doživljavao je u tipično srpskim nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona Svetog Save, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom zadušnica i sahrane, večernje priče i pesme o Srbiji.

3. Osnovnu školu je završio u Pančevu i gimnaziju u Temišvaru. Očeva smrt, u petom razredu, bila mu je podsticaj da od osrednjeg, postane jedan od najboljih đaka. Dalje školovanje nastavlja u Beču, gde izučava francusku revoluciju, Rusiju i čistu filozofiju, čitajući razne knjige na nemačkom, mađarskom i italijanskom jeziku.

4. Na samom početku Prvog svetskog rata, Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu. Umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu austrijskog vojnika i poslali ga na galicijski front, da juriša na Ruse. Veći deo vremena, iz tih tragičnih ratnih dana, Crnjanski provodi u samoći ratne bolnice, da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši. „...Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja“– to su bila viđenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski. Trideset miliona nedužnih mrtvih ljudi našlo je mesta u antiratnim stihovima ovognesrećnog mladog ratnika, koje je on iz rata doneo u svojoj vojničkoj torbi, prvo u Zagreb, a zatim u Beograd, gde senajduže zadržao.

5. Crnjanski otada živi kao povratnik koji se, kao nesrećni Homerov junak, posle duge odiseje vraća na svoju Itaku. Međutim,dok je Odisej znao da sačuva bodrost duha i životnu čvrstinu, Crnjanskise, sa čitavom svojomgeneracijom, vratio u razorenu domovinusa umorom i rezignacijom.„U velikomhaosu rata – govorio jemladi pesnik – biosam nepokolebljiv u svojim tugama,zamišljenosti i mutnom osećanju samoće”. I u svojim ratnim i posleratnim stihovima, ovaj umorni povratnik iskreno je pevao o svojoj rezignaciji i izgubljenim iluzijama.Književno stvaranje Miloša Crnjanskog u tom periodu bilo je krupan doprinos naporu njegove generacije da se nađe nov jezik i izraz za nove teme i sadržaje.

6. Po prelasku u Beograd počeo je aktivno da unapređuje srpsku književnost: • urednik je prvog modernističkog časopisa „Dan” • učestvuje u modernističkim grupama • pisac je jednog od manifesta modernizma „ObjašnjenjeSumatre” • postaje vodeći među posleratnim pesnicima, te sastavlja antologiju kineske i japanske lirike 1920. godine upoznaje se sa Vidom Ružić sa kojom će se i 1921. godine venčati. Iste godine, Crnjnski sa Vidom odlazi u Pariz i Bretanju, a u povratku putuje po Italiji. 1922. godine bio je nastavnik u Pančevačkoj gimnaziji. Iste godine je stekao diplomu na filozofskom fakultetu u Beogradu.

7. U periodu između 1935. i 1941. radi u diplomatskoj sluzbi u Berlinu i Rimu. Po izbijanju Drugog svetskog rata, evakuisan je iz Rima i preko Madrida i Lisabona, avgusta 1941. odlazi u London. Kao protivnik Tita i komunističke ideologije ostaje u Londonu i živi u emigraciji, gde radi razne poslove. Knjigovođa je obućarske radnje i raznosi knjige firme „Hačards”, dok njegova supruga šije lutke i haljine za robnu kuću „Herods”. • Crnjanski usput stiče diplomu Londonskog univerziteta i diplomu za hotelijerstvo i menadžerstvo. • Miloš Crnjanski je u Londonu bio član međunarodnog PEN-kluba, koji mu obezbeđuje da se na mašini otkucaju njegovi romani.

8. Drugi svetski rat i dugi niz posleratnih godina Crnjanski je proveo u emigraciji u Londonu, odakle se vratio svojoj zemlji 1965. godine. U traganju za obalama svoga života, on je s' radošću ugledao Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao „kao kroz suze ljudski smeh”. U stihovima posvećenim Beogradu on je potresno i nadahnuto izrazio svoja osećanja povratnika sa duge životne odiseje: • "U tebi nema besmisla i smrti... •          Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge. •         A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, •         tvoj će bagrem pasti na me kao kiša". • Crnjanski je umro 30. novembra 1977. godine, ali to nijenjegova konačna smrt. Živeće dok god živi u delima, u jeziku i u nama.

9. - Lirika Itake 1918. • - Odabrani stihovi 1954. • Lament nad Beogradom 1965. - Priče o muškom 1924. • Dnevnik o Čarnojeviću 1921. • Seobe 1929. • Druga knjiga Seoba 1962. • Roman o Londonu 1972. • Maske 1918. • Konak 1958. • Nikola Tesla

10. KRAJ Milica Todorović III-6 SANJA TODOROVIć III-6