Milo š Crnjanski (1893-1977)

1. Miloš Crnjanski (1893-1977)

2. Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine u Čongradu, u Mađarskoj, u osiromašenoj građanskoj porodici, a odrastao je u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečijih i dečačkih godina doživljavao je u tipično nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona svetoga Save, tamnjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i nabijanju na kolac - sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja.

3. Miloš Crnjanski kao vojnik

4. Na samom početku Prvog svetskog rata Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu austrijskog vojnika i poslali ga galicijski front da juriša na Ruse. Veći deo vremena iz tih tragičnih ratnih dana Crnjanski provodi u samoći ratne bolnice, više uz miris jodoforma nago baruta, da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši. „...Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja“ – to su bila viđenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski. Trideset miliona nedužnih mrtvih ljudi našlo je mesta u antiratnim stihovima ovog nesrećnog mladog ratnika koje je on iz rata doneo u svojoj vojničkoj torbi, prvo u Zagreb a zatim u Beograd, gde se najduže zadržao.

5. Crnjanski otada živi kao povratnik koji se, kao nesrećni Homerov junak, posle duge odiseje vraća na svoju Itaku. Međutim, dok je Odisej znao da sačuva bodrost duha i životnu čvrstinu, Crnjanski se, sa čitavom svojom generacijom, vratio u razorenu domovinu sa umorom i rezignacijom. „U velikom haosu rata – govorio je mladi pesnik – bio sam nepokolebljiv u svojim tugama, zamišljenosti i mutnom osećanju samoće“. I u svojim ratnim i poratnim stihovima, ovaj umorni povratnik iskreno je pevao o svojoj rezignaciji i izgubljenim iluzijama. Iz tog potucanja iz krvavim svetskim ratištima Crnjanski se vraća mislima o nužnosti rušenja lažnog mita o „večitim“ vrednostima građanske etike.

6. SEOBE Veći deo svog života Crnjanski je proveo u stvaranju ovog dela...

7. Inspiracijuza roman seobecrnjanski je nasao u svomesaznanju, kaoistoricarpostruci, dasustalneseobe u sudbinisrpskognaroda. Njihovuzrok je u pritiskuvojnesileilizuluma, alii u traganjuzaobecanomzemljomkojacepruzitiutociste, obilje, spokojismirenje. Inspiraciju mu je daloicitanjememoarasimeonapiscevicakoji je upravoopisivaovojnepoputonihkojeceimatipolkvukaisakovica. Na njegasudjelovaliidozivljajiizprvogsvjetskog rata, kada se kaoaustrougarskivojnikboriozatudeideale, intereseiciljeve . seobenisu roman zbivanja, kakonamnaslovsugerise, vec roman stanja, kakonamcitanjeotkriva. Emotivnoirefleksivno je potisulodogadajkoji je smoimpulszaunutrasnjaprezivljavanja, dusevnedilemeinedoumice, misaonepreokupacijeirefleksivneuzleteobojeneceznjominadom. U roman seobe, usla je vrlobogatatematikaistorijskog, porodicnog, psiholoskog, moralnogifilozofskogporijekla. U okviruovakoraznovrsnetematikeobuhvaceno je vise temaiproblema: bracnitrougao, nesrecaizlasudbinanaroda, deobe u narodu, lutanjaiseobe, temeprolaznostiismrti, nistavilo, psiholoskilomoviiprezivljavanja, uzaludnostipraznina.

8. Drugi svetski rat i dugi niz poratnih godina Crnjanski je proveo u emigraciji u Londonu, odakle se vratio svojoj zemlji 1965. godine. U traganju za obalama svoga života, on je s radošću ugledao Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao „kao kroz suze ljudski smeh“. Crnjanski je objavio veliki broj dela sa raznim temama i sadržajima: * poezija – Lirika Itake (1918), Odabrani stihovi (1954) i Lament nad Beogradom (1965); * pripovetke – Priče o muškom (1924) * romani – Dnevnik o Čarnojeviću (1921), Seobe (1929) i Druga knjiga Seoba (1962), Roman o Londonu (1972); * drame – Maske (1918), Konak (1958) i Nikola Tesla. Sem toga, objavio je nekoliko knjiga reportaža i dve antologije lirike istočnih naroda

9. Umro je u Beogradu 30. novembra 1977. godine.

10. Prezentaciju radile: • Anica Živković • Milena Radosavljević • Anka Vrcelj