1 / 26

Ciljevi izveštaja

UGROŽENA OMLADINA: Biti mlad, nezaposlen i siromašan na Kosovu Jedinica za sektor ljudskog razvoja EVROPA I CENTRALNA AZIJA. Ciljevi izveštaja. U ovom izveštaju data je analiza problema sa kojima sa omladina suočava kod zapošljavanja i faktora koji stoje iza ovih problema.

fionan
Download Presentation

Ciljevi izveštaja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. UGROŽENA OMLADINA:Biti mlad, nezaposlen i siromašan na Kosovu Jedinica za sektor ljudskog razvoja EVROPA I CENTRALNA AZIJA

  2. Ciljevi izveštaja • U ovom izveštaju data je analiza problema sa kojima sa omladina suočava kod zapošljavanja i faktora koji stoje iza ovih problema. • U izveštaju se takođe daje ocena trenutnog političkog odgovora na ove probleme u smislu ALMP-a. • Zatim su u izveštaju utvrđeni nedostaci politike, što čini osnovu za raspravu o političkim opcijama u kontekstu kosovskog akcionog plana za omladinu za period 2007-11

  3. Radno spos. stanovništvo( 15 - 6 4 ) Stopa Stopa Učešće natržištu zaposlenosti nezaposlenosti rada 2003 25.3 52.3 53.0 2006* 29.0 44.6 52.3 Problemi tržišta rada • Rezultati tržišta rada na Kosovu su najgori u regionu: • Kosovo ima najvišu stopu nezaposlenosti u Evropi i centralnoj Aziji (ECA) od 45 posto

  4. Problemi tržišta rada • Važnu osobinu tržišta rada čine vrlo nepovoljni rezultati tržišta rada za mlade ljude: • Kosovo ima najvišu stopu nezaposlenosti mladih ljudi [15-24] u regionuECA od 76% • Četiri od svakih 10 mladih ljudi koji nemaju zaposlenje čekaju na posao preko godinu dana. • Mladi radnici na Kosovu obično rade na poslovima vrlo lošeg kvaliteta • Mlade žene pokazuju najgore rezultate zaposlenja na tržištu rada.

  5. Problemi tržišta rada • A ovo sada ima vrlo važne implikacije na Kosovu zato što : • Kosovo je najmlađa zemlja u Evropi [31% od RSS-a između 15 i 24 godina starosti] i broj mladog stanovništva raste. • Odluke koje se donose o mladima imaju dugoročne socijalne i ekonomske implikacije

  6. Problemi tržišta rada • Mehanizmi na koje se mladi oslanjaju da bi izašli na kraj sa nezaposlenošću: • Neformalno tržište rada • Porodično izdržavanje [uključujući iz inostranstva] • Međunarodna migracija

  7. Čime se objašnjavaju problemi na tržištu rada? • Glavni faktor:spor privredni rast koji dovodi do slabe potražnje za radnicima !!

  8. Politički odgovor i mogućnosti za razmatranje

  9. Dugoročna strategija: • Biće potrebno vreme da Kosovo postigne održiv rast koji dovodi do produktivnog zapošljavanja. • Zato će biti potrebno: • Makroekomska stabilnost • Dobra investiciona klima • Adekvatni sistemi obrazovanja i osposobljavanja • Infrastruktura

  10. Ali, šta da se radi u kratkoročnom periodu? • Veliki deo radno sposobnog stanovništva (naročito mladi ljudi) je nezaposlen. • Nezaposlenost na Kosovu stoji u čvrstoj vezi sa siromaštvom • Jedna opcija jeste da se obezbede sigurnosnemreže za ugrožene grupe (kao što su siromašni nezaposleni mladi ljudi – ugrožena omladina).

  11. Zašto ugrožena omladina? • Dvadeset posto od svih nezaposlenih mladih ljudi na Kosovu živi u ekstremnomsiromaštvu • Ugroženi mladi čine laku metu (koncentrisani u nekoliko regiona) • Mladi u ekstremnom siromaštvu pokazuju najgore rezultate zapošljavanja • “Plaćeni” rad mladih čini važnu sigurnosnu mrežu za domaćinstva u ekstremnom siromaštvu

  12. Zašto ugrožena omladina? • Dvadeset posto svih nezaposlenih mladih ljudi na Kosovu ekstremno su siromašni: • Trenutno ima 163.000 mladih koji nemaju zaposlenje. • Iako ugroženi mladi čine manji deo stanovništva (oko 33.000), opet je taj broj veći od ukupnog broja mladih koje vlada trenutno može da opsluži preko politike tržišta rada (oko 10.000 godišnje), s obzirom na sadašnju fiskalni i institucionalni kapacitet.

  13. Nezaposleni Ugroženi Zastupljenost Udeo ugroženih mladi mladi ugroženih mladih u mladih u % Stanovništvu u % UKUPNO 163.467 33.085 20,2 100 Region Mitrovica 34,465 11,497 33.4 34.7 Priština 40,928 6,372 15.6 19.3 Uroševac 18,283 5,022 27.5 15.2 Prizren 22,808 3,881 17.0 11.7 Đakovica 19,222 3,124 16.3 9.4 Peć 10,751 1,893 17.6 5.7 Gnjilane 17,010 1,296 7.6 3.9 Zašto ugrožena omladina? • Ugroženi mladi čine laku metu: • Velika koncentracija u: • Seoskim krajevima • Među nezaposlenom omladinom • U regionu Mitrovice i Uroševca

  14. [mladi 20-24] mladi u mladi u Q1 Q5 % Nezaposleni 86 60 % Zaposleni 12 26 % Upisani 10 25 Zašto ugrožena omladina? • Ekstremno siromašni mladiimajunajgorerezultate zapošljavanja odnosno obrazovanja:

  15. Posledice po ekstremno siromaštvo 12.1 14.0 Namenjena raspodela Nasumična raspodela 12.0 9.4 10.0 8.0 6.5 siromaštva % Smanjenje ekstremnog 6.0 3.1 3.5 4.0 2.2 1.5 0.8 2.0 0.0 1500 3000 4500 6000 Veličina programa Zašto ugrožena omladina? • Sigurnosne mreže namenjene ugroženim mladima mogu da imaju važan uticaj na smanjenje ekstremnog siromaštva: Simuliramo efekat davanja transfera od oko 100 € za 6,000 mladih ljudi

  16. Šta Vlada radi u vezi ovog? • KAPZM (2007-2010) je glavni dokument za politiku zapošljavanja mladih na Kosovo. • Plan ne uspeva u potpunosti uglavnom zbog ograničenja u kapacitetima • Mehanizam za sprovođenje nikada nije uspostavljen • Međuministarski odbor za zapošljavanje mladih nije uspostavljen • Ulogu glavne ustanove za zapošljavanje (odnosno JSZ-a) narušava ograničenost institucijskog kapaciteta

  17. Šta Vlada radi u vezi ovogu smislu ALMP-a? • Ulogu JSZ-a narušavaju ograničenja institucionalnog kapaciteta: • Nedovoljan broj radnika • Nivo stručne spreme radnika JSZ-a je skroman • JSZ trenutno radi bez pravne osnove (nema budžeta) • 2006. godine se 84 posto mladih nikada nije prijavilo kod JSZ-a • Informativni sistemi tržišta rada moraju se dalje razvijati

  18. Šta Vlada radi u vezi ovogu smislu ALMP-a? • Nedostatak koordinacije donatora doprineo je proliferaciji manjih programa zapošljavanja namenjenih mladim ljudima. • Novac nije najvažnije obavezujuće ograničenje: godišnje je oko 7 miliona evra potrošeno na ALMP-e, pa ipak je pokrivenost i dalje nedovoljna [to je više nego što je predviđenou KAPZM-u]

  19. Šta Vlada radi u vezi ovogu smislu ALMP-a? • Prema prikupljenim informacijama, ALMP je koristilo samo 10 hiljada mladih 2007. godine [oko 7 miliona evra je potrošeno] • ALMP-i koji se trenutno sprovode na Kosovu imaju velike jedinične troškove (u proseku 700 € po korisniku godišnje)

  20. Budžet po godini kako je planirano 0.4 Cilj 3: Sprečiti socijalno u KAPZM isključenje 1.8 Budžet po godini u inventaru LMP-a 1.7 Cilj 2: Uvećati mogućnosti za pristojan rad 2.2 4.4 Cilj 1: Promovisati zapošljavanje mladih 2.9 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 4.5 5.0 Miliona evra Šta Vlada radi u vezi ovogu smislu ALMP-a? Sastav troškova ALMP-a: NOVI POSL. PREDUZEĆA SOO

  21. Šta Vlada radi u vezi ovogu smislu ALMP-a? • Sastav troškova ALMP-a : • 2007. godine je veći deo sredstava ALMP-a potrošen na promovisanje zapošljavanja mladih ljudi putem programa vezanih za SOO [sa ograničenim uspehom i nije se ciljalo na najugropženije grupe] • Samo 40 posto muškaraca koji pohađaju JSZ-ove centre za osposobljavanje, i manje od 30 posto žena nalazi plaćeni posao posle završene obuke. To je mnogo manje od stope raspoređivanja na radno mesto (u proseku 70 posto) u većini drugih zemalja u tranziciji.

  22. Šta Vlada radi u vezi ovogu smislu ALMP-a? • Sastav troškova ALMP-a : • ALMP-i koji obezbeđuju osposobljavanje na radnom mestu (kao na primer, pripravnici ili stažisti) dali su prilično niske stope zapošljavanja posle završetka programa. od otprilike 25 do 30 posto (slično onima kod programa vezanih za SOO)

  23. Šta Vlada radi u vezi ovogu smislu ALMP-a? • Sastav troškova ALMP-a : • Čini se da je većina programa kojima se finansira otvaranje preduzeća (“start-up”) uspešna pošto se zastupa udelom novih preduzeća koja ostaju na tržištu posle 2 do 3 godine od njihovog otvaranja (oko 80 posto). Međutim, ovi programi su vezani za vrlo velike troškove po korisniku i vrlo ograničena pokrivenost.

  24. Šta Vlada radi u vezi ovogu smislu ALMP-a? • Sastav troškova ALMP-a: • Programi javnih radova daju najšire obuhvatanje (i najniži trošak po korisniku) od svih razmatranih ALMP-a, tako se dobilo kratkoročno zaposlenje za 3160 nekvalifikovanih radnika koji traže zaposlenje, i pomoglo se oko dugoročnog zaposlenja 2200 lica koja traže posao godišnje. Međutim, uticaj programa na verovatnoću nalaženja posla posle završetka ovog programa još uvek nije ocenjen.

  25. POLITIČKE OPCIJE ZA RAZMATRANJE • Dvoslojna strategija: • Uspostavljanje okvira za otvaranje produktivnih radnih mesta u srednjeročnom i dugoročnom periodu (makroekonomija, investiciona klima, infrastruktura, obrazovanje i sposobnosti) • Uz istovremeno suzbijanje siromaštva i nezaposlenosti u kratkoročnom periodu • U kratkoročnom periodu, i s obzirom na dati kontekst slabe potražnje za radnom snagom, vlada bi mogla da razmotri usmeravanje na programe javnih radova, subvencije za plate i preduzetničke službe • Programi javnih radova mogu i da odgovore na ogroman deficit infrastrukture, koji čini glavni obavezujuću prepreku za rast

  26. ZAKLJUČAK • Radi boljeg sprovođenja politike, potrebna je bolje koordinacija donatora i uvećanje kapacitetainstitucija (JSZ-a). • Čini se da je najvažnija preprekaslabo sprovođenje • Trenutno se čini da je ALMP kojima se više utiče na potražnju (otvaranje radnih mesta) isplatljiviji od načina koji utiču na ponudu. • Potrebna je rigoroznija ocena postojećih i budućih programa!!

More Related