P edagoška psihologija Učenje

1. Pedagoška psihologijaUčenje Prof. Dr Nada Korać Pedagoški fakultet u Jagodini Univerztet u Kragujevcu

2. BIHEJVIORIZAM UČENJEključni faktor razvoja → negacija ideje razvoja Promenenastaleisključivoučenjemnisurazvojne, jer: nisuireverzibilne(onošto se nauči, može se zaboraviti), ne morajubitikumulativne(mogućnostučenja "izjednogputa“) ne morajubitikvalitativne(npr.učenjenapamet). Nema fiksiranog redosleda → NEMA STADIJUMA Dajte mi tuce zdravih, dobro građenih beba da ih podižem na način kako ja odredim, pa garantujem da ću od svake od njih, nasumično, uspeti da stvorim bilo koji tip specijaliste za koji se opredelim – lekara, advokata, trgovca, direktora a, naravno, čak i prosjaka ili lopova, nezavisno od talenta, sklonosti, sposobnosti, poziva ili rase njihovih predaka. J. Watson, 1924

3. Oblici učenja senzitizacija povećana osetljivost organizma na ponajvljanje intenzivnih i opasnih draži habituacija smanjena osetljivost na ponavljanje nebitnih draži utiskivanje(imprinting – C. Lorenz) uslovljavanje klasično i instrumentalno opservaciono učenje po modelu i vikarijsko učenje uviđanjem verbalno učenje

4. Klasično (respondentno) uslovljavanje Иван Петрович Павлов Ruski fiziolog, Nobelova nagrada za medicinu 1904 Mogućnost USLOVLJAVANJA VIŠEG REDA uparivanjem uslovne draži s novom neutralnom draži uslovna reakcija bezuslovna (prirodna) draž bezuslovna reakcija ponavljanje uslovljavanje uslovna draž neutralna draž nema reakcije

5. Emocionalno uslovljavanje Specijalni slučaj klasičnog uslovljavanja John B. Watson Ispitanik: Albert, 9 meseci ND: beli pacov, zec, majmun, pas, maska s kosom i bez nje, klupče bele vune BD: snažan udarac o gong 7 uparivanja tokom 2 nedelje generalizacija draži beli zec, pas, beli mantil, grudvica vate, Votsonova seda kosa posle pauze (31 dan) uslovna reakcija i dalje prisutna planirano razuslovljavanje nije izvedeno Implikacije: ΨA tumačenje emocija, etičke dileme

6. Klasično uslovljavanje: neke praktične implikacije Mogućnost emocionalnog uslovljavanja iz jednog puta Sličnost BD i ND olakšava uslovljavanje: Koga su zmije ujedale, i guštera se plaši Teže uspostavljanje UR ako se ND nekoliko puta zadaje bez uparivanja sa BD strah od lekara, strah od ispitivanja – povratna informacija bez negativne ocene ... Gašenje UR je brže ako su BD i UD uvek zadavani zajedno (v. režime potkrepljenja)

7. Instrumentalno (operantno) uslovljavanje E.L. Thorndike Ispitivanje adaptivnog ponašanja životinja pri rešavanju problema ponašanje kao instrument za postizanje cilja zakon vežbe Ponavljanje UR učvrstiće vezu između S i R zakon efekta Radnje se učvršćuju ili eliminišu zavisno od svojih efekata postupnost, nema uvida

8. Potkrepljenje: pojam, vrste i uloga u učenju B.F. Skinner: oblikovanje ponašanja nagrađivanje uspešnih aproksimacija željenog ponašanja (Skinerova kutija) posledica (efekat) koja povećava verovatnoću pojave nekog ponašanja Primarno -zadovoljavane primarnih potreba Sekundarno - uparivanjem s primarnim ili već usvojenim sekundarnim potkrepljivačima • Socijalno - pažnja, pohvala, osmeh, zagrljaj ... • Potkrepljujuće aktivnosti - pristup igračkama, interesantnim aktivnostima (v. Premackovo načelo) • Simboličko potkrepljenje – ocene, novac, publicitet ... POTKREPLJENJE

9. Vrste potkrepljenja i kazna POZITIVNO povećava verovatnoću nekog ponašanja jer dovodi do pozitivnih (prijatnih) posledica namerno i nenamerno (u porodici, u školi, medijima ...) povećava verovatnoću nekog ponašanja jer uklanja ili smanjuje neprijatne draži smanjuje verovatnoću nekog ponašanja zadavanjem uskraćivanjem Pitanje interpetacije potkrepljenja kao nagrade / kazne NEGATIVNO KAZNA

10. Režimi potkrepljenja i otpornost na gašenje Za ODRŽAVANJE već usvojenog ponašanja: FIKSIRANI INTERVAL FIKSIRANI RACIO VARIJABILNI NTERVAL VARIJABILNI RACIO KAZNA neposredno nakon ponašanja dosledno Smanjuje verovanoću nepoželjnog ponašanja ali ne dovodi do novih poželjnih obilka (samo potkrepljenje)

11. Potkrepljenje i kazna: primena u školi DA: jasna povezanost sa ponašanjem potkrepljivače birati primereno učenicima primenjivati dosledno nagrađivanje zavisno od zainteresovanosti učenika (v. intrinzička i ekstrinzička motivacija) imati u vidu moguće interpretacije od strane učenika NE: bezrazložna upotreba (i potkrepljenja i kazne) domaći zadatak kao kazna primedba na ličnost umesto na ponašanje (v. JA-poruke)

12. Učenje uviđanjem Rešavanje problema uviđanjem Ostvarivanje novine u ponašanju Otkrivanje novih sredstava za postzanje cilja naglo bez ponavljanja grešaka uviđanje ODNOSA u datoj situaciji INTELIGENTNO rešavanje problema

13. Objektivni znaci uviđanja AHA – DOŽIVLJAJ usmereno, direktnodolaženje do cilja bez ponavljanja neuspešnih radnji u istoj probemskoj situaciji isti princip rešenja u sličnoj situaciji (grančica, krpa) izgrađivanje sredstava (spajanje štapova, ređanje sanduka) W. Köhler majmuni, mačke, zečevi, psi ...

14. Verbalno učenje i zaboravljanje Ebbinghaus: asocijacionistička teorijaZapamćivanje zavisi od vrste i snage asocijacija između novog i starog znanja Zaboravljenje je spontano brisanje tragova naučenog u mozguProučavanje čistogučenja i pamćenja (na koje ne deluje postojeće znanje - besmisleni slogovi) • Faktori uspešnog učenja • glasno ponavljanje • podela na manje celine • serijalni učinak (početak i kraj) • dužina učenja (i plato) • zaboravljenje najbrže neposredno posle učenja • uloga smislenosti i međusobne sličnosti gradiva

15. Zaboravljanje različitih vrsta gradiva

16. Smislenost gradiva i pamćenje / pažnja (1) nos mera kada rog lim ključ mastan žaba volan mlada kus riv mak kos ten mur pul feh bac lag kit nije riba već morski sisar i najveća postojeća životinja

17. Smislenost gradiva i pamćenje / pažnja (2) 2 4 1 2 8 0 1 1 0 9 0 1 0 1 1 0 3 5

18. Učenje smislenog materijala: nizovi

19. Učenje smislenog materijala: parovi i slobodno prisećanje parovi (strane reči, države i glavni gradovi, datumi istorijskih događaja) • načelo sve ili ništa • upotreba kognitivnih medijatora (posredujućih predstava) majmun na biciklu, stolica na krovu automobila.... slobodno prisećanje (nezavisno od redosleda) (države Balkana, ptice, planine Evrope ... ) kategorijalno grupisanje (reči koje pripadaju istoj kategoriji spontano se grupišu zajedno)

20. Faktori verbalnog učenja i zaboravljanja interferencija(inhibicija, ometanje) retroaktivna novo ometa staro proaktivna staro ometa novo transfer prenošenje znanja iz jednog područja u drugo kako na interferenciju i transfer deluju: • SLIČNOST gradiva? • STEPEN NAUČENOSTI gradiva?

21. Socijalno učenje A.Bandura: OPSERVACIONO UČENJE Postavke bihejviorističkih teorija učenja + elementi kognitivnih teorija učenje po modelu oponašanje drugih, bez direktnog potkrepljenja zadržavanje olakšano verbalnim modelovanjem (mogućnost opisivanja ponašanja rečima) vikarijsko učenje oponašanje ponašanja drugih, zavisno od njihovog nagrađivanja/kažnjavanja

22. Ishodi opservacinog učenja • nova ponašanja • podsticanje postojećeg ponašanja • usmeravaje pažnje na određene aspekte okoline • menjanje inhibicija (redefinisanje okvira poželjnog) • izazivanje emocija na osnovu opažanja modela

23. Delotvornost modela ključni faktor: percepcija(potencijalnog) subjekta • sličnost pol, uzrast ... • kompetentnost • privlačnost, popularnost, status, moć ... • prethodna uspešnost • kombinacije ↑

24. Učitelj(ica) kao model ponašanja • Ponašajte se prema učenicima onakokako želite da se oni ponašaju poštovanje interesovanje i entuzijazam za ono što radite 2. Modelujte veštine i istovremeno ih opisujte 3. Omogućite grupno vežbanje pre individualnog 4. Koristite vikarijsko potkrepljenje sa nekim učenicima

25. Socijalno-kognitivistička teorija učenja Bandura (kasnija faza) Ljudi uče kognitivnim posredovanjem između onoga što opažaju o odnosu između ponašanja i njegovih posledica Osnovni konitivni procesi: Simbolizacija Socijalna iskustva stvaraju kogntivne modele okoline i usmeravaju razmišljanje i donošenje odluka Vikarijsko učenje Učenje mogućih ponašanja i njihovih posledica Prethodno razmišljanje Akumulirano socijalno učenje daje ideje i bazu za procene i predviđanja Samoregulacija Stvaranje standarda moralno i socijalno prihvatljivog Samorefleksivnost Posmatranje sopstvenih misli i ponašanja omogućuje zaključivanje o budućnosti i utiče na lične ciljeve i aspiracije

26. Modelovanje agresivnog ponašanja: eksperiment 36 devojčica i 36 dečaka 3 -6 godina E: 8 grupa (po 6 učesnika, M/Ž) K: 1 grupa, 24 učesnika M/Ž - bez modela žrtva: lutka Bobo

27. Modelovanje agresivnog ponašanja: rezultati Izloženost agresivnom modelu značajno povećava: • oponašanje agresivnog ponšanja (fizičkog i verbalnog) • nemodelovanu agresiju • fizičku agresiju kod dečaka, bez razlike u verbalnoj Deca s nagresivnim modelom ispoljavaju manje agresije nego u kontrolnoj Modelovanje kao dozvola za agresiju