Uvod u gradansko pravo

1. Uvod u gradansko pravo prof.dr Ilija Babic-Osnovi Imovinskog pravaprof.dr Milorad �ivanovic-Gradansko pravo prof.dr Ilija Babic-Osnovi Imovinskog pravaprof.dr Milorad �ivanovic-Gradansko pravo

2. Pojam gradanskog prava - u objektivnom smislu: sistem normi kojima su regulisani imovinski odnosi u odredenoj dru�tvenoj zajednici (sadr�ano u zakonima, propisima) - u subjektivnom smislu: pravno ovla�cenje subjekta u konkretnom odnosu na osnovu gradanskog prava u objektivnom smislu

3. Predmet su odnosi (imovinski) koje gradansko pravo ureduje. To su: stvarnopravni, obligacionopravni, naslednopravni odnosi itd. Obuhvata:uvod u gradansko pravo, stvarno pravo,obligaciono, nasledno i porodicno pravo. U �irem smislu obuhvata privredno i radno pravo. npr-Stvarno pravo je skup pravnih pravila kojima su uredeni odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih prava.

4. Subjektivno gradansko pravo Ovla�cenje ili pravo Zahtev (an�pruh) ili tu�ba u materijalnom smislu- mogucnost prinudnog ostvarenja ovla�cenja iz subjektivnog prava Pr. Objektivna norma: Roditelji su du�ni da izdr�avaju svoju decu Pr. Odnos poverioca i du�nika

5. Metod i Nacela gradanskog prava Autonomija volje-sloboda zakljucenja pravnih poslova i sloboda vr�enja prava; cl.10 ZOO ogranicava je prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obicajima. Ravnopravnost strana-ucesnici gr.pr.odnosa su u jednakom polo�aju, fizicka i pravna lica su ravnopravni;cl.14 ZOO Zabranjuje se da se prilikom zasnivanja prava i obaveza za bilo koga stvara ili iskori�cava ekonomski polo�aj na tr�i�tu�. Ravnopravost garantovana i Ustavom. Prenosivost gradanskih prava-titular mo�e svoje pravo preneti na drugoga, npr.pravo svojine; neka prava, najce�ce neimovinska, su neprenosiva (roditeljska prava, pravo izdr�avanja..). Imovinska sankcija-odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze, ili za zadocnjenje ispunjenja. sprovodi se na imovini du�nika (ne na licnosti kao u krivicnom) u skladu sa nacelom jednake vrednosti davanja;Osnovni princip naknade �tete-dovodenje o�tecenikove materijalne situacije u ono stanje u kome bi se nalazio da nije bilo �tetnikove radnje ili propu�tanja. Za�tita na privatni zahtev-pravo imaoca prava koje je povredeno ili ugro�eno da tra�i za�titu pred sudom ili organom uprave, najce�ce -parnicni postupak; ne pokrece postupak dr�avni organ po slu�benoj du�nosti, vec ostaje inicijativa stranke. Nacelo dispozitivnosti normi-obligacije; cl.20 ZOO �Strane svoj obligacioni odnos mogu urediti drugacije nego �to je to zakonom odredeno, ako iz pojedine odredbe zakona ili iz njenog smisla ne proizilazi �ta drugo.� Ograniceno imperativnim normama.

6. Izvori Dele se na formalne i materijalne. Formalni izvor prava (objektivno pravo) odra�ava i potvrduje materijalni izvor kroz op�te norme (pravne akte). Najva�niji je zakon, obicaji samo ako su potvrdeni od dr�avnih organa. Materijalni izvor prava-dru�tvena snaga koja propisuje norme-volja vladajuce klase, po jednom shvatanju.

7. Kodifikacija i unifikacija Kodifikacija je zakonski akt (ili vi�e njih) koji potpuno i sistematski reguli�e sva va�nija pitanja jedne oblasti. Unifikacija je dono�enje zakonskih akata npr iz oblasti gradanskog prava koji va�e jedinstveno na podrucju cele dr�ave a na kojoj pre toga ova oblast nije bila regulisana.

8. Prve kodifikacije Hamurabijev zakonik- spomenik drevne Mesopotamije, donet cca 1728g.p.n.e.-1686. p.n.e.- kazuistican, regulisao najvi�e pitanja ugovora, braka i porodice, nasleda.. Justinijanova kodifikacija Corpus iuris civilis- izvor evropskog kontinentalnog prava-prvo donet Novus codex Iustinianus 529., a zatim 533. god. Donose se Digesta-kodifikacija celokupnog ius-a i Institucije-ud�benik prava i kasnije Novele.

9. Evropske kodifikacije Op�te zemaljsko pravo Pruske 1794.god, Frdrih Veliki, radili Kockeji i Svarec, sadr�i preko 19000 paragrafa, privatno i javno pravo. Francuski gradanski zakonik Code civil, 1804.god., rad na unifikaciji, Napoleon, Tron�e, laicizam, individualna svojina, osnovne slobode i prava.., vi�e od 200 god. Austrijski op�ti gradanski zakonik 1811. god., Marija Terezija, odredbe o zakonima, pravu lica, pravima na stvari i zajednicke odredbe. Nemacki gradanski zakonik 1896 god.,nakon ujedinjenja donet, Vin�ajd i Plank; recepcija rimskog; sadr�i op�ti deo, stvarno, obligaciono, porodicno, nasledno i mpp. �vajcarski gradanski zakonik 1912. god,prof. Eugen Huber, sadr�i statusno, porodicno, nasledno, stvarno i obligacije, trgovacko pravo takode. Izuzetno pohvaljen u strucnim krugovima. Sudija du�an da pri tumacenju zakona uzme u obzir stvarnost u dru�tvu.

10. Kodifikacije kod nas Srpski gradanski zakonik 1844. god, Jovan Had�ic, po uzoru na OGZ Austrije, ima 950 paragrafa, sadr�i licna prava, stvarna prava i zajednicka pravila za licna i stvarna. Obicajna pravila za nasledne i porodicne odnose. Op�ti imovinski zakonik CG, 1888 god., Valtazar Bogi�ic, kodifikovano imovinsko pravo (stvarno i obligacije), originalno kodifikatorsko delo, jezik prilagoden narodu, stil jasan i razumljiv, uvedeni novi termini: docnja, ru�ljiv ugovor, �tetnik, punoletan, punovlastan, dr�ina..

11. Izvori gradanskog prava Ustav-osnovna gradanska prava ZAKON- najva�niji pisani izvor, formalni izvor-ZOSPO, ZOO, ZON, PZ,.. Pravna pravila-primenjuju se kad odredeni gradanskopravni institut nije regulisan va�ecim propisima, da je taj instutut sadr�an u zakoniku koji je izgubio pravnu snagu i sada ima svojstvo pravnog pravila, i da nije protivan Ustavu RS, zakonima i ostalim va�ecim propisima RS. Primenjuju se na osnova Zakon o neva�nosti; Pravila sadr�ana u SGZ, OIZ, AGZ OBICAJI - izvor gp ako ga strane ugovore ili ako proizilazi iz zakona:, formalno obavezujuci samo ako su priznati od zakonodavca ili suda, jer sud sudi na osnovu Ustava, zakona, ratif.med.ugovora.; Uzanse � pisani trgovinski obicaji, ako su strane ugovorile njihovu primenu ili su njihovu primenu htele, Op�te uzanse za promet robom-kofikovani od Glavne arbitra�e Jugoslavije, i dalje se primenjuju; Posebne uzanse-samo za odredenu trgovinsku oblast, ako ih stranke ugovore njihovu primenu. Op�ti uslovi poslovanja � skup pravila prethodno pripremljeni od jedne strane a koja su obavezuju�a za obe ugov.strane.To su formalni ugovori, priprema, uslovi pod kojim posluje jedno preduzece. Dok adhezioni ugovori-u celosti se ili prihvataju ili odbijaju, druga strana ne mo�e da ih menja. Sudska praksa-odluke sudova, posebno drugostepenih;sednice veca Vrhovnog suda; Pravna nauka-pisana saznanja pravnih pisaca, komentari

12. Subjekti gradanskopravnog odnosa ili imaoci pravne sposobnosti (mogucnost subjekta da ima prava i obaveze) su Fizicka i Pravna lica (organizacija fizickih lica) druga bica ne mogu biti subjekti gradanskopravnih odnosa, nisu subjekti prava (npr.�ivotinje)

13. Fizicka lica Pravna sposobnost: mogucnost lica da ima prava i obaveze, sticanje rodenjem (nasciturus-kada je u njegovom interesu), prestanak smrcu-progla�enjem nestalog lica za umrlo. Poslovna sposobnost: mogucnost lica da svojom voljom sklapa pravne poslove, stice se sa 18g. ako nad njim nije produ�eno roditeljsko pravo ili nije li�eno posl.spos., (izuzetno se stice ranije-emancipacija sa 16 g.); potpuno poslovno nesposobna lica (do 14 god., samo poslovi malog znacaja i kojima sticu prava i punoletnici koji su liseni posl.sp.) ograniceno poslovno sposobna lica (od 14-18 god.-mogu raspolagati svojom zaradom, sve ostalo uz saglasnost roditelja i punoletnici kojima je produ�eno rod.staranje usled bolesti ili smetnji u psih.fizickom razvoju nije sposobno za rasudivanje); Deliktna sposobnost: odgovornost za prouzrokovanu imovinsku �tetu, stice se sa 14 god. Atributi fizickog lica: licno ime (stice se upisom u MKR, odreduju roditelji, pravo na promenu licnog imena sa 15.god), prebivali�te-mesto u kom se lice nastani sa namerom da tu trajno ostane, boravi�te-mesto u kom se lice privremeno zadr�ava bez namere da tu trajno ostane, dr�avljanstvo-javnopravni odnos izmedu dr�ave i pojedinca, stice se poreklom, rodenjem na teritoriji RS, med.ugovorom ili prijemom.

14. Pravna lica Organizacija fizickih lica koja: 1) ima imovinu 2) nije zabranjena imperativnim propisima 3) izricito priznata od pravnog sistema Nisu pravna lica: dr�avni organi(sud, tu�ila�tvo, policija..), porodicna zajednica, bracna zajednica.. Pravna lica su: privredna dru�tva(ad, doo, od, kd), javna preduzeca, javne agencije, zadruge, zadu�bine, fondovi, privredne komore, fakulteti, Obele�ja: poslovno ime, sedi�te, akt o osnivanju, dozvoljeni cilj, organi. Ima pravnu (nema licna prava), poslovnu i deliktnu sposobnost. Atributi: ime (poslovno ime ili naziv), sedi�te, dr�avljanstvo. Odgovara imovinom dru�tva, ne odgovaraju osnivaci niti zaposleni Svojstvo pravnog lica stice se upisom u sudski registar odnosno u registar APR-a Dele se i na udru�enja(korporacije i licna udru�enja) i ustanove(zadu�bine, fondovi). Mogu biti profitna i neprofitna, jednoclana i vi�eclana, sa jednim ili vi�e oblika svojine. Prestanak: stecaj, likvidacija, brisanje iz Registra

15. Gradanskopravni odnos Odnos koji nastaje izmedu subjekta koji ima odredeno subjektivnogradansko pravo i subjekta na kome le�i izvesna gradanskopravna obaveza koja odgovara tome pravu Elementi: subjekti prava-nosioci prava i obaveza Prava i obaveze Objekti nisu elementi gradanskopravnog odnosa, objekat je pretpostavka grad.pr.odnosa, zbog koga on i nastaje. Objekti mogu biti: stvari, radnje, licna dobra i intelektualna dobra.

16. Pravne cinjenice Pojam: to su cinjenice za koje objektivno pravo vezuje neko pravno dejstvo odnosno cinjenice od kojih zavisi postanak, prestanak ili promena grad.subj.prava. Razlikovati ih od normi gp na osnovu kojih nastaje neki grad.pravni odnos (subj.gp), dok za pravnu cinjenicu norma vezuje nastanak, promenu, prestanak tog prava. Dele se na: 1) Prirodni dogadaji- nastaju mimo volje coveka (zemljotres, udar groma..) 2) Radnje (ljudske)- nastaju voljom coveka i mogu biti: a) dozvoljene- npr.pravni poslovi b) nedozvoljene- npr.delikti Cinjenicni skup- sve cinjenice koje treba da se steknu da bi nastalo, prestalo ili se promenilo neko pravo. Npr. Testament (jedna pravna cinjenica), Ugovor (dve ili vi�e)

17. Pretpostavke Pretpostavke- cinjenice za koje se pretpostavlja da postoje. Dele se na oborive i neoborive. Oborive-dopu�taju mogucnost da se odgovarajucim dokazima utvrdi suprotno od onog �to se normom pretpostavlja. pr. Ako je dete rodeno u braku, ocem deteta smatra se mu� majke deteta. Neoborive (presumtio iuris et de iure)-iskljucuju mogucnost dokazivanja postojanja suprotne cinjenice. Npr. Dete mlade od 7 god je potpuno deliktno nesposobno, nije dopu�teno dokazivati suprotno.

18. Fikcije Fikcije su cinjenice koje u stvarnosti ne postoje ali se uzima da postoje. Pr. Smatra se da je zaceto dete rodeno ako je to u njegovom interesu (nasciturus). Pr. Naslednik koji se odrekao nasledstva u svoje ime, smatra se kao da nikada nije bio naslednik.

19. Vi�a sila - vis maior Vi�a sila-nesavladiv, nepredvidljiv, spoljni dogadaj u odnosu na sferu delovanja odgovornog lica. Pr.sankcije OUN zbog kojih du�nik nije mogao izvr�iti svoju obavezu; provala u prostorije odgovornog pravnog lica; Spoljni dogadaj mora biti u uzrocnoj vezi sa �tetom, da bi postojao osnov za oslobodenje gradanske odgovornosti za �tetu, u suprotnom lice je odgovorno. Ako je predmet obaveze, usled vi�e sile ili slucaja, postao nemoguc, pre zakljucenja ili u vreme zakljucenja ugovora, takav ugovor je ni�tav. cl.46 i 47 ZOO

20. Slucaj Za razliku od vi�e sile, slucaj nastaje u sferi delovanja odgovornog (fizickog ili pravnog) lica i stoga ima unutra�nji karakter. Subjektivna odgovornost-pociva na krivici koja postoji ako je �tetnik prouzrokovao �tetu namerno ili krajnjom nepa�njom, ali ne i slucajem. Objektivna odgovornost postoji bez obzira na krivicu i �tetnik tada odgovara i za slucaj. Vi�a sila je osnov iskljucenja objektivne odgovornosti. Pr.odgovornost za �tetu nastalu usled opasne stvari ili opasne delatnosti

21. Subjektivno gradansko pravo i srodni pojmovi PRAVNA MOC-postoji onda kada ne postoji pravo (u smislu skupa ovla�cenja) kome odgovara neka obaveza, ali postoji mogucnost nekog lica da svojom izjavom volje utice na postanak, promenu ili prestanak nekog subjektivnog prava. Tj. Izjavom volje subjekt prava ima mogucnost da stvara, menja ili ukida pravni odnos. Npr. Izjava o odricanju od nasleda, pravo na razvod braka, izjava o odustanku kod nekih ugovora, prihvat ponude... Razlika u odnosu na sgp je u du�ini trajanja i u objektu. Sgp du�e traju dok je pravna moc obicno vezana za neki prekluzivan rok. Npr. Naslednik mo�e da se odrekne nasleda do kraja ostavinske rasprave. Sgp ima objekat koji se uvek mo�e izraziti kao imovinska vrednost (npr svojina), dok pravna moc nema objekat.

22. Pravno stanje Pravno stanje postoji kada postoje neki elementi (okolnosti, cinjenicni skup) koje kad im se u buducnosti prikljuci jo� neki element (odlucujuca pravna cinjenica), mogu da se pretvore u neko subjektivno pravo. Npr.savesni posednik(dr�alac) mo�e protekom odredenog roka, odr�ajem, da postane vlasnik stvari. On ima pravnu nadu, i�cekivanje. Npr.zakonski naslednik kada nema testamenta je na osnovu same cinjenice srodstva u odredenom pravnom stanju (smrcu bliskog srodnika on postaje naslednik).

23. Pravni status i pravni institut Pravni status ili pravni polo�aj-je skup okolnosti u vezi sa jednim licem koji utice na sticanje, vr�enje i za�titu njegovih subjektivnih prava. To su svojstva koja poseduje neki subjekt prava. Npr. Pravna sposobnost, poslovna sposobnost, procesna sposobnost, dr�avljanstvo... Pravni institut-predstavlja sve one norme koje reguli�u jedan odredeni dru�tveni odnos. Npr.pravni institut svojine, pravni institut nu�nog dela, pravni institut zastupni�tva..

24. Podela subjektivnih gradanskih prava I Apsolutna prava -ona prava ciji imalac ima neposrednu vlast nad dobrima koja su predmet tog prava; deluju prema svim trecim licima (erga omnes), a obaveza trecih lica je da se uzdr�e od radnji kojima bi se titular ometao u vr�enju svog prava. Va�i pravo sledovanja-da titular ima pravo da sledi stvar, zahteva povracaj svoje stvari od svakog lica kod koga se ona nade. Nezastariva su; 1) Licna-pravo na �ivot, slobodu, telesni integritet, poslovni ugled... 2) Stvarna-pravo svojine, pravo slu�benosti, rucna zaloga, stanarsko pravo, pravo gradenja, zakup, posluga; 3) Intelektualna-autorsko pravo i pravo industrijske svojine(pronalazacko pravo-patent, �ig, model, uzorak..) II Relativna prava -ona prava koja deluju izmedu tacno odredenih lica (inter partes), poverioca i du�nika; imaju imovinski karakter sa odre�enim sadr�ajem (davanje, cinjenje i necinjenje, trpljenje), snabdevena su sankcijom obaveznog ispunjenja odn, naknadom prouzrokovane �tete za slucaj neispunjenja. Zastarevaju protekom odredenog vremena;

25. Imovinska i neimovinska prava Imovinska prava su ona prava ciji su predmeti iskazani u novcanom iznosu ili se mogu izraziti u protivnovcanoj vrednosti. Npr.pravo prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene; Neimovinska prava su ona prava koja nisu iskazana u novcanom iznosu niti se mogu izraziti u novcanoj protivvrednosti. Npr.Licna prava su neimovinska jer za svoj predmet imaju �ivot, cast, slobodu...ako su ta prava povredena mo�e se tra�iti naknada �tete.

26. Prenosiva i neprenosiva prava Gradanska prava su generalno prenosiva ili prometljiva-mogu se prenositi pravnim poslom na druga lica. Neimovinska prava su neprenosiva bez izuzetka, dok su imovinska prava po pravilu prenosiva. Npr.pravo na zakonsko izdr�avanje je vezano za licnost imaoca i ne mo�e se preneti na drugo lice. Izuzetak: pravo plodou�ivanja iako je imovinsko pravo, ono nije prenosivo, jer je vezano za licnost plodou�ivaoca, traje do njegove smrti.

27. Imovina Je skup svih subjektivnih gradanskih prava jednog lica. Predmet imovine: stvarna prava (stvar), intelektualna prava imovinskog karaktera(autorsko delo), obligaciona prava (prestacije) koja se mogu novcano izraziti i pravo na naknadu �tete, prava licnosti samo u smislu naknade (ne)imovinske �tete u slucaju povrede dobra(licno dobro). Inace licna prava ne ulaze u sastav imovine jer se ne mogu novcano izraziti (pravo na ime, cast..) Imovina je nedeljiva i predstavlja jedinstvenu celinu. Odvajanje imovine od f.lica-putem ugovora o ustupanju i raspodeli za �ivota, od pravnog-stecajem npr. Bitno obele�je-promenljivost, uvecavanje i smanjivanje, realna subrogacija-prenos prava svojine sa jednog lica na drugo. Ili univerzalna sukcesija-prenos imovine sa ostavioca na naslednike. Zaostav�tina nije sva imovina. Mo�emo govoriti o imovini deteta, imovini bracnih drugova, imovini ostavioca, imovini pravnog lica...

28. Objekti gradanskog prava Su pretpostavke, a ne elementi gradanskopravnog odnosa, povodom njih nastaje gradanskopravni odnos,to su: stvari (objekt stvarnog prava), radnje (objekat oblig.prava, cinjenje, davanje, necinjenje i trpljenje), licna (pravo na �ivot, slobodu, na ime..) i intelektualna dobra(objekat autorskog i prava industrijske svojine, autorska dela, �ig, dizajn, model, patent..). Stvar je materijalni deo prirode u vlasti coveka na kojoj postoji neko subj.gr.pravo. (npr.ne mo�e biti Sunce, a ne mogu biti ni stvari koji su neodvojivi od coveka(ugradeni zubi). Stvari mogu biti i buduce stvari, va�no je da na njima lice mo�e steci neko subj.gradansko pravo.

29. Radnje, licna i intelektualna prava Aktivna ili neaktivna pona�anja na koja je du�nik obavezan poveriocu na osnovu nekog obligacionog odnosa. Ta pona�anja moraju se odraziti na imovinu jednog ili drugog. To su: davanje, cinjenje, necinjenje, trpljenje. Licna prava-prava na licnim dobrima, neodvojiva od licnosti, pr. pravo na �ivot, slobodu, cast..Jednim delom se �tite imovinskim pravom ako se mogu izraziti u imovinskom vidu (nematerijlna �teta, kao novc. satisf.). Intelektualna prava-tvorevine ljudskog uma koja za svoj predmet imaju autorska prava i prava ind.svojine (patent, �ig..). Pored moralne komponente (pravo na objavljivanje dela) imaju i imovinsku komponentu (iskori�cavanje pronalaska).

30. Pravni poslovi Pravni posao je izjava volje ucinjena sa ciljem da se zasnuje gradanskopravni odnos, da nastane, da se prenese ili da se ugasi neko subjektivno pravo, ako to dopu�ta pravni poredak. Svaka izjava volje nije pravni posao, jer izjavom mogu nastati i pravne radnje. Izjava mora biti slobodna(bez prinude, pretnje ,zablude), ozbiljna(sa namerom da se zakljuci), stvarna (da se ne prikriva neki drugi posao), da ima predmet (moguc, dopu�ten, odreden ili odrediv-u suprotnom pravni posao je ni�tav) i osnov (mora da postoji i da je dopu�ten-u suprotnom pp je ni�tav). Mo�e biti data izricito ili precutno (konkludentnim radnjama). Cutanje nije pristajanje.

31. Sastavni delovi pravnog posla Bitni sastojci: oni elementi koji moraju da postoje da bi pravni posao uop�te nastao. Ukoliko nema bitnog sastojka, pravni posao ne proizvodi pravno dejstvo. Pr. ugovor o kupoprodaji je zakljucen kad su se strane saglasile oko predmeta i cene. Prirodni sastojci: po prirodi se nalaze u samom pravnom poslu i oni su na snazi iako stranke prilikom sklapanja posla nisu o njima ni�ta ugovorile. Pr.kod ugovora o kupoprodaji prodavac odgovara za skrivene nedostatke stvari, iako u ugovoru to nije navedeno. Slucajni (sporedni) sastojci: nisu predvideni u samom zakonu, nego postoje po volji stranaka koje su ih posebno predvidele kako bi pr.posao modifikovale i prilagodile svojim potrebama. Pr.klauzula o uslovu, roku, kapari...Moraju biti izricito navedeni jer se njihovo postojanje ne pretpostavlja, a onaj koji tvrdi da postoje slucajni sastojci mora to i da doka�e.

32. Jednostrani, dvostrani i vi�estrani pravni poslovi Jednostrani pravni poslovi nastaju, proizvode pravno dejstvo i prestaju izjavom samo jedne volje. Pr.sacinjavanje testamenta, ponuda za zakljucenje ugovora. Razlikovati ih od jednostranih ugovora-npr.ugovor o poklonu-obaveza se stvara samo za poklonodavca. Dvostrani pravni poslovi su ugovori, nastaju izjavama obe strane. Razlikovati ih od dvostranih ugovora-nastaju obaveze za obe strane. Svaki ugovor pa i jednostrani je dvostrani pravni posao. Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvr�ena je s obzirom da li jedna ili obe strane izjavljuju volju, a podela na jednostrane i dvostrane ugovore je izvr�ena prema podeli prava i obaveza izmedu stranaka.

33. Teretni i dobrocini, formalni i neformalni pravni poslovi Teretni su oni pravni poslovi kod kojih se daje naknada(nagrada) za korist koja se poslom dobija. Za cinidbu jedne strane druga strana daje protivcinidbu. Pr. Kupoprodaja, razmena, zakup.. Dobrocini su oni pravni poslovi kod kojih jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist koju dobija od druge strane. Pr.poklon, posluga... Formalni su oni pravni poslovi za ciju se punova�nost tra�i odredena forma i ta forma je bitna, cini konstitutivni elemenat pr.posla. Npr. Za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti uslov punova�nosti je pismena forma sa potpisima stranaka koji su overeni u sudu. Pravni posao je neformalan ako se mo�e zasnovati na bilo koji nacin, recima, ubicajenim znacima ili drugim pona�anjem iz koga se sa sigurno�cu mo�e zakljuciti da je pravni posao nastao. ZOOcl.28.

34. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi, inter vivos i mortis causa Kauzalni su oni pravni poslovi kod kojih je cilj (kauza) jasno istaknut, tako da se pouzdano mo�e utvrditi obaveza jedne (poklon) ili obeju strana (kupoprodaja). Vidljiva je svrha obavezivanja i poznata su dejstva medu stranama pr.posla. Apstraktni pravni poslovi su oni kojih kauza nije istaknuta, te se ne vidi zbog cega se stranke obavezuju. Kauza iako nije istaknuta, ona mora da postoji, u suprotnom ugovor je ni�tav.Pr.izdavanje menice jer se iz menicne isprave ne vidi osnov obavezivanja njenog izdavaoca,tj.trecim licima ostaje nepoznato da li se menicni iznos duguje korisniku po osnovu zajma,prodaje... Poslovi inter vivos nastaju za �ivota onih koji su ih zakljucili i oni proizvode po pravilu dejstvo samo za �ivota stranaka, ali mogu proizvoditi i posle smrti samo ako pravni posao nije zakljucen s obzirom na posebna svojstva subjekta (intuitu personae) Pravni poslovi mortis causa su oni cije dejstvo pocinje smrcu odredenog lica. Pr.testament, legat...

35. Modifikacija pravnih poslovaUSLOV Uslov je buduca i neizvesna okolnost koja nastupanjem ili nenastupanjem utice na pravni posao. Pravni posao u kome je postavljen odlo�ni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima, ni�tav je u celosti. Ni�tav je i pravni posao koji je zakljucen pod nemogucim uslovom. Osnovno obele�je uslova-neizvesnost. Ugovor je zakljucen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neke neizvesne cinjenice. Ako je uslov unet u pravni posao, on postaje njegov bitan sastojak.

36. Vrste uslova Uslovi se mogu podeliti na: odlo�ne i raskidne, potestativne, kauzalne, me�ovite, neprave, pozitivne i negativne. Odlo�ni uslov odla�e dejstvo pravnog posla sve dok se uslov u odredenom roku ne ispuni. Ako se uslov ne ispuni, pp nece proizvoditi pravno dejstvo.Kada se odlo�ni uslov ispuni, pp deluje momenta njegovog zasnivanja, osim ako iz prirode posla ili volje strana ne proistice ne�to drugo. Pr.naslednik odreden testamentom pod odlo�nim uslovom, ako se uslov ostvari konacno stice nasledna prava. U suprotnom, ne nasleduje Pravni posao koji sadr�i raskidni uslov proizvodi pravno dejstvo od pocetka, a dalja va�nost pp zavisi od ispunjenja ili neispunjenja tog uslova. Ukoliko raskidni uslov nije ispunjen, ne nastupi, pravni posao ostaje na snazi, punova�an je. Ali, ako nastupi raskidni uslov, pravni posao tog trenutka prestaje da va�i bez ikakve radnje pravnog subjekta u tom poslu i njegovo dejstvo se prote�e na ubuduce. Dejstva koja je pr.posao proizvodio do nastupanja raskidnog uslova su punova�na. Pr. test.nasl. pod raskidnim gubi prava ako se ostvari

37. Rok-pojam i vrste Rok je trenutak u vremenu, ili odredeni protek vremena, cijim nastupanjem pravni posao nastaje ili prestaje. Rok je izvesna, buduca cinjenica koja uvek nastupa. Slucajan je sastojak pravnog posla odreden voljom ug.strana, kojim pravno dejstvo pr.posla nastaje od odredenog trenutka ili traje do odredenog momenta. Rok koji ne mo�e nastupiti ili je neprimereno dug, je ni�tav. Dele se na odlo�ne, raskidne, subjektivne,objektivne,imperativne, dispozitivne, prekluzivne, zakonske, sudske.. Odlo�ni-pravni posao deluje od odredenog trenutka u vremenu(od 1.aprila). Raskidni-nastupanjem dejstvo pravnog posla prestaje (zakup 1 god). Subjektivni rok-tece od saznanja subjekta za pravno relevantnu cinjenicu, a Objektivni rok se racuna od nastanka pravno relevantne cinjenice (pricinjene �tete, zaklj.ugovora), njegovim istekom istekao je i subjektivni rok, du�i je. Imperativni rokovi su odredeni prinudnim propisima, i ne mogu se menjati voljom ugovornih strana, npr.zastarelost potra�ivanja. Dispozitivni su odredeni po pravilu zakonom, i mogu se menjati voljom ug.strana.

38. Podele rokova-Prekluzivni rokovi i rokovi zastarelosti... Prekluzivni rokovi su takode predvideni zakonom, u okviru njih se mogu steci neka prava, preduzeti neka radnja ili �tititi neko pravo. Protekom prekluzivnog roka u kome pravo nije steceno, ono se potpuno gubi ili po sili zakona prestaje mogucnost preduzimanja radnje ili za�tite prava (on je peremptoran). Rok za �albu. Razlikovati ih od rokova zastarelosti cijim istekom se gubi samo zahtev u materijalnom smislu, ali ne i pravo, pa obligacija postaje naturalna, ne mo�e se utu�iti, te du�nik ako istakne prigovor zastarelosti, sud ce odbiti zahtev poverioca. Prekluzivni su po pravilu kraci od rokova zastarelosti i nije moguc prekid ili zastoj tog roka. Prekluzivni rokovi su ustanovljeni najce�ce za apsolutna prava i pravne moci (preobra�ajna prava) i sud o njima vodi racuna po slu�benoj du�nosti za razliku od rokova zastarelosti-prigovor. Materijalnopravni rokovi su odredeni materijalno pravnim propisima, npr.ZOO-om, a procenopravni odredeni su procesnim zakonima, npr.povracaj u preda�nje stanje, rok za �albu-ZPP-om. Zakonski rokovi su odredeni zakonom, ne mogu se produ�ivati ili skracivati, dok su sudski rokovi mogu produ�iti novom sudskom odlukom, ocena sudije. Rokovi takode mogu biti odredeni pravnim poslom, te se mo�e menjati voljom ugovornih strana.

39. Racunanje rokova Rokovi se racunaju u danima, nedeljama, mesecima ili godinama, na osnovu kalendara, tzv.civilno racunanje vremena (prihvatio ZOO). Dan se uzima kao celina, traje od 00-24h. Rok odreden u danima pocinje da tece prvog dana posle dogadaja od koga se rok racuna (ako je odreden za tri dana od danas, pocinje da tece sutra), a zavr�ava se istekom poslednjeg dana roka (istice treceg dana u 24h), ne mo�e biti neradni dan ili praznik. Rok odreden u nedeljama,mesecima ili godinama, zavr�ava se onog dana koji se po broju i imenu posklapa sa danom nastanka dogadaja od koga rok pocinje da tece, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, rok istice poslednjeg dana tog meseca. Astronomsko racunanje vremena je racunanje vremena na sate i minute i primenjuje se samo kada je to izricito propisano ili ugovoreno ili proizilazi iz prirode pravnog posla, u suprotnom va�i civilno racunanje vremena, npr.upis u zemlji�ne knjige, upis u registar patenata, �igova..prior tempore, potior iure.

40. Nalog Nalog je teret (obaveza) koji se namece korisniku dobrocinog raspolaganja (nasledniku, legataru, poklonoprimcu). Mo�e se sastojati u bilo kojoj cinidbi koja mo�e biti predmet obligacije, a obaveza je na sticaocu koristi. Nalog mora biti moguc, razumljiv i jasan, u skladu sa javnim poretkom i dobrim obicajima. Ugovor o poklonu se mo�e raskinuti od strane poklonodavca, ako poklonoprimac ne ispuni nalog. Npr.testamentom testator nalo�i nasledniku ili legataru da ne�to ucini ili da se uzdr�i od neceg �to bi inace bio ovla�cen da cini (da mu podigne spomenik, da osnuje zadu�binu), tako da izmedu njih ne nastane obligacioni odnos-nema nacela ekvivalentnosti prestacija.

41. Forma pravnih poslova Prihvacen je princip neformalizma u zasnivanju pravnih poslova u savremenom pravu (ZOO cl.67)tj, pravilo je da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odredena forma, sem ukoliko je zakonom ili ugovorom predvidena odredena forma-onda je formalan i bez te predvidene forme ne proizvodi pravno dejstvo. Za punova�nost nekih pr.poslove je obavezna pismena forma , npr.ugovor o kupoprodaji nepokretnosti (pismena forma, overa potpisa u sudu, upis u zknj), ugovor o kreditu, ugovor o gradenju... Za pisani testament-pisana forma i 2 svedoka. Ugovor o do�.izdr�avanju-pismena forma, overen od sudije i procitan stranama. Za sve kasnije izmene i dopune takode.

42. Zastupanje Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za racun zastupanog fizickog ili pravnog lica, na osnovu ovla�cenja za zastupanje. Pravni posao zakljucen preko zastupnika smatra se pravnim poslom zastupanog lica i pravne posledice takvog pravnog posla pogadaju zastupanog (njegovu imovinu), kao da ga je on sam zakljucio. Zastupnik-lice koje preduzima pravne poslove u okviru datog mu ovla�cenja. Zastupani-lice u cije ime i za ciji racun se posao preduzima. Trece lice-lice sa kojim zastupnik preduzima pravne poslove u ime i za racun zastupanog. Slucajevi kada pravni subjekt nije u stanju da neposredno izjavi svoju volju iz pravnih i faktickih razloga. Pravni-nedostatak poslovne sposobnosti-maloletnici i lica li�ena poslovne sposobnosti. Fakticki razlozi-udaljenost, odsutnost, pravna neukost... Nema zastupanja kod ugovora intuitu personae, niti kod testamenta, a samo iz opravdanih razloga kod verenika pri zakljucenju braka...

43. Zastupni�tvo i drugi instituti Ugovor o komisionu-komisionar zakljucuje pravne poslove u svoje ime ali za tudi racun, dok kod zastupanja zastupnik preduzima pr.poslove u ime i za racun zastupanog. Ugovor o posredovanju-posrednik se obavezuje na preduzimanje faktickih radnji, da pronade i dovede u vezu sa nalogodavcem lica koja bi stupila sa njim u pregovore radi zakljucenja ugovora. Za razliku od nalogodavca, koji preduzima fakticke radnje, zastupnik i komisionar preduzimaju pravne radnje. Nezvano vr�enje tudih poslova-preduzima jedno lice bez ovla�cenja gospodara posla, ali u njegovom interesu. On preduzima i pravne i fakticke poslove, zastupnik samo pravne i samo uz ovla�cenje zastupanog.

44. Zakonsko zastupni�tvo Zakonsko zastupni�tvo postoji u slucajevima kada se neposredno na osnovu zakona odreduje zastupnik i obim njegovog ovla�cenja. Zakonski zastupnik je fizicko lice koje je zakonom ovla�ceno da preduzima pravne radnje u ime i za racun zastupano (fizicko ili pravno lica). Pr.roditelji su na osnovu zakona zastupnici svoje maloletne dece, imaju pravo i du�nost da zastupaju dete u svim pravnim i poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta. Ono traje dok dete ne stekne poslovnu sposobnost (ali roditelji ne mogu priznati ocinstvo, podneti zahtev za dozvolu braka- jer su to poslovi koji su strogo vezani za licnost maloletnika). Zakonsko zastupni�tvo prestaje kada nestanu razlozi koji su do njega doveli, npr. Kada poslovno nesposobno lice stekne poslovnu sposobnost, okonca se postupak stecaja privrednog dru�tva..

45. Zastupni�tvo na osnovu odluke dr�avnog organa Zakonsko zastupni�tvo postoji u slucaju kada su uslovi za postavljanje zastupnika i obim ovla�cenje odredeni zakonom, a zastupnik je odreden odlukom suda ili drugog dr�avnog organa. Npr. To je slucaj sa zastupanjem poslovno nesposobnih lica(�ticenika) od strane njihovih staralaca. Prema PZ-u Staralac se postavlja licu koje nije pod roditeljskim staranjem, kao i prema licima li�enim poslovne sposobnosti. Za poslove koje prelaze obim redovnog upravljanja (pr.otudenje nepokretnosti �ticenika), staralac mora da dobije odobrenje organa starateljstva. Sudsko zastupni�tvo nastaje odlukom suda kojom se odreduje zastupnik i obim njegovih ovla�cenja. Pr. Sud ce prema ZPP-u svojom odlukom postaviti privremenog zastupnika tu�enom ako nije parnicno sposoban a nema zak.zastupnika, ili ako obe strane imaju istog zak.zastupnika...

46. Zastupanje pravnih lica I Statutarno zastupni�tvo je predstavljanje pravnih lica od strane njihovih organa odredenih statutom pravnog lica, kojim se odreduje obim ovla�cenja organa prilikom istupanja u pravnom prometu. Poslovodni organ (direktor) je na osnovu zakona zastupnik privrednog dru�tva (ZPD). Prokura je nacin zastupanja pravnog lica. Privredno dru�tvo mo�e ovlastiti jedno ili vi�e lica da zakljucuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa delatno�cu pr.dru�tva. Prokura ne sadr�i ovla�cenje za zakljucenje pr.poslova kojim se otuduju ili opterecuju nepokretnosti. Prokura se daje u pismenoj formi, samo fizickom licu, neprenosiva je, ne mo�e se dati na odredeno vreme niti se mo�e vezati za uslove. Pr.dru�tvo u svako doba mo�e opozvati prokuru. (ZPD) Stecajni i likvidacioni upravnici su zakonski zastupnici privrednog dru�tva u stecaju ili likvidaciji, dok se postupak ne okonca. (ZPD)

47. Zastupanje pravnih lica II Poslovno punomocje je jedan od oblika zastupanja pravnog lica i privredno dru�tvo ga mo�e dati u granicama zakona i njime ovlastiti punomocnika da zakljucuje ugovore i obavlja druge poslove koji su uobicajeni u vr�enju njihove poslovne delatnosti. Mo�e biti ograniceno na odredene poslove. Nisu redovno poslovanje poslovi otudenja nepokretnosti, menicno jemstvo, uzimanje zajma.. Trgovinski putnik je punomocnik privrednog dru�tva koji je ovla�cen da preduzima samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomocju koje mu je dru�tvo dalo. Mora imati posebno ovla�cenje da bi mogao da zakljuci ugovor, ili da naplati cenu... Punomocnici po zaposlenju su radnici privrednog dru�tva koji rade na poslovima zakljucenja ugovora, kao �to su prodavci u prodavnicama, ugostitelji, radnici na �alterima.. Ovla�cenja za zakljucenje i ispunjavanje ugovora proizilazi iz cinjenice da obavljaju radnu du�nost.

48. Ugovorno zastupanje Nastaje ugovorom izmedu vlastodavca (zastupanog) i punomocnika (zastupnika) kojim se ovla�cuje punomocnik da u ime vlastodavca preduzima odredene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i drugu stranu (trece lice-sa kojim punomocnik zakljucuje ugovor). Ovla�cenje za zastupanje je punomocje. Ako je za pravni posao propisana forma, ista forma va�i i za punomocje. Punomocje mo�e biti op�te ako se punomocnik ovlasti da preduzima �iri obim poslova u ime i za racun vlastodavca koji se odnose na redovne poslove. Punomocje je specijalno-kada se tacno odrede pravni poslovi koje punomocnik mo�e preduzeti u ime i za racun vlstodavca. Npr.za prodaju stana Punomocnik mo�e preduzimati samo one poslove za koje je ovla�cen. Pravni posao koji zakljuci zastupnik sa trecim licem obavezuju neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Vlastodavac mo�e u svako doba otkazati punomocje za zastupanje bez posebne forme. Prestaje punomocje i smrcu vlastodavca odnosno punomocnika ako su fiz.lica, odnosno prestankom pravnog lica-ako su pravna lica, gubitkom posl.sposobnosti, otkazom..

49. Neva�eci pravni poslovi su oni pravni poslovi koji ne proizvode pravno dejstvo jer im nedostaje neka od pretpostavki odredenih zakonom. Da bi pravni posao proizvodio pravno dejstvo potrebno je da postoje: poslovna sposobnost subjekta, slobodna, saglasna i ozbiljna izjava volje, moguc, dopu�ten i odreden-odrediv predmet obaveze, dopu�ten osnov i zakonom ili voljom strana predvidena forma pravnog posla. U suprotnom pravni posao nije punova�an. Neva�eci pravni poslovi dele se na ni�tave i ru�ljive. Nepostojeci pravni posao je takav pravni posao kome nedostaje elemenat koji je bitan za njegov nastanak. On ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo jer pravni posao nije ni nastao. On se ne poni�tava jer nije ni zakljucen. Ukoliko bi sud progla�avao ovakav posao nepostojecim mogao bi da donese samo deklaratornu odluku. Npr.izjava volje apsolutno poslovno nesposobnog lica

50. Ni�tavi pravni poslovi Ni�tav je onaj pravni posao koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima jer se njima vreda op�ti interes. Ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se kao da nisu ni zakljuceni. Takav pravni posao je od pocetka bez pravnog dejstva i protekom vremena ne mo�e postati punova�an. Tu�ba odnosno zahtev za utvrdivanje ni�tavog pravnog posla ne zastareva, a mogu je podneti strane u pravnom poslu, druga zainteresovana lica i dr�avni organi po slu�benoj du�nosti. Na ni�tavost sud pazi po slu�benoj du�nosti. Ako su ispunjenje obaveze iz ni�tavog pravnog posla, svaka strana je du�na da vrati drugoj sve ono �to je primila po osnovu takvog posla, a ako nije moguce vracanje, daje se naknada u novcu prema cenama u vreme dono�enja sudske odluke.

51. Konvalidacija i konverzija Ni�tav pravni posao se izuzetno mo�e konvalidirati i to ako je zabrana bila manjeg znacaja, a ugovor je izvr�en, ni�tavost se ne mo�e isticati.Takode, za ugovore za koje je uslov punova�nosti forma ugovora, mogu se osna�iti ako su izvr�ile u celini ili prete�nom delu obaveze iz tog pravnog posla, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana ne proizilazi �ta drugo. Konverzija-pretvaranje jednog pravnog stanja u drugo. Ni�tav pravni posao mo�e se konvertovati u punova�an ukoliko ispunjava pretpostavke za punova�nost nekog drugog posla, da je taj drugi pravni posao u skladu sa ciljem koji su ug strane imale u vidu prilikom zakljucenja pravnog posla i da bi ug.strane zasnovale taj drugi pravni posao da su znale za ni�tavost svog pravnog posla. Delimicna ni�tavost-ni�tavost sporednih odredaba ugovora koja ne povlaci ni�tavost i samog ugovora i to ukoliko ugovor mo�e da opstane bez ni�tave odredbe koja ne sme biti uslov niti odlucujuca pobuda zbog koje je ugovor zakljucen.

52. Fiktivni i simulovani pravni poslovi Fiktivan je onaj pravni posao koji se zakljucuje da bi se stvorio privid za treca lica o njegovom postojanju, iako ga ugovorne strane stvarno ne �ele i izjavljuju volju koja nije stvarna nego prividna. Nema namere strana za preuzimanje prava i obaveza. Cilj zakljucenja je izigravanje zakonskih obaveza ili prava trecih lica. Ne proizvodi pravna dejstva i smatra se kao da nije zakljucen. Prividnost se ne mo�e isticati prema savesnom trecem licu. Ni�tav je. Pr. Otudenje nepokretnosti da bi se izigrao poverilac Simulovani je onaj pravni posao koji strane zakljucuju iako njegovo dejstvo ne �ele da bi prikrile drugi pravni posao cije dejstvo �ele da se ostvari(disimulovan pr.p). Simulovani nema pravno dejstva me�u ugov.stranama. Disimulovani ce proizvoditi pravno dejstvo ako ispunjava uslove za punova�nost. Npr. zakljuce ugovor o poklonu da bi prikrili ugovor o kupoprodaji i sl.

53. Zabranjeni i zelena�ki pravni posao Zabranjeni su oni pravni poslovi koji su zabranjeni zakonom, suprotni su imperativnim normama, kao npr.ugovor o nasledivanju, brak lica istog pola... Zelena�ki pravni posao je onaj u kome jedna strana koristeci se nu�dom ili te�kim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomisleno�cu ili zavisno�cu, ugovori za sebe ili nekog treceg, korist koja je u ociglednoj nesrazmeri sa onim �to je on drugoj strani dao ili ucinio, ili se obavezao dati ili uciniti. ZOO-cl.141. Njime se kr�i nacelo jednakosti davanja, jer je kod njih ocigledna nesrazmera uzajamnih davanja ali i namera jedne ug.strane da iskoristi okolnosti koje su se stekle kod druge ug.strane (razlika u odnosu na prekomerno o�tecenje), ali se kr�i i nacelo savesnosti i po�tenja i dobrih obicaja. Samo kod teretnih, dvostrano obaveznih ugovora. Pr.zajam sa previsokom kamatom. O�tecena strana mo�e tra�iti u roku od 5 god smanjenje obaveze na pravican iznos i ako sud to dozvoli ugovor ostaje na snazi. Ne mo�e se konvalidirati, ni�tav je.

54. Pravni poslovi posl.nesposobnih lica i neprofitnog pravnog lica Mladi maloletnici (do 14 g) su potpuno poslovno nesposobni, ali mogu preduzimati poslove malog znacaja, poslove kojima se pribavljaju iskljucivo prava i pr.poslove kojima ne sticu ni prava ni obaveze. Takode i punoletna lica koja su potpuno li�ena poslovne sposobnosti. Ni�tavi su svi pravni poslovi koje oni zakljuce, van navedenih. Pravni posao neprofitnog lica koje ono preduzme van okvira svoje pravne sposobnosti je ni�tav, a savesna strana mo�e zahtevati naknadu �tete. Ako se radi o profitnom pr.licu, ovi poslovi ce obavezivati dru�tvo osim ako je trece lice bilo nesavesno a isto se doka�e.

55. Ru�ljivi pravni poslovi Ru�ljivi ili relativno ni�tavi pravni poslovi su oni koji proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poni�teni u odredenom roku na zahtev lica u cijem je interesu ru�ljivost ustanovljena, zbog nedostatka kojim se vreda pojedinacni interes. Tu�bu za poni�taj mo�e podneti lice ciji je interes povreden u prekluzivnom roku, cijim istekom-ako se ne podnese tu�ba- se ru�ljiv posao osna�uje od zakljucenja. Ako sud donese odluku o poni�tenju pravnog posla, poni�tenje ima retroaktivno dejstvo-povracaj u preda�nje stanje i naknada �tete. Ru�ljivi su pravni poslovi zakljuceni u zabludi, pod prevarom, pretnjom ili prinudom, kao i poslovi ograniceno posl,spos. Lica ako su zakljuceni bez saglasnosti zak.zastupnika i pravni poslovi kod kojih postoji prekomerno o�tecenje.

56. Zabluda Zabluda-pogre�na predstava o stvarnosti odn. o nekoj cinjenici koja je bitna za punova�nost grad.pr.odnosa. Prema ZOO samo bitna zabluda je relevantna i to: ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zasniva pr.posao, i na okolnosti koje se smatraju odlucnim za neki pravni posao, a strana koja je u zabludi ne bi inace zasnovala takav pravni odnos da je znala za pravo stanje stvari. Strana koja je bila u bitnoj zabludi ima pravo da zahteva poniptaj pravnog posla, osim ako nije postupila sa pa�njom koja se u prometu zahteva. Subjektivni rok za poni�taj je 1 god od saznanja za razlog ru�ljivosti, odnosno 3 god od zakljucenja ugovora. Druga ugovorna strana ako je savesna, ima pravo da tra�i naknadu �tete bez obzira �to strana koja je bila u zabludi nije kriva za svoju zabludu.

57. Prevara, pretnja i prinuda Prevara je namerno izazvana ili odr�avana zabluda kod jedne strane da bi izjavila odredenu volju, zakljucila pravni posao-kvalifikovana zabluda. Za postojanje prevare bitno je da postoji namera da se drugo lice dovede u zabludu ili u njoj odr�i, i da se ona realizuje preduzimanjem faktickih radnji. Poni�taj pravnog posla mo�e tra�iti prevarena strana ako je savesna i ako doka�e da je prevara uticala na zakljucenje pravnog posla. Prevaru mo�e izazvati i trece lice u slucaju dobrocinog pravnog posla. Pretnja je stavljanje u izgled nekog zla kojim se izaziva strah kod druge strane, radi zakljucenja pravnog posla. Da bi bila razlog ru�ljivosti pretnja treba da izazove opravdani strah kod druge strane, da odlucujuce utice na formiranje volje druge strane, da je protivpravna a strah mora biti osnovan.Poni�tenje pravnog posla povlaci njegovu neva�nost od zakljucenja i povracaj u ps. Prinuda je upotreba fizicke sile sa ciljem da se od strane u pravnom poslu u momentu njegovog zakljucenja iznudi neko pona�anje. Pravni posao zakljucen pod prinudom jenepostojeci, jer nema volje. U slucaju podizanja tu�be za poni�taj, sud donosi utvrdujucu presudu, konstatuje da pp nije ni nastao.

58. Konvalidacija ru�ljivog pravnog posla Da bi konvalidacija proizvela pravna dejstva potrebno je: da se radi o ru�ljivom pravnom poslu,da se preduzima od lica u cijem je interesu ru�ljivost ustanovljena a ono je svesno toga i upoznato je sa razlozima ru�ljivosti, poslovno je sposobno i u mogucnosti je da slobodno izjavi svoju volju. Konvalidacijom se otklanja nedostatak usled koga je pravni posao bio �epajuci,uslovno va�eci, i ru�ljiv posao postaje punova�an od pocetka. Konvalidaciju razlikovati od ratifikacije pravnog posla koja predstavlja naknadno odobrenje pravno valjanog posla koji je zakljucio punomocnik prekoracenjem granica ovla�cenja vlastodavca, dok konvalidacija predstavlja osna�enje manljivog pravnog posla u punova�an pravni posao.

59. Prekomerno o�tecenje Prekomerno o�tecenje-sredstvo kojim se u dvostrano obaveznim ugovorima �titi princip jednake vrednosti davanja izmedu ugovornih strana. Postoji ako su strane zakljucile dvost.obav.ugovor, ako postoji ocigledna nesrazmera uzajamnih davanja i ukoliko o�tecena strana u vreme zakljucenja ugovora nije mogla znati za pravu vrednost svoje obaveze. Tu�ba za poni�taj ru�ljivog posla-1 god od zakljucenja ovog pravnog posla. Ne mo�e o�teceni zahtevati odstranjenje ocigledne nesrazmere. Mo�e druga strana da ugovor odr�i na snazi ako ponudi o�tecenom dopunu do prave vrednosti. Ako je ugovor poni�ten, poni�tenje deluje od pocetka i smatra se da ugovor nije ni zakljucen. Vr�i se restitucija ako su strane ispunile svoje obaveze u celini ili delimicno.

61. Zloupotreba prava Cl. 13 ZOO- Zabranjeno je vr�enje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog kojeg je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. Cl-4 ZOSPO-Zabranjeno je vr�enje prava svojine protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato, ili protivno moralu dru�tva. Vr�enje prava koje kao iskljucivi cilj ima nano�enje �tete drugome, istovremeno je institucionalna i individualna zloupotreba prava, jer se javlja kao suprotnost cilju radi kojeg je ustanovljeno i kao povreda nacela savesnosti i po�tenja. Npr.�ikanozno vr�enje prava-kad se pravo vr�i iskljucivo da se drugom nanese �teta, beskorisno-kada titular vr�i svoje pravo bez opravdanog interesa i time nanosi �tetu drugom, nesrazmerno-vr�enje prava kojim se ostvaruje interes koji je u ociglednoj nesrazmeri u odnosu na �tetu koja se drugom nanosi...

62. Zastarelost Zastarelost je protek vremena u kojem titular prava nije vr�io svoje pravo unutar zakonom utvrdenog roka, usled cega gubi pravo na zahtev odnosno tu�bu u materijalnom smislu.Pravo u ovom slucaju ne prestaje vec se pretvara u prirodnu-neutu�ivu obligaciju. Nastupa kada protekne zakonom odredeo vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Ako poverilac i zahteva ispunjenje obaveze, du�nik uvek mo�e istaci prigovor zastarelosti, ukoliko ga ne istakne i plati potra�ivanje nema pravo da traci povracaj. Zastarevaju samo relativna prava.Op�ti rok zastarelosti 10 god. Du�i rokovi jedino kod naknade �tete prourokovane krivicnim delom. Rok zastarelosti pocinje da tece od dospelosti potra�ivanja. Kod prestacija koje glase na cinjenje rok pocinje da tece prvog dana posle dana kada je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze, a ako se du�nikova obaveza sastoji u necinjenju, propu�tanjuili trpljenju, prvog dana posle dana kada je du�nik postupio protivno obavezi. Potra�ivanje koje je vezano za nastupanje uslova ili roka, rok zast. Pocinje teci kada se odlo�ni uslov ostvari odnosno nastupi rok. Rok zastarelosti potra�ivanja naknade �tete pocinje teci od saznanja o�tecenog za �tetu i pocinioca �tete.

63. Posebni rokovi zastarelosti Kraci su od op�teg roka zastarelosti i odnose se na pojedina zakonom utvrdena prava. Za 3 god. zastarevaju potra�ivanja: povremenih davanja (rok tece od dospelosti svakog pojedinog davanja, a samo pravo iz koga proisticu povr.davanja za 5 god), medusobna potra�ivanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga i naknada �tete po tom ugovoru, potra�ivanje zakupnine i naknade prouzrokovane �tete u subj.roku, u obj 5 god. Za 1 god. zastarevaju potra�ivanja: naknade za isporucenu el.energiju, gas, vodu, cistocu.. kada je isporuka izvr�ena za potrebe domacinstva, potra�ivanja radio stanice i rtv stanice, po�te, telegrafa i telefona, pretplate na povremene publikacije i casopise.. Potra�ivanja ugovaraca osiguranja iz ugovora o osiguranju �ivota zastareva za 5 god, a iz ug o osiguranje imovine i ostalih za 3 god.

64. Zastoj zastarelosti Sprecava pocetak toka zastarevanja iz uzroka odredenih zakonom, usled cega vreme potrebno za zastarelost ne mo�e poceti da tece ili vec zapoceto vreme prestaje da tece. Po prestanku uzroka koji je doveo do zastoja, rok zastarelosti se nastavlja, a proteklo vreme se uracunava u zakonom odredeni rok zastarelosti. Zastarelost ne tece: izmedu roditelja i dece dok traje rod.pravo, izmedu bracnih partnera dok traje bracna zajednica, izmedu �ticenika i staraoca-organa starateljstva dok traje starateljstvo. Zastarelost ne tece u pogledu onih lica koja se na nalaze na vojnoj du�nosti u vreme mobilizacije, u slucaju neposredne ratne opasnosti ili rata. Zastarelost ne tece u pogledu potra�ivanja koja imaju lica zaposlena u tudem domacinstvu prema poslodavcu, dok taj radni odnos traje. Razlozi zastoja zastarelosti su nesavladive prepreke objektivnog karaktera:elem,nepogode, rat, moratorijum, vi�a sila..

65. Prekid zastarelosti Je pravna situacija koja nastaje radnjama poverioca ili du�nika, a ima za posledicu da zastarevanje koje je pocelo teci ne proizvodi pravno dejstvo te se ni ne racuna u zakonom odredeni rok zastarelosti, pa rok zastarelosti pocinje teci iznova posle prekida. Radnjama du�nika se prekida ukoliko prizna dug, izjavom poveriocu ali i posredno, davanjem otplate, placanjem kamate, davanjem obezbedenja. Radnjama poverioca (procesnim) se prekida rok zastarelosti, kada podigne tu�bu, istakne prigovor prebijanja potra�ivanja u sporu...Tu�ba ne sme da ima formalne nedostatke, mora biti podneta nadle�nom sudu i pre isteka roka zastarelosti za konkretno potra�ivanje, da se njome tra�i utvrdivanje postojanja potra�ivanja.

66. Prigovor zastarelosti Posledice zastarelosti ne nastupaju po sili zakona protekom vremena potrebnog za zastarelost, nego je potrebna volja du�nika da se primeni zastarelost. ZOO cl.360- sud se ne mo�e obazirati na zastarelost, ako se du�nik na nju nije pozvao. Primenice se pravila o zastarelosti po prigovoru zastarelosti du�nika u sporu koji istice tu�eni du�nik protiv tu�benog zahteva poverioca. To je peremtorni prigovor, ima za posledicu odbijanje tu�be u mat.smislu i nemogucnost ostvarenja tu�be poverioca. Prigovor du�nik mo�e istaci u dva slucaja: u postupku pred sudom koji je pokrenuo poverilac spornog potra�ivanja i ukoliko je sam du�nik pokrenuo postupak tu�bom za utvrdenje zastarelosti odredenog potra�ivanja

67. Prekluzija Se zasniva na cinjenici proteka nevr�enja prava u zakonom predvidenom roku. Rok u kom se mora podici tu�ba ili izvr�iti odredena radnja pod pretnjom gubitka prava.Protekom vremena-roka, gubi se pravo u celini (kod zastarelosti se gubi samo pravo na tu�bu umat.smislu dok samo pravo postaje prirodna obligacija) ili po sili zakona prestaje mogucnost za�tite prava. Prekluzija nastupa ako se pravna moc nije vr�ila u odredenom roku (kod zastarelosti se ne vr�i oblig.pravo). Prekluzivni rok tece neprekidno, nema zastoja i prekida. Na prekluziju sud pazi ex officio, a na zastarelost po prigovoru tu�enog. Ukoliko je du�nik ispunio obavezu po proteku prekluzivnog roka, mo�e da zahteva povracaj onoga �to je dao, dok kod isteka roka zastarelosti zakon zabranjuje ovu mogucnost cak i u slucaju da je du�nik bio u zabludi u pogledu zastarele obaveze. Prekluzivni rokovi mogu biti subjektivni i objektivni, odnosno materijalnopravni i procesnopravni.

68. Odr�aj je institut stvarnog prava, predstavlj dr�avninu stvari ili stv.prava koja traju odredeno vreme i na osnovu koga jedno lice stice pravo svojine ili drugo stvarno pravo, �to za posledicu ima istovremeno i prestanak stvarnog prava njenog ranijeg imaoca. Posledice odr�aja su suprotne posledicama zastarelosti i prekluzije. Primenjuje se samo na stvarna prava, i njime se mogu steci samo stvarna a ne i druga prava. Sam odr�aj ne mo�e dovesti do sticanja prava svojine, potrebno je da postoji savesnost dr�aoca. Odr�ajem se fakticko stanje pretvara u pravno.

69. Prava koja traju odredeno vreme Imovinska intelektualna prava istekom zakonskog roka prestaju da postoje po sili zakona i ne mogu se produ�avati, niti se taj rok mo�e prekinuti, zastati. Autorska imovinksa prava traju za �ivota autora i 70 g posle njegove smrti. Filmsko delo-rok trajanja autorskog prava traje 70 g od smrti re�isera, scenariste, kompozitora muzike za film.. Patent traje 20 god od datuma podno�enja prijave. Pravo na dizajn traje 25 god od podno�enja prijave za priznanje dizajna organu uprave.

70. Samoza�tita Je oblik vansudske za�tite povredenog ili ugro�enog subj.grad.prava koju vr�i samovlasno titular tog prava. Dopu�tena je pod sledecim uslovima: pravo koje se �titi treba da postoji, a ne ako je obaveza zastarela ili je pravo prestalo usled prekluzivnog roka, ili ga se titular odrekao; da u datom slucaju sudska za�tita ne bi bila blagovremena ili efikasna-postoji opasnost od povrede prava; radnja titulara mora biti neophodno potrebna-da nije preduzeta pravo se ne bi za�titilo i primerena- da odgovara radnji povrede prava; da pravo koje se �titi nije nesrazmerno manje vrednosti od �tete koja se za�titnom radnjom nanosi drugome. Vidovi samoza�tite: nu�na odbrana, krajnja nu�da i samopomoc.

71. Sudska za�tita Gradanska subjektivna prava se mogu �tititi u parnicnom, vanparnicnom i izvr�nom postupku po zahtevu njihovog titulara. Parnicni postupak-sporovi iz oblasti licnih, porodicnih, radnih, trgovackih, imovinskih i drugih grad.pravnih odnosa. Vanparnicni- isto samo ako nema spora. Izvr�ni- sprovodenje prinudnog ostvarenja potra�ivanja na osnovu verodostojne ili izvr�ne isprave i sprovode obezbedenje potra�ivanja.

72. Tu�ba i vrste Tu�ba je inicijalni akt kojim se pokrece parnicni postupak, a tu�iocevo tra�enje u pogledu glavne stvari i sporednih davanja je tu�beni zahtev-petitum. Kondemnatorna-tu�ba na osudu, cinidbu-tra�enje tu�ioca da se tu�eni obave�e na neko cinjenje u njegovu korist i podobna je za prinudno izvr�enje. (npr.tu�ba za naknadu �tete) Preobra�ajna ili konstitutivna-tu�ba kojom se zahteva uspostavljanje novog stanja (npr.tu�ba za razvod braka), nije podobna za izvr�enje Deklarativna ili utvrdujuca.tu�ba kojom tu�ilac zahteva da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog prava-pravnog odnosa, ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave (npr. Tu�ba za utvrdenje prava svojine), nije podobna za izvr�enje. Vrsta tu�be odreduje i vrste presuda. Odluka u vidu re�enja se donosi u sporu zbog smetanja dr�avine. Prinudno se izvr�ava samo ona odluka koja je postala pravosna�na a protekao je paricioni rok.

73. Preno�enje i sticanje imovinskih prava Je prelazak subjektivnog gradanskog prava prethodnika u imovinu sticaoca prava. Ne mogu se prenosti neka imovinska prava, npr.licne slu�benosti kao ni licna prava. Prema obimu sticanja, sukcesija mo�e biti univerzalna, singularna, translativna ili konstitutivna.

74. Derivativno sticanje Postoji ako sticalac subjektivno gradansko pravo izvodi iz prava prethodnika. Prenosilac ne mo�e na sticaoca preneti vi�e prava nego �to ih sam ima. Prenos se vr�i pravnim poslom-ugovorom. Mora postojati iustus titulus-pravni osnov i modus acquirendi-nacin sticanja. Pr.ugovor o prodaji pokretne stvari je pravni osnov a nacin sticanja je predaja stvari. Neka imovinska prava se sticu na osnovu samog pravnog posla-npr. Ugovor o cesiji, ugovor o preuzimanju duga, ugovor o licenci..

75. Originarno sticanje Postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika vec na osnovu cinjenica odredenih zakonom. Npr. Zakoniti i savesni dr�alac stvari stice pravo svojine na toj stvari odr�ajem protekom tri godine, cl.28 ZOSPO.

76. Translativan prenos Translativan prenos ili sukcesija postojace u slucaju kada prethodnik na sticaoca prenese u celini pravo koje ima (npr.ugovorom o prodaji prenese mu pravo svojine na kat.parceli). Deli se na singularnu (prethodnik na pravnog sledbenika prenosi jedno ili vi�e tacno odredenih prava, ali tako da sledbenik ne stice sva prava prethodnika, npr.legatar) i univerzalnu sukcesiju (prelazak svih prava i obaveza sa prethodnika na sledbenika na osnovu jednog akta, npr.naslednik). Konstitutivan prenos nastaje kada prethodnik na pravnog sledbenika ne prenosi svoje pravo u celini nego delimicno, u u�em obimu (pravo slu�benosti).

77. Subrogacija Je promena subjekta (licna subrogacija) ili objekta (realna ili stvarna subrogacija) u gradanskopravnom odnosu tako da njegove osnovne pravne osobine ostaju neizmenjene. Licna subrogacija- npr. zakljucenjem ugovora o cesiji ili ugovora o preuzimanju duga-menja se licnost poverioca odnosno du�nika. Stvarna subrogacija-kada prestaje jedan objekt pravnog posla a umesto njega se pojavljuje drugi, pritom on zadr�ava bitne osobine. Npr. Zalo�ena stvar po dozvoli suda se mo�e prodati za odredenu cenu, koji iznos se stavlja u depozit suda na mesto zalo�ene stvari, kako bi se iz njega namirilo poveriocevo potra�ivanje. Subrogacija mo�e biti ugovorna i zakonska.

78. Prestanak imovinskih prava Stvarna prava mogu prestati odricanjem od prava svojine( tzv,derilikcija), propa�cu stvari ili preno�enjem na drugog pravnim poslom. Obligaciona prava najce�ce prestaju izvr�enjem dugovanih cinidbi od strane du�nika. Mogu prestati i prebijanjem, otpu�tanjem duga, prenovom, sjedinjenjem, nemogucno�cu ispunjenja, protekom vremena, otkazom ugovora koji je na odredeno vreme zakljucen.