1 / 50

H EMIJA

H EMIJA. ve žbe 4 . Osnovni tipovi neorganskih jedinjenja. OKSIDI. Dobijanje oksida - OKSIDACIJA. Oksidacija je sjedinjavanje kiseonika sa drugim supstancama Gvo žđe i rđa Fe + O 2 Fe 2 O 3 Magnezijum i magnezijum oksid ( sagorevanje Mg) Mg +O 2 MgO

guy-shaw
Download Presentation

H EMIJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. HEMIJA • vežbe • 4. Osnovnitipovineorganskihjedinjenja

  2. OKSIDI

  3. Dobijanjeoksida - OKSIDACIJA • Oksidacija je sjedinjavanjekiseonikasadrugimsupstancama • Gvožđe i rđa • Fe + O2Fe2O3 • Magnezijum i magnezijum oksid ( sagorevanje Mg) • Mg +O2 MgO • Sagorevanje sumpora • S+O2SO2

  4. oksidacija

  5. U OKSIDIMA KISEONIK JE DVOVALENTAN VALENCA KISEONIKA

  6. PODELA OKSIDA • Oksidi se dele na: • Kisele okside • Bazne okside • Amfoterneokside • Neutralne okside

  7. PODELA OKSIDA • Kiseli oksidi sa vodom daju kiseline SO2 + H2O H2SO3 • Bazni oksidi sa vodom daju baze MgO + H2O Mg(OH)2 • Amfoterni oksid su i kiseli i bazni (Al2O3, ZnO) • Neutralni oksidi ne reaguju sa vodom(N2O,CO, NO)

  8. OKSIDI - ANHIDRIDI KISELINA I BAZA • Kiseli oksidi (oksidi nemetala) su anhidridi kiselina jer sa vodom daju kiseline SO2+ H2O H2SO3 • Bazni oksidi (oksidi metala) su anhidridi baza jer sa vodom daju baze MgO + H2O Mg(OH)2

  9. ANHIDRIDI KISELINA

  10. ANHIDRIDI BAZA

  11. NEMETAL O2 H2 OKSID H2O KISELINA METAL O2 OKSID H2O BAZA KISELINE iBAZE

  12. KISELINE Tečnog agregatnog stanja Kiselog ukusa (ne probati) Menjaju boju plave lakmus hartije u crvenu Metiloranž crvene boje u rastvoru kiselina Mogu biti organskog i neorganskog porekla BAZE Mogu se rastvarati u vodi, delimično i ne rastvarati u vodi Ljigavog dodira a ukusa na sapun (ne probati) Menjaju boju crvene lakmus hartije u plavu Metiloranž žute boje u rastvoru baza SVOJSTVA KISELINA iBAZA

  13. KISELINE IBAZE ARENIJUSOVA TEORIJA

  14. KISELINE- definicija • Kiseline su neorganska jedinjenja koja u vodenom rastvoru disosuju na pozitivne jone vodonika( H+)i negativne kiselinske ostatke. • Na pr.: HNO3 H++NO3 - • H2SO4 2H++SO4 2- • Kiselinski ostatak onoliko negativan koliko ima H u molekulu kiseline

  15. KISELINE - podela Prema brojuHatoma u kiselini dele se na : • Jednobazne(HNO3, HCl) • Dvobazne(H2SO4, H2CO3) • Trobazne (H3PO4) Prema jačini dele se na slabe i jake: • Jake su potpuno disosovane • Slabe su delimično disosovane

  16. BAZE - definicija • Baze su neorganska jedinjenja koja u vodenim rastvorima disosuju na katjone metala i negativne hidroksilne grupe( OH- ) • Na pr.: NaOH Na+ + OH- • Mg(OH)2 Mg2+ + 2OH- • Katjon metala onoliko pozitivan koliko ima OH grupa u molekulu baze

  17. BAZE - podela Prema brojuOHgrupa dele se na: • Jednokisele(NaOH) • Dvokisele (Mg(OH)2, Ca(OH)2) • Trokisele (Al(OH)3, Fe(OH)3) Prema jačini dele se na slabe i jake: • Jake su potpuno disosovane • Slabe su delimično disosovane

  18. KISELINE - osobine • Kiselog ukusa • Menjaju boju lakmus papira iz plave u crvenu • Rastvor metil oranža je u prisustvu kiselina crven

  19. BAZE - osobine • Ljigavog dodira • Menjaju boju lakmus papira iz crvene u plavu • U prisustvu baza metiloranž je žut

  20. JAKE KISELINE: HClO4 H2SO4 HNO3 HCl HBr HJ Sve ostale slabe JAKE BAZE: LiOH NaOH KOH Mg(OH)2 Ca(OH)2 Ba(OH)2 Sve ostale slabe JAČINA KISELINA I BAZA

  21. hortenzija cveta plavim cvetovima u kiselim tlima (što je tlo kiselije, cvetovi su plavlji

  22. u neutralnim tlima hortenzija cvjeta ružičastim cvjetovima

  23. SOLI

  24. Soli su neorganska jedinjenja sastavljena od jona metala i kiselinskog ostatka To su jonska jedinjenja kristalne strukture

  25. soli Većina soli u prirodi se nalayi u obliku minerala: karbonati, sulfati, hloridi, silikati...

  26. соли

  27. Vrste soli: NeutralneNa3PO4 Кisele NaH2PO4 Bazne MgOHCl

  28. NEUTRALIZACIJA Neutralizacija је reakcijaizmeđukiselinаibazapri čemu nastaju soli i voda H+ + OH- H2O киселина + база HCl + NaOHNaCl + H2O

  29. Neutralizacija Kiselo + bazno neutralno

  30. Киселине и њихове соли Назив киселине Јон киселинскогостатка Назив соли Хлоридна киселина Cl–ХЛОРИД Сулфитна киселина SO32-СУЛФИТ Сулфатна киселина SO42-СУЛФАТ Нитритна киселина NO2–НИТРИТ Нитратна киселина NO3–НИТРАТ Карбонатна киселина CO32-КАРБОНAТ Фосфатна киселина PO43-ФОСФАТ

  31. Valencakiselinskogostatka I I I II I III HCl H2SO4 H3PO4 Valencakiselinskogostatkajednaka je brojuvodonikovihatoma u kiselini !!!

  32. Valence i pisanje formula soli • Natrijumfosfat • Aluminijumsulfat III VI I III II III Na PO4 Al ( SO4 ) 3 2 3

  33. BAZEKISELINESOLI NaOHH2SO4 Na2SO4 KOH H2CO3K2CO3 Mg(OH)2 HNO3Mg(NO3)2 Fe(OH)3HCl FeCl3 Zn(OH)2H2SO4ZnSO4 NaOHH3PO4 Na3PO4

  34. Nazivi soli Na3PO4 natrijum fosfat Na2HPO4dinatrijum hidrogenfosfat NaH2PO4natrijum dihidrogenfosfat MgOHCl magnezijumhidroksi hlorid FeCl2 gvožđe (II) hlorid FeCl3 gvožđe (III) hlorid

  35. Kristalohidrati Soli koje u sebi sadrže i određeni broj molekula vode u kristalnoj rešetki CuSO4 · 5H2O – plavi kamen ZnSO4 · 7H2O – belikamen FeSO4 · 7H2O – zelenikamen MgSO4 · 7H2O – gorka so

  36. Elektrolitička disocijacija Rastvori provode električnu struju ELEKTROLITI SUPSTANCE Rastvori ne provode električnu struju JONI NEELEKTROLITI Elektrolitička disocijacija je proces spontanog razlaganja molekula elektrolita na JONE u vodenom rastvoru. Teoriju elektrolitičke disocijacije postavio je švedski fizičar Svante Arenijus 1887. godine. On je došao do zaključka, da vodeni rastvori kiselina, baza i soli provodeelektričnu struju, zato ih je nazvao elektrolitima.

  37. Razlika u rastvoru elektrolita i neelektrolita

  38. Stependisocijacije U zavisnosti od stepena disocijacije elektroliti se dele na: • Jake ( α> 30 % ), • Umereno jake ( 3 <α< 30 % ) i • Slabe elektrolite ( α< 3 % ). Vrednost α je između 0 i 1, ili od 0 do 100 ako se izražava u %.

  39. Jaki elektroliti-jake kiseline, jake baze i rastvorljive soli !!! • HClO4 NaOH • HCl KOH • H2SO4 Ca(OH)2 • HNO3 Ba(OH)2 Disocijacija se piše sa jednom strelicom • Slabi elektroliti-slabe kiseline, slabe baze, nerastvorljive soli i H2O • H2CO3 NH4OH • HF Fe(OH)3 • H2SO3 Cu(OH)2 • HNO2 Zn(OH)2 Disocijacija se piše sa povratnom strelicom

  40. Kiseline su jedinjenja koja u vodi disosuju na pozitivne jone vodonika i negativne jone kiselinskog ostatka: HCl → H+  + Cl- H2SO4 → H+  + HSO4- HSO4- H+  + SO42- H2SO4 2H+  + SO42- Hidroksidi (baze) su jedinjenja koja u vodenom rastvoru disosuju na pozitivne jone metala i negativne hidroksidne jone: NaOH → Na+ + OH- Ca(OH)2 → CaOH+ + OH- CaOH+Ca 2+ + OH- Ca(OH)2 Ca2+ + 2OH- H3PO4H+  + H2PO4- H2PO4-H+  + HPO42- HPO42-H+  + PO43- H3PO43H+  + PO43- Fe(OH)3Fe(OH)2+ + OH- Fe(OH)2+ FeOH2++ OH- FeOH2+Fe3++ OH- Fe(OH)3Fe3+ + 3OH-

  41. Amonijak NH3 u vodenom rastvoru takođe sadrži hidroksidne jone NH3 + H2O NH4OH NH4+ + OH- Soli u vodi disosuju na pozitivne jone metala i negativne jone kiselinskog ostatka Natrijum sulfat Na2SO4 → 2Na+ + SO42- magnezijum nitrat Mg(NO3)2→ Mg2+ + 2NO3- amonijum hlorid NH4Cl → NH4+ + Cl-

  42. OGLEDI • Hemijskivulkan • Hemijskisemafor • Slonovska pasta zazube

  43. OGLEDI • Mg + O2MgO MgO + H2O Mg(OH)2 • 2Na + 2H2O 2NaOH + H2 • Zn + 2HCl ZnCl2 + H2 Mg + 2HCl MgCl2 + H2 • CuSO4 + 2NaOH Cu(OH)2 + Na2SO4 • Na2CO3 + 2HCl CO2 + 2NaCl +H2O • AgNO3 + NaClAgCl + NaNO3

More Related