Zoran Kocic - otac

1. Zoran Kocic - otac • Rodjen 22.06.1948. Otac dvoje dece. Ozenio se 1969 godine. Nakon dve godine, 1971 dobio sina Bojana a 1974 i sina Ivana. Nakon utvrdjivanja da oba njegova sina boluju od atrofije misica odaje se alkoholizmu. 1987. godine usled zeninog psihickog oboljevanja preuzima brigu o deci i porodici i godinu dana kasnije odlucuje da se leci od alkoholizma. 1990. godine dozivljava mozdani udar sto je prouzrokovalo slog i od tada se otezano krece. Nekoliko meseci kasnije dodeljuje mu se invalidska penzija. I pored vidno narusenog zdravlja primoran je da bude izlozen vecim fizickim naporima jer mora da se stara o svoja dva sina koji su vezani za invalidska kolica. Zivi sa zenom koja je nervno obolela i decom u dvosobnom stanu na devetom spratu. • Od svoje skromne invalidske penzije uspeva da nekako spoji kraj sa krajem ali problem predstavljaju invalidska kolica koja se vec sada nalaze u dosta losem stanju, a nabavka novih za njih predstavlja neresiv problem. Septembra 2005 godine primoran je da operise herniju u poodmaklom stadijumu koju zbog bolesti njegovih ukucana nije mogao ranije da operise. Sada se oporavlja od operacije koja se dogodila pre nekoliko meseci. • Iskreno se nada da ce njegovi sinovi dobiti bolja kolica kako bi on i oni imali laksi zivot u zajednistvu i individualno.

2. Borinka Kocic - majka • Rodjena 26.8.1950. godine. Od rane mladosti imala urodjenu srcanu manu (duktus) koju u pocetku nije mogla da sanira zbog straha od operacije, a kasnije zbog privrzenosti deci i porodici. • Udala se 1969. godine, 1971. godine rodila Bojana a 1974. godine i Ivana. 1977. godine lekari joj saopstavaju da njena deca boluju od atrofije misica kicmenog stuba. Ostaje uz decu i muza iako je tokom godina trpela psihicke pritiske okoline. • Zbog toga sto je zivela u neobrazovanoj okolini njoj se svakodnevno prebacivalo da je bas ona kriva za bolest svoje dece, iako se testovima nije doslo do takvih saznanja. Kako se muz odao alkoholizmu - ona se sama bori sa nedacama koje su joj se nametale tokom skolovanja njene dece. Sa polaskom starijeg sina u srednju skolu dolazi do veceg pritiska na celu porodicu. Zbog nerazumevanja drustva nisu ostvareni normalni uslovi za skolovanje. Tu psihicki popusta i odlazi u bolnicu za mentalno zdravlje na lecenje. Nekoliko godina se desavalo da i po dva puta godisnje mora da bude hospitalizovana. 1990. godine muz Zoran nakon lecenja od alkoholizna u prethodne dve godine dozivljava mozdani udar sto na nju ostavlja jos jaci trag. 1996. godine doktor opste prakse upucuje je na pregled kod kardiologa i kardiolog konstatuje da je operacija neophodna i veoma hitna. Vrse se dve operacije u samo 6 meseci. Stanje rada njenog srca se normalizuje ali dolazi do jakih psihickih kriza. Od tada se nalazi pod stalnom terapijom. Uz povremeno povecanje ili smanjenje doza terapije Borinka i pored svih licnih problema ona se stara o muzu i deci. • Septembra 2005. godine, a nakon veoma dugog premisljanja suprug pristaje da mu se operise hernija od koje pati 30-tak godina unazad. • Iskreno se nada da ce njena deca dobiti bolja kolica i da ce ona i njen muz usled toga imati vise vremena za sebe.

3. Bojan Kocic • Rodjen 23.04.1971. Od svoje jedne i po godine zivota boluje od atrofije misica (SMA3). U pocetku se kretao samostalno, da bi tokom vremena njegovo stanje pocelo da biva teze i teze. U drugom razredu srednje skole dogodila mu se nezgoda u kupatilu - sto je samo dovelo do toga da njegova osnovna bolest preovlada nad njegovim i onako narusenim kretanjem. Sredinom 1988. godine - prvi put pocinje da koristi invalidska kolica. Kako su delovi na prvim kolicima bili loseg kvaliteta dolazilo je do cestih kvarova - koje su uspevali uz pomoc prijatelja i rodbine nekako da saniraju, a ni sama kolica nisu u potpunosti odgovarala njegovim potrebama. 1994. godine njegov brat i on dobijaju polovna MEYRA kolica iz Svajcarske. Ova kolica su se pokazala kao idealna za njegove potrebe iako su njegova iz 1987. godine. Tokom koriscenja tih kolica osecao se mnogo sigurnije, samostalnije i pokretljivije jer nije bilo vecih kvarova u prvih nekoliko godina, a i sama kolica su u potpunosti odgovarala njegovim potrebama. Kasnije se zbog istrosenosti delova (kolica su nabavljena polovna) desavaju neki povremeno veci kvarovi koji ipak nisu bili tako cesti kao sa prvim kolicima. • 1999. godine, za vreme bombardovanja NATO-a u Jugoslaviji i bacanja grafitnih bombi dolazi do neredovnog snabdevanja elektricnom energijom i iznenadnih iskljucenja a samim tim dolazi i do cestih kvarova na elektronici. Problem nastao tada nije resen ni do danasnjeg dana. Pre 2-3 godine doslo je do veceg kvara - kuglageri u motoru su se raspali. Obzirom da u gradu Nisu nema ovlascenog servisa pokusali su da sami i uz pomoc prijatelja i rodbine rese nastali problem. Dolazi do napuknuca poklopca motora i kako je jedan od najvaznijih lagera bio fiksiran za jedan od dva poklopca - njegovom kasnijom zamenom dolazi do proklizavanja celog lagera u samom poklopcu sto se kasnije odrazava na pucanje pogonskog kaisa u motoru. Kais je uz pomoc donacija nadjen i kupljen u inostranstvu, ali je problem oko lagera i njegovog okretanja u poklopcu ostao neresen. Nakon sklapanja motora ustanovljeno je da mazivo kojim se mazu unutrasnji delovi motora pocelo da curi iz motora po podu stana sto je dodatno otezalo celu situaciju. • Veoma mi je neophodna pomoc u nabavljanju istih ili slicnih kolica po mogucstvu od istog proizvodjaca (MEYRA 3.422) jer sam tokom godina sa ovim kolicima naucio da se krecem samostalno i osecam da funkcionisem normalno, tako da mogu i da ponesto kupim ili obavim za nase domacinstvo. Ja sam poprilicno krupan pa nabavka nekog drugog tipa kolica nebi mogla da mi adekvatno posluzi. Kako nemam drugih prinudjen sa da koristim ova moja kolica koja su skoro dostigla neki svoj maksimum u trajanju, jer ce iduce biti 20. godina kako su moja kolica napravljena. Stoga Vas molim da imajuci u vidu moju situaciju pokusate da iznadjete mogucnost i pomognete mi u nabavci vec pomenutih kolica. Unapred zahvalan.

4. Ivan Kocic • Rodjen 27.04.1974. Od svoje dve i po godine zivota boluje od atrofije misica (SMA3). U pocetku se kretao samostalno, da bi tokom vremena njegovo stanje pocelo da biva teze i teze. U osmom razredu njegova bolest je pocela da se ispoljava u najvecoj mogucoj meri. Sredinom 1988. godine - prvi put pocinje da koristi invalidska kolica. Kako delovi na kolicima nisu bili bas dobrog kvaliteta (jer su kolica bila loseg kvaliteta) dolazilo je do cestih kvarova - koje su uspevali uz pomoc rodbine i prijatelja nekako da saniraju. • 1990. godine dolazi do nesrecnog slucaja i Ivan ispada iz kolica. Tom prilikom je doslo do preloma njegove desne butne kosti. Zbog slozenosti operativnog zahvata doktori u Nisu nisu smeli da izvrse operaciju stavljanja sipke u Ivanovu nogu pa je morao da hitno bude prebacen u Beograd. Od tada, usled stvaranja kostanog tkiva, sipka izlazi unazad, sto mu predstavlja dodatni problem. Neodgovarajuce sediste na kolicima je prozrokovalo da taj problem dodje do izrazaja. Tokom kasnijih pregleda ustanovljeno je da sipka ne sme da bude izvadjena jer bi postojala veoma velika mogucnost da Ivanu ponovo pukne kost u kojoj se ta sipka nalazi. • 1994. godine njegov brat i on dobijaju polovna MEYRA kolica iz Svajcarske. Njegova su 1989. a bratova 1987. godiste. Ta kolica su se pokazala odlicnim za njegove potrebe jer samo sediste omogucavalo duzi boravak u sedecem polozaju. Sama kolica imaju amortizaciju tako da olaksavaju kretanje po gradu. Gotovo godinu dana po dobijanju kolica pocinju veci problemi - jer kolica nisu bila reparirana vec su bila kupljena u skladu sa mogucnostima donatora. Dolazi do cestih kvarova na primer: strada stampa na elektricnim plocama sto je prouzrokovalo gubitak elektromagnetne kocnice. Problem nastao tada nije resen ni do danasnjeg dana. 1999. godine dolazi do pucanja pogonskog kaisa. Kais je uz pomoc donacija nadjen i kupljen. Nakon sklapanja motora ustanovljeno da mazivo kojim se mazu unutrasnji delovi motora jeste pocelo da curi iz motora po podu stana. I pored svega toga MEYRA kolica su se pokazala boljim nego i jedna druga. • Veoma mi je neophodna pomoc u nabavljanju istih kolica (MEYRA 3.422) jer sam tokom godina imao mnogo manje kvarova nego ranije na prethodnim kolicima i osecao sam se sigurnije kada bih osetio potrebu da izadjem iz stana i prosetam se ili kada bi trebalo da nesto kupim za domacinstvo. Moje telo se u potpunosti prilagodilo kvalitetu pomenutih kolica tako da mi ni jedna druga ne odgovaraju. • Molim Vas da mi pomognete prilikom nabavke drugih kolica istog tipa (MEYRA 3.422) kako bih mogao da nastavim sa normalnim nacinom zivota.

5. MEYRA 3.422 • Ovo je MEYRA 3.422 proizvedena 1989. godine. Braca Kocic su ih primili 1994. godine kao donaciju rodjaka i prijatelja. Iako polovna, pokazala su se kao jako funkcionalna i prakticna za licne potrebe. Braca Kocic su koristili 12. godina ovaj tip kolica. Dosli su do saznanja da ni jedna druga ne mogu da zadovolje njihove potrebe. Ova kolica svojim dizajnom i karakteristikama u potpunosti odgovaraju kako fizickim tako i psiholoskim efektima brace Kocic. Postojeca kolica su u ocajnom stanju, otkazala je elektronika, otkazao je elektro-magnet, lancanici u motoru su popustili kao i poklopci motora koji su poceli da pustaju mazivo koje ostavlja trag za sobom. Zbog napora koji trpe lageri dolazi do opterecenja pogonskog kaisa kao i njegovo pucanja usled toga. • Braca Kocic zbog stalnih kvarova na postojecim kolicima ispoljavaju nervozu koja se prenosi na porodicu u celini, a samim tim i na njihovo zdravlje. Nabavkom boljih kolica ostvarilo bi se normalnije funkcionisanje same porodice i njih samih.