Zoran Boca diplg .

1. VOLOVOD Orobanche cummana rasprostranjenost i načini suzbijanja Zoran Boca dipl.ing.

2. Uvod • Parazitna cvetnica, po podacima prvi put detektovana u Rusiji (1882 Kukin) gde je uvrđeno umanjenje prinosa od 86 – 95%. Rasprostranjen na širem području Evrope (Mađarska, Rumunija, Bugarska, kasnije i Francuska, Italija Španija, Turska); • '50-tih godina prošlog veka volovod je značajno smanjivao prinos na našim prostorima kod tada gajenih sorti suncokreta (gubici su se kretali od 18 – 38%); • Problem je mogao biti rešen jedino uvođenjem u proizvodnju hibrida koji su otporni na ovu parazitnu cvetnicu.

3. Cilj rada • Cilj rada je da se apostrofira: • širenje volovoda • štetnost • nastajanje novih rasa • mere borbe protiv ove parazitne cvetnice

4. Reoni zaraženosti u našoj zemlji • U našoj zemlji najugroženije je područje Bačke na potezu Subotica – Bačka Topola sa tendencijom širenja prema Senti putem Čantavira; • Drugi krak širenja volovoda ide prema Čonoplji i Aleksa Šantiću • Ugrožen je reon Ljutova (smatra se ok 5.000 ha) • Manji intenzitet volovoda je uočen u regionu Banat oko Padeja i Itebeja zatim u Perlezu, Elemiru, Lazarevu, Novom Bečeju, Stajićevu, Kleku i Zrenjaninu;;

5. Naše okruženje i Evropa • Među susednim zemljama uočena je učestala promena u populaciji volovoda što je važno kad je u pitanju selekcija na njegovu otpornost; • U Rumuniji je utvrđeno 6 rasa volovoda; • U Bugarskoj i Turskoj po 5 rasa volovoda; • U Rusiji i Ukrajini 4 rase volovda; • U Španiji pored poznatih pet rasa prisutan je i novi patotip koji ugrožava i genotipove koji u sebi imaju gen OR 5

6. Morfologija parazita • Volovod je parazitna cvetnica , veličine 10 – 15 cm, stabla debljine olovke, ružičaste do žućkaste boje, bez prisustva hlorofila; • Cvetovi su beli ili plavičasti, a plod je čaura sa oko 2000 semenki , vrlo sitnih, prečnika svega 0.4mm; obično obrazuje 10 – 40 čaura; • Nema svoj korenov sistem već parazitira na korenu biljke domaćina; volovod je isključivi parazit, pored suncokreta parazitira na još nekim kulturnim i divljim biljkama (Lotus, Lathyrus, Melilotus, Trifolium);

7. Volovod na drugim kulturama – grašak Italija, 2007 ; autor V.Sabadoš

8. Ogledno polje DP “Agroinstitut” Sombor, 2007 Biologija parazita • Osnovni izvor zaraze su semenke koje održavaju vitalnost veoma dugo (od 8 do 12 godina); mogu se preneti i semenom suncokreta; • Seme klija pri povoljnim uslovima vlažnosti i ako se u njiegovoj blizini nalazi biljka hraniteljka uspostavlja se parazitni odnos; u suprotnom klica propada. • Parazit formira haustorije u sudovnom sistemu biljke domaćina pomoću kojih crpi hranljive materije; tada biljke zakržljavaju, donose manje semena, često je glavica sterilna

9. Biologija parazita

10. Mere borbe protiv parazita • Najsigurnije mere borbe protiv ove parazitne cvetnice su plodored i gajenje otpornih hibrida; • Na parcele gde je gajen suncokret u narednih čak 10 godina ne bi trebalo da se ponovo gaji; u našim uslovima ovo je teško izvodljivo pa se suncokret na iste parcele vraća u toku 6 – 7 godina (ili kraće); • Veoma je važna upotreba zdravog i nezaraženog semena;

11. Otpornost prema volovdu • Izvori otpornosti prema volovodu nalaze se u vise divljih vrsta suncokreta i to je baza oplemenjivačima za stvaranje otpornih hibrida; • Problem je što kod volovoda vremenom nastaju nove rase za koje ne postoje detektovani geni otpornosti; zadatak oplemenjivača je upravo da što pre otkriju gene otpornosti i ugrade ih u proizvodne hibride; • U tom kontekstu nove rase volovoda ne može kontrolisati dominantni gen OF5 (kontroliše rasu E); u državama poput Španije i Turske, u novije vreme Rumunije detektovana je rasa volovoda F te se intenzivno radi na tome da se pronađe odgovarajuće rešenje; • Pored rase F postoje jos neke nove rase volovoda za koje nisu pronađeni izvori otpornosti i nije dovoljno proučena genetika otpornosti.

12. Hemijsko suzbijanje • Sve rase volovoda mogu se uspešno suzbijati i hemijskim putem i to gajenjem IMI-resistance hibrida (RIMI) uz primenu odgovarajućih herbicida iz grupe imidazolinona; • U kontekstu volovoda IMI tehnologija se može smatrati alteranativom plodoredu na površinama gde se želi gajiti suncokret, kao i na površinama za koje se sumnja da su zaražene. Pulsar 40

13. Otporni, tolerantni i neotporni hibridi • Razlikuju se otporni, tolerantni i neotporni hibridi; Ogledno polje DP “Agroinstitut” Sombor, 2007

14. Otporni, tolerantni i neotporni hibridi • Na otpornim hibridima volovod ne ostavruje parazitni odnos, ne može da svojim haustorijama probije do sudovnog sistema biljke i u ovom slučaju klijanci volovda propadaju;

15. Otporni, tolerantni i neotporni hibridi • Volovod napada tolerantne hibride, u manjoj meri, ostvaruje se parazitni odnos, ali ova grupa hibrida dobro podnosi prisustvo volovda i kao krajnji rezultat nemamo samnjenje prinosa ili ako postoji smanjenje prinosa ono nije veliko (nekoliko %)

16. Ogledno polje DP “Agroinstitut” Sombor, 2007

17. Otporni, tolerantni i neotporni hibridi • Neotporne hibride volovd vrlo lako napada, • ostvaruje paraztini odnos, • razvija velik broj stabala, • izuzetno jako iscrpljuje biljku; • posledica je zakržljalost biljaka, sterilnost cvetova i veliko smanjenje prinosa. Ogledno polje DP “Agroinstitut” Sombor, 2007

18. Ogledno polje DP “Agroinstitut” Sombor, 2007

19. U našoj zemlji ispitivanja na otpornost hibrida prema volovodu sprovodi DP"Agroinstitut" Sombor, na lokaciji gde je detektovano prisustvo ove parazitne cvetnice;

20. Rezultati ogleda DP “Agroinstitut” Sombor

21. Zaključak • Gajenje otpornih hibrida • Setva nezaraženog semena • Poštovanje plodoreda • IMI tehnologije

22. Ključne reči: • suncokret, • volovod, • rasa, • otpornost, • oplemenjivanje, • plodored, • IMI tehnologija

23. Hvala na pažnji