Ž ivotni ciklus osobe sa oštećenim sluhom (OSOS)

1. Životni ciklus osobe sa oštećenim sluhom (OSOS) Prof.dr Vesna Radoman F A S P E R Beograd

2. RazvProučavanje celokupnog ciklusa psihičkog razvoja čovekaojne faze • oda životna doba s • Polazi od ranog detinjstva preko mladalačkog do odraslog doba i starosti ....

3. Postoje različite podele na periode različiti autori navode 3-8 faza ili perioda tokom životnog ciklusa koji se odvajaju jedan od drugog po svojim specifičnostima u razvoju i rastu individualne ličnosti

4. Hrnjica : I. Period rasta i razvoja ličnosti (do18g.) II. Odraslo doba sa rešavanjem tipičnih problema i zadataka za ovo razdoblje (18-60g.) III. Starost sa opadanjem pojedinih funkcija (posle 60 god.)

5. Razvojne faze • Glavna životna doba su: • Detinjstvo (0-12 godina) • Mladost (13-17) • Zrelo doba (18-65) • Starost (66-122*) * Maksimalna zabeležena dužina života

6. Životni ciklus kao zaokružena celina u psihičkom razvoju • Sastavljen je iz značajnih faza ili perioda rasta i razvoja ličnosti. • Svaki životni period karakteriše specifičan skup potreba, sklop situacija , osobina ličnosti i ponašanja. • Razvojne krize javljaju se tokom životnog ciklusa i vezane su za podršku • PREVIŠE PODRŠKE DOVODI DO PRODUŽENJA ZAVISNOSTI • PREMALO PODRŠKE VODI U BORBU (regresija fiksacija)

7. Razvoj ličnostitokomživotnogciklusa– osnovni pojmovi • Čovek se ne rađa kao ličnost, rođenjem je data samo biološka osnova na kojoj će se formirati ličnost. • Razvoj ličnosti traje sve do smrti i odvija se fazno • Na razvoj utiču nasleđe, sredina i aktivnost osobe. • Socijalizacijom tj. procesom učenja na osnovu kontakta sa drugima pojedinac se formira kao ličnost.

8. Neprekidni kontinuirani razvoj Razvojna psihologija celokupnog životnog ciklusa individue • Dečjem psihičkom razvoju posvećeno je najviše pažnje, odraslom dobu manje (Erikson, Jung) • Ličnost odraslog čoveka se takođe razvija i menja, nekad je razvoj buran,nekad postepen, povezan je sa prekretnicama i krizama • Kako će razvoj teći nakon prekretnica zavisi od aktuelne životne situacije (podrška) i načina na koji su razni razvojni zadaci rešavani u detinjstvu i adolescenciji

9. Zašto je važno da izučavamo razvoj ličnosti OOS? • kako bi objasnili psihički razvoj i ponašanje OSOS na određenim uzrastima • kako bi predvideli tok razvoja i ponašanje • kako bi uticali na razvoj i usmeravali ga • kako bi znali uslove koji vode ka ometanju razvoja (mentalno-higijenski aspekt - prevencija)

10. Psihički razvoj kroz životni ciklus • Glavn Psihički razvoj sledi put od vezanosti za roditelje i primarnu porodicu ka odvajanju i nezavisnosti. Put vodi od bezrezervnog oslanjanja na roditelje i njihov sistem vrednosti do pokušaja da se sopstveni život uzme u svoje ruke i verovanja u sopstvene snage

11. Detinjstvo- pojam koji je prisutan tek 2-3 veka • Arije: detinjstvo kao faza razvoja nije postojalo u srednjem veku. Ljudi toga doba ravnodušni ili neprijateljski raspoloženi prema deci. Do početka 20v. deca radila fizički naporne poslove (npr.rudnici) • U svim kulturama se međutim ističe privrženost majke njenom detetu • U modernom društvu postoji vrsta obuzetosti decom i roditeljstvom • Produženo detinjstvo

12. Rano i srednje detinjstvo • Rano detinjstvo karakterišu: nastanak i razvoj govora uz preoperacionalno mišljenje, druženje sa drugom decom i odraslima, ali i emocionalni sukobi sa njima, igra, sticanje novih predstava o objektima, sticanje raznih telesnih veština i znanja o fizičkom svetu i ponašanju ljudi. • Srednje detinjstvo karakterišu: suzbijanje emocionalnih konflikata sa roditeljima (ali i negativizam i agresiju, što zahteva od roditelja tolerantniji odnos prema detetu i nekažnjavanje za svaku sitnicu, jer to narušava poverenje deteta), razvoj socijalnih osećanja i saradnje sa drugom decom, okretanje od fantazije ka realnosti, nagli razvitak verbalnog izražavanja i konkretnog mišljenja (kognicija na nivou konkretnih operacija). Polaskom u školu dete započinje ozbiljan društveni posao i menja se njegov položaj u porodici.

13. Adolescencija • Biološke promene uzrokuju nemir i nesigurnost • U nekim kulturama postoje obredi kojima se obeležava prelazak u svet odraslih • Adolescenti u tradicionalnim društvima imaju manje problema u prevazilaženju dečjih navika. Proces sazrevanja je sporiji i prirodniji jer deca rade sa roditeljima i u stalnom su kontaktu sa njima. Relativno nov koncept “tinejdžera” vezan za obrazovanje

14. Karakteristike dolescencije Adolescenciju karakterišu: - Problemi u odnosima sa roditeljima, društvom i nastavnicima pubertetske promene na teluovećanje kontakata sa vršnjacima, - - javljanje revolta protiv autoriteta - dileme u vezi izbora zanimanja, - javljanje sposobnosti apstraktnog mišljenja, - postizanje gornje granice intelektualne zrelosti - dostizanje fizičke zrelosti za seksualna iskustva i reprodukciju - unutrašnji sukobi vezani za nesklad fizičke zrelosti i socijalno-emotivne nezrelosti - smenjivanje faza samouverenosti i neverovanja u sebe - rizična ponašanja - podleganje pritisku vršnjaka (konformizam) - emocionalne promene (npr. adolescentna depresija) - dobijanje novih prava i odgovornosti u porodici i društvu - želja za isticanjem i socijalnim prihvatanjem - želja za promenom sveta - prve ljubavne veze

15. Zrelo doba • Stupa u intimne relacije odnosno zasniva porodicu. • U periodu rane zrelosti osoba završava školovanje, nalazi posao i Po Eriksonu kriza koja nastupa vezana je za uspešno uspostavljanje ljubavnih odnosa (intimnost nasuprot izdvojenosti). Povećana je integracija mentalnih funkcija i ponašanja. • U periodu pozne zrelosti Erikson ističe krizu stvaralaštva nasuprot zastoju koja podrazumeva želju ljudi da stvore nešto što stvarno vredi, da brinu o svojoj deci (pa i roditeljima) i izvedu ih na pravi put, napreduju u karijeri, da pomognu društvu i budu produktivni, kako se ne bi osećali beskorisnima. I žene i muškarci prolaze kroz hormonalne promene (menopauzu i krizu srednjih godina) i privikavaju se na njih, kao i na druge fizičke promene. Na kraju ove faze dolazi do pada profesionalne aktivnosti i obično zdravstvenih problema.

16. Starost • U poslednjoj razvojnoj fazi po Eriksonu nastupa kriza Glavno pitanje koje osoba sebi postavlja je: “Da li sam dobro proživeo život?” Ako vidimo sebe kao neproduktivne i neuspešne to će dovesti do očajanja, depresivnosti i bespomoćnosti. • Osoba odlazi u penziju i prilagođava se fizičkim promenama vezanim za starenje (npr. gubitak snage, dobrog sluha, itd.). Dolazi do opadanja na društvenom, mentalnom i fizičkom planu. U ovom dobu imunitet je slabiji, pa i bolesti nastupaju češće. Ponekad dolazi i do mentalne dezintegracije (demencija, Alchajmerova bolest, itd.).

17. Čovek se tokom psihičkog razvoja kroz celokupan životni ciklus • Menja irazvija, anaprelazuizjedneživotne faze u druguprolazikrozrazvojnekrize • Postojeočekivanizahtevi, potrebe,životne,socijalneulogekoje se postavljaju u pojedinačnimnormalnomrazvojnimfazama • Postojeineočekivaniiznenadni (akcidenti) životnidogađajikojimoguizkorenadaizmeneživot (smrtbliskeosobe, bolest,razvodbraka ).

18. Životni ciklus i mentalno zdravlje / bolest • Obe vrste promena tj. životnih prekretnica (razvojne i akcidentne), odnosno, očekivane i neočekivane jesu osetljivi periodi koji mogu biti izazov za mentalno zdravlje

19. Eriksonova teorija o razvoju identiteta Po ovoj teoriji ličnost prolazi kroz određene zacrtane stadijume razvoja koji su praćeni krizama identiteta. Krize u razvoju identiteta vezane su za razrešenje konflikata (unutrašnjih i interpersonalnih). Iz svake uspešno prevladane krize, pojedinac izlazi sa povećanim osećanjem unutrašnjeg jedinstva i sa boljim sposobnostima za rasuđivanje. Međutim, pojedinac može i da ne savlada krizu na pravi način.

20. Osam faza psihosocijalnog razvoja ličnosti po Eriksonu • Sticanje osnovnog poverenja (naspram nepoverenja) – u prvih 18. meseci kada roditelji pružaju negu i brigu.Deca stiču bazično poverenje. • Sticanje autonomije (naspram stida i sumnje) – između 2. i 3. godine deca pokušavaju da kontrolišu neke fizičke veštine i razvoj govora pomažu da steknu osećaj nezavisnosti. • Sticanje inicijative (naspram osećanja krivice) – između 4. i 5/6 godine. Deca se trude da steknu kontrolu nad okolinom.Karakteristike: slobodno kretanje,razvoj jezika i mišljenja, eksperimentisanje sa ulogama • Odgovornost (naspram osećanja manje vrednosti) – između 6. i 11. godine deca se nose sa novim društvenim i školskim zahtevima. • Oformljenje identiteta (naspram konfuzije identiteta) – između 12. i 18. godine adolescenti formiraju svoje JA i lični identitet.

21. Faze nakon adolescencije (posle sticanja identiteta) 6) Intimnost (naspram izdvojenosti) 19-25 god. 7) Generativnost (naspram zastoja) 26-40 god. 8) Integritet (naspram očajanja) posle 40 god.

22. Eriksonova teorija o životnom ciklusu i gluvoća • Hilde Schlesinger opisala je faze životnog ciklusa gluve osobe u teorijskim okvirima Eriksonovog učenja • Eriksonovih 8 faza psihosocijalnog razvoja karakterišu specifični konflikti vezani za svaku fazu • Svaka faza je potencijalna životna kriza ali i tačka moguće prekretnice i novog prilagođavanja (neuspeha prilagođ.)

23. 1. Bazično poverenje/nepoverenje • Jeste najbitniji uslov mentalnog zdravlja prema Eriksonu • Osećanje osnovnog poverenja obuhvata ne samo pozitivan stav prema majci i drugim ljudima već i pozitivan stav prema sebi (prema Eriksonu)

24. Sticanje bazičnog poverenja-nepoverenja (do12 ili18m.) • Bazični zadatak ovog perioda je uspostavljanje poverenja u svet i u sebe • Zavisi od vrste majčinske brige i nege • Kod gluve bebe sa čujućom majkom period je ispunjen majčinim tugovanjem, često osećanjem krivice i besa koji otežavaju uspostavljanje toplih i stabilnih odnosa

25. 2. Sticanje autonomije (2-3g.) • Povećana sposobnost mišićnih struktura • Povećana sposobnost mišićne koordinacije • Razvoj govora kasni i deficitan je,gest Bitna odlika ovog perioda: bitka za autonomiju i samostalnost

26. Faza sticanja autonomije na spram stidu i sumnji (2-3g.) • Javlja se sposobnost kontrolisanja sopstvenog tela ali i sredine. Problemi sa govorom deteta OS otežavaju uspostavljanje autonomije.Ako su roditelji nestrpljivi i požuruju, gluvo dete može razviti sumnju u sebe i stid zbog svoje nesposobnosti • Roditelji mogu razviti borbu oko treninga reči i govora. • Šlezinger smatra da mnoga gluva deca ovo mogu shvatiti kao kaznu i reagovati pobunjeničkim mutizmom

27. 3.Faza inicijative naspram krivice (3-6g.) • Dete preduzima niz intelektualnih i fizičkih aktivnosti samostalno ali može biti ismejan i obeshrabren u svojim naporima • Nemogućnost gluvog deteta da verbalno izrazi nabujala osećanja, stvara eruptivne reakcije i aktivnosti koje su motorno pojačane. Izražena agresivnost i negativizam mogu se javiti kod gluvog det.

28. Faza sticanja inicijative

29. Gluvi trogodišnjaci • Gluvi trogodišnjaci imaju manje socijalne inicijative, mane uživanja u kontaktima sa majkom , majčinska dominacija, manje kreativnosti, tvrdoglavost (Ledeberg 1991g.) • Zaostajanje u higijenskim navikama, samohranjenju i čuvanju sopstvene bezbednosti • Dete gubi bitke za nezavisnost-agresija

30. 4.Faza usvajanja odgovornosti i marljivosti (6-11g.) • Deca su u ovom periodu veoma spremna da uče i savladavaju nove veštine ( crtanje, čitanje, pisanje). Ne zadovoljavaju se samo igrom već žele da rade neke “ozbiljnije” stvari

31. Faza usvajanja odgovornosti(školski period od6-11g.)na spram inferiornosti • Spremnost da se preuzme odgovornost i nauče,naprave i izvedu razne nove stvari i sarađuje sa drugima (čitaju,pišu,računaju) • Gluva deca imaju više teškoća i neuspeha u sticanju veština i komunikaciji zbog kojih mogu razviti osećanje inferiornosti

32. Gluvo dete školskog perioda • Ima probleme sa uspostavljanjem nezavisnosti • Maršark razlikuje dve vrste zavisnosti gluvog deteta • Instrumentalnu zav. radi pomoći drugih u zadovoljavanju svojih potreba i želja • Emocionalna zavisnost- traženje ohrabrenja i naklonosti

33. 5.Faza sticanja identiteta na spramkonfuziji(adolescencija 11-18g.) • Ako adolescent izađe iz prethodnih faza sa oformljenim osećanjem sigurnosti i samopoštovanjem lakše će uspostaviti stabilan identitet (polni identitet, biranje poziva itd.) • Tipičan gluvi adolescent ulazi u ovu fazu sa nerazrešenim prethodnim krizama. Neki gluvi se militantno priključuju subkulturi gluvih i prekidaju svaki kontakt sa svetom čujućih. Drugi pak izbegavaju svet gluvih identifikujući se sa svetom čujućih. Česta konfuzija identiteta

34. Faze posle adolescencije

35. 6.Faza intimnosti na spram izolacije(19-25g.) • Označava sposobnost za zajednički život sa drugim polom, sposobnost da se voli, doživi ljubav tj. sopstveni identitet sjedini sa drugom osobom. Javlja se strah od gubljenja identiteta koji može biti zastrašujući i odvesti u izolaciju • Gluvi često ostvaruju površne kontakte ili izolaciju , teškoće u razvoju osećanja ljubavi

36. 7.Generativnost (produktivnost) na spram stagnaciji(26-40g.) • Faza oformljavanja porodice i roditeljstva koju karakteriše sposobnost (nesposobnost) održavanja bračne veze i porodice. • Nezreli gluvi roditelji često nisu u stanju da svoje dete dožive kao “osećajno biće” već kao objekat za društveno potvrđivanje (maskota). Dete često duže vreme ostaje bez imena. • Zreli gluvi roditelji mogu se osećati neadekvatno u roditeljskoj ulozi, indukovano od strane društva • Ima slučajeva simbiotske povezanosti

37. Generativnost • Formiranje porodice • Stvaranje potomstva • Profesionalna stabilizacija • Osobe sa oštećenim sluhom često imaju problem u stvaranju porodice i u zapošljavanju

38. 8.Faza uspostavljanja integriteta naspram beznađa(posle 40 g.) • Sintetizovanje prethodnih iskustava i završno uspostavljanje samopoštovanja ili negativan životni bilans koji rezultuje u nepoverenje ,razočarenje ljudima i svetom kao i nedostatkom samopoštovanja. • Malo je izučavano iskustvo starih gluvih osoba. Može se predpostaviti da mnogi doživljavaju neuspeh uspostavljanja integr.

39. Razvojne krize U svakoj od faza javlja se razvojna kriza, a kao odgovor na nju nove vrline ili ritualizacije. Upravo kroz konflikt, krizu i strah izrasta zrelo i snažno JA (naravno ukoliko se krize prevladaju na pravi način).

40. Erikson i Frojd smatraju da je: • Uključenost u rad i neku vrstu posla suštinska za mentalno zdravlje generalno jer omogućava da se postigne osećanje zadovoljstva i samopoštovanja • Zato je zapošljavanje gluvih ili ozbiljno bavljenje nekim radom (npr. umetničkim) izuzetno važno za osećanje produktivnosti i sticanja integriteta

41. Sigmund Frojd • Individua prolazi kroz faze psihoseksualnog razvoja u kojima se suočava sa izazovima (frustracija ili zadovoljenje bioloških potreba) koji mogu dovesti do psihičkih problema, a ako prođe kroz ove faze na zadovoljavajući način dolazi do razvoja zdrave ličnosti. • Zdrava ličnost poseduje sposobnost da voli i sposobnost za produktivan rad

42. Zdrava i zrela ličnost • Najvažniji aspekt zrele ljubavi jeste da je ona nesebična i altruistična, ona uključuje velikodušnost,poverenje u druge,deljenje i senzualnu ljubav

43. Odrasle osobe sa oštećenim sluhom • Gluvi često ostvaruju površne kontakte sa drugim polom i imaju teškoću dosezanja faze zrele i nesebične ljubavi prema seksualnom partneru, a partnerski sukobi i konflikti mogu onemogućiti održavanje zajednice (kasnije porodice) i dovesti do napuštanja partnera i povlačenja u izolaciju

44. Psihološki problemi starosti • Opadanje psihičkih i fizičkih sposobnosti traži prilagođavanje • U tradicionalnim kulturama “ugledni starci” gde se osećaju poštovanim i vrednim • U modernom zapadnom društvu “penzioneri” imaju teškoće da se osete korisnim i vrednim

45. Elizabet Kiber Ros (1987) • Proces prilagođavanja neizbežnosti smrti je vrsta socijalizacijskog procesa koji ima nekoliko faza: • Poricanje –odbijanje da se prihvate činjenice • Bes ozlojeđenost što im je uskraćen normalan život • Pogađanje sa sudbinom ili bogom (da doživi rodjendan, venčanje deteta i sl.)

46. Doba starosti kod OSOS • Malo znamo o psihološkim problemima starih OSOS, • Predpostavka je da kod njih postoje dodatne teškoće u savlađivanju izazova i problema starosti i nemoći