(NOVE) OSNOVE PROGRAMA PREDŠKOLSKOG VASPITANJA

1. POVOD ZAKON RAZLOZI: SLABOSTI POSTOJEĆEG DOKUMENTA NOVE POTREBE I IZAZOVI UNAPREĐENJE PRAKSE POSTUPAK UZ PODRŠKU IMPRES PROJEKA: ŠIROKE KONSULTACIJE – PREDLOG OSNOVA PROGRAMA -- PONOVNE KONSULTACIJE-- USVAJANJE—SISTEM PODRŠKE ZAVODA ZA UNAPREĐIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA (NOVE) OSNOVE PROGRAMA PREDŠKOLSKOG VASPITANJA PROCES KONSULTACIJA KO • VASPITAČI • MEDICINSKE SESTRE • STRUČNI SARADNICI • SAVETNICI • DIREKTORI P.U. • RODITELJI • PREDSTAVNICI NVO KAKO • RADIONICE • RADNA GRUPA NA KONFERENCIJI IMPRESA • FOKUS GRUPE • UPITNICI • PROCES KONSULTACIJA • Mišljenja o postojećem dokumentu • Predlozi i sugestije za novi dokument • Očekivanja i potrebe prakse/ mogućnosti razvijanja otvorenog kurikuluma na nivou grupe/ustanove

2. Pojedinačni predlozi Da sadrži posebne delove/razradu za pojedine uzraste (med. sestre) Da sadrži primere dobre prakse/aktivnosti Da naglašava načela poštovanja različitosti, inkluzije i multikulturalizma Da bude jasno napisan, adekvatnom terminologijom Da bude u pisanoj i elektronskoj formi Da sadrži pitanja za razmatranje/refleksiju i uputstva za primenu • PRIMEDBE • Nekonzistentan: • različiti programi za različite nivoe (jasle, vrtić, PPP), • različiti pristupi (Model A i B; jasle) • Različit stepen razrade i sadržaj/struktura • Preopširan • Nepregledan/pisan “suvoparnim”, “pravničkim”, “zastarelim”...jezikom • Prevaziđen (posebno deo za jaslice) Očekivanja i potrebe prakse • Prateći materijali, sa konkretnim primerima dobre prakse (uključujući DVD snimke): • Vodiči za razvijanje kurikuluma/primenu OP u različitim oblicima rada/sa različitim uzrastima • Tematski priručnici za: • Rad sa decom sa posebnim potrebama • Posmatranje i praćenje dece • Planiranje i evaluaciju • Inkluziju • Kraći/revizija ranijih* • Jedinstven (bez modela, za sve uzraste*) • Zasnovan na koncepciji otvorenog vaspitanja • Da omogućava primenu različitih programa • Da pruža jasne smernice za praksu (razvijanje kurikuluma na nivou grupe) ali Praćen dodatnim materijalima i podrškom • Obuka i podrška: • Adekvatnije inicijalno obrazovanje posebno savremene koncepcije otvorenog sistema vaspitanja) • Trajnija podrška i obuka za razumevanje i razvijanje otvorenog kurikuluma: • Ne samo jednokratni, kraći seminari već: • Podrška istraživanjima praktičara • Savetovanje i timski rad na nivou ustanove • Model centri i umrežavanje

3. Osnove programa 2012 iznosekoncepcijuvaspitanjaiobrazovanjadece od 6meseci do polaska u školu – a ne zadaju program učenja ili podučavanja definišuvrednosti, principeiciljevevaspitanjakaookvir zaizraduprograma/razvijanjekurikuluma polazišteOP je dete, kaonedeljivo, dinamično, konkretnobiće, a ne obrazovnisadržaji, sposobnostiiveštine, izdvojeniaspektirazvoja, ilistraneličnosti Vaspitači su u ovomprogramukreatoriiistraživačisopstveneprakse a ne pukirealizatoriprograma. Struktura dokumenta • Uvod • Dete: njegova priroda, učenje i razvoj • Predškolsko vaspitanje i obrazovanje: priroda i funkcije • Načela vaspitno-obrazovnog rada • Uloga vaspitača • Sredina za učenje • Ciljevi vaspitanja i obrazovanja • Primeri postupaka/aktivnosti sa decom različitih uzrasta • Planiranje i evaluacija • Izvori i načela za izbor sadržaja vaspitno-obrazovnog rada • Rečnik korišćenih pojmova • Dete, njena priroda učenje i razvoj • Dete ima potrebu i pravo da bude ono što jeste u datom trenutku, pa tek onda da raste i razvija se. • Dete je jedinstveno biće a ne skup apstraktnih svojstava, strana ličnosti ili aspekata razvoja. • Svako dete uči i razvija se sopstvenim tempom. • Dete je u osnovi socijalno biće: ono ima potrebu za drugim ljudima: odraslim i vršnjacima. • Svako dete ima prirodnu potrebu da razume sebe i svet koji ga okružuje: dete ima urođenu motivaciju da uči i saznaje. • Dete uči kada za to ima lični razlog i ono što za njega ima značenje. • Dete predškolskog uzrasta uči putem interakcije sa socijalnom i fizičkom sredinom, tako što neprestano transformiše svoja prethodna iskustva i saznanja. • Za dete predškolskog uzrasta igra je posebno značajna aktivnost: ona je način izražavanja deteta i specifičan oblik učenja.

4. Predškolsko vaspitanje: priroda i funkcije jedinstvo nege, vaspitanja i obrazovanja (sa različitim akcentom zavisno od uzrasta) pristup zasnovan na otvorenom sistemu vaspitanja: odnosi, interakcije, komunikacije kao ključni aspekti vaspitanja otvorenost prema detetu: njegovom osobenom iskustvu, poreklu, potrebama otvorenost prema porodici, lokalnoj zajednici ustanova kao mesto življenja dece i odraslih Načela vaspitno-obrazovnog rada • Uloga vaspitača/stručnog tima 1.stvara uslove za kvalitetan život, učenje i razvoj dece : • organizuje fizičku sredinu (organizacija prostora, sredstava, materijala) • organizuje socijalnu sredinu (način grupisanja dece, organizacija života u ustanovi i van nje, stvaranje opšte socijalne klime) • planira aktivnosti i vrši izbor sadržaja i materijala na osnovu praćenja dece i evaluacije ranijih aktivnosti 2. direktno podstiče razvoj dece i učenje: • pruža podršku, pomoć i informacije • dogovara se i učestvuje u zajedničkim aktivnostima • modeluje ponašanja, postupke, tehnike • predlaže aktivnosti, teme, načine rada • pruža povratne informacije • pristup baziran na pravima deteta: • najbolji interes deteta • nediskriminacija – poštovanje različitosti • participacija – uvažavanje mišljenja deteta Primarna funkcija predškolskog vaspitanja: obezbeđivanje dobrobiti i doprinos optimalnom razvoju svakog deteta • poštovanje drugog životnost angažovanost realističnost doslednost

5. Ciljevi vaspitanja OPŠTI CILJ PREDŠKOLSKOG VASPITANJA JE DA DOPRINESE CELOVITOM RAZVOJU DETETA PREDŠKOLSKOG UZRASTA TAKO ŠTO ĆE MU PRUŽATI USLOVE I PODSTICAJE DA RAZVIJA SVOJE SPOSOBNOSTI I SVOJSTVA LIČNOSTI, PROŠIRUJE ISKUSTVA I IZGRAĐUJE SAZNANJA O SEBI, DRUGIM LJUDIMA I SVETU. 1. UPOZNATI I OVLADATI SOBOM, štoznačistvaratiusloveipodsticatidete da: prepoznajeirazlikujedelovetela prepoznajesvojepotrebe, opažanja, osećanjaimisli otkriva, izgrađujeiovladavarazličitimnačinimaizražavanja: telom, pokretomigestom, likovno, muzičkiiverbalno istražuje, upoznajeiprihvatasvojemoćiigranicekaoosnovupoverenja u sebe proširujesvojemoćiigranicedelanjemnasredinuiinterakcijomsadrugima slobodnokoristiipomoćuigreiumetničkihmedijarazvijasvojekreativnepotencijale... 2. RAZVIJATI ODNOSE I IZGRAĐIVATI SAZNANJA O DRUGIMA, štoznačistvaratiusloveipodsticatidete da: naosnovusigurnostiipoverenje u sebegradiotvorenostipoverenjepremadrugima nauči da prepoznaiuvažipotrebeiosećanjadrugih razvijaprijateljskeisaradničkeodnosesavršnjacimaiodraslim koristiirazvijarazličitenačinekomunikacijesadrugimljudima nauči da saslušaiuvažiidejeimišljenjadrugihalii da imsuprotstavisvojegledište (da razvijasposobnostpregovaranja) upoznajeirazumepravilaponašanjaiophođenja u grupiisredini u kojojživiiizgrađujeelementarnemoralnenorme proširujeiskustvairazumevanjedruštveneikulturnestvarnosti (ljudski rad, socijalneinstitucije, kulturneobičajeitradicije, kulturnerazlike). 3. IZGRADITI SAZNANJA O SVETU I TEHNIKE DELOVANJA NA NJEGA štoznačistvaratiusloveipodsticatidete da: otkrivaiupoznajesvojstvaiodlikepredmetaipojava u svojojokolininaosnovu i na osnovusopstveneaktivnostiiizgradijednudiferenciranuslikusveta razvijaintelektualnusamostalnosttakoštoćesamostalnoiznositisvojeideje, isprobavatiihipostepeno se oslobađatidominacijeperceptivnihinformacija se osposobi da nakonstruktivanikreativannačinkoristipredmeteiinformacije... ovlada, shodnosvojimrazvojnimmogućnostima, praktičnim, tehničkimisimboličkimsredstvimazauspešnosnalaženjeiefikasnodelovanje u svojojokolini, kaoizapočetnouvodjenje u kulturomizgradjenesistemeznanjaitumačenjasveta: nauke, umetnosti, sistemeverovanja.

6. Planiranje vaspitno-obrazovnog rada, praćenje i procena napredovanja dece i vrednovanje sopstvenog rada vaspitača su medjusobno povezani i čine jedan kontinuirani proces. Planiranje i evaluacija imaju informativnu i formativnu funkciju: oni treba da doprinesu osvešćivanju, samouvidu i kontroli nad procesima saznanja i delanja. Kod vaspitača, to je osnova profesionalnosti i način stručnog usavršavanja; kod dece, oni vode razvoju samosvesti i sigurnosti i poverenja u sebe. Planiranje (praćenje)i evaluacija • Organizacija i planiranje vaspitno-obrazovnog rada po oblastima, centrima interesovanja, temama ili projektima saglasni su sa koncepcijom ovog programa ukoliko polaze od posmatranja i razumevanja konkretne grupe dece i imaju u vidu opšte vaspitne ciljeve • Planiranje i evaluacija, kao i vaspitni rad, odvijaju se na nivou vaspitne grupe, manje grupe dece i pojedinog deteta. • Organizacija i planiranje vaspitno-obrazovnog rada po oblastima, centrima interesovanja, temama ili projektima saglasni su sa koncepcijom ovog programa ukoliko polaze od posmatranja i razumevanja konkretne grupe dece i imaju u vidu opšte vaspitne ciljeve • Planiranje i evaluacija, kao i vaspitni rad, odvijaju se na nivou vaspitne grupe, manje grupe dece i pojedinog deteta.