OPASNI OTPAD Postupci iz prakse - iskustva

1. OPASNI OTPAD Postupci iz prakse - iskustva Saubermacher Slovenija d.o.o.Autor: Drago Mir Bilaterarna poslovna konferencija u PKS sa delegacijom privrede iz SRBIJE LJUBLJANA 23.03.2011 www.saubermacher.si

2. www.saubermacher.si

3. www.saubermacher.si

4. Übersicht: • A) ----> Klasifikacija otpada : • Kako se otpad klasifikuje, sa posebnim naglaskom na opasnom otpadu • B) ----> Monitoring - skladištenje – prerada opasnog otpada: • Međuskladištenje, vrste posuda.... • C) ----> Metode uklanjanja opasnog otpada – prenos otpada u procesu uklanjanja – transport • (ADR -Transporti) D) ----> Prekogranični prenos opasnog otpada- izvozne notifikacije ( po Bazelskoj konvenciji)

5. Teil A: Abfallklassifikation • A) ----> Klasifikacija otpada : • Kako se otpad klasifikuje, sa posebnim naglaskom na opasnom otpadu • Zašto je potrebna klasifikacija otpada? • Pravilno utvrđivanje i raspoređivanje vrste otpada prema odgovarajućim klasifikacionim brojevima je od presudne važnosti za: • Bezbedno međuskladištenje u za to predviđenoj ambalaži /posudama; • 2) Pravilan prenos otpada do odstranjivača, u skladu sa propisima o upravljanju otpadom, kao i o prevozu opasnih materija (ADR); • 3) Sa finansijskog stanovišta optimalno i pravilno odstranjivanje .

6. Teil A: Abfallklassifikation • Za pravilno određivanje klasifikacionog broja otpada zadužen/ dgovoran je vlasnik otpada ! • Kakav je otpad? • --- > Katalog klasifikacionih brojeva otpada • (u katalogu ćete naći sve vrste otpada razvrstane • po klasifikacionim brojevima) • (od 01 xx xx-----------20 xx xx) • - Poseduje li otpad opasne karakteristike ? • (ako je odgovor da --> onda takav otpad predstavlja opasni otpad) • Opasni otpad je u katalogu otpada označen zvezdicom „* “.

7. Teil A: Abfallklassifikation • Definicija: Opasni otpad je otpad koji je zbog određenih opasnih sastojaka ili • karakteristika propisom svrstan među opasan otpad. • Opasne karakteristike otpada - Prilog 1 Bazelske konvencije (H-kriterijumi, H znači opasan (eng. hazard): • eksplozivno (H1); • pospešuje gorljivost (H2); • lako zapaljivo (H3-A); • zapaljivo (H3-B): (tačka zapaljivosti od 21 °C do 55 °C); • nagrizajuće (H4); • škodi zdravlju (H5); • otrovno (H6); • kancerogeno(H7); • nadražljivo (H8); • infektivno (H9); • teratogeno (H10) (oštećenja ploda); • mutageno (H11): (oštećuje genetičku osnovu); • materije i jedinjenja koji u dodiru sa vodom, vazduhom ili kiselinom stvaraju otrovan ili vrlo otrovan gas (H12); • materije i jedinjenja koji nakon uklanjanja na neki način mogu dovesti do nastanka nekog novog jedinjenja, a koji ima gore navedene karakteristike (H13); • ekološko-toksično (H14): materije i jedinjenja koji neposredno ili posredno predstavljaju opasnost za jedno ili više područja životne stredine.

8. Teil A: Abfallklassifikation • Kako mogu sam da odredim vrstu otpada : • Radi li se o otpadu iz proizvodnje (npr: ostaci sredstava iz proizvodnog procesa?) • ----> opis proizvoda, bezbednosni list, deklaracija proizvoda; obratite pažnju na • ( R / S –oznake upozorenja); znaci za opasnost? • Ako nema deklaracije ili bezbednosnog lista, isti možemo zahtevati od dobavljača. • Proizvodni otpad --- > literatura, dobavljači, šef tehnike / odgovorni; • Pomoć spoljašnjih saradnika : odstranjivač / ocena otpada od strane ovlaštene ustanove/

9. Teil A: Abfallklassifikation • Nekoliko simbola – znakova za opasnost (hemikalije): Infektivno Nagrizajuće Zapaljivo Opasno po životni sredinu Vrlo otrovno

10. Teil A: Abfallklassifikation • B) ----> Monitoring - skladištenje – prerada opasnog otpada: • Međuskladištenje, tipovi posuda.... • Opis otpada : • - konzistencija: čvrst/ tečan/ pastast/ praškast / zrnast; • - izgled, miris ... • - zapaljiv, mokar ... • Jednostavni testovi : • - zapaljivost • - brzi test za spaljivanje • - tečni uzorci: pH-test (traka za merenje)

11. Teil A: Abfallklassifikation • Koji su parametri važni sa stanovišta odstranjivača / prerađivača : • (u odnosu na način odstranjivanja i na specifičnost otpada) • - konzistencija (čvrst, praškast, tečan,....) • - sadržaj hlora (npr. sadržaj halogena) • - sadržaj teških metala • - termička vrednost (termička prerada) • - ispiranje: „ceđenje“, ponašanje na deponiji kad pada kiša • - tačka zapaljivosti (staro ulje, mešavina rastvarača) ADR • - pH vrednost (mokar otpad, kiseline, baze)

12. Teil A: Abfallklassifikation • Analiza otpada : • Pre obavljanja analize uzoraka potrebno je pažljivo uzimanje istih. • npr. uljano-vodena smeša u posudi za sakupljanje kišnice • Vrlo važno je uzimanje reprezentativnog uzorka (višefazni i/ili nehomogeni sistemi) • To znači da uzeti uzorak mora predstavljati ceo otpad i prvenstveno mora odražavati njegovu nehomogenost. • Napomena: • U praksi mnogo više grešaka nastaje prilikom uzimanja uzorka, nego u analitici.

13. Pravni okviri uređenja područja opasnog otpada (primer SLO): • Ne postoje nikakvi jedinstveni propisi za međuskladištenje otpada. • Postojeći pravni okviri proizilaze iz različitih propisa i uredbi kao što su: • - Uredba o upravljanju otpadom, • - Privredno-pravno zakonodavstvo, • - Zakon o hemikalijama, • - Zakon o skladištenju zapaljivih tečnosti, ... • Zahtevi i mere proizlaze iz: • zaštite robe, • karakteristike robe koja se skladišti, • - količine za skladištenje, • - kao i lokalnih uslova. • Potrebni su česti pregledi i kontrole od strane ovlaštenih službi.

14. Pravni okviri: • Potrebne dozvole za upravljanje procesa međuskladištenje: • - radno-pravna dozvola, građevinsko-tehnička dozvola, • - po potrebi dozvola za rad na području izvorišta vodosnabdevanja. • Za međuskladištenje otpada za zanatstvo i industriju, kao i odstranjivače otpada važe jednaki tehnički zahtevi, uz različite pravne osnove • Po pravilu se međuskladištenje opasnog otpada može uporediti sa • skladištenjem drugih opasnih materija. • Međuskladištenje je ograničeno na1 godinu

15. Izbor posude za skladištenje i bezbednosno-tehnička priprema prvenstveno zavise od vrste i količine otpada koji će se međuskladištiti! • Izbor raspoloživih tehničkih mera za skladištenje opasnog otpada: • - obezbeđen pristup vatrogasaca • - protivpožarni način gradnje • - izolovana tla uz lagani pad i rezervoar • - ne sme biti povezan sa kanalizacijom • - posude za sakupljanje tečnih hemikalija (min. volumen VbF) • - ventilacija (zamena vazduha od 2 do 5 puta ) • - odvojeno skladištenje • - ažurno vođenje kartoteke skladišta • - označavanje svih posuda za otpad !!! • - poštovanje propisa u slučaju požara, izvođenje vežbi • - zaštitna oprema (zaštitna oprema - odeća, posebna sredstva za • gašenje, vezivna sredstva )

16. Problematična područja pri skladištenju opasnog otpada: • - odvojeno skladištenje hemijski aktivnih materija: kiseline, baze, • amonijak, hemikalije • - apsolutna zabrana pušenja! • - polytanol (otrov za glodare), koji se mora skladištiti na • suvom • - ulošci filtera, metalni opiljci (nauljeni) imaju sposobnost • samozapaljivanja (pod uticajem sunca!) • - bez mešanja naizgled istog otpada! • - bez korištenja pogrešne ambalaže (sredstvo za uništavanje • korova u posudi za kakao!)

17. U slučaju da se desi nešto nepredviđeno, moramo uraditi sledeće: • - Prilikom većih nezgoda, odmah pozovemo vatrogasce i po potrebi obavestimo civilnu zaštitu. • Čak i prilikom lokalnih, manjih nezgoda mora biti prisutan bar jedan hemičar • Prilikom isticanja manjih količina tečnosti koristimo vezivno sredstvo (npr. pesak). • Mali požari se najbolje prahom iz aparata za gašenje požara

18. Izbor posude za skladištenje/ambalažu? • - Prilikom izbora posude za skladištenje, odnosno kontejnera za pojedine vrste otpada, osim količine, važne su i: • 1) same karakteristike otpada, njegov opasni potencijal • (H-kriterijumi, prvenstveno hemijska reaktivnost) • 2) fizičke karakteristike: konzistencija, gustina, makroskopski • izgled---> izbor optimalne posude bi trebalo izvesti zajedno • sa odstranjivačem otpada. • Iskoristite njegova iskustva i Know-How!

19. Vrste / tipovi posuda:

20. Teil B: Lagerung von Abf • Tipovi kontejnera:

21. Tipovi kontejnera:

22. C) ----> Postupci uklanjanja opasnog otpada – predavanje otpada na uništavanje – transport • Pravni okviri (Transport): • Izvođenje privredne delatnosti - transport: • Za opasan otpad • - dozvola za rad • Opasan otpad • - dozvola za rad, dozvola za prevoz opasnih materija (ADR) • - narudžbina vlasnika otpada • - ograničenja koja se odnose samo na transport • (sam transport nije izvođenje delatnosti sakupljanja!!!) • Prevoz za vlastite potrebe : • Neopasni i opasni otpad : • - nije potrebna nikakva dozvola!!

23. Na šta moramo obratiti pažnju prilikom transporta otpada? • Pre početka transporta: • radna dozvola za prevoznika • ograničenje koje se odnosi samo na transport (bez delatnosti sakupljanja!) • direktna narudžbina vlasnika otpada (ili: odstranjivač = prevoznik) • ispunjavanje pratećih dokumenata sa ciljem praćenja otpada • (rubrika: Prevoznik) - otpad mora biti označen; • opasan otpad mora biti označen klasifikacionim brojem otpada • po potrebi mora biti usklađen sa ADR-om • Za vreme transporta: • obavezni prateći dokumenti: prateća dokumentacija uvek mora pratiti otpad • i mora se pokazati na zahtev ovlaštenog lica (izuzetak je inter privatni transport) • Nakon transporta: • - predaja otpada i pratećih dokumenata preuzimaču.

24. Kada je otpad opasna materija u skladu sa ADR-om ? Ova klasifikacija pokušava da rasporedi opasan otpad u skladu sa podelom klasifikacije unutar sistema ADR. Međutim, činjenica je da to nije uvek moguće. ADR je bio definisan za proizvode sa tačno određenim sastavom, ali kod otpada često imamo posla s mešavinom različitih proizvoda, gde je tačan raspored u skladu sa ADR-om - ako je uopšte moguć – ponekad izvodljiv samo uz visoke troškove analiza. Napomena: Ne podleže sav opasan otpad klasifikaciji po ADR-u !!

25. Šta je propisano Zakonom o prevozu opasnih materija /ADR ? • Propisuje scenarije i uslove pod kojima se može izvesti transport opasne robe: • obrazovanje vozača (ADR-potvrda sa zahtevom za stalnim obrazovanjem); • opremu (ličnu zaštitnu opremu...), kao i obezbeđivanje tehničko-pravnih uslova vozila (pre svega cisterni!) • klasifikacija opasne robe • korišćenje vlastite ambalaže i posuda, kao i njihovo označavanje i zaštita • prateća dokumentacija (transportni list; pismena uputstva; po potrebi posebne dozvole itd) • imenovanje ovlaštene osobe u preduzeću za upravljanje opasnim otpadom koja izvodi transport opasnih materija i/ili sa time povezanih postupaka utovaranja • Napomena: • Česte ADR kontrole važan deo punjenja budžeta u Austriji.

26. Zakon o prevozu opasne robe uređuje: • usklađivanje zakonodavstva sa smernicama EU (1998); • tim zakonom su detaljno definisane odgovornosti pojedinih aktera, kao što su: • - naručilac • - pošiljalac • - punioc • - utovarivač • - prevoznik • Imenovanje osobe koja je zadužena za opasne materije. • Napomena: • Noveliranje ADR propisa svake dve godine

27. www.saubermacher.si

28. Znaci za opasnost u skladu sa ADR-om: 3 4 4

29. Teil C: Übergabe an den Entsorger und Transport: Znaci za opasnost u skladu sa ADR-om: 6 9 8

30. Fallbeispiel 1 ? Razvrstavanje u odnosu na ambalažu

31. Fallbeispiel 2 ? Razvrstavanje u odnosu na ambalažu

32. Postupci i načini upravljanja opasnim otpadom Postupci upravljanja opasnim otpadom su sledeći: 1. Fizička i hemijska obrada (CP - obrada otpada)D9 2. Termička obrada (T) (spaljivanje - insineracija) opasnog otpada,  R1, D10 3. Biološka obrada opasnog otpada (B), R3 4. Odlaganje (D) na odlagališta za opasan otpad, odnosno prethodna obrada (K) npr. imobilizacija, solidifikacija za odlaganje D1 www.saubermacher.si

33. Fizička i hemijska obrada (CP-obrada otpada) Može se podeliti na: - obradu neorganskog otpada (CPA). - obradu organskog otpada (CPO). Fizičkom i hemijskom obradom otpada postižemo: - recikliranje sirovina za daljnje korišćenje - odstranjivanje opasnih primesa iz otpadnih voda pre ispuštanja vode u kanalizaciju - poboljšavanje uslova za termičku obradu - smanjivanje količine otpada pre odlaganja - smanjivanje opasnog potencijala, npr. imobilizacija opasnih komponenata u otpadu pre odlaganja. www.saubermacher.si

34. Nekoliko postupaka koji karakterišu CP-obradu otpada: - neutralizacija - elektroliza - spaljivanje - ekstrakcija - redukcija - oksidacija - dezinfekcija - sortiranje - uparivanje - destilacija - topljenje - pretakanje - zastakljivanje. www.saubermacher.si

35. 2. Termička obrada (T), (spaljivanje -insineracija) opasnog otpada Spalionica za otpad je postrojenje u kojem se odvija spaljivanje otpada. Uslovi spaljivanja zavise od vrste otpada. Postoji više vrsta spalionica (npr. spalionica komunalnog otpada, posebnog otpada, medicinskog otpada itd.). Spalionice moraju imati uređeno prečišćavanje gasova i odlagalište čvrstog otpada. Vrste i način zbrinjavanja otpada upućuju na više načina spaljivanja otpada. Zbog velike količine unutrašnje energije koja se nalazi u otpadu, kao i zbog sve većih zahteva za štednjom primarne energije, krajem prošlog veka je bila uvedena planska potrošnja otpada za proizvodnju energije u spalionicama. Otpad u spalionicama sagoreva na temperaturi od 800 do 1200 °C. Takvu reakciju, prilikom koje dolazi do oslobađanja energije, nazivamo egzotermna reakcija. Nakon spaljivanja ostaje pepeo, koji zauzima manje prostora od otpada. U prvim spalionicama spaljivao se nesortirani otpad,tako da je udeo ostataka nakon spaljivanja bio do 30%. www.saubermacher.si

36. Uprkos tome, pri spaljivanju otpada nastaju štetni gasovi. U pepelu, koji još uvek predstavlja približno 10% mase otpada, se nalaze štetne materije. Zbog toga je neophodno kontrolisano odlaganje pepela na uređenim deponijama za odlaganje opasnog otpada. Velik problem spalionica su dioksini, jer se radi o otrovnim materijama koje je teško očistiti, odnosno eliminisati. Zbog svega gore navedenog, spalionice su u javnosti naletele na prilično neodobravanje, pa je nekoliko pokušaja postavljanja spalionica u Sloveniji ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Pojavljuju se i nove, inovativne tehnologije termičke obrade otpada, koje se zasnivaju na principima ispitanim u pogonima za termičku obradu uglja, kao npr. uparivanje i piroliza. Prilikom tih procesa nastaje sintetički gas, koji se može koristiti u različnim aplikacijama energetske potrošnje. www.saubermacher.si

37. Spaljivanje na rešetki (»Rostfeuerung«) Princip spalionice sa vodoravno postavljenim rezervoarima Spaljivanje otpada na stepeničastoj rešetki www.saubermacher.si

38. Shematski prikaz čišćenja dimnih gasova Boks za skupljanje nastalog pepela nakon spaljivanja otpada www.saubermacher.si

39. D. Spaljivanje otpada pirolizom U postrojenjima za priolizu se odvija termička razgradnja materija bez prisustva vazduha i to na nižim temperaturama (oko 600 °C). Kao produkt nastaje ugalj sa primesama metala i stakla, odn. materija koje se mogu razdvojiti. Nakon spaljivanja na višim temperaturama to nije moguće, budući da metali oksidiraju, a staklo se sjedinjava sa pepelom. Shema pirolitičkog spaljivanja otpada www.saubermacher.si

40. Shematski prikaz spaljivanja otpada pomoću plazme www.saubermacher.si

41. 3. Biološka obrada opasnog otpada (B)  Biološki postupak obrade opasnog otpada obuhvata mikrobiološke postupke kojima se pomoću mikroorganizama i nakon aerobnog ili anaerobnog postupka razgrađuju opasne supstance, zbog čijeg prisustva je takav otpad kvalifikovan kao opasan.  Primer: • Zemlja zagađena ugljovodonicima (sanacija iskopanog i uklonjenog zemljišta nakon ekoloških nesreća, ispuštanje u životnu sredinu…) Mikroorganizmi mogu biti biljnog ili životinjskog porekla. Postupak biološke razgradnje odvija se tako što se mikroorganizmi pomešaju sa otpadom i počnu razgradnju molekula opasnih supstanci (ulja, rastvarača, masti...), tako da konačni produkti razgradnje budu CO2 (ugljen-dioksid) i voda. Iz ovako obrađenog otpada nestaju opasni sastojci, i ovaj otpad se dalje može obrađivati kao inertan otpad. www.saubermacher.si

42. Odlaganje (D) na odlagalištima za opasan otpad, odnosno prethodna obrada (K) - imobilizacija, solidifikacija za odlaganje U većini država EU, pa tako i u Sloveniji, Austriji..., nije dozvoljeno odlaganje neobrađenog opasnog otpada. U nekim državama EU je to dozvoljeno, ali samo pod posebnim uslovima. U Nemačkoj su to tzv. »Untertagedeponie«, gde opasan otpad odlažu u napuštenim rudnicima uglja, soli, raznih ruda itd. Naravno, potrebno je ispuniti i posebne zahteve u vezi s pripremom otpada (ambalaža i sl.). Otpad koji inače, zbog svojih karakteristika i sastava, nije dozvoljeno odlagati, može se odložiti na deponiju otpada samo ako je prethodno obrađen na odgovarajući način. Glavni postupci u obradi otpada su: www.saubermacher.si

43. Solidifikacija: To je tehnologija pri kojoj se otpad pretvara u čvrsto agregatno stanje. U ovom procesu se koriste ferosulfati, fosfati, sumpor, silikati, gline... • Stabilizacija - imobilizacija: Ovo podrazumeva hemijsku transformaciju polutanata u manje rastvorljiv, manje mobilan i manje toksičan oblik (korišćenje cementa, kreča, pepela, asfalta, polimera...) www.saubermacher.si

44. D) ----> Prekogranični prenos opasnog otpada – izvozne notifikacije ( po Bazelskoj konvenciji) Specifičnosti - iskustva • U Sloveniji ne postoji dovoljno vlastitih kapaciteta za uništavanje opasnog otpada, veći deo ovakvog otpada se prenosi preko granice. • Dozvola za prekogranični prenos se izdaje nakon popunjavanja kapaciteta u vlastitoj zemlji • Najviše slobodnih kapaciteta ima u Nemačkoj, cena uništavanja ovog otpada je povoljna, ali je cena transporta visoka. • Postupci notifikacija dugo traju • Visoke garancije banaka • Notifikacija bazira na jednom EWC-broju • Naše iskustvo sa notifikacijom iz Srbije – postupak je trajao duže od godinu dana www.saubermacher.si

45. - U Srbiji nedostaju preduzeća za sakupljanje opasnog otpada sa vlastitim skladištima istog  notifikacija je moguća samo direktno od generatora otpada. • Međuskladištenje opasnog otpada pruža mogućnost (pred)sakupljanja različitih vrsta otpada, za koje se može dobiti dozvola za sjedinjavanje pojedinih EWC-kodova  generacija sjedinjavanja otpada po EWC grupi 19 02 XX , (potrebno manje notifikacija). (primer: različiti nehalogenirani organski rastvrači nakon sjedinjavanja dobijaju EWC broj 19 02 08*  tečni sagorljivi otpad i mogu se spaliti u cementarama. Napomena: različte vrste opasnog otpada mogu se međusobno spajati samo u slučajevima kada se time ne otežava konačno uništavanje opasnog otpada i ako pojedini materijali međusobno hemijski ne reaguju www.saubermacher.si

46. Saubermacher Slovenija d.o.o. Vaš partner pri ravnanju z odpadkiza življenja vredno okolje! Vaš partner u upravljanju otpadom za životnu sredinu vrednu života! www.saubermacher.si www.saubermacher.si