SAVREMENI NEDEMOKRATSKI RE ŽIMI NASILJA

1. SAVREMENI NEDEMOKRATSKI REŽIMI NASILJA Predavač: Prof. dr ZORAN KRSTIĆ Datum: 4. februar 2010. Mesto: Slušaonica 5, FPN

2. KRATAK TEORIJSKI OSVRT • STARI BINARNI PAR: DEMOKRATIJA – AUTOKRATIJA • PRINCIPI POZITIVNE POLITIKE: DEMOKRATIJA • PRINCIPI NEGATIVNE POLITIKE: AUTOKRATIJA

3. Demokratija je…. OBLIK POLITIČKOG SISTEMA I ŽIVOTA KOJI OMOGUĆAVA NARODU POSREDNO ILI NEPOSREDNO UČEŠĆE U PROCESU AUTORITATIVNOG UPRAVLJANJA DRUŠTVENIM POSLOVIMA UTICAJ NA UPRAVLJANJE I VRŠENJE JAVNE VLASTI U IME NARODA, tj. DRUŠTVENE VEĆINE

4. ŠTA JE TO DEMOKRATIJA? • DVA METODOLOŠKA MODELA DEMOKRATIJE • 1. SUPSTANCIJALNI (NORMATIVNI) • 2. PROCEDURALNI (EMPIRIJSKI)

5. SUPSTANCIJALNA DEMOKRATIJAsadrži: • a) načela i vrednosti koje su u interesu svih ljudi (naroda, građanstva) koji žive u datoj zajednici • b) principe slobode i jednakosti – principe pravde • PROCEDURALNA DEMOKRATIJA sadrži: • a) podelu i ravnotežu vlasti • b) participaciju građana • c) kompeticiju • d) slobodne i fer izbore

6. PRETPOSTAVKE DEMOKRATIJE • POSTOJANJE I ZAŠTITA OSNOVNIH LJUDSKIH I GRAĐANSKIH PRAVA • PRAVNA DRŽAVA I VLADAVINA PRAVA – KONSTITUCIONALIZAM I POLITIKA OGRANIČENA PRAVOM • AUTONOMNO GRAĐANSKO DRUŠTVO – OTVORENO CIVILNO DRUŠTVO • SLOBODNI I FER IZBORI • VIŠEPARTIJSKI POLITIČKI SISTEM – SLOBODNA KOMPETICIJA • RAZVIJENA POLITIČKA KULTURA • SLOBODA INFORMACIJA

7. MODELI I KLASIFIKACIJA AUTOKRATIJAEmpirijsko-normativne klasifikacije KLASIČNI MODELI • TIRANIJA • DESPOTIJA • APSOLUTNA MONARHIJA SAVREMENI MODELI • AUTORITARIZAM • TOTALITARIZAM • POSTTOTALITARIZAM • DIKTATURA • JEDNOPARTIZAM • CEZARIZAM • VOJNA DIKTATURA • TEOKRATIJA

8. KLASIČNI MODELI AUTOKRAITJA TIRANIJA - najstariji oblik autokratske vladavine a) monarhijska vlast bez zakona (Ksenofont i Aristotel) b) nema legitimacijski osnov u pravu c) odnos podanika i vladara DESPOTIJA - najčistiji oblik autokratske vladavine a) samovoljna, nekontrolisana i ničim ograničena vlast b) politička represija c) odsustvo autonomije podanika d) politički režim totalne moći

9. APSOLUTNE MONARHIJE - osnovni oblik autokratske vlasti u zapadnoj političkoj kulturi a) “netotalitarna autokratija” b) politička vlast se temelji na: - političkoj posesiji (longus tempus) - političkom nasleđu c) božansko poreklo vladara i populistički rituali d) Luj XIV: “Država, to sam ja” - arbitrernost političke vlasti - odsustvo institucionalnih garancija - nepostojanje socijalnih kočnica

10. TOTALITARIZAMPOSTTOTALITARIZAM Ideologija Instrumentalna ideologija (totalitarno utopijski ciljevi) (ekonomski razvoj) Jednopartijski sistem Slabi moć diktature partije/vođe Sveprisutni teror Teror više nije naglašen Monopol nad sredstvima Erodiran Masovnih komunikacija Monopol nad aparatom prinude Zadržan Centralno-planska ekonomija Promena ekonomskog kursa

11. Najjednostavnija i najrasprostranjenija podela autokratskih režima je podela na: • AUTORITARNE • TOTALITARNE OSNOVNA RAZLIKA: Autoritarni sistemi se smatraju mekšim, fleksibilnijim i adaptibilnijim od totalitarnih U praksi su se kao najreprezentativniji primeri totalitarizma isticali: • Nemački nacional-socijalizam • Ruski staljinizam • Italijanski fašizam • Kineski maoizam

12. HUAN LINC KLASIFIKUJE AUTOKRATIJE NA: • AUTORITARIZAM • TOTALITARIZAM • PERSONALIZAM • MODERNI SULTANIZAM (Haiti, Malezija) • OLIGARHIJSKA DEMOKRATIJA • KAUDELJIZAM (vladavina militarističkih plemenskih poglavica) • KAZIKIZAM (vladavina lokalnih političkih bosova – Filipini, Tajland)

13. HANA ARENT “Izvori totalitarizma” kaže: “...TEMELJNA RAZLIKA IZMEĐU MODERNE DIKTATURE I SVIH DRUGIH TIRANIJA IZ PROŠLOSTI U TOME ŠTO SE NASILJE VIŠE NE KORISTI KAO SREDSTVO ZA UNIŠTAVANJE I ZASTRAŠIVANJE PROTIVNIKA, VEĆ KAO INSTRUMENT ZA VLADANJE MASAMA SAVRŠENO POSLUŠNIH LJUDI”.

14. SEMJUEL HANTINGTON • JEDNOPARTIJSKI SISTEMI • TOTALITARNI SISTEMI • LIČNE DIKTATURE • VOJNI REŽIMI

15. Jeff Haynes:Tri opšta tipa demokratije u zemljama "trećeg sveta": • "Fasadne" ili kvazi-demokratije • Izborne (electoral) demokratije • Pune (full) demokratije

16. "Fasadne" ili kvazi-demokratije (nema stvarnih demokratskih pretenzija) • LATINSKA AMERIKA (doskorašnji režimi): "para os Igleses ver" (da vide Englezi) • AFRIKA (Togo, Burkina Faso i Kamerun): "fig leaf" elections ("smokvin list" izbori) • SREDNJI ISTOK (Irak, Sirija, Egipat, Libija)

17. Kontinuirane (full) demokratije "trećeg sveta" pre "trećeg talasa" demokratizacije: • Kostarika • Mauricijus • Trinidad i Tobago • Bocvana • Jamajka • Indija • Venecuela

18. Prema podacima "Freedom House-a“ za 2007. godinu: • Slobodne: 90 država (46% svetske populacije) • Delimično slobodne: 60 država (18%) • Neslobodne: 45 države (36%) • Izborne demokratije: 121 država (Mauritanija postala ID, a Filipini, Bangladeš i Kenija ispali sa liste ID)

19. KRITERIJUMI KATEGORIZACIJE a) stepen ostvarenih političkih prava b) stepen ostvarenih građanskih sloboda

20. WORST OF THE WORST(NESLOBODNE DRŽAVE – 45) 8 NAJGORE RANGIRANIH DRŽAVA: • Kuba i Severna Koreja (jednopartijski marksističko-lenjinistički sistemi) • Turkmenistan i Uzbekistan(vladavina diktatora) • Libija (sekularna diktatura) • Sudan(ima elemente radikalnog islamizma i tradicionalne vojne hunte) • Burma (Mijanmar – vojna diktatura) • Somalija (failed state)

21. ŠTA JE TO IZBORNA DEMOKRATIJA? "Izborne" (electoral) demokratije - uključuju političku kompeticiju ili kolaboraciju među grupama moćnih političkih elita, često ekskluzivnih oligarhija kojima, opet dominira relativno mala grupa ljudi U izbornim demokratijama pol.stabilnost počiva manje na poštovanju demokratskih vrednosti a mnogo više na lideru tj. političkom vođi (Menem u Argentini, Čavez u Venecueli, Fudžimori u Peruu, Serano u Gvatemali)

22. Nepostojanje određenog formalno proceduralnog kriterijuma demokratije se posebno manifestuje prema broju odnosno obimu sloboda: • građanskih sloboda (posebno interesa manjina) b) nedovoljna socijalna tolerancija i politička participacija građana

23. Suštinu koncepta izborne demokratije čine: • Postojanje značajnih pravila i regulativa koje određuju sadržaj i smisao izbora • Izbori se održavaju prema utvrđenom ustavnom terminu • Postoji kompeticija pol.partija koje su u određenom stepenu slobodne da se kontestiraju za vlast • Postojanje određenih građanskih sloboda koje garantuje država

24. OSNOVNA OBELEŽJA AUTORITARIZMA • Ograničeni politički i partijski pluralizam • Distinktivni mentaliteti umesto razrađene i vođene ideologije • Odsustvo intenzivne i ekstenzivne mobilizacije • Lider ili mala grupa lidera vrši vlast u predviđenim ustavnim okvirima i granica

25. OSNOVNA OBELEŽJA TOTALITARIZMA • KOMPULZIVNA IDEOLGIJA (Ideologija je zvanična doktrina koja zahteva da se integriše i objasni sveaspekte ljudskog postojanja. Intenzivna i snažna propaganda) • JEDNA EKSKLUZIVNA PARTIJA (sa jedinim i vrhovnim ciljem postaje sveprisutna i omnipotentna partija) • MONOPOL NAD KOMUNIKACIJAMA (Totalitarni sistem kontroliše mišljenje i koristi revolucionarni jezik) • MONOPOL NAD ORUŽJEM • TERORISTIČKA POLITIKA • CENTRALIZOVANAKONTROLAEKONOMIJE (Ekonomske odluke zasnivaju se na državnim dekretima i planovima)

26. OBELEŽJA AUTOKRATSKE DRŽAVE • BIROKRATSKO-AUTORITARNI MODEL • KOERCITIVNOST DRŽAVE (PREDATORSKI KARAKTER) • UPRAVLJAČKO-USMERAVAJUĆI KAPACITET • RAZVOJNI POTENCIJAL • KOLABORATIVNOST • PATERNALIZAM

27. KLASIFIKACIJA SAVREMENIH NEDEMOKRATIJA • JEDNOPARTIJSKI POLITIČKI SISTEM (S. Koreja) • LIČNA DIKTATURA (Turkenistan) • VOJNA DIKTATURA (Burma – Mijanmar) • ISLAMSKA TEOKRATIJA (Iran) • POSTTOTALITARIZAM (Kuba)

28. HVALA NA PAŽNJI