260 likes | 575 Views
PROBLEMSKO-RAZVOJNA NASTAVA. Гордана Станојевић. Problemsko-razvojna nastava je nastava u kojoj u~enici sti~u znawa i razvijaju sposobnost re{avawa specijalnih zadataka-problema. To je savremeni didakti~ki sistem koji je po svojoj su{tini u bliskoj vezi sa ista`iva~kim tipom nastave.
E N D
PROBLEMSKO-RAZVOJNA NASTAVA Гордана Станојевић
Problemsko-razvojna nastava je nastava u kojoj u~enici sti~u znawa i razvijaju sposobnost re{avawa specijalnih zadataka-problema. To je savremeni didakti~ki sistem koji je po svojoj su{tini u bliskoj vezi sa ista`iva~kim tipom nastave. Ekspanzija problemske nastave o~ekuje se u budu}nosti, a kod nas se ozbiqno afirmi{e 1984. godine, kada je odr`an Prvi jugoslovenski simpozijum o problemskoj nastavi.
Savremeno dru{tvo postavqa nove zahteve u obrazovnom sistemu. Savremeno shvatawe je da u procesu obrazovawa treba insistirati na aktivnu i stvarala~ku primenu znawa. U problemskoj nastavi je osnovni faktor DELATNOST, a ciq je svestrano razvijawe li~nosti. Aparat kojim se slu`i problemsko-razvojna nastava je problemska situacija.
Problemsko pitawe ili zadatak se ne mo`e re{avati po poznatoj {emi. Problem (zadatak) je takvo pitawe za ~ije re{avawe je potrebno stvarala~ko mi{qewe, intuicija i odre|en fond znawa i iskustva. Postoje tri bitna obele`ja problema: - problem je te{ko}a - problem izaziva istra`iva~ki odnossubjekta prema problemima - re{avawem problema ~ovekoboga}uje svoje znawe.
Problem obuhvata neku protivure~nu situaciju koja kod u~enika izaziva za~u|enost i ose}awe neophodnosti da se potra`i re{ewe. Svaka takva situacija aktivira mi{qewe u~enika i stimuli{e tragala~ku delatnost u~enika. Problem je subjektivni do`ivqaj, a situacija je objektivno data (V. Poqak). Ova nastava pove}ava interesovawe u~enika, `equ da se u~i i ose}aj radosti pred svaki ~as.
Kao nedostatak ove nastave, sla`e se ve}ina autora, javqa se neekonomi~nost, zahteva dosta vremena u pripremi i izvo|ewu. U na{im {kolama se nedovoqno primewuje problemsko-razvojna nastava jer nema dovoqno literature, tj. metodi~kih uputstava kako organizovati i realizovati nastavu.
Problemsko-razvojna nastava je dobar didakti~ki sistem koji se mo`e koristiti u nastavi fizike. Fizika kao funadamentalna nauka u prirodi daje mogu}nost kori{}ewa ovog didakti~kog sistema. ^as fizike, gotovo svaki, mo`e po~eti postavqawem pitawa-problema.
Problemska nastava i od nastavnika i od u~enika zahteva ume}e i intelektualni napor. Postoji nekoliko razli~itih nivoa problemske nastave: - Problemsko izlagawe - Problemski dijalog -Samostalno re{avawe problema - Samostalno postavqawe i re{avawe problema
Postoje dva na~ina stvarawa problemske situacije: - verbalni na~in (kada nastavnik usmenom re~i ili uz pomo} magnetne trake stvara problemsku sitauaciju i zapo~iwe ~as) - prakti~ni na~in (kada nastavnik koristi odgovaraju}a nastavna sredstva tada u~enicima pokazuje pojave i zakonitosti putem ogleda ili filma; ovaj na~in je privla~niji i pristupa~niji za u~enike)
Da bi problemska nastava fizike bila uspe{na moraju biti zadovoqeni osre|eni principi: - princip atraktivnosti - princip primerenosti - princip svrsishodnosti i ekonomi~nosti - princip motivisanosti u~enika - princip privr`enosti nastavnika problemskoj nastavi
Ciq problemske nastave: • dovo|ewe u~enika u malu saznajnu pote{ko}u da bi se zainteresovali • razvijawe sposobnosti u~enika za stvarala~ko mi{qewe i primenu znawa u novim situacijama • osmi{qeno, neformalno sticawe znawa i umewa • svrsishodno proveravawe i aktualizirawe ste~enih znawa, navika i umewa
Obrazovni zadaci: u~enici treba da steknu slede}a znawa i umewa • jasnu pedstavu o tome {ta je pritisak • da uo~e zavisnost pritiska od te`ine tela i veli~ine dodirne povr{ine • izvo|ewe izraza za pritisak u funkciji ja~ine sile i veli~ine dodirne povr{ine • izvo|ewe jedinice za pritisak • izvo|ewe ogleda u vezi sa zavisno{}u pritiska od navedenih fizi~kih veli~ina
Vaspitni zadaci: • podsticawe u~enika da u~estvuju u radu • usvajawe novih znawa • osposobqavawe u~enika na samostalnost, sistemati~nost, logi~no zakqu~ivawe i re{avawe problema
Nastavna sredstva: - kutija sa peskom, dva tela sa istom dodirnom povr{inom i razli~itom te`inom, dva tela sa razli~itom dodirnom povr{inom i istom te`inom
Metodika ostvarivawa obrazovnih zadataka: U sud sa peskom postave se tela koja imaju istu dodirnu povr{inu i tela koja imaju istu te`inu, a razli~itu dodirnu povr{inu. PROBLEM: Tela razli~ito upadaju u pesak. Za{to?
Nasatvnik postavqa dodatna pitawau~enicima. • tela su razli~ite te`ine i razli~ite veli~ine dodirne povr{ine • tela razli~ito utonu u pesak • da li dubina traga zavisi od veli~ine dodirne povr{ine • u kakvoj vezi su te`ina tela i dubina traga • da li se sli~no desi kada hodamo po snegu u cipelama i skijama
U~enici postavqaju hipotezu. • Telo pritiska podlogu i to: • pritisak zavisi od te`ine tela(sile kojom telo pritiska podlogu) • kvadar od drveta ostavqa dubqi trag od kvadra od plastike • telo osloweno na mawu dodirnu povr{inu ostavqa dubqi trag
Nastavnik upu}uje u~enike da provere svoju pretpostavku na primeru bu{ewa lista papira i kartona {estarom. Da li }e biti potrebna ista sila? U~enici proveravaju ispravnost hipoteze i poku{avaju da do|u do re{ewa problema (nastavnik poma`e u tome ako je potrebno).
Zakqu~ak: pritisak je brojno jednak ja~ini sile koja normalno deluje na jedinicu povr{ine pritisak je upravno srazmeran sili koja normalno deluje na povr{inu p=F/S jedinica za pritisak PASKAL (Pa=N/m2)
Primena znawa u svakodnevnom `ivotu Nastavnik upu}uje da u~enici svoje znawe primene u praksi
Aktivnost u~enika • Po mekom snegu se lak{e kre}emo na skijama nego u cipelama • Kofu punu vode lak{e nosimo ako je dr{ka {ira • Za {ivewe je boqe koristiti tawu iglu • O{tar no` boqe se~e lubenicu
Aktivnost nastavnika • Primer: • Du`ine ivice cigle su 20 cm, 1dmi 40mm. Gustina cigle je 2000 kg/m3. Odredi najve}i i najmawi pritisak koji vr{i cigla. • Analiza: • [ta treba na}i u ovom zadatku? • [ta je pritisak i kako se izra~unava? • Kada cigla vr{i najve}i, a kada najmawi pritisak?
Doma}i zadatak Uraditi 3 zadatka po izboru.