UPRAVJANJE RIZIKOM I ODR Ž IVI RAZVOJ NASELJA : : POPLAVA KOD JAŠE TOMIĆA

1. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA UNIVERZITET U NOVOM SADU UPRAVJANJE RIZIKOM OD KATASTROFALNIH DOGAĐAJA I POŽARA UPRAVJANJE RIZIKOM I ODRŽIVI RAZVOJ NASELJA: :POPLAVA KOD JAŠE TOMIĆA STUDENT: SABO ERVIN

2. ŠTA SU POPLAVE? • Poplava je prirodna pojava koja označava neuobičajeno visoko vodostaj u rekama i jezerima, zbog koga se voda iz rečnog korita ili jezerske zavale preliva preko obale na okolno područje. Takođe označava nešto ređu i obično kratkotrajnu pojavu koja se događa na obalama mora. • Uzroci poplave reka i jezera najčešće su visoke oborine, odnosno naglo topjenja snega i leda, dok je kod mora i velikih jezera uzrok obično potres, neuobičajeno snažna oluja ili delovanje vulkana.

3. Poplave nastaju kao rezultat prelivanja voda izvan prirodnih i veštački granica, odnoso kada dotok vode premašuje kapacitet prirodnog retenziranje (zadržavanje) ili infiltracije. • Na veoma velikim rekama znanje o nivou vode uzvodno obično omogućava da senizvodno stanovništvo na vreme upozori na predstojeće događaje i preduzimanje odgovarajućih aktivnosti. Na rekama srednje veličine, a naročito na malom potocima informacije obično stižu kasno. • Najavljivanje potencijalne opasnosti od poplava moguće je jedino uz prognozu temperature, brzine vetra i padavina i to nekoliko dana unapred.

4. UZROCI NASTANKA POPLAVE • Poplava je vrlo komplrksna pojava. Katastrofalne visoke vode na jednoj reci zavise od čitavog niza faktora koji se međusobno uslovjavaju i dopunjuju. Njihov uticaj na formiranje poplavnog talasa može biti direktan i indirektan. • Direktni uzroci poplava najčešće su: padavine (kiša i sneg), pojava leda na rekama, stanje vodostanja u vreme njegovog porasta, meandriranje toka, pojava klizišta i pojava koincidencije velikih voda.

5. Indirekte uzroci poplava mogu se navesti na sledeći način: • veličina i oblik sliva • gustina rečne mreže • reljef i njegove karakteristika • zasićenost zemljišta vodom • stanje vodostaja podzemnih voda • stepen pošumljenosti i način obrađivanja poljoprivrednih povrišina u slivu • ljudski fakrtor odnosno ne pridržavanje određenih propisa

6. požari većih i manjih razmera koji uništavaju šume i biljni svet, čime omogućavaju erozije, kilizišta, promene klime • neredovno i nedovoljno pažljivo čišćenje nanosa u rekama i akumulacija • nedovoljno odgovarajućih odbranbenih nasipa, obala i utvrda • promene klime na našem geografskom području

7. Premaglavnomuzorkunanašimprostorimamogu se izdvojitisledećitipovipoplava: • poplaveizazvanekišomiotapanjemsnega • lednepoplave • poplaveusledkoincidencijevisokihvoda • bujičnepoplave • poplaveizazvaneklizanjemzemljišta • poplaveizazvanerušenjembrana

8. VRSTE POPLAVE Premavisinipodizanjanivoavoda u rekama, dimenzijamapovršinepoplavljenogpodručjaiveličininanetešteterečnepoplave dele se načetirikategorije: • Niske (male) poplavezapažaju se naravničarskimrekamaidešavaju se nasvakih 5-10 godina. Ovepoplavebudući da vodaplavimanje od 10% pljoprivrednogzemjišta ne nanoseznačajnumaterijalnuštetuiskorouopšte ne narušavajuritamživota u naseljima. • Visokepoplavepraćenesuplavljenjemsrazmenovećihdelovarečnihdolinaiponekadbitnonarušavajuprivrednedelatnostiikomunalninačinživota. U gusto nasejenimoblastimavisokepoplaveneretkonamećupotrebudelimičneevakuacijeljudiinanoseosetenematerijalnemoralneštete. Dešavaju se svakih 20-25 godinaiplave 10-15% poljoprivrednogzemljišta.

9. Izvanredne (velike) polavezahvatajucelirečnibazen. One parališuprivrednudelatnostižestokonarušavajukomunalninačinživota, nanosevelikematerijalneimoralneštete. Zavremeizvanrednihpoplavaobilno se javljapotrebazamasovnomevakuacijomstanovništva, materijalnihikulturnihdobaraiznaseljakaoipotrebazazaštitomnajznačajnijihprivrednihobjekata. Ovepoplavejavljajusenasvakih 50-100 godina, plave 50-70% poljoprivrednogzemljištaipočinjudaplavenaseljenamesta.

10. Katastrofalnepoplaveizazivajuplavljenjaogromnihteritorija u oblastimajednogilinekolikorečnihsitema. Pri tome je u zoniplavljenja u potpunostiparalizovanaprivrednadelatnostipriivremeno se menjanačinživota u naseljima. Ovepoplavepraćenesuvelikimmaterijalnimštetamaigubicimaljudskihživota a dešavaju se jednom u 100-200 godinailiređe. Plave vise od 70%poljoprivrednog zemljišta, naseljenamesta, komunikacijeiindustrijskeobjekte.

11. STVARI KOJE KOJE TREBA URADITI U SLUČAJU POPLAVE Pre poplava: • Ljudskokorišćenjepoplavnizona, trebaprilagoditipostojećimopasnostima. Istrumentiioznačene mere, kaoštosuanalizamapakojepredstavljajuopasnost, treba da budurazvijenikako bi se smanjilorizik od oštećenjaizazvanihpoplava. • Većinaljudižive u urbanimsredinama, i da bi se izbeglo problem poplavakoncentracija bi trebalabitifokusirananaovimprostorima. Izlazakrekesanormalnogpravcanijeuvekuzrokpolava u urbanimsredinama, onimogubitiizazvaniivisokiminternimsistemompadavina od gradova, zajednosa ne adekvatnimsistemimazaodvode.

12. Psebnupažnjutrebaposvetititrenutnimsistemuzaodvodekišnice, kaošto je sposobnostkanalizacionogsistema u gradovima. • Iskustvo je takođepokazalo da lokalne mere od poplavaimanegativneefekteinizvodnoiuzvodno. • Dakle, razmotriticeoslivrekeneophodno je jedinstvenipristup. Takavjedinstvenipristup, zasnovannamultilateralnojsaradnji, uključujućiiinterdisciplinarnoplaniranjezačitaveoblastizaprikupljanjevode. Gde je potrebno da zajedničkevežbebuduorganizovanitako da reagujunapoplaveilomljenjebrana. • Vlastitreba da obezbede da informacije o sprčavanjupoplavaiplanoviodbranetrebabititransparentiilakodostuonijavnostima. Informacijetrebaširitinavremeiaktivno, ne samonazajtev, moraju da budupraćeneproceduramapredviđenimzaučešćejavnostima.

13. U zonamagde se mogudesitipoplave, trebapreduzetipreventivne mere da bi se minimaliziralemogućenegativneposledicepoplavanavodeneikopneneekosisteme, kaoštosuzagađivanjevodeizemljišta. • Solidarnost je bitna da se pitanja o upravljanjuvodamanebiplasiralaizjednogregiona u drugog.

14. Tokompoplava: • Upozorenje od poplava, iprognozainformacijatreba da se prenose u realnomvremenuizpogođenihpodručjailizemlja, pratećispremljenu procedure. • Stanovništvutrebabitiohrabreno da preduzmesopstvenepreventivne mere protivpoplavai da budeobavešteno o akcijama u tokudogađajaovevrste. • Svakoko je bolan od takvihdogađajatreba bi da preduzmesopstvene mere, ako je mogće.

15. Poslepoplava: • Sveobuhvatniplanovineočekivanihdešavanjananacionalnomilokalnomnivou da bi reagovalinadogađajepoplavamorajubitisanorani u doglednovreme. U bliskojbudućnosti, vlasti bi takođetrebalo da imajusposobnost da reagujunatakvemanifestacije, u skladusarelevantnimhitnimplanovima. • Jošjedanefekatpoplavanaljudskozdravlje je mogućeukidanjemusluga, ’’normalnih,, istoizdravstvenihisocijalnihusluga. Osobljasocijalnihizdravstvenihuslugamogubitiuključeni u odgovornedosrednogitrajnoguticajakatastrofe, oveaktivnostiihzaštićuju od aktivnostikojenormalnoraspoređuju. • Opet, internadisciplinvanasaradnja je neophodna u svimfazamaupravljanjarizikom.

16. POPLAVA U SELU JAŠA TOMIĆ • Tamiš se izlioaprila 2005. godineizasamonekolikodanauništionjihovupostojbinu, oko 150 kućasrušilo se pod naletomvodenestihijereke. • Voda je počela da prodire u selonakonprobijanjanasipanarumunskojstrani, kaoinasipaokosamogJašeTomića. • Od posledicaizlivanjaTamišauništen je velikibrojkućaiseoskihgazdinstava, iseljenopreko 2000 hiljadeljudiizsvojihdomova, strujenijebilo. • Samocentarselanije bio poplavljeni to u prečniku od 700 do 800 metara, nekeporodicesuzadvasataizgubilesveonoštosugodinamagradili.

17. Sve je bilo pod vodom, kuće, nameštaj, ljudisuspašavali stoke jer je ušlavoda.

19. OdbranaiizneNađenje • Poplave u Panonskojnizijisuuobičajenapojavaizatosvakomesto u priobaljuimarazrađeneoperativneplanovezaodbranu, kadnaiđepoplavnitalas. Kada se 20. majaoglasilasirenakoja je meštaneJašeTomićapozivala da dođunanasipiučestvuju u odbrani, odazvaloih se više od hiljadu. • Zbogpucanjanasipa u Rumuniji, kodrumunskogselaRudna, situacija je postalapomaloiapsurdna: nivovode u Tamišuniži je nego u polju a nasipikojisuizgrađeni da sprečeizlivanjerekesadasprečavaju da se vodavrati u korito.

20. Taktičke istrateškegreške • U poplavi 2000. godine, zakoju se tvrdilo da je najveća u poslednjihstogodina, nasipnadesnojstranirekeprobijen je mehanizacijomkada je vodadostiglakotu 790 ivišakvode je pušten u polja, tako da sunaseljenamestasačuvana. • A 2005. godine je mehanizacijabila u pripravnostinalevojobaliTamiša: nasipnadesnojobaliljudisubraniličak do kote 840, a mehanizacijanasuprotnojstraninijeaktivirana. • Imalisusamoutovarivača, dvabuldožeraguseničarailopate, pa kad se vodadošlanaleđa, odbrana je bila ne moguća. • RečnakoritoTamišanijebiločisto, takosaobestranegraniceje biloprepunvrbakagustihkaoprašuma, granjašto je otežavaopotokvode.

21. Sanacija • Velika je bila strah od širenja zaraze, jer mnogo je uginulih životinja, izlivaju se septičke jame, a atarom plivaju otpaci koji koji su godinama bacani pored puteva. • Veliki napori su bili ulaženi da se spreče eventualne zaraze, vakcinisali su životinje protiv antraksa i anaerobnih oboljenja. Sve raspoloživo osoblje je bilo u stanju pripravnosti a na terenu u četri ekipe koje donoćno rade. • Nažalost, u stihiji je stradalo mnogo stoke, svakog dana su sakupjavali leševe i uništavali u zrenjaninskoj kafileriji.

22. Posle poplave mnoge organizacije su krenuli u pomoć, svojdoprinospružanjapomoćiugroženima od poplava u opštiniSečanjdao je i ADRA. Nakonšto je 25. aprilajednimkamionomhraneiodećezapočelaakcija, sledećidansuuspešnonastavjalipruženjepomoći u seluJašaTomić

23. U tesnojsaradnjisakriznimštabomdogovoreno je da ADRA u narednih 45 danaposlepoplava, snabdevahlebomsvestanovnikepoplavljenogselaJašaTomić. Lokalnapekara je od brašnakojesupristizalidogovorenimritmomproizvodilihlebzasvojih 3000 stanovnike. • Na dan 27. aprilaisporučena je prvapošiljkabrašna od 6,5 tonainačedruga u nizupomoćiseluJašaTomić. Obzirom da je zapotrebeproizvodnjehleba u ovommestupotrebno 1 tonabrašnadnevno ADRA je u narednih 45 danaisporučiosvih 45 tonabrašna. • Pored toga zasledećusedmicuplanirana je ipomoć u gotovimjelimaikonzerviranojhranikoja je premarečimapredstavnikakriznogštabatrenutnonajpotrebnija. • Nakonsaniranjapoplavadržava je napravilasipisaki od juna 2005. do kraja 2007. godineizgradilapreko 365 kuća. Raznedonacijesustigle u selonakonpoplave, a najvećudonaciju je dao grad Beograd preko 40 milonadinara.  U seludanaspostojiizgrada pod nazivom „ Beograđanka“.

24. NAJVEĆE POPLAVE U SRBIJI • 1965.Dunav se izlionaoko 150.000 hektarazemlje, uništenooko 16.000 kućai 214 kilometaraputa • 1999.Velika Morava izlila se u velikimbujičnimpoplavama, osamljudskihžrtava • 2000.ZbognaglogtopljenjasneganaKarpatima, kojenampretiiovegodine, potopljeneopštineSečanjiJašaTomić • 2005.Velikapoplava u Banatunanela je štetu od 12,6 milionaevra. Štetusupretrpelainaselja u slivuJužneMorave, kaoi u NiŠkomiJablaničkomokrugu • 2006. Poplavljenooko 225.000 hektarazemljišta. Šteta je procenjenana 35,7 milionaevra • 2011.Poplave u LjiguiNovomPazaruopustošilesuteopštine. Pod vodom se našlooko 1.500 hektaraoranicaioko 200 domaćinstava • IzlivanjeMoravekodPožegeiTamnavekodValjeva

25. HVALA NA PAŽNJI