SREDSTVA KOMUNIKACIJE

1. sluh • glas • govor • jezik • čitanje pisanje SREDSTVA KOMUNIKACIJE

2. SLUH Struktura sluha: • Biološka • Fizička • Psihološka • Lingvistička • Socijalna komponenta Neposredno verbalno komuniciranje realizovano kroz fonacijski govor ne može se ostvariti bez normalnog sluha

3. Sluh čine: • Slušanje (primarno se ostvaruje na nivou receptora i senzora – slušamo ušima, neuro-fiziološki nivo) • Čujenje, čujnost (primarno se ostvaruje na nivou mozga – čujemo mozgom, psiholingvistički nivo) • Auditivna povratna sprega (istovremeno se ostvaruje na nivou uha i mozga)

4. Slušanje • Fundamentalna komponenta sluha. Obezbeđuje primanje informacija u obliku akustičkih impulsa. • Akustički impulsi (mehanički kvalitet) pretvaraju se u čulni kvalitet, zatim u električni potencijal prenošenjem serija sekvenci i električnih impulsa kroz slušni živac i raspoređuju se na određenom nivou mozga • Ostvaruju auditivni podsistemi receptornog i senzornog sistema, auditivni deo transmitornod sistema i auditivna područja integratora nižeg reda aferentnog dela OVK.

5. Čujenje • Svestan doživljaj akustičkog podražaja i obrada sekvenci i serija električnih impulsa Obuhvata: • Integraciju • Memoriju • Prisećanje • Povlačenje (opažanje) operacija dekodiranja kao centralne funkcije • Kontrolu

6. Auditivna povratna sprega (feedback) • Obezbeđuje celovitost strukture i funkcije verbalne komunikacije pomoću biliona nervnih ćelija koje spajaju mozak odašiljaoca i mozak primaoca poruke • Najvažniji aspekt APS je samoslušanje

7. Gledano razvojno sluh je sredstvo VK koje se prvo razvija, a zatim se razvija jezik • Proces traje nekoliko godina u kojima se sluh, jezik, govor i glas razvijaju istovremeno i sinergetski, ali ne i ravnomerno • Karakteristika razvoja sposobnosti verbalnog komuniciranja je naizmeničnost ubrzanja i zastoja fonacijskog i auditivnog dela razvojnog procesa.

8. GLAS • Govorni glas – fonema(najmanja jezička jedinica koja služi za gradnju zvučne celine i za razlikovanje značenja tih celina) • Foneme čine glasovni sistem jezika • Fonema ima dve osnovne psiholingvističke funkcije: • perceptivnu i • signifikativnu.

9. Izgradnja fonema Efektorni sistem sinergetskom funkcijom njegovih mehanizama: • respiratorni • fonatorni • rezonatorni • artikulatorni

10. Vrednosti glasa • fiziološke(artikulacione) • fizičke(akustičke) • Funkcionalne(lingvističke)

11. Osnovne akustičke osobine glasa • Jačina (snaga vazdušne struje kojom se glas generira i veličina amplitude glasnica. Veća snaga vazdušne struje – veća amplituda glasnica, veća amplituda - veća jačina glasa) • Visina (broj treptaja glasnica u sekundi. Veći broj treptaja viši glas i obrnuto)

12. Dužina (vreme trajanja izgovora. To vreme zavisi od prirode glasa, položaja glasa u reči, intraleksičke glasovne pozicije, supresegmentnih uslova izgovora ) • Boja- tembr(veličina i oblik rezonatora)

13. Glasovi se dele na osnovu artikulacije i akustike (artikulacijska i akustička podela) • Artikulacijska podela se bazira na tipovima artikulacije. Vazdušna struja može imati slobodan, sužen i zatvoren prolaz

14. Podela glasova (na osnovu prolaza vazdušne struje) • Vokale ili samoglasnike (slobodan prolaz vazdušne struje) • Konsonante ili suglasnike (sužen ili zatvoren prolaz vazdušne struje).

15. Podela vokala U odnosu na podignutost, isturenost ilipovučenost jezika: • otvorene • zatvorene • poluotvorene • poluzatvorene i • neutralne Prema stabilnosti: • monoftonge, • diftonge i • tiftonge

16. Podela konsonanata I Na osnovu komunikacije jezika i nepca: • palatalne-prednje i • velarne-zadnje Prema prolasku vazdušne struje u toku artikulacije: • trenutne-pregradne i • trajne ili produžene

17. Podela konsonanata II • plozive (bilabijalne p,b; dorzalno-palatalne k,g; alveolarne t,d), • nazale(m,n,nj), • laterale (l,lj), • frikative(labiodentalne f,v; dorzalno-palatalne j,h; apikalno-velarne s,š,z,ž), • afrikate( apikalno-alveolarne c,č,dž; dorzalno-alveolarne ć,đ), • vibrant (r).

18. GOVOR • Govor se definiše kao jezik u akciji, kao realizacija verbalnog simboličkog sistema • Jezik I govor se nemogu poistovećivati, zamenjivati, isključivati ni veštački odvajati • Oni su dijalektički međuuslovljeni i međuzavisni delovi jedne jedinice • Govor je realizacija simboličkog sistema komunikacije, a jezik je pored ostalog predmet govora • Govor se formira i razvija kao potreba za realizacijom jezičkog sistema, dok jezik nastaje i razvija se kao produkt govora

19. Primena jezičkih sredstava ostvaruje se kroz dve osnovne funkcionalne forme: • usmena reč (usmeni govor ) • pisana reč (pisani govor - pisano kazivanje) Osnovna razlika: način realizovanja u verbalnom komuniciranju • Usmeni govor se realizuje fonacionim putem • Pisani govor se realizuje putem sistema određenih oblika znakova kojima se označavaju glasovi, slogovi i reči

20. Usmeni govor: • dijaloška i • monološka forma • U dijaloškoj formi usmeni govor je osnovni oblik eksponiranja jezika i po strukturi i načinu realizovanja potpuno se razlikuje od pisanog govora • Osnovna karakteristika usmenog govora u dijaloškoj formi je neposrednost govorne situacije sagovornika • Monološka forma usmenog govora je bliska pismenom kazivanju

21. U jeziku se razlikuje: • narodni govor i • standardni jezik (književni jezik) • Razlikuju se po: teritorijalnoj diferencijaciji, genezi, društvenoj funkciji i uticaju spoljašnjih faktora na razvoj • Narodni govor je jezik ljudi određenog kraja na teritoriji određenog jezika (jezičko teritorijalna jedinica) • Veći broj ovih jedinica čini grupu govora, a grupa govora koju objedinjuju zajdničke jezičke osobine je dijalekat

22. Standardno jezik je određen i normiran i koristi ga određeno jezičko društvo • U jeziku razlikujemo: • unutrašnji govor i • spoljašnji jezik • Spoljašnji jezik je oralni govor koji zvuči sa spoljnom realizacijom • Unutrašnji govor je govor koji ne zvuči, ne izgovara se i nema spoljašnju realizaciju

23. JEZIK • Jezik je sistemsimboličkekomunikacije, koji je zajedničkizaodređenugrupuljudi. • Univerzalnijezik ne postoji, većsamoodređenijezik, odnosnojezikodređenegrupe. • Određenijezik je istovremenoskupjezičkihsredstavaiodređenisistemfonetskih, morfološkihisintaksičkihzakonitosti u vezisaupotrebomtihsredstava. • Jezik je društvenapojava u kojoj se odražavaikojom se izražavadruštvenosaznanje. To je najrazvijenijisimboličnisistem.

24. Karakteristike jezika • Dualitet (određenim znakovima odgovaraju određena značenja) • Indipendentnost(znakovi se razlikuju od onoga sto označavaju, nisu vezani za konkretnu situaciju, mogu se koristiti u raznim situacijama) • Arbitrarnost (znakovi nisu prirodni vec veštački- konstruisani, mogu se konstruisati i novi znakovi) • Denotativnost (znakovi označavaju nazive određenih stvari, pojava i sl.) • Signifikativnost (znakovi su nosioci značenja i kazuju o odlikama onoga što označavaju)

25. Reprezentativnost (znakovi predstavljaju pojave, predmete i sl. • Kategorijalnost(omogućavaju označavanje klasa objekata i pojava) • Višeslojnost strukture (posroji više nivoa povezivanja jedinica iz kojih je jezik sastavljen: glasova u reči, reči u fraze i rečenice) • Istorijska promenljivost(način izrazavanja sadržaja menja se u skladu sa promenom istorijskih uslova) • Kontekstualna promenljivost (jezički iskaz se menja u zavisnosti od situacije) • Internalizacija(govor postaje instrument razmišljanja i sretstvo regulisanja vlastitog ponašanja)

26. Osnovne informativne funkcije jezika:izrazavanje i saopstavanje (čine jedinstven sistem govorenja) • Jezik je sastavljen od elemenata koji su uzajamno povezani i međjuuslovljeni (postojanje jednog uslovljeno je postojanjem drugog elementa tako da sastavni delovi grade strukturu jezika)

27. Osnovni delovi strukture jezika • govorni glas-fonema • morfema • reč • sintagma i • Rečenica Ovi delovi se nalaze u odnosu hijerarhijske povezanosti, nadredjenosti i povezanosti.

28. Četiri sloja delova 1. Glasovi (čine fonetsku strukturujezika) 2. Morfeme (čine morfološku strukturu jezika) 3. Reči (čine leksičku strukturujezika) 4. Rečenice (čine sintaksičku strukturu jezika) Između delova jezika postoji određena sistemska veza pri povezivanju u celine, zato se jezička struktura još naziva i jezički sistem.

29. PISANJE • SLUH 36% • JEZIK, GOVOR, GLAS 28% • ČITANJE 20% • PISANJE 16%

30. PISMO je sistem znakova kojim se beleže glasovi određenog jezika. Taj sistem se zove grafija. • PIKTOGRAFSKO – iskazivanje crtežom ili slikom (slikovno) • IDEOGRAFSKO – saopštavanje pomoću simbola predmeta (hijeroglifsko) • SLOGOVNO – znacima se beleže delovi reči-slogovi • ZVUKOVNO– jednim znakom se obeležava jedan glas

31. Glasovni sistem čine govorni glasovi • Grafički sistem čine slova • Oni se ne podudaraju, glasovni sistem je složeniji od grafičkog. • Odnosi između ova dva sistema regulišu se skupom pravila koji se zove ortografija(pravopisna pravila). Ortografske-pravopisne norme su osnova književnog jezika. • Principi za stvaranje pravopisnih normi: fonetski, morfološki, istorijski. • Naše pismo je fonetsko,pisanje reči se podudara sa izgovorom.

32. Čitanje • ČITANJE je sredstvo verbalne komunikacije koje je nastalo i razvijalo se paralelno sa pisanjem. • Sposobnost čitanja je uslovljena biološkim, psihološkim i socijalnim faktorima. • Zavisi od bioloških, psiholoških i sredinskih dispozicija. U korelaciji je sa stanjem i funkcijom sredstava usmenog verbalnog kazivanja.

33. Prepoznavanju grafičkih simbola • Povezivanju slova u reči, reči u rečenice i rečenica u tekst • Povezivanju grafičkih simbola sa odgovarajućim značenjem • Shvatanju smisla onoga što je napisano • Procenjivanju vrednosti pročitanog • Korišćenju pročitanog.

34. Tipovi čitanja • Radi sticanja i proširivanja znanja • Radi izražajnog tumačenja teksta (estetsko čitanje) • Informativno čitanje (radi obaveštenja) • Radi upoznavanja sa knjigom • Radi uživanja u literarnom delu

35. Tehnike čitanja • Glasno • Tiho (u sebi) • Procena: tačnost, tečnost, brzina, pravilnost, logičnost, ekonomičnost i lepota.