EVROPSKA IDEJA I UJEDINJENJE EVROPE I. POREKLO IMENA

1. EVROPSKA IDEJAIUJEDINJENJE EVROPEI. POREKLO IMENA BOGINJE EVROPU I AZIJU POMINJE HESIOD (KRAJ VIII I POČ. VII V) IZRAZ NASTAO IZ SEMITSKE REČI EREB: ZAĆI, VEČE, A ASIS TAMO GDE SUNCE IZLAZI PESNIK OVIDIJE U METAMORFOZAMA OPISUJE EVROPU I BIKA EVROPA JE KĆERKA FENIČANSKOG KRALJA AGENORA KOJU JE OTEO ZEVS

2. II. GRANICE EVROPE 1. Antičko određivanje granica Naziv Evropa u VII veku p. N. E. Imao je u vidu Heladu, Trakiju i MakedonijuPočetkom VI v. p. n.e. Prostor između Gibraltara i Crnog mora označavan je EvropaHerodot opisuje otmice: Feničani su oteli u Argu kćerku kralja Inaha Iju; Heleni u Fenič. gradu Tiru (sada Sidon) ugrabe kraljevu kćer Evropu; Heleni na reci Fasid otmu kraljevu kćer Medeju; Prijamov sin Aleksandar (Paris) otme iz Helade Jelenu.Oko 180 godine p.n.e znalo se da se Evropa prostire do Severnog ledenog okeanaDioklecijan (240 – 316) i Konstantin Veliki (285-337) u Evropu ubrajaju upravnu jedinicu Trakiju sa zaleđem CarigradaEnciklopedista iz XIV veka: Evropa počinje na reci Tanaj (Don), pruža se do Severnog okeana i Španije)Godinu dana posle pada Carigrada (1454) Eneja Silvije Pikolomini piše u Frankfurtu da je hrišćanstvo poraženo u Evropi

3. 2. Rimski limes i vojna krajina • granice nekad i sad: između rimske države i varvara; kineski zid; berlinski zid; zid u Izraelu prema palestincima; američki zid prema Meksiku • rimski imperator Karakala 212 doneo odluku da svaki slobodan građanin Carstva dobije status rimskog građanina • limes je u početku bio naziv za put u neprohodnim oblastima, a kasnije za granicu između carstva i varvara, nomada i starosedelaca, zakona i samovolje: dok je unutar Carstva vladao “pax Romana”. Limes se protezao od severne Engleske preko Belgije i južne Nemačke, duž Dunava do Crnog mora i Dnjestra • Od sredine XVI v. Habzburška carevina podiže vojnu krajinu (confinium militare), radi odbrane od Osmanlija. Naseljenici pravoslavni od 1535. dobijaju privilegije. Vojna granica je bila duga • 1750 km od Jadrana do Karpata. Poslednji potomci čuvara vojne granice – Srbi proterani su iz Krajine i Zap. Slavonije 1995

4. 3. Današnje granice Evrope • Geografska definicija: posle Australije drugi najmanji kontinent na Zemlji • Granice: Severni ledeni okean, Atlantski okean, Sredozemno more, Crno more i Kaspijsko more; istočna granica – Ural i reka Ural • Evropska obala duga 38.000 km; površina Evrope 10.400.000 km2 • Prema popisu iz 2001. Evropa ima 666.498.000 stanovnika • Univerzalni i parcijalni elementi čine strukturu Evrope: grčko rimski koreni i hrišćanska religija – Grčka je začetnik demokratije, filozofije, nauke i umetnosti. Sredinom II p.n.e. Antička Grčka je pala pod vlast Rimskog carstva. Rimsko carstvo je prenelo tekovine Grčke civilizacije do danas.

5. III. EVROPA I RUSIJA • Zapadni susedi su nastojali da iz Evrope isključe Rusiju ističući da je necivilizovana, autokratska i ortodoksna • Sigismund fon Herberštajn je objavio Komentare o Rusiji. Rusiju je ubrojao u manje poznate zemlje. Podržava granicu Evrope i Azije na Donu. Nije jasno da li je Moskva u Evropi jer Don izvire južnije od Moskve • Granicu Evrope i Azije na Uralu postavio je u XVIII Petar Veliki da bi označio azijski i evropski deo Carstva. • Pobedom boljševika Rusija je od 1917. izolovana. • Posle raspada SSSR zapad je podržao Rusku Federaciju, ali nije kandidat za Evropsku uniju. • Uspon Rusije

6. IV. KULTURNO ISTORIJSKO ODREĐENJE EVROPE • Velika šizma 1054. povukla granicu između rimske (zapadne) i istočne crkve u Carigradu, Aleksandriji, Jerusalimu i Antiohiji • Evropa se određuje i kulturno – istorijski: ona je tamo gde ljudi govore i pišu o Evropi • Međusobni kulturni uticaje Evrope i Azije traju vekovima i to ne samo zbog ratova: kulturni uticaj je ostvaren najezdom Mongola u XIII veku, zauzimanjem Carigrada i dela jugoistočne Evrope od Turaka • Napredak Evrope u matematici ostvaren je prihvatanjem arapsih brojeva, nula i decimalnog sistema.

7. V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – prvi deo • Posle pada Zapadnog Rimskog carstva pojam Evrope se prvi put jasno pojavljuje za vreme Karla Velikog koji se 800. god. krunisao za cara a svoje Carstvo smatrao novom Rimskom imperijom • Evropa Karla Velikog prostirala se: od Severnog ledenog okeana do Mediterana i od Atlantika do Ellbe – nije obuhvatala britanska ostrva i najveći deo Iberijskog poluostrva (tada pod vlašću Arapa), ni sadašnu istočnu i severnu Evropu • Evropski politički kamen temeljac je spis Pjera Diboa “O obnavljanju svete zemlje” objavljen 1306. god – obezbeđenje mira unutar Evrope radi ekspanzije u spoljnom svetu: to je ideja krstaša. • “Veliki plan” Maksimilijana de Betina, vojvode od Silija (1560 – 1641), sadržan u njegovim memoarima koji su štampani posthumno 1632: srazmerna podela Evrope na 15 država, otklanjanje nesporazuma na Opštoj skupštini saveta u kome su sve zemlje predstavljene.

8. V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – drugi deo • Konrad Fridrih fon Šmit – Fizeldek 1821. objavio spis “Evropski savez” • Predlaže osnivanje evropske federacije, savezne vojske, kongresa nacija, uvođenje zajedničke evropske zastave, uspostavljanje jedinstvenog pravnog poretka, postojanje evropske valute i zajedničke vaspitne i obrazovne mere. • Sen Simon se zalagao za stvaranje jezgra Evrope: englesko- francusku uniju kojoj će se priključiti i druge države Evrope • Napoleon je sebe neubedljivo prikazao kao naslednika Karla Velikog • Evropska integracija je, u izvesnoj meri, ostvarena za vreme Napoleona donošenjem i širenjem Građanskog zakonika • Evropska ideja izražava se u “Evropskim listovima” (1824), “Evropskim novinama” (1817)

9. V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – treći deo • Viktor Igo (1802 – 1888) je na kongresu pacifista 1849. u Parizu pozvao na stvaranje sjedinjenih evropskih država • Međunarodna liga za mir i slobodu na II kongresu 1868. prihvata ideju o “sjedinjenim evropskim državama” zasnovanu na narodnim i demokratskim institucijama, ravnopravnosti pojedinaca i autonomiji opština i provincija • Šarl Lemonije (1806 – 1891) urednik časopisa “Sjedinjene evropske države”. Evropska federacija bi svakom narodu morala garantovati: 1) suverenost i autonomiju, 2) individualnu slobodu, 3) slobodu glasanja, 3) slobodu štampe, 4) slobodu udruživanja i okupljanja, 5) slobodu savesti, 6. slobodu rada bez izrabljivanja radnika, 7)ličnu odgovornost svih činovnika vlasti

10. V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE – četvrti deo • Tomaš Garig Masarik (1850 – 1937), predsednik Čehoslovačke 1918-1935, u spisu Nova Evropa opravdava pravo nacija na samoopredeljenje – suprotno hegemonizmu u Evropi • Rihard Kudenhof Kalergi u “Panevropskom manifestu” zalaže se za povezivanje svih evropskih zemalja u savez • Evropska unija se prvi pominje u zvanično uobličenom “Memorandumu” koga je uputio francuski ministar spoljnih poslova Aristid Brijan 17. maja 1930. Društvu naroda i u kome predlaže osnivanje Evropske unije kao federalnog saveza naroda Evrope • Nacionalističko shvatanje Evrope preovladalo je u Nemačkoj dolaskom Hitlera na vlast 1933. • Hitler i Ribentrop su govorili o viziji nove Evrope 1943-osnivanju Saveza evropskih država, krijući vojni poraz.

11. VI. MOTIVI UJEDINJENJA • Demokratske snage su nacionalizmu suprotstavile mogućnost evropskog zajedništava • Širenju komunizma može se suprotstaviti samo ujedinjena Evropa • Ujedinjena Evropa ukidanjem država sprečila bi nove ratove i suprotstavila se američkoj i sovjetskoj dominaciji • Za vreme rata kretanje ljudi, robe i kapitala bilo je ograničeno te je postojala je želja da ono bude slobodno • Evropske države koje su pre 1914. god. Vladale Evropom su se raspale a nastale su SAD i SSSR kojima nijedna država Evrope nije sama mogla parirati • Ujedinjenje Evrope imalo je prvenstveno bezbednosni i politički, a zatim ekonomski i kulturni motiv • U poslednje dve decenije u prvom planu su socijalni i ekonomski motivi ujedinjenja

12. DRUGO PREDAVANJEOBLICI UJEDINJENJA EVROPE • I. KORACI UJEDINJENJA – prvi deo • Prvi koraci ka integraciji Zapadne Evrope učinjeni su govorom Vinstona Čerčila na Univerzitetu u Cirihu 19. IX 1946: predložio je francusko-nemačko ujedinjenje i osnivanje “Sjedinjenih evropskih država” • Godine 1947. osnovana je Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (OEEC) da bi među saveznicima rasporedila američku pomoć u skladu sa Maršalovim planom (DŽordž Maršal je američki državni sekretar). • Države članice OEEC međusobno su ukinule trgovinske kontigente i usaglašavale su trgovinsku politiku • Godine 1961. OEEC menja ime u Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

13. I. KORACI UJEDINJENJA – drugi deo • UNIJA BENELUKSA nastalala je 1. januara 1948. kao carinska unija da bi prerasla u ekonomsku uniju • Koordinacioni odbor za stvaranje Ujedinjene Evrope saziva 1948. Haški Kongres koji predlaže da se stvori Ujedinjena Evropa i osnuje Savet Evrope • Briselskim ugovorom iz marta 1948. stvorena Zapadnoevropska unija (WEU) između: V.Brit, Franc, Zap. Nemačke, Italije i zemalja Beneluksa. Stvaranjem NATO 1949. WEU je prevaziđena • Šumanova deklaracija: Robert Šuman, ministar inostr. poslova Francuske, u govoru od 9. maja 1950. predlaže da se objedini francusko-nemačka proizvodnja uglja i čelika pod zajedničkom vlašću • Pariski sporazum 18. 04. 1951 (Evropska zajednica za ugalj i čelik) potpisuju: Zap. Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa (“šestorica”)

14. I. KORACI UJEDINJENJA – treći deo • Rimski ugovori “šestorica” potpisuju 25.03.1957. i to:1) Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i 2) Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM). Stupio je na snagu 1. 1. 1958. a važi neodređeno vreme • Ugovor o stvaranju Evropske zone slobodne trgovine (EFTA) 21.07.1959. potpisuju 7 država: Danska, V.Brit. Austrija, Norveška, Švedska, Portugal i Švajcarska. Ugovor stupio na snagu 3.5.1960. • EEZ sa Grčkom potpisuje 1961. Ugovor o pridruživanju • Zahteve za pristupanje su u toku 1961. podneli: V. Brit. i Danska • Norveša 1962. podnosi zahtev za prijem u EEZ • Predsednik Francuske De Gol stavlja veto na prijem V. Brit. u članstvo EEZ, da bi pregovori sa V. Brit. O njenom prijemu u EEZ iste godine bili prekinuti

15. I. KORACI UJEDINJENJA – četvrti deo • Nemačko – francuski Ugovor o prijateljstvu potpisan je 1963. u Parizu (Jelisejski ugovor) • Godine 1963. Sporazum o pridruživanju potpisan je sa 17 afričkih država i Madagaskarom, a zatim i Turskom • Sporazum o spajanju izvršnih organa: 1) EEZ, 2) Evropske zajednice za ugalj i čelik i 3) Evr. Zajednice za atomsku energiju potpisan 1965.

16. II. EVOLUCIJA EEZ U EU – prvi deo • Ugovorom između Francuske i Zap. Nemačke predviđena je saradnja u oblasti spoljne politike, odbrane, informisanja i kulture • Jak ekonomski rast prvih godina u EEZ • Carinska unija stvorena 1. 7. 1968. i uvedena zajednička spoljna carina EEZ • U Hagu 1969. održana je Konferencija EEZ na vrhu: odobreni predlozi o formiranju sopstvenih sredstava EEZ, širenje budžetskih ovlašćenja Evropskog parlamenta; postignuta saglasnost da se stvori ekonomska i monetarna unija do 1980. • Spoljnotrgovinska nadležnost sa država članica prelazi na EEZ 1. 1. 1970. • Konsultativna skupština Saveta Evrope 1970. usvaja evropsku himnu: “Preludijum Ode radosti (pre vokalnog dela), četvrti stav Betovenove “Devete simfonije”. Evropsku himnu usvaja zatim i Savet ministara

17. II. EVOLUCIJA EEZ U EU – drugi deo • U toku 1972. potpisani su sporazumi o pristupanju Danske, Vel. Brit., Irske i Norveške EZ. Iste godine stanovnici Irske i Danske (na referendumu) prihvataju da pristupe u EZ. Britanski Parlament se izjašnjava za pristupanje EZ, a Norveška se (na referendumu) izjašnjava protiv prijema u EZ • EZ i Kipar 1972. potpisuju Ugovor o pridruživanju • Samit Ez u Parizu 1974: predsednici država i vlada EZ donose odluku da ubuduće redovno zasedaju kao Evropski savet; dogovoreno je osnivanje Evropskog fonda za regionalni razvoj ERDF • Evropski monetarni sistem (EMS) EZ stupa na snagu 1.1.1979. • Puna ekonomska i monetarna unija nije uspostavljena do 1980. EMS je zasnovan na novčanoj jedinici EKI • Grčka je postala deseta članica EZ 1.1. 1981

18. II. EVOLUCIJA EEZ U EU – treći deo • U junu 1983. Evropski savet u Štutgartu usvaja “Svečanu deklaraciju o Evropskoj uniji”. • Godine 1983. u Savetu Evrope usvojena je evropska zastava koja zvanično postaje i zastava EZ: krug od 12 zlatnih zvezda na plavoj podlozi – simbol savršenstva i ispunjenosti • Samit u Mlanu 1985: dogovoreno je da se u roku od 7 godina ukine 300 barijera na unutrašnjem tržištu, da se razmotre amandmani na Rimski ugovor, demokratizuje i ubrza proces donošenja odluka

19. III. JEDINSTVENI EVROPSKI AKT • Jedinstveni evropski akt Evropski savet je usvojio u Luksemburgu 2-3. 12. 1985, potpisali su ga ministri inostranih poslova u Hagu 28.2. 1986, a stupio je na snagu 1. jula 1987. posle ratifikacije svih 12 parlamenata • Jedinstveni evropski akt proklamuje ekonomske i političke ciljeve • Evropski savet na samitu u Milanu 1986. usvaja “Belu knjigu”o realizaciji unutrašnjeg evropskog tržišta sa 300mera za njegovu realizaciju • Jedinstveni evropski akt uvodi monetarnu politiku u Rimski ugovor i tako otklanja ovaj njegov nedostatak • Sledeći cilj je stvaranje ekonomske i monetarne unije i uvođenje zajedničke monete – eki. • Usvojen je Program za zaokruživanje unutrašnjeg tržišta EZ – Program za 1992. i uvedena “ekonomska politička saradnja”

20. IV. ŠENGENSKE PRAVNE TEKOVINE • U Šengenu, mestu u Luksemburgu, 14. 06. 1985. Francuska, Nemačka i zemlje Beneluksa zaključile su Sporazum • Šengenski sporazum predviđa: postepeno uklanjanje kontrole na zajedničkim granicama i uspostavljanje slobodnog kretanja državljana država potpisnica Sporazuma, drugih država članica ili trećih zemalja • Šengenska Konvencija potpisana je 1990, a stupila je na snagu 1995. Sporazum i Konvencija označavaju se kao “Šengenske pravne tekovine” • Šengenske pravne tekovine uključene su u Ugovor o Evropskoj uniji. Velika Britanija i Irska učestvu u nekim područjima saradnje (policijska, pravosudna, borba protiv narkotika, Šengenski informacioni sistem).

21. V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (UOPŠTE) – prvi deo • Ugovor o Evropskoj uniji potpisan je u Holandskom gradu Mastrihtu 7. 2. 1992, a stupio je na snagu 1. 11. 1993. To je u istoriji EZ najvažniji događaj od potpisivanja Rimskog ugovora • Postavio je rok za ostvarenje evropske i monetarne unije – do 1999; odredio razvoj zajedničke spoljne i odbrambene politike • Protokol je potpisalo 11 država članica a Velika Britanija se sama isključila • Austrija, Finska i Švedska u januaru 1995. postaju članice EU • Ugovorom o EU osnovana je EU kao nova organizacija. Izmenama i dopunama osnivačkih sporazuma promenjen je karakter postojeće tri evropske zajednice • EU se temelji na postojećim zajednicama koje su i dalje zadržale subjektivitet u međunarodnom pravu. • EU nema pravni subjektivitet u međunarodnom pravu

22. V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (UOPŠTE) – drugi deo • Ugovor o EU predviđa: a) dalje jačanje integracija između država članica: b) veću usklađenost privreda; v) zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i postepeno utvrđivanje zajedničke odbrambene politike; g) slobodu kretanja lica, d) privrženost osnovnim socijalnim pravima • Ugovorom o EU proširena je nadležnost u oblastima: socijalne politike, naučno istraživačkog rada, tehnološkog razvoja, životne sredine i spoljnih odnosa • Nove nadležnosti uvedene su u oblastima: politike viza, obrazovanja, zaštite potrošača, transevropskih mreža u oblasti saobraćaja, telekomunikacija, energetike, kulture, industrijske politike. Najveći značaj ima stvaranje ekonomske i monetarne unije i uvođenje prava građansktva Unije

23. V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (INSTITUCIONALNI OKVIR I “TRI STUBA” – treći deo • Ugovorom o EU predviđeno je da su institucije i organi EU isključivo nadležni da deluju u oblastima koje su im prenele države članice • Organi i institucije EU mogu da intervenišu i u oblastima za koje EU nisu isključivo nadležne, u skladu sa načelom supsidijarnosti: 1) ako se u određenoj oblasti ne ostvaruju Ugovorom utvrđeni ciljevi i 2) ako realizaciju ovih ciljeva ne može bolje ostvarivati pojedinačno svaka država članica • Svi organi EU objedinjeni su u jedinstveni institucionalni okvir koga čine: Evropski savet, Evropski parlament, Savet ministara, Evropska komisija i Sud pravde • “Prvi stub” hrama čine: Zjednica za ugalj i čelik, Evropska zajednica i Zajednica za atomsku energiju (EURATOM) • “Drugi stub”: zajednička spoljna i bezbednosna politika • “Treći stub”: policijska i pravosudna saradnja u krivič. predmetima

25. V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (CILJEVI EU) • Ciljevi EU određeni su čl. 2. Ugovora o EU: • Podsticanje uravnoteženog i trajnog privrednog i društvenog razvoja i visok nivo zaposlenosti, stvaranje prostora bez unutrašnjih granica, jačanje privredne i društvene kohezije, uspostavljanje ekonomske i monetarne unije sa jedinstvenom monetom • Potvrđivanje identiteta na međunarodnoj sceni (vođenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike i postepeno stvaranje zajedničke odbrane) • Jačanje zaštite prava i interesa državljana svojih država članica uspostavljanjem prava građanstva EU • Jačanje EU kao prostora slobode, bezbednosti i pravde uz obezbeđeno slobodno kretanje i kontrolu spoljnih granica • Očuvanje tekovnina zajednica (pozitivno pravo EU i evropskih zajednica) i njihovo dalje razvijanje

26. EU OD MASTRIHTA DO NICE. VI. UGOVOR IZ AMSTERDAMA (TREĆE PREDAVANJE) • Ugovor iz Amsterdama potpisan 2. 10. 1997. a stupio na snagu 1. 5. 1999. • Ovim ugovorom izvršena je revizija Osnivačkih ugovora. Dogovoreno je: uspostavljanje pune monetarne, ekonomske i političke unije, usklađivanje budžeta EU, reorganizacija Evropske komisije i početak pregovora o proširenju EU • Ugovor predviđa: 1) proširenje ovlašćenja Evropskog parlamenta i predsednika Evropske komisije; 2) proširenje nadležnosti suda pravde; 3) uvođenje mera prema državni članici – suspendovanje njenih prava ako ozbiljno prekrši neki od osnovnih principa EU: npr. o ljudskim pravima; 4) jačanje socijalne politike; 5) utvrđivanje politike zapošljavanja; 5) uvođenje mogućnosti država članica da međusobno uspostave pojačanu saradnju pod određ. uslovima

27. EU OD MASTRIHTA DO NICE- VII. UVOĐENJE JEDINSTVENE VALUTE • Na samitu u Madridu, decembra 1995. dogovoreno da se nova valuta zove EVRO i da će biti jednaka novč. jedinici EKI • Na samitu 1996. u Dablinu dogovoren Pakt stabilnosti o kriterijumima za ulazak u evropsku monetarnu uniju (EMU) • Samit u Briselu 1. i 2. maja 1998. odobrava da 11. od 15 država članica treba da od 1. 1. 1999. godine učestvuje u jedinstvenoj valuti. • Grčka nije ispunjavala uslove iz Mastrihta pa je isključena, dok Vel. Brit, Danska i Švedska odbijaju da pristupe iz političkih razloga • Od 1. 1. 1999. evro je postao operativan za bankarske potrebe • U januaru 2001. Grčka postaje 12 zemlja koja se priključila zoni evra • Evro postaje jedino zakonsko sredstvo plaćanja u 12 zemalja EU

28. EU OD MASTRIHTA DO NICE - VIII. UGOVOR IZ NICE • Evropski savet zaseda u Nici 11. 12. 2000, a Ugovor je (posle jezičke i pravne redakcije) potpisan 26. 2. 2001. i upućen nacionalnim parlamentima na ratifikaciju • Kjlučne odredbe ugovora su: 1) uspostavljanje nadzora i upozorenja od institucija i organa EU; 2) proširenje ovlašćenja predsednika Komisije; 3) glasanje kvalifikovanom većinom u Evropskom savetu proširena je i na nova pitanja; 4) predviđen broj poslanika do 1. 1. 2004. ne veći od 732 i da će posle tog datuma raspored mandata biti promenjen; poboljšava se mehanizam pojačane saradnje država članica; 6) u Prvostepenom sudu ustanovljavaju se raspravna veća, nadležna da odlučuju u prvom stepenu; 7) ustanovljava se nadležnost Prvostepenog suda da raspravlja o prethodnim pitanjima u oblastima određenim statuom

29. EU OD MASTRIHTA DO NICE – IX. HRAM EU POSLE NICE, I deo • Ugovor iz Nice ugrađen je u postojeći hram EU. • Pod “krov” EU ugrađeni su: 1) spisak zadataka (načela demokratije, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravne države), ciljeva i principa EU; 2) ciljevi EU (podržavanje ekonomskog i socijalnog napretka i visokog nivoa zapošljavanja, ostvarivanje ujednačenog i stalnog razvoja, ekonomska i socijalna povezanost i osnivanje ekonomske i monetarne unije). • “Prvi stub” čine: evropske zajednice sa snažnim nadnacionalnim crtama, ekonomska i monetarna unija (ekonomski razvoj, visok nivo zapošljavanja, socijalna zaštita, polna jednakost, konkurentnost, zaštita čovekove okoline, podizanje nivoa i kvaliteta života, ekonomska i socijalna saradnja • Ekonomska i monetarna unija ispoljava se u jednoj valuti (evro)

30. EU OD MASTRIHTA DO NICE –IX. HRAM EU POSLE NICE, II deo • “Drugi stub” - zajednička spoljna i bezbednosna politika - obuhvata: očuvanje zajedničkih vrednosti, interesa i nezavisnosti, bezbednosti i solidarnosti, očuvanje mira, međunarodna saradnja, jačanje demokratije i kvaliteta života, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda • “Treći stub” - policijska i pravosudna saradnja u krivičnim predmetima: 1) borba protiv rasizma, netrpeljivosti prema strancima, terorizma, trgovine ljudima, krivičnih dela protiv dece, trgovine drogom i oružjem, korupcije i prevre (ostvaruje se i putem Šengenskog informacionog sistema), 2) zajednički utvrđena politika prema azilantima, graničnoj kontroli, imigracionoj politici, suzbijanju međunarodnog kriminala i trgovine drogom, 3) saradnja pravosudnih organa u građanskim parnicama i krivičnom postupku, saradnja carinskih službi

31. EU OD MASTRIHTA DO NICE – IX. HRAM EU POSLE NICE, III deo • “Treći stub” realizuje se kroz mere politike “Evrope bez granica”: • Prvi skup mera – ukidanje kontrole putnika na granicama unutar EU uz poštovanje kontrole na spoljnim granicama EU • Drugi skup mera – međusobno priznavanje viza – vize koje zemlje članice izdaju putnicima iz trećih zemalja priznaju i potpisnici tog ugovora • Treći skup mera – pojednostavljenje celog postupka dobijanja azila: samo je jedna zemlja (po pravilu ona u koju je lice koje traži azil ušlo) nadležna za sprovođenje postupka dobijanja azila • Četvrti skup mera – formiranje nove policijske saradnje Evropskog policijskog ureda (EUROPOL i EUROJUST) • Peti skup mera – saradnja organa pravosuđa država članica EU • Drugi i treći stub počiva na međudržavnoj saradnji i konsenzusu

32. EU OD MASTRIHTA DO NICE – PROŠIRENJE EZ (EU) – I deo • Proširenje EZ šestorice odigrava se 1973. ulaskom V. Brit, Irske i Danske • EZ pristupa Grčka 1981, a Španija i Portugalija 1986. • Austrija, Švedska i Finska pristupaju EU 1995. • Podneseno je još 14 zahteva za pristupanje • O zahtevu Turske za pristupanje EZ se negativno izjasnila 1989. zbog statusa Kurda • Evropski savet odlučuje da počnu pregovori sa Poljskom, Estonijom, Mađarskom, Češkom, Kiprom i Slovenijom, a kasnije i sa Maltom, Letonijom, Litvanijom i Slovačkom • Pregovore o pristupanju počinju februara 2000. Rumunija, Bugarska, Malta, Letonija, Litvanija i Slovačka, a Turskoj je priznat status kandidata za pristupanje EU

33. EU OD MASTRIHTA DO NICE – PROŠIRENJE EZ (EU), II deo • EU je 1. maja 2004. primila još 10 novih članova: Poljsku, Češku, Slovčku, Sloveniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Maltu i Kipar • Najmnogoljudnija je Poljska 39 miliona, a najmanja Malta sa oko 400.000 ljudi. Unija je tada imala oko 455 miliona stanovnika • EU je povećana na 25 članica • Proširenje EU iz 2004. je najveće u istoriji EZ (EU) • Godine 2007. 1. januara u EU su primljene Bugarska i Rumunija tako da EU sada broji 27 članica • Doneta je odluka o početku pregovora s Turskom, a za ulazak u EU zainteresovane su i 6 balkanskih država: Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Albanija, BiH i Srbija. Ove zemlje su, izuzimajući BiH i Srbiju, potpisale sporazume o stabilizacji i pridruživanju EU

34. USTAV EVROPSKE UNIJE – PRVI DEO • Evropski parlament je 13. juna 2003. prihvatio Nacrt Ugovora o uspostavljanju Ustava za Evropu i podneo ga Evropskom savetu (Savetu EU) • Evropski savet je u Briselu 17 – 18 juna 2004. godine usvojio nacrt Ustava za Evropu (Ustav Evropske unije), a opunomoćeni predstavnici država su ga potpisali u Rimu 20. X. 2004. • Ako bi Ustav bio ratifikovan Evropa bi u organizacionom smislu postala nedeljiva celina • Ustav ima 448. članova, 36 protokola, 2 priloga i 50 deklaracija • EU je garant u svom okviru slobodnog kretanja lica, robe, usluga i kapitala, kao i slobode nastanjivanja; ima svojstvo pravnog lica • Simboli EU: zastava – krug sa 12 zlatnih zvezdica na plavoj pozadini; himna je “Oda radosti” (deo IX simfonije Ludviga van Betovena) • Moneta EU je evro, a dan Evrope 9. maj

35. USTAV EVROPSKE UNIJE – drugi deo • Prvi deo Ustava EUsadrži: Institucionalni okvir (u njemu su smešteni: Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropska komisija i Sud pravde) i Ostale institucije i organi EU (Evropska centralna banka, Revizorski sud i konsultativni organi EU) • Evropski savet bira svog predsednika kvalifikovanom većinom na 2,5 godine, sa mogućnošću ponovnog reizbora • Evropski savet imenuje kvalifik. većinom, u dogovoru sa predsedn. Komisije ministra inostranih poslova EU koji vodi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU • Drugi deo Ustava sadrži Povelju o osnovnim pravima EU (garantuje prava čoveka i druga prava); politiku i način rada EU, opšte i završne odredbe • Ustav nije usvojen na referendumu u Francuskoj i Holandiji, a usvojen je u parlametima: Litvanije (novembra 2004), Mađarske (decembra 2004), Slovenije (februara 2005), Italije (aprila 2005), Slovačke (maja 2005), Belgije (maja 2005), Nemačke (maja 2005) i referendumima Luksemburga (jula 2005) Španije (februara 2005)

36. RAZVOJNE FAZE EVROPSKIH ZAJEDNICA • Prva faza - faza inkubacije zajednice: od 1945-1950 • Drugi faza - osnovna faza (faza formiranja): od 1950-1957 • Treća faza – faza konsolidacije EZ: od 1958-1969 (stabilizuje se saradnja članica EZ, širi broj zajedničkih asocijacija, formira Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu i Organizacija za evropsku saradnju i razvoj • Četvrta faza - faza ekspanzije: od 1969-1985 (EZ pristupa Vel. Britanija, Danska, Irska i (1981) Grčka • Peta faza – faza proširenja i daljeg otvaranja EZ (“karavan ide dalje”): 1986-1990 (Švedska i Finska su primljene u članstvo u kratkom roku) • Šesta – savremena faza – počinje 1990. Na osnovu govora od Mastrihta od 7. februara 1992. postoji kao EU. Najveće proširenje EU se događa 2004. kada je primljeno 10 novih članica

37. BUDUĆNOST EVROPSKE UNIJE – STRATEGIJE RAZVOJA • EU ni Ugovorom iz Nice nije dobila svoj konačan oblik • I dalje se postavljaju pitanja strategije dalje integracije. • Strategija “produbljenje pre proširenja” ima u vidu dalju integraciju EU bez prijema novih članica. Ona nije usvojena 2004. i 2007. kad su primljeni novi članovi • Strategija “proširenje bez produbljenja”: povećanje broja članova u postojećem institucionalnom i političkom stanju. Na ovaj način je izvršeno proširenje 2004. • Strategija “proširenje i produbljenje” – evoluciona strategija: oba procesa shvata kao paralelna koji jačaju jedan drugog. Proširenje 2007. izvršeno je na ovaj način • Strategija “fleksibilnosti i diferencijacije” – ima u vidu po fazama ograničene korake integracije: jedan deo obavezujućih ciljeva sprovode jedne države, a otvorenio su za sve

38. BUDUĆNOST EU – DEKLARACIJA O BUDUĆNOSTI EU • Deklaracija o budućnosti EU usvojena u Nici ističe: • 1) preciznije razgraničenje nadležnosti između Brisela i nacionalnih vlada, naročito načela supsidijarnosti • 2) razgraničenje da li je Povelja o osnovnim pravima EU obavezan ili neobavezan dokument (posle 2000. regulisanje osnovnih prava je preneseno na EU) • 3) uprošćavanje Ugovora EU tako da bude jasniji i shvatljiviji • 4) potrebu da se precizira uloga nacionalnih parlamenata u arhitekturi evropskih institucija • Nacrt Ustava EU usvojen je 2004, ali još nije ratifikovan • Prema odredbama nacrta Ustava EU može istupati u međunarodnom pravu kao suverena država – dobija pravni subjektivitet

39. ČETVRTO PREDAVANJE –ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE - NATO • NATO – temelji se na političkom, ekonomskom i vojnom potencijalu svojih članova • Osovan je 4. aprila 1949 na zahtev V. Brit. i Francuske • Osnivači: USA, Kanada, Francuska, V. Brit., Holandija, Belgija, Luksemburg, Norveška, Danska, Portugalija, Island i Italija • 1952 NATO paktu su pristupile Grčka i Turska, 1955. Zapadna Nemačka, a 1982. Španija • 1999. NATO je brojao 19 država jer su mu pristupile Češka, Mađarska i Poljska • U Vašingtonu 29. marta 2004. u NATO pristupaju: Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovenija i slovačka • Pakt određuje da je osnovni njegov zadatak zaštita svih država članica od eventualne agresije: oružani napad na bilo koju državu članicu je napad na sve zemlje članice NATO

40. ČETVRTO PREDAVANJE –ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE - NATO • NATO ima civilnu i vojnu organizaciju. Članovi civilne organizacije su sve zemlje članice, a vojnoj organizaciji ne pripada Francuska, Island i Španija • Najviši organ NATO Savet u kome predstavnici država odluke donose konsenzusom. • Značajni su organi NATO: Odbor za planiranje odbrane i Odbor za nuklearno naoružanje (od 1967) • Izvršni organ NATO je Generalni sekretarijat na čijem čelu je Generalni sekretar koji se bira na 5 godina • 1991. osnovan je Savet za kooperaciju čiji članovi su postale i države bivšeg SSSR • Uz pomoć “Partnerstva za mir” NATO kreira sistem bezbednosti • Sedište NATO je u Briselu

41. ČETVRTO PREDAVANJE –ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE – SAVET EVROPE - uopšte • Statut o formiranju Saveta Evrope potpisan je 5. 5. 1949. u Londonu između: zemalja “Beneluksa”, Danske, Francuske, Irske, Italije, Norveške, Švedske i Vel. Brit., SR Nemačka je pristupila Savetu Evrope 1950. Osnovni zadaci Saveta Evrope: • 1) uspostavlajnje čvrstih veza između svojih članova radi unapređenja demokratije, ljudskih prava i vladavine prava i ekonomskog i društvenog napretka • 2) savetovanje država članica prilikom izrade ustava i zakona koji se tiču pravne države, demokratije i ljudskih prava • 3) nadziru regularnost parlamentarnih i drugih važnih izbora u državama članicama i onima koji žele postati članovi Saveta • 4) Komitet SE ocenjuje da li države članice poštuju određena prava građana (kao npr. aa ne smeju biti mučeni od državnih organa)

42. ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE – SAVET EVROPE – Evropska konvencija o ljudskim pravima. Organi SE • Savet Evrope (SE) je izradio Konvenciju o ljudskim pravima: potpisana je 1950, a stupila na snagu 1953. • Doprinos Konvencije: mogućnost da se sudu za ljudska prava obraćaju fizička lica, nevladine organizacije ili grupe fizičkih lica ako su žrtve povrede prava priznatih Konvencijom • Prijem u članstvo SE moguć je samo ako je država prihvatila Konvenciju, a time i nadležnost Suda za ljudska prava • Glavni organi SE: 1) Parlamentarna skupština, 2) Komitet ministara, 3) Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope, 4) Generalni sekretar SE, 5) Sud za ljudska prava • 1) Parlamentarna skupština ima savetodavnu ulogu a čine je predstavnici svake države članice • 2) Komitet ministara čine ministri inostranih poslova država članica ili njihovi diplomatski predstavnici: priprema konvencije i donosi preporuke

43. ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE. SAVET EVROPE. Organi SE- Sud za ljudska prava • Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope osnovan 1994) je konsultativan organ SE. • Nadležnost: 1) priprema redovan izveštaj za svaku zemlju članicu (i onu koja pretenduje da bude članica) o stanju demokratije u njoj i 2) prati primenu principa iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi • Evropski sud za ljudska prava štiti ljudska prava garantovana Konvencijom • Sudije bira Parlamentarna skupština SE na 6 godina, a broj sudija odgovara broju članica, ali sudija ne predstavlja države članice • Sudija Suda za ljudska prava iz Srbije je Dragoljub Popović • Postupak pred Sudom mogu pokrenuti: fizička lica, nevladine organizacije ili grupe fizičkih lica zbog povrede prava priznatih Konvencijom • Sedište Saveta Evrope je u Strasburu

44. ORGANIZACIJE VAŽNE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE. SAVET EVROPE. Organi SE- Sud za ljudska prava • Panel od 3 sudija odlučuje o tome da li je zahtev prihvatljiv • Ako je zahtev prihvatljiv šalje se veću od 7 sudija koji o njemu odlučuje • Posle odluke veća od 7 sudija svaka strana može zahtevati upućivanje predmeta veću od 17 sudija • Da li će Veće od 17 sudija postupati u tom predmetu odlučuje panel od 5 sudija • Odluka suda je obavezujuća • Presuda Suda u sporu protiv Srbije iz marta 2007. kojom je Srbija obavezana da plati majci, koja nije viđala dete (zbog neefikasnosti suda) naknadu u iznosu od 15.000 troškova i 4.350 evra za troškove postupka. Postupak pred sudom je javni stranački postupak koga vodi oštećeni protiv države članice • Članovi SE su sve evropske zemlje (Srbija od 2003) izuzev Belorusije

45. GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET • Evropske zajednice su zadržale pravni kontinuitet • Ključne organe zajednica preuzima EU ili ih “posuđuje” koristeći se subjektivitetom organa EZ koji zadržavaju kontinuitet • Evropski savet osnovan je 10. decembra 1974 • Čine ga: šefovi država i vlada članica EU, predsednik Evropske komisije, ministri spoljnih poslova država članica i jedan član Evropske komisije • Evropski savet (ES) je politički vodič EU; definiše principe, strategiju i opšte političke smernicedelovanja EU • ES ponekad istupa kao kao “Vrhovni sud” da razreši neslaganja u okviru Saveta ministaras – npr. Prilikom nametanja sankcija državi članici koja teško i trajno krši ljudska prava • ES se označava i kao kolektivni šef države

46. GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET • Posle ratifikacije Ugovora iz Nice u ES će kvalifikovanom većinom imenovati kandidata za mesto predsednika Komisije • U “užem” smislu ES čine predsednici država ili vlada (premijeri), a u “širem” ministri spoljnih poslova • ES zaseda najmanje dva puta, ali po pravilu 3 do 4 puta godišnje • Sedište ES je u Briselu • ES podnosi Evropskom parlamentu izveštaj nakon svakog sastanka • ES ima ulogu konstitucionalnog graditelja EU: sazvao je Međuvladinu konfenrenciju o jedinstvenim evropskim aktima 1985; o evropskoj i monetarnoj uniji 1990, koja je okončana usvajanjem Ugovora iz Mastrihta 1992; predsednici vlada su sazvali Međuvladinu konfenrenciju 1996/1997, okončanu usvajanjem Ugovora iz amsterdama itd.

47. GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET • ES: donosi odluke o proširenju, izboru kandidata za pristupanje, utvrđivanje kriterijuma za pristupanje itd. • Odlučivanje: odlučuje o opštim smernicama o ekonomskim i socijalno političkim pitanjima, daje saopštenja značajna za spoljnu politiku, a odluke od suštinskog značaja donosi sam • Za neke odluke se zahteva jednoglasnost (konsenzus) • Kad nije predviđen poseban odnos glasova ES odlučuje prostom većinom • Nekada se zahteva kvalifikovana većina (npr. 71,26 %). U tom slučaju svakoj državi pripada određeni broj glasova • Nadležnost ES: zakonodavni organ (tvorac odluka); u ime EU zaključuje međunarodne ugovore; koordinira globalnu ekonomsku politiku članica EU; sa Parlamentom deli budžetska ovlašćenja

48. GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET • ES donosi odluke u vezi sa utvrđivanjem i sprovođenjem spoljne i bezbednosne politike, koordinira postupke zemalja članica EU i donosi mere iz oblasti policijske i sudske saradnje u krivičnim predmetima, može da zahteva od Komisije da mu podnese odgovarajući predlog iz oblasti bezbednosne i spoljne politike • ES predsedava svakih 6 meseci jedna država članica

49. PETO PREDAVANJE - III. EVROPSKI PARLAMENT - 1 • Evropski parlament reprezentuje 493 miliona stanovnika EU (uključujući Rumuniju i Bugarsku) • Broji 785 poslanika iz 27 zemalja • Predsednik Evropskog parlamenta je Hans Gert Potering • Evropski parlament je jedini neposredno izabrani i neposredno legitimni organ EU • Zajednice su imale Parlamentarnu skupštinu, koja je 1958. sama sebe nazvala Parlamentom, a taj naziv je potvrđen u Jedinstvenom evropskom aktu koji je stupio na snagu 1. jula 1987. • Ovlašćenja Evropskog parlemanta su ugovorima iz Mastrihta, Amsterdama i Nice stalno proširivana • Način odlučivanja: ako Ugovorom o EU nije drukčije predviđeno Evropski parlament odlučuje prostom većinom glasova prisutnih poslanika

50. III. EVROPSKI PARLAMENT - 2 • Uopšte nadležnost EP jeste: 1) politička, 2) kontrolna, 3) zakonodavna, 4) budžetska i 5) savetodavna • EP učestvuje u političkoj saradnji, donosi odluke u pogledu osnovnih prava čoveka, imenuje ombudsmana, vrši demokratsku kontrolu rada Komisije, daje saglasnost na izbor rada Komisije i može da im izglasa nepoverenje, obavlja demokratsku kontrolu svih institucija • EP je zakonodavni organ (Ovo ovlašćenje deli sa Evropskim savetom) – usvaja sve evropske zakone (uredbe, odluke, direktive) • EP odlučuje o ukupnom zajedničkom budžetu • Organi EP: Predsedništvo, Generalni sekretarijat i stalni odbore • Generalni sekretarijat je u Luksemburgu, a sve veći broj službi sekretarijata premešta se u Brisel • Sedište EP je u Strazburu