1 / 26

Lokalni i regionalni ekonomski razvoj i uloga direktnih stranih investicija (DSI)

Lokalni i regionalni ekonomski razvoj i uloga direktnih stranih investicija (DSI). Pavel Csank, Berman Group. 26. septembar, 2011 . Niš. Pregled. Regionalni ekonomski razvoj i konkurentnost regiona Kako objasniti regionalni razvoj? Kako DSI mogu da stimulišu regionalni ekonomski rast?

kathy
Download Presentation

Lokalni i regionalni ekonomski razvoj i uloga direktnih stranih investicija (DSI)

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Lokalni i regionalni ekonomski razvoj i uloga direktnih stranih investicija (DSI) Pavel Csank, Berman Group 26. septembar, 2011. Niš

  2. Pregled • Regionalni ekonomski razvoj i konkurentnost regiona • Kako objasniti regionalni razvoj? • Kako DSI mogu da stimulišu regionalni ekonomski rast? • Zašto kompanije dolaze u određene regione?

  3. Regionalni (ekonomski) razvoj Dva različita značenja: • akademska disciplina 2. koordinirana kolektivna akcija Regionalni ekonomski razvoj (RER) se često shvata kao usredsređena aktivnost lokalnih aktera u svrhu podrške ekonomskom rastu. RER je dugoročan proces uravnotežavanja različitih (obično suprotstavljenih) interesa i potreba Strategija i alata

  4. Svrha/ciljevi regionalnog ekonomskog razvoja • Misija (stoga i ciljevi) regionalnog ekonomskog razvoja razlikuje se od regiona do regiona zavisno od konkretne situacije i okolnosti • Generalno je misija vezana za upravljanja regionalnom privredom • kako stvoriti više bogatstva, i • više radnih mesta i bolja radna mesta. • Strategije mogu biti: (i) složene, (ii) sektorske, (iii) specifične (npr. RSI) • Održivost – odnos između ekonomskih, socijalnih i ekoloških stubova/dimenzija strategije

  5. Institucionalni aspekti regionalnog ekonomskog razvoja • Kolektivna akcija > uloga aktera (stakeholders) i predmet saradnje • Koji su ključni procesi? • početak: obično ključni intelektualni pokretač regionalnog ekonomskog razvoja • koordinacija: obično političko telo koje uživa odgovarajuće poštovanje među drugim akterima • Svakodnevna podrška ostvarivanju „konsenzusa” (stvaranje prostora za konsenzus je proces koji nikad ne prestaje) • saradnja – u kontekstu globalne konkurencije • evaluacija i povratne informacije > strateško znanje

  6. Saradnja se isplati: primer Moravsko-Šleskog regiona (Češka) • 2005 – HMC, industrija motora Hyundai (Seul, Južna Koreja), odlučila je da osnuje veliko proizvodno postrojenje u Evropi • Razmotreno je nekoliko zemalja koje bi mogle biti potencijalna lokacija proizvodne baze za bogata evropska tržišta (NEM, POLJ, ČEŠ, MAĐ…) – najzad, detaljno su razmotreni uslovi u tri regiona • Proizvodni kapacitet: 300.000 automobila + 500.000 prenosnika/godišnje; očekivanja su bila stvaranje 2700 neposrednih radnih mesta (5000+ kao posredni efekat) • Saradnja među lokalnim vlastima u celom Moravsko-Šleskom regionu (zajedno s Ministarstvom industrije i trgovine) za rezultat ima jedinstvenu ponudu nekoliko industrijskih lokacija ne samo za HMC već i za visoko pozicionirane dobavljače.

  7. Zbog čega su regioni sve važniji? • Sve veća regionalna konkurencija • Tempo inovacija se ubrzava (generalno se menja) • Globalna privreda je umrežena (globalni proizvodni lanci)  • Regionalni dispariteti unutar nacionalnih država se šire i pored istih nacionalnih okvirnih uslova – zašto? • Razlike među fondovima s različitim resursima • Regioni su uključeni u globalne proizvodne procese na prilično različite načine (neki čak ostaju van) • Regionalni /lokalni strateški odgovor na globalne prilike, trendove i potrebe (kolektivna akcija)

  8. Konkurentnost regiona • Šta znači “biti konkurentan”? • Dva stanovišta – oba su važna: • Budite atraktivni (za investicije / poslovanje) • Budite u stanju da povećate izvoz i osvojite nova tržišta (makroekonomski stav) • Konkurentnost kompanije zavisi i od unutrašnjih i spoljnih faktora • Regionalni ekonomski razvoj se posebno odnosi na stvaranje atraktivnog lokalnog okruženja koje podstiče: • konkurenciju lokalnih firmi • dotok DSI (interes multinacionalnih kompanija je da koriste takve uslove)

  9. Konkurentnost regiona II • Spoljni znaci konkurentnog regiona • dinamičniji i stabilniji ekonomski rast u poređenju s drugim regionima • lokalne firme rade bolje od svojih rivala (u pogledu prodaje, izvoza, osvajanja tržišta > profit > više boljih radnih mesta) • Šta su ključni faktori konkurentnosti? • Globalna dostupnost resursa/uslova koji postoje u lokalnim okvirima • motivacija (na primer, životni stil u odnosu na kompanije orijentisane na rast) • kultura preduzetništva – „preduzetničko društvo“ • specijalizovana radna snaga, specifična infrastruktura, lokalne mreže za saradnju… itd. • Problem „jednog modela za sve“ (nađi inspiraciju u inostranstvu, ali ne kopiraj) • Pametno profilisanje/specijalizovanje (zasnovano na resursima specifičnim za lokalne okvire)

  10. Kako se može objasniti regionalni razvoj? (Zašto) je regionalni razvoj neujednačen proces? • Postoje različiti koncepti ekonomskog razvoja – obično zasnovani na ekonomskim teorijama koje su prilagođene regionalnom nivou • Ovi koncepti samo delimično objašnjavaju aspekte regionalnog ekonomskog razvoja > neefikasne regionalne politike • Na lociranje kompanija u regionu utiče veoma složen skup odrednica • Odrednice koje stoje iza regionalnog razvoja i postojanje uspešnih kompanija razlikuju se po vremenu i mestu • Fokusiranost na spoljne faktore uz poklanjanje malo pažnje lokalnim faktorima • Ne postoji jedno/univerzalno objašnjenje, ali postoji konsenzus da … • … je svakom regionu potreban njegov sopstveni “recept” za ekonomski uspeh

  11. Proizvodna funkcija • (Regionalni) rezultat = f(L,C)*T • Rast regionalnih rezultata određen je: • rastom radne snage (L) • rastom kapitala (C) → investicija (uključujući FDI) • tehnološkim napretkom • T (tehnološkim faktorom) se objašnjava 60% regionalnih dispariteta u ekonomskom rastu • Regionalni rezultat po glavi raste ako: • raste odnos kapital/rad → raste produktivnost • low-road pristup (radno intenzivni) u odnosu na • high-road pristup (kapitalno intenzivni) • tehnološka promena je ostvarena → produktivnost raste

  12. Dobici na planu produktivnosti kao rezultat aglomeracije ekonomskih aktivnosti • Prostorna koncentracija velikog broja ekonomskih aktivnosti iz različitih institucionalnih sektora i oblasti delatnosti za rezultat ima nekoliko efekata koji podstiču rast/konkurentnost aglomerisanih firmi: • Velike aglomeracije nude lokalnim firmama velike koncentracije visoko kvalifikovane radne snage. • Koncentracija vrhunskih profesionalaca podstiče inovativni potencijal lokalnih preduzeća. • Intenzivni kontakti licem-u-lice podstiču razičite oblike partnerstva. Veliki broj firmi koje sarađuju stimulišu transfer znanja i tehnologije među lokalnim firmama. • Zajedničko korišćenje specijalizovane infrastrukture i dobavljača. • To je razlog zbog čega je ekonomski razvoj prostorno neujednačen proces.

  13. Kako DSI mogu da stimulišu regionalni rast? • Kapital se kao odrednica odnosa kapital/rad povećava kroz: • Investicije stanovnika (firme) što je delimično određeno regionalnom štednjom (domaćinstva) • Neto priliv investicija iz drugih regiona (što je određeno odnosom povraćaja sredstava u poređenju s povraćajem sredstva u drugim regionima) – slučaj za DSI • => čak i DSI koja zahteva minimalne troškove za radnu snagu može postati regionalna lokomotiva i ubrzati regionalni rast

  14. Kako DSI mogu da stimulišu regionalni rast? II • DSI mogu da dovedu do pozitivnih efekata u sledećim širim oblastima: • Transfer tehnologije i znanja • Znanje i veštine radne snage • Dostupnost globalnih tržišta • Efekat multiplikovanja

  15. Transfer tehnologije i znanja • Tehnološki napredak (T) određuju: • količina “akumuliranog znanja” • broj ljudi koji su u stanju da koriste i primene akumulirano znanje • Zato tehnološki napredak može biti ostvaren: • lokalnim inovativnim aktivnostima – R&D na univerzitetima, R&D u kompanijama, okruženje za komercijalizaciju istraživanja = inovacije • dotokom novih tehnologija iz drugih regiona: • u zemlji • iz inostranstva -> DSI skoro uvek donose inovacije

  16. Transfer tehnologije i FDI • U poređenju s inovacijama stvorenim u sopstvenim okvirima, transfer tehnologije je obično jevtiniji i brži • Zbog transfera tehnologije, regioni koji napreduju – u slučaju da su društveno-politički uslovi u njima povoljni – mogu imati veće koristi i rasti brže, jer je uvođenje novih tehnologija jeftinije • Teritorijalna raspodela inovacija: • mešanje susednih regiona • hijerarhijska distribucija • => oba načina distribucije mogu biti objašnjena putem DSI, (DSI različite prirode)

  17. DSI utiču na znanje i veštine radne snage • Kako usmeravati firmu koja je konkurentna u globalnim razmerama? • Kako organizovati interne procese u cilju proizvodnje konkurentne roba i usluge? • Transfer menadžerskih sposobnosti → lokalni profesionalci stiču specifična znanja i veštine putem učešća u rukovodećim strukturama inostranih firmi • Kako obezbediti visoko kvalifikovane ljudske resurse? • Transfer profesionalnih znanja i sposobnosti → uspešne inostrane firme slede unapređeni sistem razvoja ljudskih resursa • Kako rukovati tehnološki visoko razvijenim mašinama? • Radnici u halama stiču praksu neophodnu za rukovanje najmodernijim mašinama.

  18. DSI utiču na dostupnost globalnih tržišta • Firme u zemljama u razvoju imaju ograničen pristup globalnim tržištima. • Inostrane firme iznose lokalne proizvode na globalna tržišta → DSI povećavaju broj potencijalnih kupaca za lokalne proizvode. • Inostrane firme obične traže lokalne dobavljače komponenti kako bi proizvodnju u svojim filijalama učinile efikasnijom. • Ako lokalni dobavljač pokazuje efikasnost i postane pouzdan, sedište transnacionalne kompanije (TNK) može od lokalnog snabdevača da traži da snabdeva ostale filijale. Štaviše, od najuspešnijih dobavljača može se tražiti da snabdevaju određene konkurente TNK. • Na taj način lokalne firme mogu dobiti pristup globalnim tržištima putem integracije u proizvodne lance TNK .

  19. Efekat multiplikovanja • DSI tipa „Minimiziranje troškova“ prema DSI tipa „Potraga za tržištima“ • Ako je inostrana kompanija koja vrši direktnu investiciju kompanija koja ide za “minimiziranjem troškova”, povećaće se izvoz regiona (s uticajem na BDP i zaposlenost). • DSI usmerene na „potragu za tržištima“ verovatno će povećati zaposlenost. Treba razlikovati neposredne, posredne i izazvane efekte. • DSI će povećati potražnju za drugim unosima i tako stimulisati rast lokalnih kompanija – dobavljača. Različite vrste DSI stimulisaće različite vrste lokalnih kompanija. • DSI će verovatno postati varnica za dolazak drugih kompanija. • DSI će stabilizovati regionalnu privredu putem širenja izvozne baze i stvaranjem veza s novim tržištima, što će privući više novih DSI

  20. Zašto kompanije idu u određene regione?

  21. Faktori vezani za lokaciju koji su važni proizvodnim delatnostima • Ako želite da privučete DSI u svoj region, važno je da poznajete faktore koji utiču na DSI a odnose se na lokaciju • Faktori vezani za lokaciju razlikuju se od jedne oblasti delatnosti do druge • Faktori vezani za lokaciju razlikuju se zavisno od nivoa razvoja regiona • Faktori vezani za lokaciju menjaju se tokom vremena • Faktori vezani za lokaciju razlikuju se prema poreklu kompanije

  22. Radna snaga • Dostupnost nekvalifikovanih radnika • Dostupnost kvalifikovanih radnika • Dostupnost profesionalaca • Troškovi radne snage • Lojalnost radne snage preduzeću • Društvena klima u regionu

  23. Infrastruktura • Dostupnost dobrog vodosnabdevanja • Dostupnost dobre železničke veze • Dostupnost dobrih drumskih veza • Dostupnost dobrih telekomunikacija • Blizina autoputa • Blizina aerodroma, luke • Mogućnost povezivanja na komunalne priključke • Dostupnost opremljenih industrijskih lokacija • Cena lokacija

  24. (Poslovno) okruženje • Prisustvo firmi u povezanim delatnostima • Dostupnost poslovnih usluga • Blizina sedišta preduzeća • Blizina velikog grada • Odgovarajući stambeni smeštaj za radnike • Lak kontakt s dobavljačima • Blizina atraktivnog rekreativnog područja • Životne navike u regionu • Regionalna finansijska pomoć

  25. Pitanja/Odgovori Pavel Csankcsank@bermangroup.cz

More Related