PRAVO NA VNATRE[NIOT PAZAR NA E.U.

1. PRAVO NA VNATRE[NIOT PAZAR NA E.U. ‘Voved; carinska unija - slobodno dvi`ewe na stoki – carini i dava~ki so podednakov efekt; diskriminira~ki i protektivni danoci’ Dr.Sa{o Georgievski, 2011

2. (Del 3 Naslov 2: “Slobodno dvi`ewe na stoki”) ~len 28na DFEU (porane{en ~len 23 na ДEZ): "1. Unijata }e se sostoi od carinska unija, koja ja pokriva celokupnata trgovija so proizvodi i vklu~uva zabrana na site carinski dava~ki i dava~ki so podednakov efekt pome|u dr`avite-~lenki, kako i voveduvawe na zaedni~ka carinska tarifa vo nivnite odnosi so treti zemji.“ “2. Odredbite na ~lenot 30 i Glavata 2 na ovoj Naslov }e se primenuvaat vrz proizvodite {to poteknuvaat od dr`avite-~lenki i vrz proizvodite {to doa|aat od treti zemji koi se vo slobodna cirkulacija vo dr`avite-~lenki.” ^len 29 na DFEU (porane{en ~len 24 na DEZ): “Proizvodite {to doa|aat od treta zemja }e se smetaat deka se vo slobodna cirkulacija vo dr`ava-~lenka ako bile zavr{eni uvoznite formalnosti i bile naplateni carinskite dava~ki ili dava~kite so podednakov efekt {to treba da se platat vo dr`avata-~lenka i ako ne bile predmet na celosen ili delumen povrat (drawback) na takvite carini ili dava~ki.” SLOBODNO DVIЖЕЊЕ НА СТОКИ – ЦАРИНСКА УНИЈА

3. SLOBODNO DVIЖЕЊЕ НА СТОКИ – ЦАРИНСКА УНИЈА • (Del 3 Naslov 2Glava 1: “Carinska unija”) ~len 30 na DFEU (porane{en ~len 25 na DEZ): "Carinite na uvozot ili izvozot i dava~kite so podednakov efekt se zabraneti pome|u dr`avite-~lenki. Ovaa zabrana isto taka va`i i za dava~kite od fiskalen karakter." • ^len 31 DFEU (porane{en 26 na DEZ) “Dava~kite na Zaedni~kata carinska tarifa }e bidat odredeni od Sovetot na predlog na Komisijata.” • (Naslov 2 Glava 2: “Carinska sorabotka”) ~len 33 DFEU (porane{en 135 naa DEZ): “Vo ramkite na primena na Dogovorite, Evropskiot parlament i Sovetot, deluvaj}i vo soglasnost so redovnata zakonodavna postapka }e prevzemaat merki so cel da se zajakne carinskata sorabotka pome|u dr`avite-~lenki i pome|u ovie i Komisijata.”

4. Дефиниција на “стоки“ • Слу~ајот Komisijata protiv Italija (1968): “stoki” se: "(..) proizvodite {to mo`at da bidat pari~no vrednuvani i koi {to, kako takvi, mo`at da bidat predmet na trgovska transakcija“; • predmeti od umetni~ka, istoriska i arheolo{ka vrednost; нафтени производи; `ивотни; електри~на енергија; итн.

5. “Дава~ки со ефект подеднаков на царините” • Klu~en e “efektot”, a ne “namenata” na dava~kata: Komisijata protiv Italija (1968): “Dava~ka so efekt podednakov na carinata” e: "(..) sekoja dava~ka {to (..) ima ist ograni~uva~ki efekt vrz slobodnoto dvi`ewe preku menuvawena cenata na predmetot kako i carinskata dava~ka. Odredbata [na ~lenot 30 na DFEU, toga{en ~len 16 na DEEZ]ne pravi nikakvo razlikuvawe po osnova na namenata na dava~kite ~ie {to otstranuvawe se bara. (..)";

6. Дава~ки со ефект подеднаков на царините • Komisijata protiv Italija(дава~ка pri izvoz за статисти~ки податоци; 1969): "9. (..) (S)ekoja materijalna dava~ka, kolku i da e mala i kakva i oznaka da ima i na~in na primena, koja {to e ednostrano nametnata vrz doma{nite ili stranskite proizvodi zaradi faktot deka ovie ja preminuvaat granicata i koja ne e carinska dava~ka vo potesna smisla, pretstavuva dava~ka so efekt identi~en [na carinata] (..) duri i ako ne e nametnata vo korist na dr`avata, ako ne e diskriminatorska ili za{titni~ka spored dejstvoto ili ako proizvodot na koj se odnesuva ne e vo konkurencija so nekoj doma{en proizvod.“ • Оценката е објективна и го следи ефектот, а не мотивот за донесување на односната мерка; • Правни последици од повредата: отстранување на дава~ката; реституција на платеното; nadomest za загубена добивка;

7. Дозволени дава~ки со ефект подеднаков на царините? • Дава~ки за инспекции при увоз? slu~ajot Breшani(pla}awe za veterinarna inspekcija na uvoz na tele{ki ko`i) -Dava~kata ne se opravduva kako usluga dadena na uvoznikot: "10. (..) Aktivnosta na dr`avnata administracija nameneta kon odr`uvawe na sistem na javna zdravstvena inspekcija nametnat vo op{t interes ne mo`e da se smeta kako usluga dadena na uvoznikot, takva, kakva {to bi opravdala nametnuvawe na materijalna dava~ka. (..) Tro{ocite (..) koi {to gi predizvikuvaat [javnite zdravstveni inspekcii] moraat da bidat podneseni od op{tata javnost, koja {to, kako celina, ima korist od slobodnoto dvi`ewe na proizvodite vo Zaednicata.“ • Исклу~ок (1): dava~kata e del od eden op{t sistem na odano~uvawe; ~lenovi 110 DFEU; • Isklu~ok (2): дава~ка за услуга дадена директно на увозникот пропорционална на услугата;

8. Дозволени дава~ки со ефект подеднаков на царините? • Исклу~ок (2): Дава~ка за инспекциii наметнатivrz osnova na Direktiva na EZ/EU (br.81.389)од ЕЗ (Сlu~ajot na Komisijata protiv Germanija (1988): “(8) Bidej}i osporeniot nadomestok e naplaten vo vrska so inspekcii sprovedeni soglasno odredba na Zaednicata, bi trebalo da se zabele`i deka, spored praktikata na Sudot (..) takvite nadomestoci ne mo`at da bidat klasifikuvani kako dava~ki so efekt podednakov na carinska dava~ka, ako se zadovoleni slednite uslovi: (a) ako nadomestokot za inspekcijata ne gi nadminuva realnite tro{oci za inspekciite vo vrska so koi {to se naplatuvaat; (b) odnosnite inspekcii se zadol`itelni i podednakvi za site zasegnati proizvodi vo Zaednicata; (c) istite se predvideni od strana na pravoto na Zaednicata vo op{t interes na Zaednicata; (d) istite go pottiknuvaat slobodnoto dvi`ewe na proizvodi, osobeno, preku neutralizirawe na pre~kite {to bi mo`ele da se javat kako rezultat na ednostrani merki na inspekcija usvoeni soglasno ~lenot 36 na Dogovorot[dozvoleni derogacii]."

9. Дискриминира~ки и заштитни даноци • (Naslov 7 Glava 2: “Dano~ni odredbi”) Члen110na ДFЕU (porane{en 90 na DEZ): "Na proizvodite od drugite dr`avi-~lenki, nitu edna zemja ~lenka ne smee, direktno ili indirektno da im nametnuva pogolemi vnatre{ni danoci od bilo kakov vid vo odnos na onie {to direktno ili indirektno se nametnati za sli~ni doma{ni proizvodi. Osven toa, nitu edna dr`ava-~lenka ne smee na proizvodite od drugi dr`avi-~lenki da &m nametnuva vnatre{ni danoci so koi {to se za{tituvaat drugite proizvodi.“ • Члen 113 DFEU (porane{en 93 ДЕЗ): “Sovetot, deluvaj}i ednoglasno vo soglasnost so specijalnata zakonodavna postapka i po konsultirawe na Evropskiot parlament i Ekonomiot i socijalen komitet }e donesuva odredbi za harmonizirawe na zakonodavstvata vo vrska so danokot na promet (turnover taxes), akcizite i drugite formi na indirektno odano~uvawe vo merka vo koja takvata harmonizacija e neophodna za da se ovozmo`i vospostavuvaweto i funkcioniraweto na vnatre{niot Pazar i da se izbegne naru{uvaweto na konkurencijata.”

10. Директна и индиректна дискриминација • Индиректна дискриминација: Слу~ајот Хумблот(1985) (Francija – povisoki danoci za avtomobili nad odredena zafatnina); "15. (..) Dopolnitelnoto [povisoko] odano~uvawe e podobno da gi otstrani prednostite {to nekoi avtomobili uvezeni od drugite dr`avi-~lenki mo`ebi gi imaat vo o~ite na potro{uva~ite sporedeno so avtomobilite od doma{no proizvodstvo, osobeno, so ogled na toa {to posebniot danok prodol`eno se pla}a za pove}e godini. Vo taa smisla, posebniot danok go namaluva obemot na konkurencija so koja se soo~eni avtomobilite od doma{no priozvodstvo i ottuka se sprotivni so principot na neutralnost koj {to mora da go po~ituva doma{noto odano~uvawe."

11. Sлу~ајот Chemial Farmaceutici(1981): Мерките на индиректна dano~na дискриминација мо`ат да се оправдаат “објективно“ со постоење на национален интерес: "(..)(14) Kako {to, Sudot rekol na pove}e navrati (..) na postojniot stepen na razvoj, pravoto na Zaednicata ne ja ograni~uva slobodata na sekoja dr`ava-~lenka da utvrduva dano~ni aran`mani koi {to odredenite proizvodi gi razlikuva vrz osnov na objektivni kriteriumi, kako {to se prirodata na upotrebuvanite surovini ili koristenite proceduri. Takvoto razlikuvawe e vo soglasnost so pravoto na Zaednicata ako sproveduva odredeni celi na politika - i samite - soglasni so barawata na Dogovorot i negovoto sekundarno pravo i ako detalnite [dano~ni] aran`mani se takvi {to izbegnuvaat sekakva forma na diskriminacija, direktna ili indirentna, vo vrska so uvozot od drugite dr`avi-~lenki ili sekakva forma na za{tita na konkurentskite doma{ni proizvodi. (15) Razli~noto odano~uvawe, kakvo {to e toa {to postoi vo Italija za, od edna strana, de-naturaliziraniot sinteti~kiot etil-alkohol i, od druga strana, de-naturaliziraniot alkohol dobien so fermentacija, gi zadovoluva ovie barawa. Od faktite proizleguva deka takviot sistem na danoci sproveduva cel na legitimna industriskata politika, bidej}i e takov {to ja pottiknuva destilacijata na zemjodelskite proizvodi za smetka na proizvodstvoto na alkohol od nafteni derivati. Takviot izbor ne e vo sprotivnost so pravilata na pravoto na Zaednicata ili so barawata na nekoja politika utvrdena vo ramkite na Zaednicata.(..) "

12. “Objektivno” opravduvawe na merkite na индиректна dano~na дискриминација • Slu~a Komisija protiv Francija (1987) (poniski danoci za slatki vina proizvedeni na tradicionalen na~in vo odnos na likerni vina) – fiskalna inicijativa za regionite so pomalku povolni uslovi za rast; • Slu~aj Komisijata protiv Grcija (1990) (diferencijalno oddano~uvawe na avtomobili spored kubatura) – za{tita na `ivotnata sredina, itn.

13. “Sli~ni” proizvodi - Slu~ajot na Komisijata protiv Francija od 1980 godina(povisoki danoci za alkoholni pijalaci vrz baza na `itarki (viski, rum…) vo odnos na onie vrz baza na ovo{je (kowak, kalvados …): • “(..) (5) Prviot stav na ~lenot 95 [sega{en 110] (..) mora da bide tolkuvan {iroko, taka, {to }e gi vklu~i site dano~ni postapki koi {to se vo sprotivnost so principot na podednakov tretman na doma{nite i uvezenite proizvodi; spored toa, neophodno e konceptot na 'sli~ni proizvodi' da bide definiran so dovolna fleksibilnost. Sudot, vo svojata presuda od 17 fevruari 1976 vo oslu~ajot RWE (Case 45/75 [1976] ECR 181) utvrdi deka e neophodno, kako sli~ni da se smetaat proizvodite {to 'imaat sli~ni karakteristiki i gi zadovoluvaat istite potrebi gledano od strana na potro{uva~ite'. Spored toa, neophodno e obemot na prviot stav na ~lenot 95 [sega{en 110] da se utvrduva vrz osnova, ne - na kriteriumot na striktno identi~nata priroda na proizvodite, tuku, na kriteriumot na nivnata sli~na i sporedliva upotreba.“ • Слу~ајот Комисијата против Данска(1986)(razli~ni danoci za vina od grozje i ovo{ni vina) – potrebna економска анализа на нивната “сли~на или споредлива употреба“: • “прво, неопходно е да се земат пред вид одредени објективни карактеристики на • двете категории на пијалоци, какво што е нивното потекло, методот на производство • и нивните органски својства, особено, вкусот и алкохолната содр`ина и второ, да се • земе пред вид тоа дали обете категории на пијалоци се способни да задоволуваат еднакви потреби од аспект на потрошува~ите;“

14. “Sli~ni” i “konkurentski proizvodi”proizvodi: Slu~ajot na Komisijata protiv Francija od 1980 godina – prodol`enie: (6) Funkcijata na vtoriot stav od ~lenot 95 (sega{en ~len 110 DFEU) e da gi pokrie, dopolnitelno, site formi na indirektna dano~na za{tita vo slu~aj na proizvodi koi{to, bez da bidat sli~ni vo smisla na zna~eweto na prviot stav, sepak se vo me|usebna konkurencija, duri i delumno, indirektno ili potencijalno, so opredeleni prozvodi od zemjata-uvozni~ka. (..) (40) … alkoholnite pijalaci dobieni od `itarki, kako proizvodi dobieni so destilacija, imaat dovolno zaedni~ki karakteristiki so drugi alkoholni pijalaci za barem vo odredeni okolnosti da pretstavuvaat alternativen izbor za potro{uva~ite … 41. So ogled na vakvite odnosi na konkurencija i zamena me|u pijalocite za koi stanuva zbor, za{titnata proroda na dano~kiot sistem {to go kritikuvala Komisijata e jasna. Edna karakteristika na toj sistem e faktot {to su{tinski del od doma{noto proizvodstvo … alkoholni pijaloci dobieni od vino i ovo{je, vleguvaat vo najpovolnata dano~na kategorija, dodeka barem dva vida na proizvod, od koi re~isi site se uvezeni od drugi zemji-~lenki, podle`at na povisoko oddano~uvawe pred ‘proizvodniot danok’.”

15. Заштититни даноци според ~ленот 110 (2) na DFEU (porano na 90(2) ДЕЗ) • Чл. 110 (2) се применува кај разли~ни, но, “конкурентски“ производи; • Supsidijarna primena na ~lenot 110(2) • Dve postapuvawa: • Ocenka na konkurentnost pome|u proizvodite • Ocenka na za{titniot karakter na danokot • Конкурентноста се цени и според економски критериуми, како што се степенот на заменливост на едниот со другиот производ (еласти~ност на побарува~ката) итн.

16. Заштититни даноци според ~ленот 110 (2) na DFEU (porano na 90(2) ДЕЗ): Слу~ајот Комисијата против ОК (1985; пиво и лесно вино) (vinoto kako luksuzen proizvod – podlozen na pet pati pogolem akcizen danok): “8. Vo odnos na pra{aweto na konkurencija me|u vinoto i pivoto, Sudot smetal deka, barem do odreden stepen, dvata pijalaci za koi stanuva zbor mo`at da zadovolat identi~ni potrebi, taka {to treba da se priznae deka postoi stepen na zamena na ednoto so drugoto. To istaknal deka, za celta na merewe na mo`niot stepen na zamena, vnimanieto ne treba da se ograni~i samo na potro{uva~kite naviki vo dadena zemja-~lenka ili vo daden region. Takvite naviki, koi{to neizbe`no se razlikuvaat vo zavisnost od prostorot i vremeto, ne mo`e da se smetaat za nepromenlivi; zatoa, dano~nata politika na dadena zemja ~lenka ne smee da kristalizira opredeleni potro{uva~ki naviki za da utvrdi prednost na nacionalnite industrii koi{to se zadol`eni da odgovaraat pred niv. 9. Sudotsepak priznal deka, so ogled na zna~itelnite razliki pome|u vinoto i pivoto, te{ko e da se sporedat proizvodstvenite procesi i prirodnite svojstva na ovie pijalaci … (…) 12. So ogled na su{tinskite razliki vo kvalitetot, a so toa i vo cenata na vinata, odlu~uva~kata konkurentska vrska me|u pivoto, popularen i {iroko konsumiran pijalok, i vinoto mora da se utvrdi preku upatuvawe na onie vina koi se najprifatlivi za naj{irokata javnost, toa se glavno najlesnite i najeftinite vina.

17. Заштититни даноци според ~ленот 110 (2) na DFEU (porano na 90(2) ДЕЗ): Слу~ајот Комисијата против ОК (1985) - prodol`enie (...) 26. Otkako gi razgledal informaciite obezbedeni od stranite, Sudot do{ol do zaklu~ok deka, dokolku se napravi sporedba vrz osnova na onie vina koi{to se poeftini od vidovite vina izbrani od OK i od koi nekolku vina se prodavaat vo zna~itelni koli~estva na pazarot vo OK, stanuva o~igledno deka tokmu onie vina koi, so ogled na nivnata cena, se najdirektno vo konkurencija so doma{noto proizvodstvo na pivo se predmet na zna~itelno dano~no optovaruvawe. 27. Zatoa, jasno e … deka dano~niot sistem na OK go podlo`uva vinoto uvezeno od drugite zemji-~lenki na dopolnitelen tovar za da se dodeli za{tita na doma{noto proizvodstvo na pivo. … Bidej}i takvata za{tita e najnaglasena vo slu~ajot na najpopularni vina, efektot od dano~niot sistem na OK e {to vinoto se oznauva kako luksuzen proizvod koj, so ogled na dano~noto optovaruvawe {to go nosi, re~isi i da ne mo`e, od gledna to~ka na potro{uva~ot, da pretstavuva vistinska alternativa na tipi~no proizvedniot doma{en pijalok. 28. Sleduva deka …, so nalo`uvawe na akcizna dava~ka vez nepenlivite lesni vina dobieni od zve`o grozje koja{to ima povisoka stapka, vo relativna smisla, od stapkata na pivoto, OK ne uspelo da si gi ispolni obvrskte spored vtoriot stav od ~lenot 95 na dogovorot za EEZ (sega{en ~len 110 DFEU).”

18. 3 grani~ni slu~ai na primena na ~lenovite za carini ili danoci? • Danok naplatuvan na granica: Slu~ajot Denkavit(1987) (dava~ka za proverka na primeroci na stoka – sto~na hrana – primenliva vrz site proizvoditeli na sto~na hrana) • Dava~ka za uvoz na proizvod {to ne se proizveduva vo doma{nata dr`ava: Slu~ajot Cooperativa Co. Frutta Srl. V. Administrazione delle Finanze dello Stato (1987) (danok za banani) • Selektiven povrat na danok {to gi pogoduva uvoznicite