CARSTVO GLJIVA

1. CARSTVO GLJIVA

2. Gljive su organizmi koji imaju: neke osobine biljaka (imaju ćelijski zid koji je različite građe od ćelijskog zida biljaka) neke osobine životinja (koriste gotovu hranu; u sastav ćelijskog zida ulazi ista supstanca kao u sastav kutikule insekata-HITIN) Dakle, gljive su organizmi koji imaju neke osobine biljaka i neke osobine životinja, a NISU ni biljke ni životinje. GLJIVE SU GRUPISANE U POSEBNO CARSTVO Gljive su oduvek privlačile pažnju prirodnjaka i biologa zbog svojim osobina koje se nalaze na prelazu između onih koje karakterišu biljke i onih koje karakterišu životinje. Zbog toga što na prvi pogled više liče na biljke nego na životinje gljive su vekovima bile grupisane u carstvo biljaka. Međutim, savremene naučne analize pokazuju da gljive predstavljaju grupu na nivou carstva koja je srodnija životinjama nego biljkama.

3. Gljive su nepokretni eukariotski organizmi koji se : -HRANE tako što upijaju organske supstance, nisu sposobne da same stvaraju organsku materiju, pa se hrane živom ili mrtvom organskom materijom -RAZMNOŽAVAJU bespolno ili uz pomoć SPORA (specijalizovanih ćelija ili višećelijskih struktura) Gljive obuhvataju jednoćelijske i višećelijske organizme. Do danas je otkriveno oko 100 000 različitih vrsta gljiva, a pretpostavlja se da ih ima nekoliko puta više. Najveći broj živi na kopnu, dok znatno manji broj živi u slanim i slatkim vodama.

4. GRAĐA CELULARNA PLAZMODIJALNA NEMICELIJSKA MICELIJSKA PRIMITIVNE SLUZAVE GLJIVE SLOŽENIJE SLUZAVE GLJIVE PRAVE GLJIVE KVASCI Plesni (buđi) Pečurke Nauka o gljivama naziva se MIKOLOGIJA (od grč.reči mikos-“gljiva“ i logos-“nauka“).

5. PRIMITIVNE SLUZAVE GLJIVE To su jednoćelijski organizmi sa jedrom i bez ćelijskog zida. U svim fazama svog razvoja zadržavaju individualnost ćelija. SLOŽENE SLUZAVE GLJIVE Kod složenijih sluzavih gljiva dolazi do udruživanja ćelija u krupnu, višejedarnu protoplazmatičnu masu u kojoj pojedinačne ćelije gube svoju individualnost, usled nedostatka ćelijskog zida. Ta masa naziva se plazmodijum.

6. KVASCI Nemicelijsko telo kod kvasaca odlikuju ćelije koja na površini svog tela imajudiferenciran, nežan omotač (zaštitna uloga). Ponekad, procesom razmnožavanja koje seoznačava kao pupljenje nastaju relativno kratki nizovi ćelija koje se još nisu odvojilejedne od drugih i takva tvorevina označava se kao prividna micelija („pseudomicelija“).Upravo zbog gljiva sa nemicelijskim somatskim telom dolazi do dizanja testa,tako da ova vrsta gljiva ima široku upotrebu.Kvasci su izgrađeni od samo jedne ćelije koja može biti različitog oblika - jajolikog, elipsoidnog i cilindričnog. Žive na podlozi koja je bogata šećerima, na slatkim plodovima, u cvetovima sa nektarom. Kvasac se koristi za uskišnjavnje hleba i za fermentaciju napitaka (piva, vina,...) još od antičkih vremena-alkoholno vrenje. Pupljenje ćelije pivskog ili pekarskog kvasca pod mikroskopom

7. PRAVE GLJIVE Telo pravih gljiva organizovano je u vidu micelija. Micelija (micelijum) predstavljaspecifično končasto vegetativno telo izgrađeno od spleta hifa koja poput paukove mreže,prorasta supstrat i može se prostirati na velikimpovršinama. Hifa je niz ćelija gljive. Micelija nastaje vršnim rastom hifa koje se granaju u svim pravcima. U zavisnostiod sredine u kojoj se razvija razlikuju se dva tipa micelije: -supstratna micelija je vezana za površinu ili je uronjena u podlogu. Supstratna micelija ima funkciju pričvršćivanja gljive za podlogu i crpljenja hranljivih materija i vode iz podloge, tako da ima važnu ulogu u ishrani gljiva. - vazdušna micelija se izdiže iznad supstratau vazdušnu sredinu. Vazdušna micelija igra značajnu ulogu u procesima razmnožavanja gljiva. Iz micelijuma se naviše izdižu končići (posebne hife -nazvane hifama nosačima) sa „crnim lopticama“ na vrhovima.To su sporangije. U sporangijama nastaju spore koje služe za bespolno razmnožavanje. Spore lebde u vazduhu i kada naiđu na pogodnu podlogu (hranu), počinju da razvijaju micelijum. Sporangija na hifiama

8. Sporangije

9. PLESNI (BUĐI) Plesni su gljive čija su plodonosna tela vrlo mala, nevidljiva golim okom. Mogu da žive na mrtvom organskom supstratu i tada se nazivaju buđi, kao i na živim organizmima i tada se nazivaju mikoze. Plesni se mogu videti na siru, hlebu, limunu ili nekim drugim namirnicama.

10. Značajna gljivica koja pripada plesnima je penicilijum. Micelijum penicilijumaje veoma razgranat i prožima supstrat i to najčešće plodove, ostatke biljaka, sir, hleb i druge. Iznad supstrata hife nosači, sa mnogo plavih ili zelenih sporangija. Penicillium se koristi za proizvodnjuorganskih kiselina, enzima i antibiotika. Posebanznačaj ima njihova sposobnost dastvaraju penicilin, jedan od osnovnih antibiotika. AleksandarFleming Škotski biolog koji je izolovao antibiotik penicilin iz gljivice Penicillium notatum, za što je dobio 1945. godine Nobelovu nagradu. Iz ove vrste je Fleming izolovao penicilin.

11. Gljive predstavljaju zaseban oblik života na zemlji koji je razvio tri osnovne strategije preživljavanja u prirodi: - Gljive simbionti koje žive u zajednici sa mnogim biljnim vrstama i međusobno se ispomažu. - Gljive saprobionti (razlagači) bez čijeg delovanja u prirodi ne bi moglo doći do razlaganja organskih materija biljnog porekla. Kaže se da, da nema gljiva, šume bi se ugušile u vlastitom otpadu. - Gljive paraziti koje napadaju žive biljke, životinje, ljude i druge gljive. Kroz mrežu tankih niti, gljive upijaju hranu iz žive ili nežive organske materije. Gljive se mogu podeliti u grupe na: -jestive -otrovne -lekovite

12. PEČURKE Pečurke su gljive čije se plodonosno telo sastoji iz drške i šeširića. Njihov micelijum se ne može videti jer je u zemlji. JESTIVE GLJIVE Jestive gljive su one pečurke ali i druge gljive koje se koriste u ljudskoj ishrani. Mogu se jesti bez posebne obrade, posle čišćenja mogu da se peku, prže, mariniraju, suše, već zavisno od vrste. Neke se mogu jeste čak i sirove. Razlikuju se od zeljastih biljaka po tome što su kaloričnije i bogatije proteinima, a donekle mogu i da zamene mesnu hranu. Ljudi su upotrebljavali gljive u ishrani još pre nekoliko hiljada godina. Stari filozofi su jela od gljiva nazivali „carskom hranom“, pa čak i „hranom bogova“. Značajne gljive u ishrani ljudi su: Smrčak Bukovača Vrganj Šampinjoni Rudnjače Tartufi (gomoljače)

13. vrganj tartufi smrčak rudnjača

14. OTROVNE GLJIVE Kod nas ima samo nekoliko vrsta otrovnih gljiva: -otrovne pupavke (najotrovnije je zelena pupavka) -bljuvara -ludara -olovasta rudoliska -panterovka -muhara -debelonoga gljiva Trovanje gljivama naziva se MICETIZAM. Poznato je da u carstvu gljiva postoje otrovnjače koje se mogu iz raznih razloga zameniti sa jestivim vrstama. Posledice trovanja mogu imati fatalan ishod.

15. Mnogobrojne vrste gljiva su izazivači raznih bolesti biljka, životinja i čoveka. U parazitske gljivice ubrajamo: -kod čoveka KOSOPASICA- bolest kože kosmatih delova glave ATLETSKO STOPALO- svrab i neprijatan miris stopala koji nastaje usled dugotrajnog nošenja obuće i loše higijene GLJIVICE USNE DUPLJE- pojavljuju se u usnoj dupli.Moraju se lečiti pod kontrolom lekara.

16. Parazitske gljivice biljaka žive na plodovima, semenima, korenu, stablu ili listovima. • Nanose velike štete na biljkama. • Najčešće su: • Žitna rđa • Garka kukuruza • Plamenjača šljive i krompira

17. Jedna vrsta gljive je posebno interensantnsa za medicinu (naročito u akušerstvu) i farmaciju, jeste ražena glavnica. Ova gljivica parazitira na ražii nekim drugim žitaricama. Njen micelijum se razvija u cvetu raži.

18. LEKOVITE GLJIVE Lekovite gljive (još se nazivaju i medicinske gljive) značajno povećavaju mogućnost da se organizam odbrani od teških oboljenja, delujući regulatorski i tretirajući uzroke a ne simptome bolesti. Ove lekovite gljive dale su fascinantne rezultate u tretiranju kancera, a i ostalih najtežih bolesti današnjice (bolesti srca, krvnih sudova, jetre, bubrega, dijabetesa...) Lekovite gljive imaju fantastičan uticaj na bubrege, jetru i pankreas. Konzumiranje ovih gljiva je najbolje u prirodnom obliku ili kuvanjem čaja . Najpoznatije su: -reiši -kordiceps -koprinus -šitake -maitake

19. Gljive imaju važnu ulogu u razlaganju (saprobionti-razlagači) biljnih otpadaka, kojima se hrane. One vraćaju zemljištu mineralne materije koje biljke uzimaju iz zemljišta i na taj način Omogućavaju kruženje materije u prirodi. Gljive obavljaju najveći deo globalne reciklaže organske materije i time omogućavaju povratak nutrijenata u supstrat . Bez njih bio bi prekinut tok kruženja materije u prirodi i vrlo brzo biljne zajednice bi se našle zatrpane u sopstvenom otpadu.

20. Gljive simbionti koje žive u zajednici sa mnogim biljnim vrstama i međusobno se ispomažu. LIŠAJEVI-simbioza algi i gljiva alga gljiva -određene vrste algi -jedenoćelijske, zelene ili modrozelene -vrše fotosintezu i proizvode hranu koju same koriste i koju daju gljivama -određene vrste gljiva -telo je izgrađeno od isprepletanih končića između kojih su alge -koristeći hranu koje su alge napravile, gljive oslobađaju vodu i daju je algama za stvaranje hrane Po građi organizma i načinu života, lišajevi se razlikuju od ostalih organizama. Oni nemaju koren, stablo ni listove. Razmnožavaju se delovima talusa ili plodonosnim telima. Talus lišaja je najčešće u obliku listića ili kore drveta, a može da bude i žbunast.

21. Prema građi i zgledu, lišajeve možemo da svrstamo u : LISTASTE LIŠAJEVE ŽBUNASTE LIŠAJEVE KORASTE LIŠAJEVE -živi na stenama, kori drveta ili kamenju -najpoznatiji je PLITIČARKA koja je žute boje i živi na kori drveta -liče na žbun -rastu na kori drveta ili na tlu -u našim šumama živi GOROVEZ -imaju režnjeve koji su slični listićima -najpoznatija vrsta je -PLUĆNJAK

22. Lišajevi su organizmi koji žive na mestima na kojima druge biljke ne mogu da opstanu. To su stene, kamenje, kore drveta, severni, veoma hladni predeli ili visoke planine. Lišajevi su organizmi koji rastu veoma sporo (oko 1mm godišnje). Lišajevi se nazivaju i PIONIRI VEGETACIJE-prvi naseljavaju nepristupačna mesta (stene, kamenje..), razlažu ih i tako postepeno stvaraju plodno zemljište, tj. stvaraju uslove za život drugim biljkama. Lišajevi se koriste za dobijanje pojedinih lekova. Neki imaju prijatan miris, pa se upotrbljavaju u proizvodnji parfema. Lišajevi su BIOINDIKATORI-živa bića koja su pokazatelji stepena zagađenosti životne sredine. Naime, u sredini koja je ZAGAĐENA, lišajevi se NE RAZVIJAJU.

23. Gljiva ima specifičan obostrano koristan odnos sa biljkama (neke vrste biljaka ne mogu klijati bez prisustva ovih gljiva) i nosi naziv mikorizne gljive. Uspostavljene simbiotske zajednice podrazumevaju da gljiva pomaže biljci u bržem i efikasnijem usvajanju vode i mineralnih materija iz zemlje, a za uzvrat gljiva od biljke uzima gotovu organskuhranu koju ova stvara u procesu fotosinteze. Gljive i bakterije u zemljištu imaju različita "zaduženja". Pečurke nisu neprijatelji , već konkurenti bakterijama . Ali ima i neprijatelja . Gljive obavljaju važne usluge koje se odnose na dinamiku vode , hranljivih materija i suzbijanje bolesti . Zajedno sa bakterijama , gljivice su važne kao razlagači u zemljištu. One pretvaraju teško rastvorljive materije u oblike koje drugi organizmi mogu da koriste. Mikorizna đubriva U novije vreme proizvode se mikrobiološka đubriva gde se za poboljšanje proizvodnje koristi mikoriza ili simbioza gljiva i korena biljaka. Mikorizne gljive se povezuju s korenovim dlačicama i iz njih crpe hranu, a zauzvrat svojim delatnošću pomažu biljci u: 1.lakšem primanju hrane i vode uz jačanje korenovog sistema 2.jačanju otpornosti na nepovoljne uslove u zemljištu – npr. na sušu, zaslanjenost tla 3.zaštiti od uzročnika bolesti

24. Mikorizna đubriva U novije vreme proizvode se mikrobiološka đubriva gde se za poboljšanje proizvodnje koristi mikoriza ili simbioza gljiva i korena biljaka. Mikorizne gljive se povezuju s korenovim dlačicama i iz njih crpe hranu, a zauzvrat svojim delatnošću pomažu biljci u: 1.lakšem primanju hrane i vode uz jačanjekorenovog sistema 2.jačanju otpornosti na nepovoljne usloveu zemljištu – npr. na sušu, zaslanjenost tla 3.zaštiti od uzročnika bolesti