Mihail Arandarenko Beograd, 1. april 2010.

1. Položaj ranjivih grupa na tržištu rada SrbijeRezime osnovnih nalaza i preporuke za poboljšanje položaja ranjivih grupa na tržištu rada Mihail Arandarenko Beograd, 1. april 2010.

2. Sadržaj prezentacije • Rezime osnovnih nalaza • Položaj ranjivih grupa na tržištu rada uoči krize (2007-8) • Promena relativnog položaja ranjivih grupa tokom krize • Preporuke za poboljšanje položaja ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

3. Klasifikacija ranjivih grupa Posebno osetljive grupe na tržištu rada Srbije: • Grupe najveće ranjivosti: • Romi, • osobe sa invaliditetom • izbeglice i interno raseljena lica, • Grupe determinisane demografskim, socio-ekonomskim i geografskim karakteristikama: • žene, • mladi (15-24 g), • starija lica (50-64 g), • osobe sa nižim nivoom obrazovanja, • ruralno stanovništvo, • ruralno stanovništvo u jugoistočnoj Srbiji, • ruralno stanovništvo koje ne poseduje poljoprivredno zemljište.

4. Metodologija Pitanje 1: Koje grupe stanovništva su ranjive u 2008. i kolika je dubina njihove ranjivosti? Definicija ranjivosti na TR: Ranjivim smatramo grupe stanovništva radnog uzrasta čiji su ključni indikatori radnog statusa (stope zaposlenosti, nezaposlenosti, aktivnosti, ranjive zaposlenosti) bitno nepovoljniji od odgovarajućih prosečnih veličina za ukupno stanovništvo radnog uzrasta (relativan koncept). Dubina ranjivostise definiše u zavisnosti od veličine tog odstupanja u odnosu na ukupno stanovništvo.

5. Metodologija Pitanje 2: Da li se relativan položaj ranjivih grupa na TR promenio pod uticajem ekonomske krize(2009. u odnosu na 2008)? Položaj nepromenjen (ukoliko je rast/pad indikatora ranjive grupe srazmeran rastu/padu tog indikatora za ukupno stanovništvo). Položaj poboljšan ili pogoršan (ako je rast/pad indikatora ranjive grupe veći od rasta/pada tog indikatora za ukupno stanovništvo, u zavisnosti od vrste indikatora koji je korišćennpr. stopa nezaposlnosti, stopa zaposlenosti).

6. Dubina ranjivosti i ključni indikatori ranjivosti, Srbija, 2008. (2007)

7. Promena relativnog položaja ranjivih grupa pod uticajem ekonomske krize (2009. u odnosu na 2008)

8. Rezime osnovnih nalaza • U okviru “demografskih grupa” jedino je položaj mladih i stanovništva iz jugoistočne Srbije značajno pogoršan. • Ostale grupe beleže neznatno poboljšanje (žene) ili neznatno pogoršanje (starije osobe, osobe sa nižim obrazovanjem, ruralno stanovništvo), ali promene su statistički nesignifikantne. • U okviru kategorije posebno ranjivih grupa, nema čvrstih pokazatelja, ali jaki indirektni pokazatelji pogoršanja jer...

9. ...Ukupna neformalna zaposlenost opada tokom krize brže nego formalna (pad od po 100,000 u formalnoj i neformalnoj zaposlenosti između oktobra 2008 i oktobra 2009)

10. Preporuke za unapređenje položaja ranjivih grupa na tržištu rada • Aktivne mere tržišta rada ‘krojiti’ prema specifičnostima, dubini i trendovima ranjivosti • Grupe ‘tranzitorne’ (mladi, stariji) i/ili ‘heterogene’ (žene, ruralno st.) ranjivosti vs grupe ‘trajne’ i/ili ‘homogene’ ranjivosti (neobrazovani, Romi, osobe sa invaliditetom)

11. Žene • Najveća i najheterogenija grupa – stoga potrebni programi opšteg tipa • Uporedna iskustva – tretman ostavlja jače pozitivne efekte na žene nego na muškarce • Učešće žena u programima treba da bude najmanje srazmerno učešću žena u populaciji nezaposlenih • Posebna pažnja ženama sa višestrukim faktorima ranjivosti (npr. neobrazovane, samohrane majke) • Više ulaganja u programe obuke i funkcionalnog opismenjavanja i subvencije za zapošljavanje • Potreban institucionalni okvir – radno zakonodavstvo koje štiti od diskriminacije a obezbeđuje fleksibilnost (polder model)

12. Mladi (15-24/29) • Veoma heterogena grupacija, ali u krizi skoro uniformno pogođena • ‘Prva šansa’ (od proleća 2009) – pravovremen i masivan odgovor APTR, ali problemi targetiranja (obrazovani, razvijeni regioni) i sprovođenja (zloupotrebe, deadweight) • Poreske olakšice (od 2006) – slični problemi • Osnažiti targetiranje mladih sa dodatnim faktorima ranjivosti – sada ostavljeno projektima UN agencija! • Šira slika – relativni položaj mladih (u odnosu na 25-49/65) se suštinski popravlja tek sa dinamičnim privrednim rastom i rastom zaposlenosti

13. Starija lica radnog uzrasta (50-64) • Niska stopa aktivnosti; visoko učešće ranjive zaposlenosti • U 2009 ukinut program ‘Otpremninom do posla’, ostale samo poreske olakšice • Pojačan pritisak na rano penzionisanje u ime međugeneracijske solidarnosti (‘lump of labour fallacy’) • Potrebne su nove mere, uključujući više subvencija za samozapošljavanje

14. Osobe sa nižim obrazovanjem • Relativno velika ali homogena grupa duboke ranjivosti • Programi obuke i funkcionalnog opismenjavanja zanemareni, i dodatno smanjeni u poslednjih par godina • Subvencije za nova radna mesta bi trebalo bolje targetirati prema osobama teže zapošljivosti • Javni radovi ostaju kao glavni vid aktivnih programa za ovu grupu, ali njihovi efekti na zapošljivost nisu trajni, već se svode na trenutno finansijsko poboljšanje i subjektivno psihološko unapređenje • Revitalizovati programe obuke i povezati ih sa programima javnih radova (učiti od ‘Lepše Srbije’)

15. Ruralno stanovništvo • Statistički velika i heterogena grupa (ne svodi se na poljoprivredno) • Znatno veće učešće ranjive zaposlenosti, dodatno naglašeno u JI Srbiji (osim kod ruralnog bez zemlje) • Podrška formalizaciji poljoprivrednih gazdinstava (Vojvodina) kao preduslov za modernizaciju i rast produktivnosti • Ruralnost obično povezana sa višestrukom ranjivošću (npr. neobrazovano i starije stanovništvo) • Osim javnih radova, nema adekvatnih programa – potrebne obuke i funkcionalno opismenjavanje • Infrastrukturni preduslovi za unapređenje položaja

16. Izbeglice i interno raseljena lica • Dve prilično različite kategorije – i unutar sebe veoma heterogene, zajednička im je izmeštenost i uskraćenost za pun pristup fizičkom i socijalnom kapitalu • Izbeglice se rapidno smanjuju, kako zbog povratka, tako i zbog integracije, IRL mnogo stabilnija kategorija • Mere podrške integraciji preostalih izbeglica (uključujući stanovanje i obuke) • IRL – ciljani podsticaji za ekonomsko osamostaljivanje u novoj sredini

17. Osobe sa invaliditetom • Duboka i često skrivena ranjivost (u obliku neaktivnosti) • Aktivne mere u obliku kvota, skromna sredstva i obuhvat • Poreski podsticaji, skromni efekti • Institucionalni okvir: pravi test je primena novog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom

18. Romi • Grupa najdublje ranjivosti - isključenosti • Bez posebnih programa – prednost za učešće u javnim radovima • Nema specifičnih programa funkcionalnog opismenjavanja • Veoma ograničena efikasnost APTR ako se istovremeno ne tretiraju koreni isključenosti – stanovanje, obrazovanje itd.

19. Opšte preporuke za APTR • Učešće APTR u BDP veoma malo – 0,1%, potrebno je dostići najmanje 0,25% u naredne dve godine • Unaprediti targetiranost APTR – više sredstava i skuplje mere (subvencije, obuke) usmeriti prema duboko ranjivim grupama i grupama višestruke ranjivosti • Za grupe sa visokim rizikom socijalne isključenosti (Romi, osobe sa invaliditetom) neophodno je paralelno raditi na inkluziji i izvan tržišta rada

20. Opšte preporuke za politiku zapošljavanja • Politika zapošljavanja širi okvir od APTR • Neophodna radikalna promena podsticaja – rad mora da postane atraktivnija opcija za lica radnog uzrasta, a investiranje u radno intenzivne delatnosti privlačnije od drugih ulaganja za investitore • Kako postići oba cilja istovremeno? • Radikalno smanjiti opštu stopu poreza na rad • Uvesti progresivnost u oporezivanje rada i negativni porez na dohodak