Definisanje akcije

1. Definisanje akcije • Akcija je dugoročna hartija od vrednosti sa varijabilnim prinosom koji se naziva dividenda. • Akcija označava alikvotni deo kapitala akcionarskog društva. Svom legitimnom imaocu akcija obezbedjuje značajna materijalna i nematerijalna prava, odnosno pravo na dividendu i prava nad delom imovine akcionarskog društva, kao i pravo glasa i upravljanja akcionarskim društvom. • Akcionarsko društvo kao društvo kapitala se osniva prvom - osnivačkom emisijom akcija dok sve naredne emisije akcija imaju za cilj da povećaju akcionarski kapital društva, odnosno da izvrše njegovu dokapitalizaciju. • Akcije mogu biti osnivačke (akcije prve emisije) i nove akcije(narednih emisija) koje se emituju radi dokapitalizacije akcionarskog društva. • Ostvareni prinos na akciju je isplaćena dividenda i ostvareni kapitalni dobitak usled rasta tržišne cene (berzanskog kursa) akcije.

2. Nominalni kurs akcije • Nominalni kurs akcije je iznos na koji akcija glasi. • Prilikom osnivanja akcionarskog društva emisioni kurs prvo emitovanih (osnivačkih) akcija u principu se poklapa sa njihovim nominalnim kursom. • Zakonodavstvo zemalja sa razvijenim tržištem hartija od vrednosti kod prve emisije zabranjuje njihov plasman po nižem kursu od nominalnog.

3. Emisioni kurs • Akcije prve emisije u principu plasiraju po kursu koji je jednak njihovoj nominalnoj vrednosti (nominalnom kursu), dok se akcije narednih emisija plasiraju po emisionom kursu koji je u principu iznad ili ispod nominalnog kursa. • Emisioni kurs novih akcija odredjuje se na bazi berzanskog kursa akcija prethodne emisije. Emisioni kurs nove akcije je zapravo cena po kojoj će prvi kupci kupiti tu novu akciju ali ne za svoje potrebe nego za dalju preprodaju. • Emisioni kurs nove akcije uključuje i maržu (spred) kao naknadu za emisiju i plasman akcija. • Osim marže (spreda) na visinu emisionog kursa utiče i visina ažija ili disažija odnosno razlika izmedju berzanskog i nominalnog kursa stare ranije emitovane akcije. Ukoliko je berzanski kurs akcije iznad nominalnog imamo ažio a ako je berzanski kurs isti ili niži od nominalnog imamo disažio. • Na primer, nominalni kurs od 100 din. i berzanski od 110 din. ukazuju na postojanje ažija na akciju nove emisije koji se mora uzeti u obzir u postupku formiranja emisionog kursa.  • Ukoliko je pak nominalni kurs akcije 100 din. a berzanski 90 din. u postupku formiranja emisionog kursa imali bi disažio.

4. Pretpostavimo da je potrebno da formiramo emisioni kurs za novoemitovane akcije (evropska praksa) odnosno da izvršimo otkrivanje cene za novoemitovane akcije (američka praksa). Stare, ranije emitovane akcije istog emitenta po nominali od 100 din. za godinu dana dostigle su berzanski kurs od 110 din. i isplaćenu dividendu od 17 din. po akciji. Po kojoj ceni odnosno po kom emisionom kursu će biti plasirane novoemitovane akcije na primarnom tržištu kapitala ako je standardna marža (spred) nove emisije na primer 3% odnosno 3 dinara. Na osnovu prethodno datih pretpostavki emisioni kurs nove akcije utvrdićemo na sledeći način: = + + odnosno 110+3+17=130 din. Emisioni kurs nove akcije iznosio bi 130 din. To bi bio tzv. test kurs ili početni emisioni kurs, za nove akcije (evropska praksa) odnosno to bi bila prvo otkrivena cena (američka praksa). Emisioni kurs nove akcije Berzanski kurs stare akcije Marža (spred) Godišnja kapitalizacija (isplaćena dividenda)

5. Berzanski kurs akcija • Berzanski kurs ili tržišna cena akcija je u stvari novčani iznos po kome se ostvaruje druga i svaka dalja kupoprodaja akcija na sekundarnom finansijskom tržištu. • Sve što se dešava sa berzanskim kursom akcija na finansijskom tržištu od momenta emisije (završetka plasmana) do kraja životnog veka preduzeća podrazumeva njegovo kretanje na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti. • Emisioni kurs sa kojim akcije ulaze na sekundarno tržište je inicijalni. • Emisioni kurs akcija na primarnom tržištu je osnov sa kojim akcije počinju život na sekundarnom tržištu.

6. METODOLOŠKE OSNOVE UTVRĐIVANJA TRŽIŠNE CENE (BERZANSKOG KURSA) AKCIJA Kretanje berzanskog kursa akcija može se matematički izraziti na sledeći način. Ako pretpostavimo da je investicioni horizont n godina a isplate dividendi Dt godišnje, poslednja isplata uključuje i cenu prodaje akcija na kraju n-te godine Pn , pa će sadašnja tržišna cena akcije P0 biti: (1) Realno je očekivati da u dugom roku stopa rasta dividende i tržišne cene akcije ne može da bude veća od stope kapitalizacije odnosno da je uvek k > g, gde je k stopa kapitalizacije a g očekivana stopa rasta dividende u budućnosti, kako idemo dalje u budućnost cena Pn sve više se smanjuje i teži 0 tako da se jednačina (1) može postaviti kao: (2)

7. MODEL NULTOG RASTA DIVIDENDE Odakle sređivanjem dobijamo:

8. Primer : Akcija sa nultim rastom ima dividendu u iznosu od 500 evra. Očekivana stopa prinosa iznosi 10%. Odrediti cenu akcije? D = 500, k = 10% = 0,1

9. MODEL KONSTANTNOG RASTA DIVIDENDE Ukoliko se očekuje da u budućnosti dividenda konstantno raste po stopi g što pre svega važi za preduzeća u zrelim industrijskim granama, tada će iznos dividende koja će se primati u ma kojoj godini t biti: (3) Zamenom (3) u (2) imaćemo sledeću matematičku postavku: Pošto je D1 = D0 (1 + g) dobijamo:

10. Ako je onda je q <1 uz pretpostavku da je k > g, a zbir n članova geometrijske progresije kad je: u našem slučaju dobijamo odnosno posle sredjivanja dobijamo (4) Izraz (4) predstavlja jednačinu za utvrdjivanje tržišne cene - berzanskog kursa akcija sa konstatnim rastom dividende.

11. Primer: Poslednja isplaćena dividenda akcije je 500 evra. Očekuje se rast dividende po stopi od 8%. Očekivana stopa prinosa na akcije je 13,4%. Odrediti tržišnu cenu akcije. D1 = D0 (1 + g) D1 = 500 (1 + 0,08)=540

12. MODEL VIŠESTRUKOG RASTA DIVIDENDE Pri čemu je t- broj godina natprosečnog rasta Pt- tržišna cena akcije na početku godine t+1 gs- stopa rasta dividendi u periodu natprosečnog rasta gn- stopa normalnog rasta dividendi ks- tržišna kamatna stopa

13. Primer: Poslednja isplaćena dividenda akcije sa natprosečnim rastom je 500 evra. (D0=500 evra). Stopa natprosečnog rasta gs= 30%. Očekivana stopa prinosa je 15%, broj godina natprosečnog rasta je 3. Posle 3 godine dividende rastu normalno po stopi rasta gn=10%. Odrediti tržišnu cenu akcije.

15. Privilegovane akcije • Donose regularne fiksne dividende • Cena privilegovane akcije - A D- dividenda k- zahtevana stopa prinosa

16. Primer: • Kompanija ima privilegovane akcije po kojima se isplaćuju dividende 100 evra godišnje. Ukoliko je zahtevani nivo prinosa po akcijama 10%, kolika je cena akcija?