Definisanje agregata blagostanja Deo 1: Pitanja agregiranja

1. Definisanje agregata blagostanjaDeo 1: Pitanja agregiranja Seminar “Analiza siromaštva u Srbiji” 31. Mart – 4. April, 2008 Gorana Krstić Ekonomski fakultet, Beograd

2. Sadržaj prezentacije Uvod: za i protiv korišćenjapotrošnje umesto dohotka kao mere blagostanja stanovništva • Pitanja agregiranja:Šta treba uključiti, šta ne, izašto? (danas) • Prilagođavanje razlikama između lica:skale ekvivalencijei indeksi troškova života (sutra) Zaključna razmatranja - senzitivna analiza - analiza dopunjena sa ostalim indikatorima

3. Uvod: Analiza siromaštva Tri osnovna uvodna koraka koja je potrebno preduzeti kada se analizira siromaštvo stanovništva: • Definisatiikonstruisati indikator blagostanja • Definisati minimalnu korpu potrošnje (linija siromaštva) • Generisatisumarne statistike za populaciju (profil siromaštva) Ove dve prezentacije (danasi sutra) fokusirajuse na prvi korak.

4. Idealanindikatorblagostanja… • treba da buderazumljiv, sveobuhvatani… • …trebada bude meren na konzistentan način među domaćinstvima, kroz prostor i vreme

5. Alternativeza agregat blagostanja: Dohodakilipotrošnja? (1) Dohodak: sabratidohodak iz svih izvora (rad, kapital, socijalni transferi, naturalna potrošnja, neformalna pomoć itd). ili (2) Potrošnja/izdaci: sabrati izdatkeza sva dobra koja su utrošena (saimputiranimvrednostima po lokalnim tržišnim cenama)

6. Dohodakilipotrošnja? (nastavak) 1. Tokom životnog veka: hipoteza životnog ciklusa Dohodak podložan kratkoročnim fluktuacijama, dok potrošnja nije, pa bolje odražava “stalan” dohodak.

7. Dohodakilipotrošnja? (nastavak) Tokom godine: sezonski faktor ili “iznenadni događaji” (povremen rad, nezaposlenost, bolest, itd.) Dohodak Potrošnja Vreme (meseci) 0 3 6 9 12 15 18 21

8. Dohodakilipotrošnja? (nastavak) Svaki ponaosob ima prednosti (+) imane (-): Dohodak: (+) ograničen broj komponenti dohotka, znatno manji u odnosu na komponente potrošnje; olakšava prikupljanje informacija. (+)dohodak omogućuje da lica slobodno donose odluku koliko će trošiti (npr. lice sa visokim dohotkom može izabrati da troši malo: većina bi se složila da ta lica treba tretiratida nisu siromašna).

9. Dohodakilipotrošnja? (nastavak) (-) može biti podcenjen (zaboravljanje, prikrivanje zbog sive ekonomije,doznake iz inostranstva itd.); (-) može biti podložan kratkoročnim fluktuacijama (npr. sezonske fluktuacije u ruralnim područjima); (-)neke delove dohotka je teže meriti (dohodak od poljoprivredne proizvodnje za sopstvene potrebe) (-)veza između pojedinačnog blagostanja i dohotka nije uvek jasna (kao što smo već videli, na primer, ne mora se sav dohodak koristiti za potrošnju) (-)izveštajni period ne mora da obuhvati “prosečan” dohodak domaćinstva.

10. Dohodakilipotrošnja? (nastavak) Potrošnja: (+)prikazuje tekući životni standard, poštose pretpostavlja da korisnost zavisidirektno od potrošnje, a ne od dohotka per se; (+)prikazujedugoročno prosečnoblagostanje;

11. Dohodakilipotrošnja? (nastavak) ALI: (-)domaćinstvamogu da ne budu u mogućnosti da izravnaju potrošnju (npr., pozajmice, osiguranje, socijane mreže) (-)izbor domaćinstva koliko će trošiti može nas navesti na pogrešan zaključak (npr. bogato lice može izabrati da troši malo: većina bi se složila da ta lica nisu siromašna) (-) neki izdacisu povremeni (obično sekoriste različiti referentni periodi da bi se osigurao obuhvat)

12. Dohodakilipotrošnja? (nastavak) Rezime: Oba indikatora, dohodak i potrošnja, imaju prednosti i nedostatke. Korišćenje oba indikatoramože biti od koristi kod specifičnih politika. Uopšteno, mera bazirana na potrošnji je bolja jer pruža adekvatniju sliku blagostanja, posebno u nisko i srednje razvijenim zemljama. Mi ćemo se ovde fokusiratina objektivnoj, monetarnoj meri baziranoj na potrošnji.

13. 1. Pitanja agregiranja Dva osnovna pitanja se postavljaju kada merimo indikator blagostanja baziran na potrošnji: • Analitička pitanja:Kako da nađemo najbolju aproksimaciju potrošnje? (šta da uključimo/isključimoizašto) 2.1. Agregiranje 2.2. Varijacija cena 2.3. Veličina i sastav domaćinstva • Pitanja dizajna:kako da osiguramo da instrumenti i prosec prikupljanja podataka obezbede tražene informacije? 2.4. Dizajn podataka i ankete

14. Šta uključiti? Pitanje:koje komponente potrošnje uključiti i kako ih meriti? Potrošnja se procenjuje kao: + Ukupna vrednost izdataka za kupljene proizvode i usluge; + Ukupna vrednost utrošenih proizvoda i usluga koje nisu kupljene: + Primljeni pokloni; + Proizvodnja domaćinstva sa sopstvene potrebe; + Rezultat su korišćenja imovine ili trajnih potrošnih dobara.

15. Šta uključiti? (nastavak) Pitanja su šta treba uključiti i kako, i pitanja vezana za teškoće u izračunavanju. Neka pitanja važnija kod nekih zemalja:

16. (i) Cena trajnih potrošnih dobara Problem:Trajna dobrase obično kupuju u jednom vremenskom trenutku, a koriste narednih nekoliko godina. Kako da odredimo “deo” tog dobrakoje je “potrošeno/korišćeno” tokom referentnog perioda? Rešenje:Postoje dve komponentetroškova korišćenja dobra: • Gubitak vrednosti tog dobra (npr. cena kola po kojoj se ona mogu ponovo prodati opada tokom vremena) • Gubitak dohotka jer je novac bio uložen u kupovinu tog trajnog dobra (npr. taj novac smo mogli investirati negde drugde).

17. … trajnih dobara (nastavak) Postoje različiti metodi vrednovanja korišćenja trajnih dobara: • Najtačniji metod: • Uzeti vrednost dobra na početku perioda i od nje oduzeti vrednost dobra na kraju perioda. • Dodati vrednost kamate koja je mogla biti zarađena • Drugi metodi: ako imamo tekuću vrednost dobra, uzeti neki procenat (npr. ako je prosečan vek trajanja 5 godina, uzeti 20% od tekuće vrednostikao godišnji trošak; period korišćenja 10 godina,10% itd).

18. Ilustracija–drugi metod Ocenjene stope depresijacije trajnih dobara, Srbija 2002-2007. Izvor: AŽS 2002, 2007.

19. (ii) Cena usluga stanovanja Problem:Renta za stan/kuću u kojoj žive njihovi vlasnici; da li treba obuhvatiti: ali kako daizračunamo? Rešenje:Različiti načini rešavanja tog problema: • Anketamožesadržati pitanje o rentikoju bi domaćinstvo dobilo kada bi iznajmljivalo taj stan; • Koristi se vrednost rente koju plaćaju zakupci, oceni se regresija koja objašnjava plaćenu rentu kao funkciju karakteristika nekretnine,na osnovu koeficijenata iz regresije oceni se renta za vlasnike nekretnina; • Ako postoji podatak o procenjenoj vrednosti nekretnine, renta se ocenjuje uzimanjem nekog procenta od te vrednosti (kao kod trajnih dobara). AŽS 2002, 2007, 1%.

20. (iii) Netipičniveliki izdaci Problem:Da li uključiti u potrošnju neke netipične, povremene velike izdatke domaćinstva,npr. izdaci za venčanja, poklone, ilisahrane? Rešenje:Ovi izdaci su neregularnii ne odražavaju “uobičajeno” blagostanje domaćinstva. Pored toga, ti izdaci najčešće ne doprinose povećanju blagostanja (npr. izdaci za bolničko lečenje). Oni se najčešće isključuju iz obračuna.

21. (iv) Proizvodnja za sopstvene potrebe Problem:Mnoga domaćinstva proizvode za sopstvene potrebe proizvode i usluge koje troše, npr. poljoprivredna domaćinstva. Kako to da uključimo u agregat potrošnje/izdataka? Rešenje:Koriste selokalnecene na tržištu da se izračuna vrednost naturalne potrošnje domaćinstva.

22. (v) Izdaci za inputeiinvesticije Problem:Kako da tretiramo vrednost imputa i investicija koje je domaćinstvo imalo u proizvodnji za sopstvene potrebe (npr. za alate, đubrivo, seme u slučaju poljoprivredne proizvodnje)? Rešenje:Ove izdatke treba isključiti iz ukupnih izdataka/potrošnjedomaćinstva pošto ne doprinose korisnosti na osnovu potrošnje.

23. (vi) Izdacizakorišćenje javnih dobara i usluga Problem:Domaćinstva “koriste” javna dobra i usluge (kao npr., školstvo, zdravstvo, policija, vodovod, kanalizacija, sudstvo, parkove, državnu odbranu, itd); da li treba uključiti vrednost tih usluga u agregat potrošnje? Rešenje:Postoje dve opcije: • Opcija 1. koristiti cene sličnih proizvoda i usluga koje pruža privatni sektor. • Opcija 2. pitatiljude koliko bi bili spremni da plate za te proizvode i usluge –“contingent valuation” metod. Rezime: isključiti iz obračuna

24. (vii) Informacije koje nedostaju Problem:Ponekadmože nedostajati informacijaokoličiniiliceninekogproizvoda koji je utrošen (ilivredosti mogu biti podcenjene). Rešenje:Imputiraticenuilikoličinukoristeći referentno tržište (tj. prosečne količine ili prosečne cene domaćinstava sa sličnim karakteristikama - region, tip regiona, i sl).

25. (viii) Sezonski faktor Problem:Izdaci, posebno izdaci za hranu podložni su velikim sezonskim uticajima (količine i cene). Veća potrošnja hrane može biti posledica potrošnje kvalitetnijih proizvoda ili većih količina, a ne posledica većih sezonskih cena. To je posebno problematično ako se različita domaćinstva anketiraju u različitim sezonama,iliako se porede ankete sprovedene u različitim sezonama.

26. … sezonski faktor (nastavak) Rešenje:Prilagoditi potrošnju sezonskim varijacijama – definisanjem različitih linija siromaštva po sezonama, ili izvršiti povećanje, smanjenje potrošnje prema sezoni kada su domaćinstva intervjuisana. U praksi, to je retko moguće i obično se ignoriše.

27. Sezonski faktor - ilustracija • Potrošnja prilagođena uticaju sezone

28. (ix) Nepotpun obuhvat Problem:Lica često ne prijave potrošnju različitih proizvoda (npr. zaborave; namerno ne prijave zbog mogućih konsekvenci itd). Rešenje:Obično se koriste različiti referentni periodi za različite komponente potrošnje, prema učestalosti kupovina (kraći za hranu, srednji za odeću, duži za trajna dobra).

29. izbori primena… • Pri definisanju potrošnje Srbije, AŽS 2002-2007: • prošli kroz sve navedene faze/probleme u izboru komponenti • praktična primena popodne na vežbama