CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA

1. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA

2. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA 1.Određivanje cilja spoljne politike je jedna od faza u procesu odlučivanja koji se ne može realizovati bez poznavanja sredstava. Riječ je o obostarn uslovljenom procecu jer je izbor sredstava je uslovljen prethodnim izborom cilja. Pod ciljemse podrazumeva aktivan odnos prema vrednosti, pri črmu nisu odsutni elementi iracionalnosti. -Elementi iracionalnosti su uopadljiviji kod odabiranja cilja , ali se manje primjećuju kod izbora sredstava.Iracionalnost postupanja nekad se da pokušava da prikrije naknadnom racionalizacijom — time što se besciljnim postupcima tek pošto su preduzeti pripisuje težnja ka nekom cilju.

3. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA 2.Podjela ciljeva vrši se po različitim mjerilima: Prvo od mjerilaje, da se ciljevi tiču subjekata od kojih njihovo ostvarenje zavisi i na koje će se posledice odnositi, a drugo se tiče roka koji se za izvršenje cilja postavlja. -I ova podjela omogućava da izdvojimo iz razmatranja unutrašnje ciljeve, i ciljeve koji se odnose samo na stanje unutar skupine koja predstavlja subjekt. -On se ne tiče nijedne druge države i zavisi samo od države koja ga je sebi postavila. -Nauku međunarodnih odnosa ne tiču se unutrašnji ciljevi a to je i u skladu s načelom međunarodnog prava o nemešanju u unutrašnje stvari suverenih država.No, mnogih unutrašnjih ciljeva pogađju interese drugih država,

4. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA 3. Spoljnopolitički ciljeviu pravom smislu reči,tiče i drugih subjekata. Vrste spoljnopolitičkih ciljeva zavise od VIJEDNOSTI: - 01. Vrednosti (dobra) :su stanja ili osobine koja ljudi žele, smatraju dobrim, lepim ili korisnim i one su kao takve poznate svakom čoveku. Odabiranje cilja sastoji se u odabiranju vrednosti koja se želi postići ili sačuvati. -Vrijednost ne mora da znači i akciju, jer u neke vrijednosti se može vjerovati, mogu se, priželjkivati, ali tek ako se one aktivno slijede, kada se ponašanje podvrgava želji da se one dostginu, može se govoriti o cilju.

5. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA 4.Grupisanje vrijednosti je moguće na više načina na : biološke, ekonomske, estetske, moralne i religiozne, ili na tri osnovna dobra : istinito dobro i lijepo. Stav o vrijednostima je dio ideologije, dio pogleda na svijet i svakao ga treba razlikovati od od sredstava kojim ih treba dostići Vrednostisedelenasuštinske, supstantivne (moć, bogatstvo, poštovanje, ispravnost, veština...) imodalneiliinstrumentalne (bezbednost, sloboda, poštenje, dostojanstvo). Postojanjemodalnihvrijednostijeuslovzauživajesupsntivnih. Posebno treba razdvojiti veru da jedan sistem vrednosti treba da se proširi na cioo svijet od načina na koji se misli da se to može postić.

6. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA 5. Vrednostibisenameđunarodnomplanumoglepodelitiu 3 grupe: • 1) Zajedničkevrednostisvimdržavama, (pa i drugim subjektima međunarodnih odnosa), ili koje se kao takve pretpostavljaju i štite (opstanak, teritorijalniintegritet, nezavisnost, kvalitet života, opažanjebezbednosti) • 2) Opševriednostcijelemeđunarodnezajedniceicijelog čovječanstav (univerzalne:mir, opstanak čovečanstva, ljudskaprava, novevrijednosti) • 3) Posebnevrednosti, specifičnezapojedinesubjektemeđunarodnihodnosa (nacionalniinteres, ekspanzionizam, kolonijalizam, stvaranjeinteresnihsfera, imperijalizam, sticanjemoćikaosamostalnavrednost, ugled).

7. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Zajedničkevrednosti: a)Nacionalnabezbjednost, predstavlja oznaku za instrumentalne vrijednosti koje se sastoje u izvjesnosti da će se nekevrednosti uživati vise vremena, bez opasnosti da budu izgubljene, kao i za samesuštinske vrednosti koje bezbjedno treba da se uživaju. Izbor suštinskih vrednosti je širok i da pri tom treba voditi računa o njihovoj saglasnosti s međunarodnim vrijednostima i legitimnim interesima drugih subjekata. Bezbjednost je postala oznaka, kako za instrumentalne vrijednosti koja se sastoji u izvesnosti da će se neke vrijednosti uživati duže vremena, kao i za same suštinske vrijednosti koje bezbedno treba da se uživaju

8. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA - Bezbjednost se dijeli na državnu i nacionalnu. Podjela je relativna relativan jer uterminologiji međunarodnih odnosa pridev »nacionalni«, u stvari, često znači »državni«. -Ne postoji neka opšteusvojena definicija nacionalne bezbednosti. -Elementi nacionalne bezbjednosi: -Opstanak kao vrednost neki djelovi stanovništva mogu da cijene i bore se ili zalažu za raspad postojeće države ili njeno priključenje nekoj drugoj, a nekad je te zahtev inostranstva a ne želja sopstvenog stanovništva. -Pod opstankom ne podrazumeva samo zadržavanje statusa posebne države, već još i tzv. nacionalni i fizički opstanak

9. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Teritorijalni integritet je prostor na kome je živela i razvila se nacija koja sačinjava stanovništvo države, koji ima ima i odbrambenufunkciju. Teritorija države je vrednost koju sama država definiše i druge države prema njoj mogu biti ravnodušne ili mogu smatrati da je postojanje neke države u teritorijalnom obliku povreda međunarodnog prava ili opasnost za bezbednost drugih. Bit teritorijalnog integriteta je načelo da se svaka, pa i najmanja promena teritorijalnogoblika države može izvršiti samo uz saglasnost države. Kada je dio teritorije stečen kršenjem integriteta druge države (agresijom) on se se ne priznaje kao osnovno dobro države-agresora

10. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Nezavisnostznači postojanje neometanog, autonomnog procesa odlučivanja. Ona je vrlobliska opstanku. Gubljenje samostalnosti znači gubljenje i drugih vrednosti. U novije vreme sve je većiuticaj spoljnih faktora na odlučivanje u nekim državama. Politička nezavisnost se sastoji u pravu stanovništva da samostalno odlučuje o svom ustavnom uređenju, o karakteru svojih ustanova, i o ljudima u nima a ne o zaštiti postojećeg političkog poretka ili vlade. -Prelaz između gubljenja samostalnosti i nestanka države ili drugog subjekta međunarodnih odnosa je neosjetan i nejasan.Nekada je taj prelaz pravno označavan pojmovima kao što su protektorat ili vazalna država, danas se obično o stvarno nesamostalnim državama govori kao o satelitskim državama a njihove se vlade nazivaju marionetskim

11. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Pod kvalitetom životakao vrednošću podrazumevaju se ekonomska dobra, ali neosporno je da u kvalitet života ulaze i neka druga: kulturna, politička, koja činebitan sadržaj života u jednoj zajednici. Privredni razvitak i osamostaljenje su preduslovza postizanje i očuvanje boljeg kvaliteta života Kvalitet života predstavljakompleksekonomskih, kulturnihipolitičkihvrednosti, koje činesadržaj životaujednojzajednici. Akosekvalitet života, izjednačisamosa životnimstandardom, specifičnostizajednicepočinjudasegube, društvopostajedezorijentisaniiobespravljenskuppotrošačaa životgubipunoćuisvrhu.

12. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA • Opažanje bezbednostijekognitivni, elemenatpojmanacionalnebezbednosti, svodisenaprocenustanjaukomesedobranalaze .Bezbednost postoji ako druga dobra nisu ugrožena. U tom pogledu postoje 2 shvatanja. Po jednome, bezbednost je prisutna kada je subjekt uveren da ne preti opasnost njegovim dobrima (subjektivna)a po drugome se bezbednost ne može svesti samo na uverenje, nego na stvarno stanje neugroženosti (objektivna). • Posoje dvije tendencije: prva, da se državna bezbednost poistoveti sa nacionalnom, idruga da se teži apslolutnoj bezbednosti, koja krije želju da ceo svet uredi po sopstvenoj mjeri i potrebi.

13. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Definicijom agresije se kroz kognitivni element nacionalne bezbjednost vrsta i sepen opasnosti, definišu nameđunarodnom planu. Ona nameće obaveza državama da štite nacionalnu bezbednost zemaljai sprečavaju da se nacionalna bezbednost upotrebljava kao izgovor zaugrožavanje tuđih vrednosti. Definicijuagresije14. 12.1974. usvojila je Skupština OUN :"Agresija jeupotreba oružane sile od strane jedne države protiv suverenosti,teritorijalnog integritetaili političke nezavisnosti neke druge države, ili na bilo koji način suprotan PoveljiUN." Načini upotrebe sile su:invazija, napad, okupacija, aneksija, bombardovanje, blokada, napad na flotu, slanje oružanjh bandi itd. Sve češće govori o »ideološkoj« »kulturnoj« i ekonomskoj agresiji.

14. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA - Opšte - univerzalnevrijednostise vezuje za čovečanstvo u celini. M i rkao vrijednost predstavlja težnja svih demokratskih vlada i većine čovečanstva. IPostavljaju se 2 pitanja: odnos mira i promjena u međunarodnoj zajednici i da li je mir samo odsustvo oružanog sukoba, rata, ili je ispunjen pozitivnom sadržinom. Ako je mir zamrzavanje postojećeg stanjastvorenog međunarodnom primenom nasilja i ispunjenog nepravdama, onda on znači mirenje s nezadovoljavajućom i stvarnošću za većinu čovečanstva, podložnu odnosima eksploatacije Mira ne može biti dok ne postoje alternativni, mirni načini da se ostvare one promjene koje teže ukidanju ostataka pređašnjeg, »opredmećenog« nasilja.

15. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Mir je više od međunarodne instrumentalne vrednosti — to je stanje u odnosima između subjekata međunarodnih odnosa, u prvom redu država, u kome je primena nasilja napuštena, isključena i onemogućena te pretežu nenasilna ali efikasna sredstva za postizanje opšteprihvaćenih ciljeva i za rešavanje sukoba između ciljeva koji nisu takvi. Ostale univerzalne vrijednosti O opstanku ljudskog roda ne može se starati jedna država, niti grupa međunarodnih subjekata. Oružje za masovno uništenje, hemijsko, biološko oružje i drugi otrovi mogu da odnesu ogroman broj života kao i uticanje na klimu i izazivanje prirodnih katastrofa.Ovaj kompleks opasnosti, poznat kao kriza čovekove sredine–čovjekve okoline.

16. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA (Položaj čoveka u drustvuljudska prava)prati astojanja da se na međunarodnom planu postigne napredak u poboljšanju opšte čovekove sudbine. Predstave o poželjnom položaju čoveka i odnosima između ljudi osnovni su predmet ideologija, koje se razlikuju. Poslie II sv rta usvojilena je Sveopšta deklaracija o pravima čoveka, koja sadrži spisak minimalnih opštih prava i sloboda svih ljudi. Ona je preuzeta u mnogim ustavima, na nju se pozivaju mnogi međunarodni ugovori. Kasnije su usvojena dva pakta o ljudskim pravima: Međunarodni pakt o građanskim i političkim slobodama i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima(1976) i tvarani su da bi bili primenjivani kao propisi i mjerilo vrijednosti

17. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Ljudska prava — opstanak čovečanstva ne znači samo dalju egzistenciju ljudske vrste. Pod pojmom čovekove okoline podrazumeva se i njegova društvena okolina, koja se ne može svesti na ekologiju, odnos čoveka i prirode, već i na odnose između ljudi. -Odnosi između ljudi pojavljuju se i kao pretpostavka za postojanje drugih vrednosti: tako je opšteprihvaćeno stanovište da teške društvene nejednakosti i nepravde predstavljaju povoljne preduslove za kršenje međunarodnog mira. -Svako ljudsko biće samim rađanjem stiče izvesna neotuđiva prava, koja ne mogu zavisiti ni od čije volje, a naročito ne od odluka nosilaca vlasti.To je zapisano u pbrojnim deklaracijama. Ustav Virdžinije od 1,776. i Deklaracija o nezavisnosti SAD od 1776. godine i Deklaracija o pravima čoveka i građanina francuske Nacio­nalne skupštine od 1789. godine.Ustav Virdžinije od 1,776. i Deklaracija o nezavisnosti SAD od 1776. godine i Deklaracija o pravima čoveka i građanina francuske Nacio­nalne skupštine od 1789. godine.

18. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Dva pristupa problematici ljudskih prava izražavaju zalaganje za tzv. građanska i politička prava — kao što su npr. pravo na život i slobodu, ličnost, okupljanje, udruživanje itd. ili sloboda kretanja, mišljenja, izražavanja — ili na borbu za socijalna i ekonomska prava, kao što su pravo na rad i odgovarajuće radne uslove, pravo na socijalno obezbeđenje, pravo na zdravlje, obrazovanje, učešće u kulturnom životu itd. Ekonomska i socijalna prava ne mogu se samo proklamovati i zajemčiti ustavima i zakonima. S druge strane, građanska i politička prava ostaju to samo for­malno, ako ne postoje socijalni i ekonomski preduslovi za njihovo vršenje. Sveopšta deklaracija o pravima čoveka (10. decembar 1948), koja sadrži spisak minimalnih opštih prava i sloboda svih ljudi, za čije ostvarenje treba da se bore Ujedinjene nacije i njihove članice.

19. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Nove vrednosti i nove opasnosti: u najnovije su privukle pažnju tzv. »negativne utopije«, crne slike budućih stanja u koje čovečanstvo može dospeti ako se ne otklone neke potencijalne opasnosti. Do ovakvih se slika može stići primenjivanjem intuicije ili naučnom ekstrapolacijom postojećih opasnih tendencija Delatan stav prema vrednostima podrazumeva njihovo biranje i borbu za njihovo ostvarivanje. Rizici nisu mali i mogućnost poraza postoji — ne samo zbog protivljenja onih koji opštečovečanske vrednosti ne uviđaju, ili su protiv njih, ili im pretpostavljaju uske ciljeve, svoje i svoje grupe — nego i zbog nesuglasica, nesloge i nerazumnosti subjekata koji treba da nose napredak.

20. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Nacionalni interes kao vrednost (cilj) u spoljnoj politici Svaka država može da teži nekoj specifičnoj vrednosti, da ima neke posebne interese i oni se nazivaju "nacionalnim interesima". Kako oni nastaju mišljenja se razlikuju. Jedni smatraju da takav interes objektivno ne postoji, već je to ono što "država, tj. donosilac odluka, odluči da jeste". Ovo je teza koju zastupaju socijalni konstruktivisi. Drugi,veruju da je nacionalni interes objektivno dat i trajan i da postoji bez obzira da li ga odlučioci i stanovništvo uviđaju. Ovu teoriju zastupa Morgentau i realistička teorija međunarodnih odnosa. Morgentau određuje nacinalni interes pomoću moći. Interes se svodi na moć kojoj teži svaka država

21. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Vrste nacionalnih interesa:Rejmon Aron smatra da nacionalni interesi ukazuje na dugoročne ciljeve države.. Po njemu glavni nacionalni interesi su bezbednost, slava, ideja. Nacionalni interes ne određuju proizvoljno politički odlučioci.On ni u jednoj državi nije interes celog stanovništva već samo vladajućeg sloja. Kao nacionalni interesi pojavljuju se:Ekspanzionizam i kolonijalizam, Imperijalizam,Stvaranje interesnih sfera. Realistička teorijapolazi od interesa određenih pomoću moći, kao ključ za razumevanje i objašnjavanje spoljne politike i međunarodnih odnosa. Moć je ne samo merilo nego i glavna vrednost. Sve druge vrednosti i ciljevi služe ovoj vrhovnoj vrednosti.

22. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Moć se ne može shvatiti kao konačna vrednost ili završni cilj spoljne politike, već kao sredstvo da se takav cilj postigne. Moć je oznaka za sposobnost i mogućnost da se neka sredstva u međunarodnim odnosima koriste. Neosporno je da države teže moći kako bi ostvarile svoje ciljeve, jasno je da pojedine odluke koje se donose imaju za cilj povećanje moći, takođe postoje odlučioci koji se samo njome rukovode ali ona nije samostalna vrednost. logika moći kao konačnog cilja preokrenuta, pa tako ono radi čega se moć upotrebljava izgleda kao sredstvo za dokazivanje moći.

23. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Vrste ciljeva po profesoru Dimitrijeviću: I 1) dugoročni- nalaze se na vrhu hijerarhije spoljnopolitičkih ciljeva i služe kao uzor za donošenje i sprovođenje svake odluke.Dugoročne ciljeve je teško ustanoviti. Dijele se na: a) proklamovane - vlada može proklamovati 2 vrste dugoročnih ciljeva, jedne za domaću, a druge za inostranu "potrošnju“, b) stvarne- prave ciljeve koji se zaklanjaju iza lažnih onda kada su prvi nepopularni, te bi njihovo ostvarenje bilo ugroženo samim tim što bi bili objavljeni, kao npr. kod ekspanzionističkih ciljeva.. -2 srednjoročni - se nalaze u bližoj budućnosti, ali ne neposrednoj, i smatraju se ostvarljivim. Zato bi oni trebalo da budu konkretno formulisana etapa u postizanju dugoročnog cilja. On bi, po pravilu, trebalo da bude potčinjen dugoročnom cilju, 3) kratkoročni se smatraju neposredno ostvarljivim. Oni su u najvećoj meri određeni.Greške u pogledu njihove saglasnosti s višim ciljevima su neminovne.

24. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Ciljevi po prof Vukadinoviću: 1) primarni ciljevi Njihovo napuštanje vodi uništavanju određene države, javno mnjenje uvek podržava i spremno je podneti žrtve za njihovo očuvanje ili ostvarenje. 2) sekundarni ciljevi I oni koji su dovodili do konflikata ali se donekle mogu ostvariti političkim sredstvima, pregovorima. II U teorijskom razmatranju govori se o hijerarhiji ili piramidi ciljeva. Jasnoća ciljeva na vrhu, ciljeva "višeg ranga", zavise od pitanja u kolikoj meri su jasni pogledi na mogućnost budućeg ostvarenja. Na dnu piramide radni ciljeve i služe za ostvarivanje ciljeva višeg ranga. 3) bitni ciljevi Su interesi i vrednosti koji za vladajuću klasu, ali i za većinu građana jedne države predstavljajući najvišu kategoriju : odbrana državne teritorije Iunapređenje ekonomskog, političkog i društvenog sistema.

25. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA • 2) ciljevi srednjeg ranga • Među ovim ciljevima ističe se nekoliko različitih grupa ciljeva. Država može npr. nastojati da u svojoj akciji spoji svoje težnje s privatnim i javnim interesima, te da tako kategorije kao: dobrobit i ekonomski razvoj budu ugrađene i u nastup na međunarodnoj sceni. Mada se može desiti da pod uticajem grupa za pritisak, državna organizacija nastoji realizovati interese koji imaju malo veze sa javnim interesima i u prvom redu služe za zadovoljavanje uskih privatnih interesa. • - ciljevi srednjeg ranga služe i za podizanje međunarodnog prestiža. Nekada se ugled države merio na osnovu vojnih sposobnosti i diplomatskih počasti a danas na osnovu životnog standarda stanovništva, industrijskog i tehničkog razvoja zemlje i sl. • - i na kraju, pod ciljevima srednjeg ranga moguće je analizirati napore da se prošire interesi, bilo da je to teritorijalna ekspanzija, zahtevi za dobijanje specijalnih političkih, ekonomskih i vojnih prednosti.

26. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA Dugoročni ciljevi Pojavljuju se kao planovi, maštanje i vizije. Za razliku od ciljeva srednjeg ranga, gde se država može sukobiti sa ciljevima i interesima nekih drugih država, u dugoročnim ciljevima država postavlja svoje globalne i trajne zahteve prema svim ostalim zemljama. Postoje dva kriterijuma prilikom izbora spoljno-političkog cilja: - želja za ostvarenjem cilja, - mogućnost realizacije. Vukadinović tvrdi da se za spoljnu politiku ne biraju najbolji ciljevi, već treba izabrati ciljeve koji se mogu ostvariti bez upotrebe ukupne moći države, njenog čitavog bogatstva ili većeg ugrožavanja nacionalne sigurnosti. Svaka država mora posebno pažljivo birati svoje ciljeve i pri tome paziti da njezin izbor ne bude u raskoraku s konkretnim mogućnostima.

27. CILJEVI SPOLJNE POLITIKE I DEFINISANJE NACIONALNOG INTERESA • S obzirom na mogućnosti postavljanja spoljno-političkih ciljeva razlikuju se tri modela interakcije ciljeva: • - MODEL SARADNJE DRŽAVA • - MODEL KONFLIKTA • TAKMIČENJE KAO MODEL