Uvod

1. ZnačajobrazovanjazaekonomskiprosperitetJens RuhoseIfoinstitutIfoCentarzaekonomskunaukuobrazovanjaiinovacijeXX septembar 2013. godineLajbnicInstitutzaekonomskaistraživanjapriUniverzitetu u Minhenu

2. Uvod • Obrazovanje postaje sve važnije u društvu znanja. • Većina literature ekonomskih nauka pokazuje da obrazovanje ima ogroman uticaj na ekonomski rast i prosperitet . • Tradicionalni naglasak na trajanje i troškove školovanja • Međutim, za ekonomski rast jako je važniji kvalitet obrazovanja nego trajanje obrazovanja . • Osim toga, jednostavno samo bacanje novca u školama nije rešenje za nisko ostvarenje u obrazovanju. • Umesto toga: Treba se usredsrediti na institucije, stimulaciju, kvalitet nastavnika.

3. Opšte razmatranje (Pregled) Dokumenti iz ovog govora: Odnos između obrazovanja i ekonomskog rasta. Troškovi niskog postignuća u obrozavanju. Javni i privatni povraćaj od investicija u ljudski kapital. Neke važne odrednice kvaliteta u obrazovanju

4. Učenje iz analiza različitih država Države se jako razlikuju svojim politikama i rezultatima obrazovanja. Postoji izuzetna prilika da shvate šta funksioniše, a šta ne. Pogladajte uzorak država, kako biste videli da li države sa određenim politikama funksionišu sistematski drugačije Umesto donošenja izuzetaka od pravila. Većina od sledećih izjava proističu iz takvog sistematskog ekonomotetrijskog istraživanja iz različitih država.

5. Godine obrazovanja i ekonomski rast Uslovni rast Uslovne godine školovanja Izvor: Hanushek iWoessmann, 2008., strana 631.

6. Kognitivne veštine i ekonomski rast Uslovni rast Uslovni rezultati testiranja Izvor: Hanushek dhe Woessmann, 2008., strana 640.

7. Godine školovanja i ekonomski rast uslovljen kognitivnim veštinama Uslovni rast Uslovne godine školovanja Izvor: Hanushek dhe Woessmann, 2008, strana 640.

8. Obrazovanje kao determinanta rasta prihoda po glavi stanovnika, 1960-2000 Zemlje u razvoju Uzorak OECD-a Zemlje sa niskim prihodom b Zemlje sa visokim prihodom c BDP po stanovniku 1960 Godine školovanja1960 Rezultati testiranja (prosek) Konstanta Napomena: Zavisna varijabla: prosečna godišnja stopa rasta BDP-a po glavi stanovnika, 1960-2000, t- statistika u zagradama. a Zemlje van OECD-a b Zemlje ispod proseka uzorka BDP-a po glavi stanovnika 1960. c Zemlje iznad proseka uzorka BDP-a po glavi stanovnika 1960. Izvor: Hanushek dhe Woessmann, 2008., stran 642.

9. Troškovi niskog postignuća u obrazovanju • Možemo upotrebiti rezultate gore ostvarenih procena za računanje (prethodnih) koristi iz unapređenja veština. • Sadašnja vrendost agregatnih dugoročnih koristi za EU (do2090): • 21 trilion evra da bi postigli manje od 15% učenika sa niskom prohodnošću u osnovnim veštinama do 2020. god. • 32 trilion evra za rast proseka 25 poena PISA (oko godinu dana dodatnog obrazovanja). • 87 trilion evra da bi dovelo postignuće svake zemlje na najviši nivo postignuća, gde se nalazi Finska.

10. Pad naknada rasta BDP-a u narednom periodu do 2090. godine od poboljšanja postignuća učenika, za dostizanje nivoa Finske u PISA u procentu trenutnog BDP-a Austrija Irska Nemačka Francuska Danska Luksemburgu Švedska Rumunia Grčka Letonia Sllovakia EU-15 Hungaria Bullgaria Portugalia Španska Lituania BE-27 Polonia Malta Sllovenia Finska Holandija Belgija Republika Çeke Qipro Italija Estonia Velika Britanija Izvor: Hanushek dhe Woessmann, 2010.

11. Nemonetarni povrat ulaganja u obrazovanje • Najviši nivo obrazovanja je takođe povezan sa: • Najbolji rezultati u zdravstvu, • Manje kriminalnih aktivnosti, • Veća regionalna mobilnost (pokretljivost), • Povećanje socijalne kohezije i umanjenje nejednakosti u prihodima, • Povećano učešće glasača i poveća učestalost čitanja novina.

12. Privatni povrat investicija • Najveći deo istraživanja zasniva se na godine školovanja, zato što je: • To lako izmeriti, • Dostupan u popisu stanovnišva zajedno sa podacima o prihodima • Dakle, većina literature koristi godine školovanja za izračunavanje povratka na investicije iz obrazovanja: • Međutim, literatura je takođe pokušala da izmeri povrat investicija iz kognitivnih veština.

13. Privatni povrat investicija iz godina školovanja Izvor: Harmon, Oosterbeeki Walker, 2003., strana131

14. Privatni povrat investicija iz kognitivnih veština Norveška Finska Švajcarska Danska Rep. Češka Mađarska SAD Italija Holandija Kili Švedska Nemačka Poljska Izvor: Hanushek i Zhang, 2009, strana 132

15. Javni povrat investicija iz obrazovanja Tabela 10. Poreska stopa povratka na investicije iz obrazovanja. Lični porezi + porezi na potrošnju + poslodavac s. sek. kontr. + penzije = OBS Austrija Belgija Danska Finska Francuska Nemačka Grčka Irska Italija Holandija Portugalija Španska Švedska Velika Britanija Prosek EU14 Izvor: de la FuenteiJimeno, 2009., strana 1348

16. Kada je investicija u ljudski kapital najprofitabilnija? • Empirijski podaci pokazuju da je investicija u ranom uzrastu profitabilnija. • Postoje bar dva argumenta po ovom pitanju: • 1. Omladina ima duži vremenski horizont, i zbog toga iz ranog obrazovanja mogu dobiti više koristi tokom života. • 2. Zajednički napori u obrazovanju: Obrazovanje je dinamični proces u kome rane kognitivne i nekognitivne veštine olakšavaju učenje kasnije u životu.

17. Stopa povrata investicija u ljudski kapital tokom životnog ciklusa Predškolski programi Školovanje Mogućnost Troškovi finansiranja Stopa povrata investicija u ljudski kapital Obuka na radnom mestu Školski Posle škole Predškolski Uzrast Izvor: Heckman, 2006., strana 1901

18. Potencijalne determinante kvaliteta obrazovanja • Školski resursi • Institucije • Kvalitet nastavnika

19. Troškovi u obrazovanju i postignuća učenika u različitim zemljama Rezultati u matematici iz PISA 2006 Kumulativni troškovi po učeniku Izvor: HanushekiWoessmann, 2011a, strana 472

20. Broj učenika u razredu: Da li je to važno? Rezultati u matematici iz PISA 2009 Broj učenika u razredu Izvor: Hanushek i Woessmann, 2011b

21. Raspodela procenta koeficijenata parametra troškova procenjenih od 96 procena funkcije proizvodnje obrazovanja: Zemlje u razvoju Statistički značajno Statistički beznačajno (%) Broj procena Doprinos Pozitivno Negativno Brojčani odnos nastavnik / učenik Obrazovanje nastavnika Iskustvo nastavnika Plate nastavnika Troškovi/učenik Objekti Izvor: Hanushek 2003, strana F84. • Jednostavno “samo bacanje novca u školama” nije rešenje

22. Politike Resursa • Ne kažu da Resursi nikada nemaju uticaj. • Ne kažu da Resursi ne mogu imati uticaj. • Međutim, postoje ograničena ograničenja da određene politike Resursa – imaju značajan uticaj na preformansu obrazovanja unutar određenih podsticajnih struktura • Na primer, smanjenje broja učenika u razredu ne bi trebalo voditi pravo ka promeni postignuća učenika, sve dok nastavnik nije u stanju da iskoristi manji broj učenika u razredu za bolje obrazovanje.

23. Institucije • Odgovornost u školi: Održavanje škola i nastavnika odgovornim za uspeh korisno je za učenike. • Centralni maturski ispiti: Obezbeđuju standarde kvaliteta i mogu povećati uspeh učenika • Atuonomija škole: Postoje dokazi za povećanje nivoa postignuća u razvijenim zemljama, ali za smanjeno postignuće u zemljama u razvoju. Ima logike zajedno sa centralnim maturskim ispitima (vidi sledeći slajd). • Mogućnost izbora i konkurencija: Obezbediti mogućnost roditeljima da biraju između različitih škola dovodi do većeg kvaliteta obrazovanja.

24. Komplementarnost centralnih ispita i autonomije škole sa platama Da Centralni ispiti Ne Ne Autonomija škole u odnosu na plate nastavnika Da Uspeh u matematici u rezultatima testa TIMSS/TIMSS-R (povezani sa najnižom kategorijom) Izvor: Woessmann, 2003., strana 162

25. Komplementarnost centralnih ispita i autonomije škole sa sadržajem predmeta Da Ne Centralni Ispiti Ne Autonomija škole u odnosu na sadržaj predmeta Jo Da Uspeh u matematici u rezultatima testa PISA (povezani sa najnižom kategorijom) Izvor: Woessmann, 2008., strana 823

26. Komplementarnost privatnih škola i državnog finansiranja Prosečno učešće državnog finansiranja Učešće privatnih škola Uspeh u rezultatima testa PISA (povezani sa najnižom kategorijom) Izvor: Luedemann, Schuetz, West dhe Woessmann, 2009, strana 44

27. Kvalitet nastavnika • Kvalitet nastavnika je glavna determinanta uspeha učenika. • Razlike u kvalitetu nastavnika pokazale su se veoma velikim, u rasponu od 0.5 – 1.5 godine postizanja uspeha tokom jedne godine školovanja. • Efketi pojedinačnih nastavnika takođe imaju dugoročni uticaj na uspeh učenika. • Procene od strane SAD donose velike dobiti od povećanja kvaliteta nastavnika. • Zamena donjeg dela 5-8% nastavnika prosečnim nastavnicima, može pomeriti SAD blizu vrha međunarodne rang liste u matematici i nauci, sa trenutnom vrednošću od 100 triliona američkih dolara u dugoročnom periodu (Hanushek 2011).

28. Determinante kvaliteta nastavnika • Nažalost, tačni determinanti kvaliteta nastavnika nisu jasni. • Obrazovanje nastavnika: Ne postoji neka stabilna veza sa postignućem učenika. • Iskustvo nastavnika: Učenici mladih nastavnika (sa1 do 2 godine iskustva) pokazuju najniže rezultate postignuća. • Plate nastavnika: Nisu povezane na značajan način u statističkom smislu sa postignućem učenika. • Međutim: Mogući su uticaji odabira /nivoa: To što požnješ to i poseješ. • Sertifikovanje nastavnika: Postoji samo jedan slab odnos sa postignućem učenika. • Stimulacija nastavnika: Postoji nekoliko dokaza da se postignuće učenika povećava zbog stimulacije nastavnika.

29. Ključne tačke koje treba zapamtiti • Obrazovanje ima izuzetan uticaj na ekonomski rast. • Za ekonomski razvoj važniji je kvalitet obrazovanja nego trajanje obrazovanja. • Fokusiranje na rezultate, a ne samo na trajanje obrazovanja. • Veliki privatni i javni povrat investicija u obrazovanje. • Samo veća potrošnja ne daje bolje rezultate. • Fokusiranje na institucije, stimulaciju i kvalitet nastavnika.

30. Kontakt podaci • Jens Ruhose • Institucija Ifo – Lajbnic Institut za Ekonomska Istraživanja pri Univerzitetu u Mihnenu. • Ifo Centar za Ekonomske Nauke, Obrazovanje i Inovacije. • Adresa: Poschingerstr. 5, 81679 Minhen, Nemačka • E-mail: ruhose@ifo.de • Telefon: ++49(89)9224-1388

31. Literatura • de la Fuente dhe Jimeno, 2009. Javni i privatni povrat investija u školovanje u Evropskoj Uniji, Časopis Evropske Ekonomske Asocijacije, 7(6), 1319-1360. • Luedemann, Schuetz, West i Woessmann, 2009, Odgovornost, Autonomija i Izbor Škole u svetu, Edward Elgar. • Hanushek, 2001, Ekonomska vrendost najvišeg kvaliteta nastavnika, Pregled ekonomske nauke obrazovanja, 30(3), 466-479. • Hanushek, 2003, Neuspeh obrazovnih politika zasnovanim na doprinosima, Ekonomski časopis, 113(485), str.64- 98. • Hanushek i Woessmann, 2011a, Koliko su obrazovni ishodi značajni u zemljama OECD-a?, Ekonomska politika, 26(67), 427-491. • Hanushek i Woessmann, 2011b, Broj učenika u razredu: Da li je to važno? Upoznavanje politike EENEE 2/2011. • Hanushek i Woessmann, 2010, Cena niskog obrazovnog postignuća u Evropskoj Uniji, Analitički izveštaj br. 7 EENEE-a.

32. Literatura • Hanushek i Woessmann, 2018. Uloga kongitivnih sposobnosti u ekonomskom razvoju, Časopis ekonomske literature, 46(3), 607-668. • Hanushek i Zhang, 2009, Procene međunarodnog školovanja i krive veština kompatibilnim sa kvalitetom, Časopis ljudskog kapitala, 3(2), 107-143. • Harmon, Oosterbeek i Walker, 2003, Povrat investicija u obrazovanje: Mikroekonomija, Časopis ekonomskih analiza, 17(2), 115-156. • Heckman, 2006, Formiranje sposobnosti i ekonomska nauka investicije u decu sa nepovoljnim položajem u društvu, Nauka, 312(5782), 1900-1902. • Woessmann, 2003, Heterogenost uticaja centralnog testiranja: podaci iz TIMSS, Ponavljanje i PISA, Nauka ekonomije obrazovanja, 13(2), 143-169. • Woessmann, 2008, Zentrale Abschlussprufungen i Schulerleistungen: Individualanalysen andhand von vier internationalen Tests, Zeitschrift fur Padagogik, 54(6), 810-826.