210 likes | 668 Views
Emocionalni razvoj. Šta su emocije?. Emocija je uzbuđeno stanje organizma izazvano subjektivno značajnim stimulusom ili situacijom na koju on usmerava aktivnost. Emocije se ispoljavaju na fiziološkom, doživljajnom i ponašajnom planu (Sroufe, 1996). Emocionalni ton.
E N D
Šta su emocije? Emocija je uzbuđeno stanje organizma izazvano subjektivno značajnim stimulusom ili situacijom na koju on usmerava aktivnost. Emocije se ispoljavaju na fiziološkom, doživljajnom i ponašajnom planu(Sroufe, 1996)
Emocionalni ton Emocionalni (afektivni) ton je emocionalna boja koja prati celokupno doživljavanje i ponašanje osobе.
Afekat Afekat je emocionalni doživljaj koji se naglo javlja, ima veliki intenzitet, buran tok, praćen je izrazitim telesnim i psihičkim promenama. U afektivnim stanjima smanjena je samokontrola i sposobnost intelektualnog funkconisanja.
Raspoloženje • Raspoloženje je osećanje relativno slabog intenziteta koje dugo traje i nema naglog početka. Postoje razlike među ljudima u pogledu sklonosti ka doživljavanju pojedinih raspoloženja koje predstavljaju deo razlika u temperamentu.
Sentiment Sentiment je složena, stečena i relativno stabilna struktura koja obuhvata različite emocije i stavove usmerene na određeni objekat (osobu, događaj, pojavu). Primeri: Roditeljska ljubav, patriotizam
Vrste emocija Osnovne (primarne) emocije: imajuodlike: • Rano se javljajutokomontogeneze • Zajedničke su ljudima i nekim životinjskim vrstama • Univerzalne su (javljaju se u svim kulturama) • Imaju specifičnu fiziološku osnovu Složene (sekundarne) emocije - emocijevezanezadrugeljude • emocijevezanezasamoprocenu • estetskaosećanja
Vrste osnovnih emocija Strah– nastajeopažanjem opasnosti ili pretnje Ljutnja, gnev – nastajeusledosujećenja dolaženja do cilja Gađenje – nastajekaoreakcijanadraži ili situacije koje doživljavamo kao neugodne i neprihvatljive za unošenje u organizam Radost – nastajekadaostvarimociljkomesmostremiliilidobijemoželjeni objekat Tuga– nastajeusledgubitkaobjektakojiimavrednostzaosobu
Emocionalni razvoj Katarina Bridžes: Novorođenče nema izdiferencirane emocije, već njegovo emocionalno reagovanje predstavlja stanje opšteg uzbuđenja. Iz stanja opšteg uzbuđenja se kasnije postepeno diferenciraju razne emocije. Oko 3 meseca: diferenciraju se zadovoljstvo i uznemirenost. Od 3. do 6. meseca iz uznemirenosti se izdvajaju gnev, gađenje i strah. Od 6. do 12. mesecaizzadovoljstvaizdvajaju se oduševljenje i naklonost prema odraslima. Od 12. -18. mesecarazvijaju se naklonostpremadeciiljubomora. Od 18. – 24. meseca razvija se radost.
Emocionalni razvoj (2) U 2. i 3. godini javljaju se nove emocije, povezane sa razvojem svesti o vlastitoj ličnosti: ponos, stid, krivica, zbunjenost Već trogodišnjaci osećaju stid kada su neuspešni i ponos kada su uspešni, reakcija je u skladu sa težinom zadatka – ako je zadatak lak, više su postiđeni kada ne uspeju, a ako je težak, više su ponosni kada uspeju
Emocionalna regulacija • Dečije emocije su nagle, intenzivne i kratkotrajne. Deca su često preplavljena njima. Od odraslih uče pravilne načine regulacije emocija.
Miša Miša ima 3 godine i ljut je... veoma ljut. Crven u licu od plača, on je besan jer mu je drug polomio igračku. Šta ćete Vi učiniti?
Ohrabrujem dete da to zaboravi – nije velika stvar... Kupićemo novu igračku • Odbijanje emocija, njihovo minimiziranje i skretanje pažnje na nešto drugo Posledice: Deca počinju da zanemaruju ili da se plaše svojih emocija Deca počinju da zanemaruju ili da se plaše tuđih emocija
Pretvaram se da se ništa nije desilo i nadam se da će proći “Neka ide kako ide” ili “Laissez faire”: dopuštenje detetu da ispolji osećanja, ali se dete ne uči da reguliše svoje emocije Posledice: Dete proživljava emocije, ali ih ne razume i ne ume da ih reguliše
Govorim mu danijeureduda se ljuti– ne treba da bude ljut na svog druga Osuđivanje emocija: “Ne treba da se osećaš na taj način”, roditelji misle da su negativne emocije način da se postigne cilj,da treba kontrolisati emocije Posledice: U detetu raste uverenje da nešto nije uredu sa njim, oseća se usamljeno,gubi samopoštovanje, Ima teškoće da reguliše emocije i rešava probleme
Pokazujem detetu da saosećam sa njim i razgovaram sa njim • Emocionalno podučavanje: Saosećati i voditi • Pet koraka: • Biti svestan dečjih emocija • Shvatati emocionalne trenutke kao “magične” i kao priliku za intimnost i podučavanje • Slušati sa saosećanjem i odobriti osećanja deteta • Pomoći detetu da rečima označi emocije • Pomoći detetu da reši problem uz postavljanje granica Posledice: deca bolje regulišu svoje negativne emocije, imaju bolje odnose sa vršnjacima, uspešnija su u školi, manje oboljevaju od infektivnih bolesti
Budite strpljivi • Budite iskreni • Izbegavajte preterani kriticizam, ponižavajuće komentare ili ismevanje • Izbegavajte da detetu dajete imena koja ga etiketiraju: lenj, sebičan, nerazuman... • Pohvalite male uspehe deteta da biste mu podsticali samopouzdanje • Budite svesni fizičkih i emocionalnih potreba svog deteta • Izbegavajte da se udružite sa “neprijateljem” kada se dete oseća povređenim • Osnažite dete dajući mu izbore i poštujući njegove želje