S utra P ocinjemo O d početka

1. Sutra PocinjemoOd početka Prof dr Svetlana Stefanović

2. Narkomanija je globalni i univerzalni fenomen savremenog društva koji nije zaobišao ni naše prostore. Slaba uteha u ovom trenutku jesu nešto povoljniji rezultati ispitanika iz našeg regiona ali je to ujedno i upozorenje jer je kod nas prisutan negativan trend u povećanoj zloupotrebi narkotika i posledicama po kvalitet života jedinike i društva u celosti

3. Narkomanija je globalan društveni problem koji je prisutan realno i u našem okruženju potvđuje podaci iz ankete sprovedene 2010.godine na 202 posetilaca Exit-a uzrasta od 20 do 30 godina:

4. 94,1 % stranaca a 86,4 % naših mladih u svom neposrednom okruženju ima nekoga ko konzumira drogu • droga je nuđena na probu kod 88 % stranih i 69,5% nasih ispitanika • 61,8 % stranih i 47,5% naših ispitanika ispitanika je probalo je drogu

5. Anketa sprovedena na teritoriji Novog Sada na 406 ispitanika su pokazali da je • 22 % mladih Novosađana probalo neku od droga • 61 % ima nekog u neposrednom okruženju ko koristi droge • 48% je bilo ponuđeno sa nekom od droga

6. Kako se mladi u najvećoj meri o problemu narkomanije informišu: • kod prijatelja • na internetu • putem medija • u porodici [samo 4%] • bitno je da se aktivno radi sa mladom populacijom u direktnom kontaktu a na njihov zahtev , pojedinačno ili u manjim grupama, uz poštovanje principa anonimnosti

7. Pored edukacije o štetnosti konzumacije droga i posledice po zdravlje i život , potrebno je staviti akcenat na do sada zapostavljen problem a to je postojanje PREDRASUDA u vezi sa drogama

8. da postoji razlikaizmeđu lakih i teških droga [u šta veruje čak 75% omladinaca] • droga se može uzimati pod kontrolom, odnosno samo povremeno i samo u specijalnim prilikama [u šta veruje 35 % omladinaca]

9. PSIHOAKTIVNE SUSTANCE • Veliki broj razlicitih nacina definisanja pojmova vezanih za problematiku zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, kao i mnogo razlicitih terminoloskih odre|enja istih pojava namece namece obavezu da se navedu i objasne kljucne reci

10. DROGA Svaka supstanca koja unesena u organizam moze da modifikuje jednu ili vise funkcija (Svetska zdravstvena organizacija,1969) Prirodno ili sinteticko sredstvo koje deluje na nervni sistem i dovodi do psiholoskih promena. Dugotrajnim uzimanjem izazivaju bolesti zavisnosti. Neka sredstva su u slobodnoj prodaji, poput alkohola , duvana i pojedinih lekova. (Pedagoski leksikon) PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE Supstance koje menjaju raspolozenje, misljenje ili ponasanje. (Gacic, 1994) Supstance ili smese supstanci koje deluju na nervni sistem i izazivaju promene u ponasanju. (Bukelic,1988) PSIHICKA ZAVISNOST (HABITUACIJA) Razvija se kod upotrebe svih vrsta droga. Droga postaje sastavni deo mehanizma emocionalne i socijalne adaptacije. Kod sindroma psihicke zavisnosti postoji opsesivna sklonost ka uzimanju droga. (Bukelic,1988) FIZICKA ZAVISNOST (ADIKCIJA) Ne razvija se kod zloupotrebe svih droga. to je specijalni stadijum adaptacije na drogu kad ona postaje sastavni deo metabolizma celija i podrazumeva i psiholosku zavisnost. (Bukelic,1988)

11. Novije podele nedozvoljenih droga (Encarta,1996; Petrovic,1993): • OPIJATI (heroin,morfin, metadon) • DEPRESORI (barbiturati) • STIMULANSI (amfetamini,kokain) • HALUCINOGENI (LSD, PCP, MDMA) • KANABOIDI (marihuana, hasIs) • INHALANTI (aceton, lepkovi, benzin…)

12. OPIJATI Ovu grupu cine droge dobijene preradom opijuma. Opijum je sasuseni mlecni sok koji luci zarezana kora caure belog maka. Vekovima je koriscen kao sredstvo za ublazavanje bolova i uzivanje (jos su ga Sumeri nazvali “biljka srece”). U 19. veku iz opijuma su izdvojeni alkaloidi morfin i kodein koji su u medicini korisceni kao analgetici i sredstva protiv kaslja.

13. Morfin je glavni sastojak opijuma i predstavlja najefikasnije sredstvo za ublazavanje bola. Na ilegalnom trzIstu moze se naci u obliku tableta, kristala, ili tecnosti za injekciono ubrizgavanje. Zbog svojstva da lako stvara toleranciju i jaku adikciju medicinska upotreba je pod strogom kontrolom. Heroin  je preparat sintetizovan iz morfina (1883) da bi ga zamenio kao bezopasna varijanta analgetika i leka protiv kaslja. Me|utim, ubrzo je ustanovljeno da stvara jaku zavisnost i povucen je iz upotrebe. Zbog svojih svojstava, posledica koje izaziva kao i rasprostranjenosti, heroin spada u najteze droge i predstavlja veliku opasnost za drustvo. Metadon je sinteticki opijat koji se koristi u terapiji opijatskih zavisnika da bi sprecio pojavu drasticnih apstinencijalnih sindroma. Opijati su svrstani u grupu najopasnijih psihoaktivnih supstanci Ove droge veoma lako izazivaju jaku zavisnost a adikt je najcesce prinudjen da se oda kriminalu da bi dosao do novca za drogu.

14. SEDATIVI Najvazniji predstavnici ove grupe su barbiturati. U medicinsku upotrebu su usli pocetkom veka kao sredstva za smirenje i uspavljivanje. Danas je u upotrebi veliki broj lekova iz ove grupe koji se mogu zloupotrebiti. U slucaju zloupotrebe, tolerancija i adikcija se javljaju veoma brzo. Izuzetno je opasna upotreba u kombinaciji sa alkoholom. Prilikom upotrebe veoma lako moze doci do predoziranja i trovanja. Pokusaj apstinencije kod adikta izaziva drastican i specifican apstinencijalni sindrom (prividno poboljsanje, a potom sve jace i teze simptome koji najveci intenzitet dostizu tek nakon sedam do osam dana; potom moze doci do epilepticnih napada, a ponekad i do delirijum tremensa).

15. STIMULANSI Najrasprostranjeniji stimulansi na svetu su nikotin i kofein. Umerena upotreba ovih sredstava prouzrokuje blazi oblik intoksinacije. Postoje i jaci stmulansi cija je upotreba nezakonita a dejstvo vrlo opasno.  u ovu grupu spadaju kokain i anfetaminske droge.

16. Kokain je najaci stimulans prirodnog porekla. Dobija se preradom lisca koke, biljke koja uspeva u Juznoj americi. Cisti kokain je prvi put izolovan 1880.god. i primenjen u medicini kao anesteziono sredstvo prilikom operacija nosa i grla zbog svojstva da suzava krvne sudove. Na ilegalnom trzIstu  se javlja u obliku belog praha, a najcesce se unosi preko sluzokoze nosa (usmrkavanjem). Deluje kao veoma jak stimulans i stvara zavisnost. Amfetamini [Speed] su u medicinsku upotrebu uvedeni tridesetih godina kao lekovi protiv prehlade, povisene temperature, pa i kao sredstva za mrsavljenje. Danas su u upotrebi u terapiji narkolepsije i hiperkinetickog sindroma kod dece. Prilikom zloupotrebe amfetamini podsticu aktivnost organizma do krajnjih granica izdrzljivosti, pritom redukujucI osecaj gladi i umora. Pokusaji apstinencije stvaraju jake posledice koje adikta primoravaju da nastavi sa upotrebom sve do kolapsa.

17. HALUCINOGENI Medicinska upotreba halucinogena je vrlo retka, i svodi se na terapiju bolesnika na samrti, mentalno obolelih osoba i alkoholicara. Njihovo dejstvo se manifestuje kao deformisano opazanje normalnih pojava praceno halucinacijama. Najvazniji predstavnici ove grupe su LSD, PCP i MDMA (ecstasy)

18.  LSD je sinteticka droga proizvedena 1938 god. Izaziva  snazne halucinacije  a duza upotreba  uzrokuje pojavu teskih posledica. Tolerancija se javlja brzo ali ne dolazi do adikcije (Bukelic,1988). PCP [Andjeoski prah] je anestetik i sedativ sa primenomiskljucivo u veterini. Proizvodi se veoma lako pa je poslednjih godina veoma rasprostranjen. Pod dejstvom PCP, korisnik ima osecaj nesavladivosti i ogromne snage, gubi osecaj bola, a nisu retki simptomi vrlo slicni shizofreniji i paranoji. Krajnji rezultat je najcesce destruktivno i agresivno ponasanje. Stvara adikciju. MDMA [ecstasy] je droga u obliku tableta ili pilula, sinteticki stvorena i zamisljena kao sredstvo za smanjenje apetita, ali je veoma brzo uoceno da stvara zavisnost i povucena je iz upotrebe. U poslednje vreme ova droga je veoma popularna me|u adolescentima u svetu ali i kod nas. (koristi se kao dodatni stimulans na tzv. RAVE zabavama). Izaziva hipersenzibilnost i halucinacije. Zbog hemijskog sastava cesto je u literaturi svrstana u grupu stimulansa.

19. KANABOIDI Kanaboidi su psihoaktivne supstance dobijene od biljke Kanabis sativa (indijska konoplja). Psihoaktivna sredstva poseduje aktivni sastojak lisca i cveta ove biljke – tetrahidrokanabiol (THC).

20. Marihuana je droga koja se dobija susenjem lista i cveta indijske konoplje. Koristi se pusenjem labavo smotane cigare (“joint”). Male doze obicno stvaraju nemir i pojacan osecaj ugodnosti a cesto i stanje relaksiranosti. Cesti simptomi su i promene  senzorne percepcije i jak osecaj gladi. Jake doze mogu prouzrokovati psihoticne vizije pa i akutno trovanje i toksicne psihoze. Marihuana je najrasprostranjenija ilegalna droga u svetu. Hasis je smola koja se odvaja sa cvetova i plodova kanabisa. Hasis Sadrzi sedam puta vise THC nego marihuana. Kanaboidi ne prouzrokuju stvaranje adikcije, ali je dokazano da redovna upotreba dovodi do psihicke zavisnosti.

21. INHALANTI Ovu grupu cine supstance koje obicno ne svrstavamo u droge (lepak, aceton, benzin za upaljace, aerosoli). Narkoticko dejstvo se postize udisanjem isparenja. Najcesce ih upotrebljavaju adolescenti, a u mnogim zamljama treceg sveta siroko su rasprostranjene medju decom. Efekti, koji su trenutni, traju do 45 minuta. Dejstvo se manifestuje kroz veselost, raspolozenost, zamagljen vid, otezan govor, poremecaj ravnoteze, a ponekad i halucinacije. Kao posledica upotrebe vecih doza moze se javiti gubitak svesti ili cak smrt. Iako ne izazivaju adikciju inhalanti u velikom obimu ostecuju mozdano tkivo, srce, jetru i bubrege. Dugotrajna upotreba rezultuje trajnim ostecenjima.