OSNOVI I REFORMA PORESKOG SISTEMA

1. OSNOVI I REFORMAPORESKOG SISTEMA

2. Pojam i karakteristike poreza Porez je prisilno davanje koje u osnovi služi za pokriće državnih rashoda i postizanje određenih ciljeva ekonomske i socijalne politike. Osnovne karakteristike poreza su: • DERIVATNOST POREZA • PRISILNOST • ODSUSTVO NEPOSREDNE PROTIVNAKNADE

3. RAZLIČITE KLASIFIKACIJE POREZA 1. SUBJEKTIVNI I OBJEKTIVNI (prema predmetu oporezivanja) 2. ANALITIČKI I SINTETIČKI (obuhvat poreske situacije) 3. FUNDIRANI I NEFUNDIRANI (način na koji obveznik ostvaruje prihode koji se oporezuju da li radom ili bez rada) 4. NEPOSREDNI I POSREDNI (da li porezi terete poresku sposobnost obveznika ili oblik ekonomske aktivnosti) 5. OPŠTI I NAMENSKI (vezanost prihoda od konkretnog poreskog oblika za određene javne rashode)

4. EKONOMSKA KLASIFIKACIJA POREZA 1. POREZ IZ IMOVINE -porez iz imovine u statici (realni i nominalni) -porez iz imovine u dinamici -porez na uvećanu vrednost imovine 2. POREZ IZ PRIHODA -porez na dohodak fizičkih lica (analitički, sintetički) -porez na dohodak pravnih lica 3. POREZ IZ RASHODA obuhvata niz poreza na potrošnju koji mogu biti: -opšti (porez na promet) -pojedinačni (akcize tj. trošarine)

5. PET POŽELJNIH KARAKTERISTIKA PORESKOG SISTEMA • EKONOMSKA EFIKASNOST- poreski sistem ne bitrebalo da ometa efikasnu alokaciju resursa • JEDNOSTAVNOST U ADMINISTRATIVNOM POGLEDU-poreski sistem bi trebalo da bude jednostavan i relativno jeftin za sprovođenje • FLEKSIBILNOST-poreski sistem bi trebalo da na izmenjene ekonomske aktivnosti lako odreaguje (u nekim slučajevima automatski) • POLITIČKI ODGOVORAN- poreski sistem treba da bude formulisan tako da pojedinci mogu da provere šta plaćaju i procene tačno koliko taj sistem odražava njihove preferencije • PRAVIČNOST- poreski sistem mora pravično da se odnosi prema pojedincima

6. REFORMA PORESKOG SISTEMA U SRBIJI U proleće 2001.godine, započinje talas novih reformi poreskog sistema. Pređašnje stanje karakterisali su: • Nepouzdanost • Netransparentnost • Nepravičnost Zbog toga je bila neophodna korenita i brza reforma.

7. Krajem marta 2001. godine usvojeno je osam poreskih zakona: • Zakon o porezu na dobit preduzeća • Zakon o porezu na dohodak građana • Zakon o porezima na imovinu • Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara • Zakon o porezu na finansijske transakcije • Zakon o porezu na fond zarada • Zakon o porezu na promet • Zakon o akcizama

8. ZAKON O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA: • Poreska stopa je snižena sa 20% na 14% • Uvedeni su podsticaji za investicije i zapošljavanje: • Investicioni poreski kredit • “Veliki tax holiday” • “Mali tax holiday” Ono što tek treba uraditi: • Tačno precizirati pojedine poreske olakšice • Preći na utvrđivanje obaveze samoprijavljivanjem • Obezbediti povoljniji poreski tretman dividendama

10. ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: • Postoje dve zakonske stope: 14% na tzv. zarađeni dohodak i 20% na prihode od kapitala Ono što tek treba učiniti: • Oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti isključiti iz sistema oporezivanja dohotka građana • Sniziti poresku stopu na prihod od kamata • Prihod od dividendi osloboditi ovog poreza kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje • Doneti zakon koji bi potpuno regulisao oblast igara na sreću • Uvesti godišnji porez na dohodak građana

11. ZAKON O POREZU NA IMOVINU • Porez na prenos apsolutnih prava: poreska stopa je uvećana sa 3% na 5% • Porez na nasleđe i poklon: naplaćuje se po progresivnoj poreskoj stopi od 3% na poresku osnovicu do 200.000 din i od 5% na poresku osnovicu preko 200.000 din • Porez na nekretninu naplaćuje se po progresivnoj poreskoj stopi u zavisnosti od vrednosti nekretnine ZAKON O POREZU NA UPOTREBU, DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA • Predstavlja pokušaj zakonodavca da u nedostatku načina za efikasno progresivno oporezivanje dohotka građana dodatno oporezuje bogatije pojedince.

12. ZAKON O POREZU NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE • Predstavlja potpuno neuobičajen fiskalni instrument. • On je nasleđe iz vremena kada je ukupni platni promet išao preko ZOP-a • Treba ga ukinuti, što se i predviđa od 01.01.2005. godine. ZAKON O POREZU NA FOND ZARADA • Ovaj porez se ne može, u osnovi, smatrati posebnim fiskalnim instrumentom u odnosu na porez na zarade jer je predmet oporezivanja ista osnovica- bruto zarada zaposlenog. • Ovim porezom se dodatno opterećuje zarada, što poskupljuje radnu snagu i podstiče njen prelaz u sivu ekonomiju.

13. NEEFIKASNOST PORESKE ADMINISTRACIJE • Troškovna neefikasnost: u strukturi fiskalnih instrumenata prema načinu na koji se utvrđuje poreska obaveza dominiraju oni sa relativno najskupljim administrativnim postupkom. Dakle, poreska obaveza se uglavnom utvrđuje rešenjem (kod 20 osnovnih poreskih instrumenata), a samo u 3 slučaja samoprijavljivanjem (porez na promet, akcize i porez na finansijske transakcije. • Postoji stari sistem evidentiranja obveznika koji nije integrisan niti centralizovan u Poreskoj upravi. • Ne postoji mogućnost za automatsku proveru uplate.

14. POREZ NA DODATU VREDNOST I AKCIZE1. Šta je porez na dodatu vrednost (PDV) i njegova suština? • Porez na dodatu vrednost(engl. Value Added Tax-VAT) je indirektni, nekumulativni višefazni porez na promet koji se još naziva i neto svefazni porez na promet kojim se oporezuju sve faze prometa od proizvađača do krajnjeg korisnika. • Suština kod ovoga poreza na promet se sastoji u tome da se proizvodi i usluge oporezuju u svim fazama, ali tako da porez plaćen u prethodnoj fazi ne ulazi u poresku osnovicu u sledećoj fazi oporezivanja.Porezom se, dakle, u svakoj fazi oporezuje samo dodata vrednost proizvoda i usluga. • Dodatu vrednost predstavlja ona vrednost koju proizvođač, trgovac, i dr.lica u lancu prometa dodaju na osnovnu vrednost robe, odnosno na onu vrednost po kojoj su nabavili robu. • Najlakši način izračunavanje poreske osnovice je razlika između vrednosti inputa i outputa, tj. razlika između prodajne i nabavne cene proizvoda odnosno usluge u određenoj prometnoj fazi.

15. PREDNOSTI: smanjena mogućnost evazije i samokontrola izdašnost spoljna trgovina izuzimanje inputa iz oporezivanja politički razlozi NEDOSTACI: visoki administrativni troškovi inflatorni potencijal privreda “kreditira” državu 2. Karakteristike (prednosti i nedostaci) poreza na dodatu vrednost

16. 3. Načela poreza na dodatu vrednost • Iz načina oporezivanja dobara koja ulaze u međunarodnurazmenu proizilaze načela PDV, pa razlikujemo sledeća • načelo POREKLA – podrazumeva da se dobro oporezuje u zemlji u kojoj je proizvedeno, bez obzira na mesto njegove potrošnje. Tako, kod primene ovog načela uvozna dobra nisu predmet oporezivanja. • načelo ODREDIŠTA – prema njemu se dobra i usluge oporezuju u zemlji u kojoj se troše, odnosno koriste, te je predmet oporezivanja ukupna dodata vrednost, bila da je dodata u zemlji ili inostranstvu. Ovde je izvoz oslobođen plaćanja PDV, dok se uvoz oporezuje i stvaraju se uslovi za konkurentnost između domaćih i uvoznih dobara. • Danas najzastupljeniji oblik PDV u fiskalnim sistemima je potrošni oblik PDV koji omogućava oduzimanje ukupne vrednosti rashoda namenjenih proizvodnji od vrednosti prodaje. Iz poreske osnove se isključuju sve vrednosti sredstava za rad i predmeta rada nabavljenih u toku godine.

17. 4. Obračun i naplata PDV Poresko tehnički posmatrano, PDV je moguće obračunati i naplatiti DIREKTNIM i INDIREKTNIM oporezivanjem dodate vrednosti: • kod DIREKTNOG metoda, najpre se utvrđuje novododata vrednost proizvoda pa se na nju, kao poresku osnovicu, primenjuje poreska stopa. Tačno određivanje novododate vrednosti u praksi je teško ostvarivo tako da se ovaj metod manje koristi. • kod INDIREKTNOG metoda, nema utvrđivanja novododate vrednosti proizvoda, već se poreska obaveza izračunava tako što se od ukupnog poreza na promet odbije porez plaćen u prethodnoj fazi. Ovaj metod je pogodniji i danas se češće primenjuje.

18. 5. Mehanizam Cena proizvođača 10000 € PP (20%) = 2000 € PP u maloprodaji: = 12000 € + PDV: Proizvođač automobila Dodata vrednost = 9000 € Proizvođač metala Metal = 1000 € + VAT (20 %) = 1200 € 200 € Kupac plaća 1200 + 9000 + (VAT = 1800) = 12000 € 1800 € P O R E Z

19. Metal = 1000 + VAT (20%) = 200 + dodata vrednost autoproizvodnje = 9000 + VAT (20%) = 1800 Ukupno = 12000 Autoproizvođač naplati 12000 Nadoknađuje plaćeni porez = 200 Plaća državi porez = 1800 Nadoknađuje trošak = 1000 Ostaje dodata vrednost = 9000 6. Kalkulacija ILI Za nadoknadu plaćenog poreza od 200 potreban je dokaz = S A M O K O N T R O L A

20. 7. Karakteristike predloga Zakona o PDV bivšeg Ministarstva finansija Srbije • Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je uspostavljanje prihodno efikasnijeg i pravednijeg poreza na potrošnju. Uvođenjem PDV postižu se i sledeći ciljevi: 1. dalje smanjivanje obima sive ekonomije 2. harmonizacija poreske politike sa Crnom Gorom 3. harmonizacija poreske politike sa standardima EU • Predloženi model je: 1. potrošni tip PDV 2. kreditni (indirektni) metod utvrđivanja poreske obaveze 3. princip odredišta (izvoz je oslobođen plaćanja poreza)

21. 8. Akcize • AKCIZE su posebni (specijalni) porezi na potrošnju kojima se oporezuje potrošnja odnosno upotreba tačno određenih proizvoda (pre svega proizvoda masovne potrošnje, koji se ne mogu, ili se mogu teško, supstituisati). • Poreske stope za akcize se mogu utvrđivati na 2 načina: 1. poreska stopa se utvrđuje u apsolutnom novčanom iznosu u odnosu na neku jedinicu mere – SPECIFIČNA akciza 2. poreska stopa se utvrđuje u procentu od prodajne cene - AD VALOREM akciza

22. PREDNOSTI: izvor značajnih poreskih prihoda redukuju upotrebu štetnih proizvoda prebacivanje javnih troškova preraspodela dohotka ekološki ciljevi NEDOSTACI: distorzivna dejstva na formiranje relativnih cena narušavaju neutralnost u pogledu izbora između proizvođača i potrošača veoma neomiljene kod poreskih obveznika i destinatara 9. Karakteristike (prednosti i nedostaci) akciza

23. 10. Akcize u poreskoj strukturi Srbije od 2001.godine do danas Struktura javnih prihoda po paklici cigareta (po sadašnjim propisima)

25. FINANSIRANJE LOKALNIH ZAJEDNICA IZVORI JAVNIH PRIHODA I 1.POREZI 2.DOPRINOSI 3.TAKSE 4.NAKNADE II 1.SOPSTVENI 2.POZAJMLJENI

26. Javni prihodi lokalnih zajednica (01.01.-30.6.2003.)

27. Vertikalna podela prihoda(01.01.-30.06.2003.)

28. Izvori finansiranja(01.01.-30.06.2003.)

29. Javni prihodi lokalnih zajednica(pre 01.07.2004.)

30. Javni prihodi lokalnih zajednica(posle 01.07.2004.)

31. Porez na promet (karakteristika)-dinamika prikupljanja: 1)januar 16.3% 2)januar-februar 32.6% 3)januar-mart 48.8% 4)januar-april 65.9% 5)januar-maj 82.9% 6)januar-jun 100.0%

32. POREZ NA FOND ZARADA Kako ga zameniti? Dve su mogucnosti: 1.da se učešća lokalnih zajednica u naplati poreza na zarade na njihovoj teritoriji diferenciraju svakoj lokalnoj zajednici da se obezbedi neophodan prihod 2.Određivanjem jedinstvene stope učešćalokalnih zajednica u naplaćenom porezu na zarade,a razlika do potrebnih sredstava se obezbeđuje kroz novčane transfere iz budžeta Srbije

33. SISTEM TRANSFERA Efekti: 1.dopuna sopstvenih ili izvornih prihoda (svim lokalnim zajednicama) 2.dodatna podrška onim lokalnim zajednicama čiji je fiskalni kapacitet nedovoljan Treba da usmerava sredstva prema nerazvijenim opštinama i gradovima

34. Izdaci lokalnih zajednica

35. PORESKA KONTROLA I REVIZIJAPORESKA REVIZIJA U ZEMLJAMA OECD • U SAD, poreskureviziju sprovode lokalni poreski organi. Postoje dve poreske revizije: 1) revizija poreskih prijava u vezi sa poslovnim aktivnostima poreskih obveznika 2) revizija poreskihprijava koje nisu u vezi sa poslovnim aktivnostima poreskog obveznika • U Japanu, poresku reviziju sprovode regionalni i lokalni poreski organi. Poreska revizija obuhvata poslovni priod od 3 god. a u slučajuutaje poreza 7 god. • U Nemačkoj, poresku reviziju malih i srednjih firmi vrše lokalni poreski organi, dok reviziju velikih firmi vrše specijalne poreske službe. Poreskom revizijom se obuhvata poslovni period od 3 do 5 god.

36. PORESKA KONTROLA • Prema vremenu preduzimanja kontrole, poreska kontrola može biti: • Poreska kontrola u toku poslovne godine • Poreska kontrola u toku postupka za donošenje poreskog rešenja • Poreska kontrola posle donošenja poreskog rešenja • Prema mestu i prema načinu organizovanja, poreska kontrola može biti: • Formalna poreska kontrola poreske prijave • Kritička kontrola poreske prijave • Kontrola poreskog knjigovodstva • Poreska kontrola u prostorijama drugih učesnika • Poreska kontrola na javnim mestima

37. PORESKA EVAZIJA • Izbegavanje plaćanja poreza poznato je u javnim finansijama pod imenom poreska evazija. Poreska evazija može biti zakonita i nezakonita. • ZAKONITA PORESKA EVAZIJA obuhvata obveznika pomoću kojih on izbegava plaćanje poreza u potpunosti ili delimično. • Može se doći na više načina do zakonite poreske evazije: • Promena mesta boravka • Smanjenje ili odustajanje od potrošnje oporezovanog proizvoda • Pronalaženje praznina u zakonu • Intenzitet otpora plaćanju poreza zavisi od više elemenata: • Visine poeskog opterećenja • Namene trošenja sredstava prikupljenih porezom • Poreskog oblika • Mišljenja javnosti da li je porez pravičan lil ne

38. PORESKA EVAZIJA(NASTAVAK) • NEZAKONITA EVAZIJA POREZA (UTAJA POREZA) obuhvata postupke porekog obveznika koji su usmereni na izbegavanje plaćanja poreza, a kojima se vrši zakon. • Utaja poreza može biti potpuna i nepotpuna. • U zavisnosti od vrste poreza čije se plaćanje izbegava na nezakonit način, razlikujemo: • Utaju neposrednih poreza • Utaju posrednih poreza

39. NAČINI IZVRŠENJA UTAJE POREZA • Prikrivanje podataka • Izdavanje lažne dokumentacije • Netačan prikaz procene zaliha • Netačan pravni tretmanodređenedelatnosti

40. MERE PROTIV UTAJE POREZA • Preventivne mere – podrazumevaju se različite radnje poreskih organa kojima oni nastoje da preduprede nameru izbegavanja plaćanja poreza. • Kaznene mere -- kada poreski organ utvrdi da je neko lice izbeglo na nezakonit način da izvrši poresku obavezu, primenjuju se odgovarajuće kaznene mere utvrđene zakonom, u zavisnisti od težine nezakonite radnje.