ISTRAŽIVANJE KAPACITETA I PROSTORNOG RASPOREDA POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADNIH VODA UZ PROCENU

1. ISTRAŽIVANJE KAPACITETA I PROSTORNOG RASPOREDA POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADNIH VODA UZ PROCENU KOLIČINA MULJA NA TERITORIJI AP VOJVODINE MSc Bojana Tot

2. STEPEN PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA • I stepen (primarno prečišćavanje) • II stepen (sekundarno prečišćavanje) • III stepen (tercijalno prečišćavanje) • IV stepen (kvaternerno prečišćavanje)

3. KONTROLA PREČIŠĆAVANJA KOMUNALNIH OTPADNIH VODA • Direktiva 91/271/EEC Prema direktivi vrsta i stepen prečišćavanja određuje se u zavisnosti od vrste voprijemnika, odnosno da li se radi o osetljivom ili manje osetljivom području.

4. TRENUTNO STANJE U AP VOJVODINI • 21 postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, kapaciteta iznad 2.000 ES • 3 sa prethodnim stepenom prečišćavanja, • 16 sa sekundarnim stepenom prečišćavanja i • 2 sa tercijarnim stepenom

5. STANJE POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U AP VOJVODINI • Od 45 opština, samo 7 ima više od 50 % stanovništva priključenih na kanalizacionu mrežu. • Priključenost stanovništva iznosi 30 % od ukupnog stanovništva u Vojvodini

6. MASOVNA PROIZVODNJA U EU, 2000-2009 • Ukupna populacija od489 million • Prosečna produkcija mulja~55.7 g/(ES dnevno)

7. ODABIR LOKACIJA ZA IZGRANJU POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

8. Naselja koja imaju manje od 500 stanovnika i za njih se ne bi pokazalo ekonomski isplativo da grade sopstvena PPOV-a. • Ova naselja će svoje otpadne vode upuštati u individualne vodonepropusne septičke jame koje će prazniti u najbližim PPOV

9. PRORAČUN KOLIČINA MULJA • U studiji je izvršenproračunkoličinamulja, nakonpredloženihpostupakaprečišćavanjaotpadnihvoda, kaoinakonrazličitihopcijatretmanamulja. • Ukoliko se ovimpostupcima ne zadovoljekriterijumizakvalitetotpadnihvodakoje se ispuštaju u recipijent, potreban je višistepenprečišćavanja, odnosnotercijarnitretmanotpadnihvoda.

10. KOLIČINA OTPADNIH VODA KOJA SE PRODUKUJE DNEVNO Q=N*qsp; l/dan • N- brojstanovnika , a qsp-specifičnapotrošnjavode (l/st*dan).

11. KOLIČINE SUVE MATERIJE PRODUKOVANE U RAZLIČITIM PROCESIMA TRETMANA OTPADNIH VODA Gdesu: So-dnevnoopterećenje BPK5naulazu u PPOV, kg/dan; Xo-dnevnoopterećenjesuspendovanommaterijomnaulazu u PPOV, kg/dan; h-udeo BPK kojinijeuklonjentokomprimarnogtaloženja, h=0,7; i-udeo BPK kojinijeuklonjentokomaeracije (i=0,1) ilitokompostupakasaimobilisanommikroflorom (i=0,2); Xe-dnevnoopterećenjesuspendovanommaterijomnaizlazuiz PPOV, kg/dan k-udeo Xo uklonjenog u primarnomtaložniku, k=0,6; j-udeosuvematerijekojanijeuništenatokomdigestije; X-ukupnesuvematerijeprodukovane u biološkomprocesu, kg/dan; Y-prinos Procenatsuvematerije u sirovommulju, iznosi 3,5 % Weiner and Matthews, Environmental engineering, Fourth Edition, 2003

12. NASELJA OD 500 DO 2.000 STANOVNIKA • Predviđa se zgušnjavanjeprimarnogisekundarnogmulja u gravitacionomzgušnjivačuprilikomčega se ostvarujeprocenatsuvematerije u zgušnjenommuljuod 5 %. • Nakonovogtretmana, mulj se transportujenatrakastu filter presu, naprocesdehidratacije, nakonkojegkoncentracijasuvematerijeiznosi 25 %. Pre postupkadehidratacije, vrši se dodavanjepolimera, kako bi postupakoceđivanja bio poboljšan.

13. NASELJA OD 2.000 DO 30.000 STANOVNIKA • Zapredviđa se istitretmanmuljakaozanaseljaod 500 do 2.000, sarazlikomda se ovderadi o sekundarnomprečišćavanjusaaktivnimmuljem, koncentracijasuvematerijenakontrakaste filter preseiznosi 24 %.

14. NASELJA PREKO 30.000 STANOVNIKA • Predviđa se prethodnozgušnjavanjeprimarnogisekundarnogmulja, čime se postižekoncentracijasuvematerije 5 %, nakončegasledianaerobnadigestijaprimarnogisekundarnogmulja. • Procenatsuvematerijenakondigestijeiznosi 3,5 %. • Nakonanaerobnedigestijesledinaknadnogravitacionozgušnjavanjemulja, pričemukoncentracija SM iznosi 8 %. • Na kraju se zgusnutimuljtretiranatrakastoj filter presii postiže se 22 % suve materije.

15. KOLIČINE OTPADNIH VODA, SUVE MATERIJE I TRETIRANOGMULJA U ZAVISNOSTI OD KATEGORIJE NASELJA

16. KOLIČINE OTPADNIH VODA, SUVE MATERIJE I TRETIRANOGMULJA U ZAVISNOSTI OD KATEGORIJE NASELJA Generisane količine mulja (t/god)

17. KOLIČINE MULJA KOJE BI OPTERETILE DEPONIJE

18. ZAKLJUČCI • Zakonska regulativa u Srbiji je delimično usklađena sa onom u Evropskoj uniji. • Mala priključenost stanovništva na kanalizacionu mrežu. • Mali broj postrojenja za tretman otpadnih voda koja su delimično funkcionalna ili nisu u funkciji. • Problem zbrinjavanja generisanog mulja (generisani otpadni mulj se odlaže u muljne lagune, ili betonske bazene gde se prirodno suši ili na jalovištima u blizini postrojenja. • Trenutno se otpadni mulj u velikoj meri odlaže na deponije, pri čemu se akumuliraju dodatne količine otpada na onima koje su već prostorno opterećene.

19. MERE • Nova podzakonska akta trebalo bi da obuhvate i zbrinjavanje mulja koji nastaje pri prečišćavanju otpadnih voda. • Sprovesti povezivanje domaćinstava na kanalizacionu mrežu i sisteme za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. • Stara postrojenja treba zameniti novim, naprednijim i većeg kapaciteta, tj. postrojenjima sa tercijarnim tretmanom prečišćavanja otpadnih voda. • Trebalo bi da se razmotri mogućnost distribucije po poljoprivrednim površinama, ili zbrinjavanja na neki drugi način, kojim ne bi bilo ugroženo zdravlje ljudi i životinja, ne bi bilo negativnih uticaja na životnu sredinu, a ekonomski bi bilo prihvatljivo.

20. HVALA

21. Kontakt Email Serbian Solid Waste Association-SeSWA TrgDositejaObradovica 6 21000 Novi Sad, Serbia Tel: 859374394353 Home Phone: 8384353464 bojanatot@uns.ac.rs Website: office@seswa-srbija.com