UTICAJ PREDRASUDA I STEREOTIPA O NASILJU U PORODICI NA PROCES ZAŠTITE

1. UTICAJ PREDRASUDA I STEREOTIPA O NASILJU U PORODICI NA PROCES ZAŠTITE Miroslava Vuković

2. Zašto je važno obratiti pažnju na stavove i predrasude ? • Naše profesionalno delovanje nije samo zasnovano na profesionalnim znanjima i informacijama koje stičemo tokom obrazovanja. Kao u svim drugim aspektima života, naši stavovi i moguće predrasude, takođe, određuju ne samo selekciju informacija kojima pridajemo veći značaj, već i utiču na donošenje profesionalnih odluka, odnosno izbor mogućih akcija. Profesija sudije je u tom smislu posebno složena. • Svaki stav ima kognitivnu, emotivnu i konativnu (motivatornu) komponentu. • Predrasude i stereotipi na izvestan način simplifikuju realnost i“olakšavaju” snalaženje u kompleksnim situacijama. • Prepoznavanje svojih ličnih stavova i očekivanje suočavanja sa izvesnom podložnošću nekim od uvreženih stereotipa i predrasuda, vrlo je važno, jer nam daje mogućnost da budemo svesni njihovog uticaja, odnosno da ih korigujemo.

3. NEKI OD RASPROSTRANJENIH PREDRASUDA I STEREOTIPA O NASILJU: • Nasilje se dešava u određenim rasnim, kulturnim ili ekonomskim sredinama. • Nasilje se uvek dešava pod uticajem alkohola ili droga. • Nasilje je privatna stvar između partnera i u to niko ne treba da se meša. • Žene provociraju muškarca da ih zlostavlja. • Nasilje podrazumeva samo upotrebu fizičke sile. • Žene mora da uživaju u nasilju inače bi otišle. • Nasilje mora da nije bilo baš tako jako, čim su se vratile počiniocu. • Fizičko kažnjavanje dece je proverena vaspitna metoda. • Oni koji seksualno zlostavljaju decu su nepoznate, vidno “poremećene” osobe. • .................

4. DISKUSIJA: • Elaboracija zasnovanosti ovih stavova na činjenicama • Pokušaj rasvetljavanja konsekvenci • Istine nasuprot mitovima

5. Nasilje se dešava u određenim rasnim, kulturnim ili ekonomskim sredinama. - jedna od stigmatizacija određenih manjinskih grupa. - u nekim grupama se još teže može idenitikovati – manje je vidljivo (veća izolovanost, marginalizovane, još ređe se obraćaju za pomoć) - počinioci– svi obrazovni, profesionalni profili, svi društveni slojevi – što viši soc. status – to je teže, ređe obelodanjivanje

6. Nasilje se uvek dešava pod uticajem alkohola ili droga. - odražava čuđenje, - minimizira odgovornost počinioca i ohrabruje mit o njima kao osobama koje nisu odgovorne za svoje ponašanje, što često skreće pažnju sa nasilja, - nekada se dešava pod uticajem psihoaktivnih supstanci, obratiti pažnju na druge situacije u kojima se alkoholisanost ne posmatra kao olakšavajuća okolnost

7. Nasilje je privatna stvar između partnera i u to niko ne treba da se meša - zakonske promene koje odražavaju promenjen stav države, društva prema ovom problemu, čemu je doprineo boji uvid u posledice ovih oblika nasilja - uticaj na sve članove porodice, posebno decu - problem transgeneracijskog prenošenja (razlike M – Ž pol)

8. Žene provociraju muškarca da ih zlostavlja. - izražavanje osećanja kroz nasilje nije prihvatljivo - počinioci su odgovorni za svoje ponašanje, a ovaj stav povlači minimiziranje njihovog udela, a naglašava odgovornost žrtve

9. Nasilje podrazumeva upotrebu fizičke sile. - znatno širi spektar ponašanja koja imaju predznak nasilja – samo naizgled suptilnije forme (npr. emocionalno) - posledice fizičkog nasilja su samo obično vidljivije, lakše prepoznatljive - posledice po žrtvu nisu manje u drugim slučajevima - važno imati na umu da se i seksualno nasilje nad decom često odigrava bez upotrebe fiz. sile, već korišćenjem mnogo perfidnijih manipulacija

10. Žene mora da uživaju u nasilju inače bi otišle. - grubo izjednačavanje odgovornosti između počinioca i žrtve - nada da će se nastaviti “dobar period” između incidenata nasilja - ideja da je to najbolje za decu, da je deci potreban otac, naročito kada je fokus nasilnika na ženi - strah, zato što počinilac preti - 60% ubistava žena u Kanadi je počinjeno od strane intimnih partnera, najopasniji period je taj – kada odluči da ga napusti - nasilje sistematski devalvira samopoštovanje i inicijativnost, kroz kontinuiranu degradaciju

11. Nasilje mora da nije bilo baš tako jako, čim se vratila. - obećanja počinioca – samo da se vrati - pritisak ili nagovor dece (otac im nedostaje) - suočavanje sa tim koliko malo podrške ima, obzirom na teškoće samostalnog odgajanja dece - siromaštvo, nedostatak elementarnih sredstava, uslova za život

12. Fizičko kažnjavanje dece je proverena vaspitna metoda. - “i mene su moji tukli, pa šta mi fali” - mora da shvati da to ne sme da radi, disciplina je važna – strah od kazne - disciplinovanje je obučavanje, usmeravanje deteta da postepeno razvija svoje prosuđivanje u različitim situacijama, i ne podrazumeva samo kažnjavanje, već čitav niz postupaka koji pohvaljuju, podržavaju, potkrepljuju pozitivne oblike ponašanja deteta - roditelji su značajni uzori, nude model ponašanja koji dete usvaja tokom odrastanja – transgeneracijsko prenošenje nasilnih modela interakcija

13. Oni koji seksualno zlostavljaju decu su njima nepoznate, vidno “poremećene” osobe. - mit koji skreće pažnju sa činjenice da je većina počinilaca dobro poznata detetu, njima je dete kao žrtva lako dostupno jer zloupotrebljavaju poverenja koje dete ima u njih - većina funkcioniše krajnje neupadljivo u okruženju, ne ispoljava druge oblike nasilnog ponašanja, “svi se začude” kada se zlostavljanje obelodani - različitog su uzrasta, profesija, soc.-ek.statusa, bračnog statusa, nisu psihijatrijski lečeni i sl.