130 likes | 461 Views
Olaf Remer. Brzina svetlosti. - Dugo se mislilo da je brzina svetlosti beskonačno velika. - Pokušaji da se izmeri brzina svetlosti,bili su neuspešni. - Brzina svetlosti je velika i na Zemlji ne postoje dovoljno velika rastojanja pomoću kojih bi moglo da se registruje prostiranje svetlosti.
E N D
Brzina svetlosti - Dugo se mislilo da je brzina svetlosti beskonačno velika. - Pokušaji da se izmeri brzina svetlosti,bili su neuspešni. - Brzina svetlosti je velika i na Zemlji ne postoje dovoljno velika rastojanja pomoću kojih bi moglo da se registruje prostiranje svetlosti.
- Olaf Remer - danski astronom – 1675. godine posmatrao je pomračenje jednog Jupiterovog meseca. - Ulazak meseca u senku Jupitera nije u istom vremenskom intervalu. - Uporedio vremenske intervale – kasni 1.000 sekundi
- Razlog kašnjenja – nije usporenje Jupiterovog meseca,već zato što svetlosni zrak prelazi mnogo veću put (prečnik Zemljine putanje oko Sunca) Svetlost se najbrže prostire u vakuumu.
- Brzina svetlosti je najveća poznata brzina u prirodi. - Brzina svetlosti u vazduhu je približna brzini svetlosti u vakuumu,dok je u drugim sredinama znatno manja. - Što je u nekoj sredini brzina svetlosti manjata sredina je optički gušća.
- Brzina zvuka u vazduhu je za oko 9·105 puta manja od brzine svetlosti. - Zbog toga je daleko lakše uočavanje, praćenje i merenje određenih pojava kod zvuka nego kod svetlosti. - I zato, da bi se lakše i bolje razumele izvesne pojave vezane za svetlost, koje tretira Specijalna teorija relativnosti, dobro je da pre pristupanja analizi ove teorije razmotrimo prostiranje zvuka u vazduhu i da izvršimo upoređenje sa prostiranjem svetlosti u vakuumu.
- Danski astronom Olaf Remer je 1675. godine izmerio periode četiri satelita, ali je dobio drugačije rezultate kada ih je opet izmerio nakon šest meseci! - Remer je izmerio vremenski interval potreban jednom od Jupiterovih meseca od trenutka izlaska meseca iz senke Jupitera do njegovog dolaska ispred Jupitera, a zatim natrag u isti položaj. -Odredio je da taj period iznosi približno 42,5 sati kada se Zemlja nalazi u tački svoje orbite koja je najbliža Jupiteru.
- Nakon šest meseci Zemlja će se naći na suprotnoj strani orbite oko Sunca, tj biće na najvećem rastojanju od Jupitera, a Jupiter će se na svojoj putanji pomeriti zanemarljivo malo. - Remer je sada takođe očekivao da se pomračenja Jupiterovog meseca opet dešavaju u intervalima od po 42,5 sati, ali situacija je bila malo drugačija. - On je našao da se pomračenja dešavaju sa sve većim i većim zakašnjenjem kako se Zemlja udaljavala od Jupitera, i nakon šest meseci, kada je ona bila najdalja, ovo zakašnjenje je iznosilo 1000 sekundi.
- Jedinilogičanzaključakkoji je Remer mogaodadonese bio je daovododatnovremepredstavljavremepotrebnosvetlostidapređedodatnorastojanjeizmeđuZemljeiJupitera, odnosnodapređerastojanjeprekoprečnikaZemljineorbite. - U to vremeverovalo se daprečnikZemljineorbiteiznosi 284 miliona, umestotačnih 300 miliona, kilometaratakodasuRemerovipodacidalisuvišemaluvrednostzabrzinusvetlosti. Ipak, Remerovametoda je ušla u istorijukaoprvouspešnoodređivanjebrzinesvetlosti.
Slađana Agoč 8.d