Prehrambena industrija EU u 2007.

1. CIAAPredstavljanje prehrambene industrije EU: Konkurentnost i regulativaBeograd, 11.3.2009.Mella FREWENCIAA, Generalni direktor

2. Na prvi pogled Prehrambena industrija EU u 2007.

3. Prehrambena industrija u proizvodnom sektoru (1) Struktura Udeo prometa u proizvodnoj industriji (%) Udeo zaposlenosti u proizvodnoj industriji (%) Udeo dodate vrednosti u proizvodnoj industriji (%) Udeo broja preduzeća u proizvodnoj industriji (%) Hrana i piće Automob. industrija Automob. industrija Mašinerija i oprema Proizvodi od metala Ostalo Nameštaj Štampa i izdavaštvo - Na prvom mestu po pitanju prometa, radne snage i dodate vrednosti - Na drugom mestu po pitanju broja kompanija

4. Prehrambena industrija u proizvodnom sektoru (3) Struktura Radna snaga: produktivnost, troškovi, profitabilnost i investiranje Produktivnost (1000 €) Troškovi po zaposlenom (1000 €) Bruto operativni suficit (%)² Investiranje po zaposlenom (1000 €) ² Bruto operativna stopa je bruito operativni suficit Izražen u procentima od ukupnog prihoda. Bruto operativni suficit je dodata vrednost umanjena za troškove rada i indikator je profitabilnosti. Hrana i piće Proizvodnja Tekstil Automob. industrija Hemijska industrija Proizvodi od metala

5. Industrija kojom dominiraju MSP Struktura

6. Prehrambena industrija u državama članicama (2) Struktura Podaci o prehrambenoj industriji koje su izdale nacionalne federacije Neto prodaja (u milijardama €) Zaposlenost (u hiljadama)

7. Prehrambena industrija u državama članicama (1) Struktura Vodećih 5 država članica u prehrambenoj industrijipo prodaji (u milijardama €) Francuska Nemačka Italija Velika Britanija Španija

8. Trgovinski partneri EU Tržište i potrošnja Vodeći partneri EU, 2007. (u milionima €) IZVOZ UVOZ

9. Trgovina EU po regionima Tržište i potrošnja Trgovina EU po regionima, 2007. (u milionima €) Izvoz Uvoz

10. EU trgovina po sektorima u 2008. Tržište i potrošnja Izvoz po sektorima (u milionima €) januar – jul Piće Razni prehrambeni proizvodi Mlečni proizvodi Proizvodi od mesa Prerađeno voće i povrće Životinjska i biljna ulja i masti Brašno i skrob Proizvodi od ribe Stočna hrana

11. Trendovi EU trgovine u 2007. Izvoz po vodećim trgovinskim blokovima (u milijardama €) Uvoz po vodećim trgovinskim blokovima (u milijardama €)

12. Cene (1) Tržište i potrošnja Cene na svetskom i tržištu EU određenih artikala i poljoprivrednih sirovina, 2007. – 2008. Tržišna cena za Obrano mleko u prahu, Okeanija Obrano mleko u prahu, EU Puter, Okeanija Puter, EU Kukuruz, Golfski zaliv Pšenica, Golfski zaliv Pšenica, EU Soja, SAD, u Roterdamu Seme suncokreta, EU Seme uljane repice, EU Ulje od soje, EU Ulje od repice, EU Suncokretovo ulje, EU Šećer, London Junetina, Australija, u SAD Junetina, EU Svinjetina, SAD Svinjetina, EU Živinsko meso, SAD Živinsko meso, EU Svetska cena kafe Svetska cena kakaoa

13. Cene sirovina - EU Kretanje cena sirovina u EU od januara 2007. Razvoj cena kod osnovnih poljopriv. ulaganja na EU i drugim tržištima OMP puter kukuruz pšenica seme repice OMP puter sojino ulje svinjetina živinsko meso junetina kukuruz šećer Živinsko meso junetina svinjetina

14. Cene(2) Tržište i potrošnja Mesečno poređenje cena hrane i inflacije u EU, 2006-2007. (% mesec/mesec - 12) hrana sve stavke Porast cena hrane: 4,7% (Okt. ’06-’07.) Porast cena uopšte: 2,7% (Okt ’06-’07.)

15. Potrošnja hrane i pića (1) Tržište i potrošnja Potrošnja u domaćinstvima EU: hrana i bezalkoholna pića, 2007. (% od ukupne potrošnje u domaćinstvima) Od ukupnih troškova u domaćinstvima, 12,6% odlazi na hranu i bezalkoholna pića.

16. KONKURENTNI POLOŽAJ EU JE SLAB slab prosečan jak Rast BDV-a u prehrambenoj ind. U proizvodnji Balassa Indeks Rast udela u svetskom tržištu Rast BDV/zaposleni Rast BDV-a Ukupno

17. KONKURENTNI POLOŽAJ EU JE SLAB U poređenju sa SAD, Brazilom, Kanadom, Australijom i drugim državama, u vezi sa: Liberalizacijom trgovine Niskom produktivnosti radnika Fragmentiranim tržištem Stalno, multikulturno stanovništvo, stanovništvo koje stari Administrativne prepreke Nizak stepen inovativnosti (delimično povezan s teškoćama u vezi sa dozvolama za trgovinu Ograničeni izvor sirovina (npr. mleko)

18. Konkurentnostindustrije hrane i pića – akcioni plan • Istraživanje i razvoj i inovacije • Više investicija (privatni sektor – 0,24% prometa – i javni sektor) i racionalnije korišćenje sredstava • “Hrana za život” (Platforma razvoja prehrambene tehnologije) • Zakonski okvir mora više da stimultiše inovacije • Pristup konkurentnim poljoprivrednim sirovinama: veća tržišna orijentacija Zajedničke agrarne politike – stabilno snabdevanje • Pristup novim tržištima: mora se primeniti multilateralni i usmereni bilateralni pristup • Bolje, jednostavnije, ravnomernije zakonodavstvo EU Novi propisi samo kad su zaista neophodni (prostor za samoregulisanje) i nakon opsežnih procena njihovog uticaja • Uspostavljanje grupacije na visokom nivou od strane EU Komisije 18

19. Industrija hrane i pića u EU: veze u lancu prehrambene industrije i dinamično globalno tržište • Prerađevine, za razliku od tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda, sve više zastupljene u trgovini • Prerada hrane: najveći stepen internacionalnosti (sve veće prisustvo multinacionalnih proizvođača hrane) • Velike kompanije igraju glavnu ulogu u ovom procesu • Ekspanzija van nacionalnih granica i organizacione promene u sektoru prodaje hrane • Porast prekograničnog marketinga i oglašavanja u prodajnom sektoru • Mali broj velikih maloprodajnih lanaca ima sve važniju ulogu u globalizaciji prehrambenih sistema, što utiče na konkurenciju u domenu distribucije

20. Razvoj događaja u NMS • Nakon udruživanja u EU, prehrambena industrija je osetila nedostatak kvalitetnih dobavljača • Strane investicije su brzo dovele do: • Brz rast proizvodnje sa dodatom vrednošću • Zahtev za homogenim, standardizovanim, visoko kvalitetnim dobavljačima • Koncentracija u okviru industrije dovela je do različitih nivoa vertikalne koordinacije • Dramatične promene u sektoru maloprodaje, pojavljuju se međunarodni trgovinski lanci • Veliki maloprodajni lanci imaju uticaj na: • Poboljšanje kvaliteta proizvoda • Vertikalnu i horizontalnu integraciju • Racionalizaciju sistema isporuke • Uticaj na male proizvođače: skoro nikakav uticaj u pregovorima oko ugovora i cena, mada imaju koristi od politike podrške

21. Prehrambena industrija: strogo zakonski regulisanaZakon o hrani EU : šta i kako? • Šta: Slobodno kretanje bezbednih prehrambenih proizvoda = JEDINSTVENO TRŽIŠTE • Kako: Harmonizacija i/iliuzajamno priznavanje

22. Zakon o hrani EU • Zakon o hrani uglavnom harmonizovan • Jedan «krovni» tekst: Propis (EC) 178/2002 uspostavlja opšte principe i zahteve • Sekundarni (direktive i propisi) • Međusobno priznavanje ostaje primenljivo u posebnim situacijama gde ne postoji harmonizacija

23. UTICAJ ZAKONODAVSTVA NA KONKURENTNOST Koristi od zakonodavstva: • Zadovoljavajuća bezbednost hrane • Obezbeđuje prostor za manevrisanje • Ali postoje nacionalna odstupanja, interpretacije, sprovođenje • Obezbeđuje reputaciju na tržištima van EU • Zakonodavni sistem EU se ceni više od zakonodavnog sistema SAD

24. UTICAJ ZAKONODAVSTVA NA KONKURENTNOST • Pet glavnih problema: • Kvalitet zakonodavstva • Promene u zakonodavstvu • Preterana kontrola (HACCP samokontrola, revizija, MS & EU kontrole) • Inovacija / odobrenje pre izlaska na tržište • Administrativne poteškoće u etiketiranju, higijeni, praćenju porekla i kretanja proizvoda

25. UTICAJ ZAKONODAVSTVA NA KONKURENTNOST Kvalitet zakonodavstva • Složenost, jasnoća, pojednostavljenje, povezanost sa nacionalnim zakonom Promene zakonodavstva • Stalni protok, nestrukturisano objavljivanje Preterana kontrola • HACCP samokontrola, revizija, FVO • Pomoć u slučajevima ne usaglašenosti Dovodi do troškova: • Teško proceniti • Dobitak i gubitak zavisi od upravljanja u kompanijama

26. Neki od izazova industriji hrane i pića u 2008. godini • Nabavka i cena sirovina • Biogoriva, genetski modifikovani organizmi, nanotehnologija • Upravljanje prehrambenim lancem i primena higijenskih pravila • Zagađivači iagensi za poboljšanje prehrambenih proizvoda • Ishrana, dijetai slične teme, predlog informacija za poboljšanje prehrambenih proizvoda • Ambalaža i ambalažni otpad • Akcioni plan za održivu potrošnju • Trgovinski odnosi sa zemljama koje nisu članice EU, Pravila o poreklu • Promocija poljoprivrednih proizvoda izvan EU 26

27. CIAA – Konfederacija proizvođača hrane i pića EU CIAA je vodeća asocijacija u predstavljanjuproizvođača hrane i pića EU • Pomaže industriji hrane i pićada održi poverenje potrošača • Uspostavlja blisku saradnju između svih karika u prehrambenom lancu • Obezbeđuje maksimalnu koordinaciju između različitih sektorski i geografski povezanih grupa proizvođača hrane i pića u EU

28. CIAA članstvo istruktura • 26 Nacionalnih federacija za hranu i piće(npr. FDF iz Velike Britanije, BLL iz Nemačke, itd.) • 28 evropskih sektorskih asocijacija(npr. konditorski proizvodi, šećer, bezalkoholna pića, mesne prerađevine, itd.) • 19 direktnih članova(npr. Nestlé, Unilever, Danone, Kraft Foods, Coca-Cola, Pepsico, Mars, itd.) • Sekretarijat u Briselu: Mella Frewen (Generalni direktor) predvodi tim od 23 članova • Komiteti, Radne grupe koje se sastoje od eksperata iz kompanija koje su direktne članice, nacionalnih federacija i sektora • U svakom momentu, nekih 350 eksperatarešava pitanja kojima se bavi CIAA 28

29. Prioriteti CIAA za 2009. godinu : vizijaiakcija • Ekonomska pitanja • Konkurentnost – HLG • Prehrambena i potrošačka politika • Novi prehrambeni proizvodi • Informacije potrošačima o prehrambenim proizvodima • Politika zaštite životne sredine – Održiva potrošnja i proizvodnja • Informacije potrošačima o zaštiti životne sredine • Izmene u Eko-oznaci • Okrugli sto o prehrambenim lancima u odnosu na politiku održive potrošnje i proizvodnje

30. Prioriteti CIAA : vizija i akcijaKonkurentnost • Pristup konkurentnim poljoprivrednim sirovinama • Pristup izvoznom tržištu • Podstrek programima istraživanja i razvojai inovacijama • Zakonodavstvo EU: sprovođenje i instrumenti koji nisu zakonodavni

31. Uloga nacionalnih federacija • Da rukovodi lokalnim pitanjima i mogućnostima • Da učestvuje u razvoju CIAA, pružanjem nacionalne podrške • Da učestvuju u naporima CIAA u ostvarivanju saradnje sa: • Nacionalnom vladom • Nacionalnim parlamentom • Nacionalnim članovimaEvropskog parlamenta

32. Uloga Nacionalnih federacija • Da aktivno učestvuje u izgradnji stavova CIAA i protoku informacija • Da definišu pitanja i mogućnosti na nacionalnom nivou koja mogu biti od evropskog značaja CIAA IMA KOORDINACIONU ULOGU

33. CIAA podrškakonsolidacijinacionalnih asocijacija • Stručna podrška po pitanju strukture i organizacije asocijacija • Obuka za eksperteu asocijacji • Direktni kontakt sa CIAA EU/WO informacije i komunikacija • Referentna tačka za pristup nacionalne prehrambene industrije regulativama i procedurama jedinstvenog tržišta EU • BSP, ETP programi

34. Osnovna ideja • Jedinstveno tržište EU je već ovde: reagujte ODMAH da budete u prednosti, izbegnite klopke • Industrija hrane i pića EU je gigant, sila, ne samo meta • Nacionalne asocijacije za hranu i piće treba da preuzmu vođstvo da ojačaju i promovišu svoja preduzeća

35. Za više informacija o CIAA organizaciji www.ciaa.eu Pristup vestima, stavovimai publikacijama