Osnovi ekonomije

1. Osnovi ekonomije F T H Prof.dr Ilija Rosić, Doc.dr Petar Veselinović, Nikola Makojević, asistent M

2. 1.Ekonomija kao društvena nauka • Ekonomija spada u grupu dinamičkih, naučnih disciplina, koja pruža naučna objašnjenja funkcionisanja privrede uz istovremeno pružanje preporuka kreatorima ekonomske politike o načinu upravljanja privredom • Prva učenja o ekonomiji tumače suštinu ekonomske aktivnosti kao društveni proces proizvodnje,raspodele,razmene i potrošnje materijalnih dobara radi zadovoljavanja ljudskih potreba

3. Zadatak ekonomije jeste da otkrije objektivne ekonomske zakonitosti koje vladaju društvenom proizvodnjom, raspodelom, razmenom i potrošnjom, što znači da je ekonomija društvena nauka • Predmet izučavanja ekonomije, odnosno oblasti kojima se ekonomija bavi u svom izučavanju jesu:

4. procesi proizvodnje, šta proizvoditi, kako proizvoditi i za koga proizvoditi, • kretanja u privredi,odnosno trednovi u kretanjima cena, proizvodnje, nezaposlenosti i spoljne trgovine, • pitanja izbora oskudnih resursa i njihovo korišćenje za proizvodnju različitih dobara i resursa, • Pitanja novca, bankarstva, tržišta, kapitala i finansiranja privrednog razvoja; obavljanje spoljne trgovine i uticaj ekonomskih i neekonomskih faktora na spoljnu trgovinu, • Procesi ekonomskog delovanja, to jest, kako ostvariti maksimalne rezultate uz minimalne troškove

5. Suština ekonomije jeste da prizna stvarnost oskudnosti resursa i pronađe način kako urediti društvo da se oskudni resursi koriste za postizanje maksimalnih rezultata

6. 2. Predmet izučavanja ekonomije • Ekonomija kao naučna disciplina proučava brojne oblasti i probleme razvijajući teorije ljudskog ponašanja u donošenju ključnih odluka u korišćenju ograničenih resursa radi proizvodnje i raspodele vrednih materijalnih dobara i usluga • Celokupna ekonomska nauka se može klasifikovati na: pozitivnu i normativnu

7. Pozitivna ekonomija proučava ciljeve i daje naučno objašnjenje kako privreda funkcioniše,i istovremeno se bavi pitanjima kako društvo donosi odluke o potrošnji, proizvodnji, raspodeli i razmeni dobara i usluga Pozitivna ekonomija proučava kako privreda radi bez obzira na naše političke naklonosti, moralne kodekse, odnosno u odsustvu ličnih promocija.

8. Normativna ekonomija nudi preporuke u funkcionisanju privrede, koje se zasnivaju na ličnom rasuđivanju Normativna ekonomija je zasnovana na ličnoj proceni presuda, a ne na bazi istraživanja usmerenih ka otkrivanju objektivnih istina

9. 3. Pojam makroekonomije i mikroekonomije • Sve do velike svetske krize 30-tih godina u ekonomskoj teoriji nije se razlikovala makro i mikro ekonomija • Kangar Frish, dobitnik Nobelove nagrade iz oblasti ekonomije(1969), prvi je uveo termine ‘’micro-dynamics’’ i ‘’macro-dynamics’’ koji su poslužili kao osnov za uvođenje pojmova mikro i makro u ekonomsku teoriju

10. Makroekonomija potiče od grčkih reči: macros-veliki i oikonomija-privreda • Makroekonomija je ekonomska nauka koja se bavi izučavanjem agregatnih ekonomskih veličina, odnosno bavi se proučavnjem problema društvene privrede kao celine • U davanju odgovora na pitanja iz predmeta svog proučavanja, makroekonomija se koristi procesom simplifikacije

11. Prema J.Sachs(Saksu) makroekonomska analiza se odvija u tri etape: • U prvoj etapi se uspostavlja opšti teorijski okvir za najznačajnija makroekonomska pitanja, kako bi se razumeo proces donošenja odluka na nivou preduzeća • U drugoj etapi se posredstvom agregiranja vrši sagledavanja pojedinačnih odluka i kroz tu prizmu se sagledavaju opšte ekonomske tendencije i ukupna kretanja privrede • U trećoj etapi, na bazi informacija iz druge, se sagledava opravdanost uspostavljenog okvira u prvoj etapi analize

12. Jedno od značajnih polja interesovanja makroekonomije jeste i pitanje odnosa države prema ekonomiji, odnosno uticaj njene ekonomske politike izražene kroz fiskalnu i monetarnu politiku

13. 4. Nacionalna ekonomija kao primenjena makroekonomska disciplina • Ekonomija spada u grupu naučnih disciplina zasnovanih na dinamičnom pristupu, koja u isto vreme daje odgovor na pitanje kako privreda funkcioniše, ali i daje preporuke kreatorima ekonomske politike o načinu upravljanja privredom • Nacionalna ekonomija, kao deo ekonomske nauke, bavi se proučavanjem određene privrede kao velikog ekonomskog sistema

14. Nacionalna ekonomija se bavi izučavanjem tri velika područja: • Privredni rast i razvoj, • Struktura privrede i • Sistem funkcionisanja privrede(privredni sistem)

15. Privredni rast i privredni razvoj • Privredni rast predstavlja kvantativno uvećavanje ključnih makroekonomskih indikatora u jednoj nacionalnoj ekonomiji u određenom vremenskom trenutku • Privredni razvoj predstavlja širi pojam od privrednog rasta jer pored privrednog rasta obuhvata i promene u strukturi i sistemu funkcionisanja privrede

16. Struktura privrede • Struktura privrede podrazumeva učešće pojedinih sektora i grana u formiranju društvenog proizvoda kao agregatne veličine • Struktura privrede je uslovljena stepenom razvijenosti privrede, što je privreda razvijenija to je struktura razgranatija

17. Privredni sistem(sistem funkcionisanja privrede) • Privredni sistem podrazumeva konkretne organizacione oblike i metode privređivanja, mere i instrumente upravljanja privredom • To su zakonski okviri putem kojih se reguliše najveći deo ekonomskih aktivnosti

18. 5. Metode i naučni pristup izučavanja ekonomije • Ekonomisti su razvili naučno-tehničke pristupe koji im omogućavaju najbolju poziciju u otkrivanju i razumevanju komplikovanih snaga koje utiču na jednu privredu • Prilikom analiziranja različitih problemskih zadataka ekonomsiti se koriste:

19. Posmatranje, koje je veoma važno za ekonomske aktivnosti koje su se desile u prošlosti, • Ekonomsku analizu, koja na bazi pretpostvaki logički izvodi zaključke o kretanjima u privredi kao celini, kao i njenim delovima, • Statističku analizu, metod koji se zasniva na korišćenju ekonomskih podataka, • Eksperimente, u vidu kontrolisanih eksperimenata putem kojih se vrši analiza uticaja pojedinih faktora na ekonomske aktivnosti

20. Prilikom ekonomske analize mora se voditi računa i o određenim ekonomskim zakonitostima: • Celina je uvek nešto više od prostog zbira njenih delova, • Najveća prepreka u izučavanju ekonomije može biti subjektivnost i • U srži ekonomije deluje ‘’zakon oskudnosti’’

21. 6. Osnovni instrumenti i modeli ekonomske analize • Teorije i modeli omogućavaju predviđanje ekonomskih aktivnosti pojedinaca ili celine u određenim uslovima • U tom kontekstu u ekonomiji se koriste: teorije, modeli, podaci i itd. • Podaci pomažu da se kvantifikuje odnos koji se istražuje i istovremeno se čini mogućim testiranje modela pomoću relevantnih podataka

22. U ekonomskoj analizi razlikujemo: • Ekonomske podatke u vidu vremenskih serija u različitom vremenskom periodu, • Ekonomski podaci u vidu indeksa brojeva, • Ekonomski podaci u vidu nominalne i realne cene koje su predodređene stopom inflacije i • Grafikone, jednačine i krive koji slikovito pokazuju kretanje pojedinih ekonomskih veličina

23. Ekonomski modeli pomažu u rešavanju ključnih ekonomskih problema, tako što se sagledavaju sve relevantne činjenice koje se mogu iskoristiti i bez kojih analiza bi bila nepotpuna • Izbor elmenata i metoda je veliki, a njihov izbor zavisi od željenog nivoa kvaliteta analize i raspoloživosti podataka