OSNOVI FINANSIJA

1. OSNOVI FINANSIJA Predmetni nastavnik : Prof. dr MARKO IVANIŠ Nedelja 1 – Uvodno predavanje

2. 1. NASTANAK I RAZVOJ NAUKE O FINANSIJAMA • Među finansijskim teoretičarima ne postoje usklađena mišljenja o poreklu reči “finansije”. Jedna grupa autora smatra da je ta reč germanskog porekla, dok druga grupa autora smatra da je ona romanskog porekla. • Međutim, najveći broj finansijskih istoričara ipak smatra da reč “finansije” potiče iz srednjeg veka i da je ova reč u u stvari izvedena iz latinske reči “finatio” koja se upotrebljavala u smislu sudske odluke, ali i plaćanja. • Kasnije, sa razvitkom proizvodnih snaga i pojavom širih robno-novčanih odnosa gde se plaćanja u novcu razlikuju od plaćanja u naturi, u Francuskoj tokom XV veka počinje da se upotrebljavaju reč “finances” koja je označavala novčane odnose vezano za potrebe države (državno novčano poslovanje). Istovremeno, formirao se i termin “finance” (u obliku jednine) koji je takođe označavao novčano poslovanje ali u oblasti privatne privrede. • Oba navedena termina koji su se formirali na terenu Francuske, polako su počeli da prodiru i u druge zemlje, tako da reč “finansije” danas prisutna u svim svetskim jezicima.

3. Na osnovu istorijskog nastanka pojma “finansije” moguće je razumeti i samu prirodu finansija. S tim u vezi, treba naglasiti da je pojava finansija vezana za novac i novčana plaćanja (za razliku od tzv. naturalnih plaćanja). Analogno tome, finansije će postojati sve dok bude postojao i novac. Drugim rečima, bez novca nema ni finansija. • Na osnovu navedenog, proizlazi stav da su finansije “istorijska kategorija”, jer ćemo finansije imati sve dok budemo imali robnu proizvodnju i delovanje zakona vrednosti izraženog u novčanom obliku. To znači, da sa nestankom robno-novčanih odnosa i delovanja zakona vrednosti – nestaće i finansije. • Iz istorijskog karaktera finansija (istorijski uslovljene kategorije), proizlazi i njihova priroda, budući da upravo novac određuje i samu prirodu finansija. Prema tome, priroda finansija je novčana, odnosno monetarna. • Međutim, bez obzira na konkretan naziv pod kojim su se javljale u literaturi tokom ekonomske istorije, finansije su uvek predstavljale jednu od najstarijih disciplina ekonomske nauke koja se tokom vremena počela izučavati i na fakultetima, odnosno univerzitetima.

4. Finansije kao naučna disciplina spadaju u ekonomske nauke zato što svi procesi i odnosi koji se u okviru finansija izučavaju imaju ekonomski karakter. Međutim, finansije su se izdvojile u posebnu naučnu disciplinu tokom prve polovine XIX veka. • Od 30-ih godina XIX veka finansije se izučavaju kao posebna naučna disciplina na univerzitetima, bez obzira na konkretan naziv studija, odnosno naziv nastavnog predmeta. • Najveći doprinos razvoju nauke o finansijama tokom XIX veka, dali su nemački teoretičari i to : a) Karl van Rau – prvi je izdvojio finansije u posebnu naučnu disciplinu u svom radu “Osnovi finansijske nauke”(1832. godine). Prvi je sistematski i temeljno obradio materiju javnih finansija. b) Lorenc von Stein (1815 -1890) – doprineo je da nauka o finansijama postane organski povezan i ravnopravni deo nauke o državi. c) Adolf Wagner (1835 -1917) – zaslužan je za sistematizaciju materije o javnim finansijama i za unošenje socijalno-političkog pristupa u izučavanju različitih finansijskih instrumenata. d) Albert Schafle (1830 -1903) – zaslužan je za unošenje etičkih momenata u izučavanju finansijske delatnosti države.

5. Nakon pomenutih velikana nemačke finansijske nauke , došlo je do dužeg razdoblja stagnacije nauke o finansijama, sve do izbijanja velike svetske ekonomske krize (1929 – 1933). Nastankom ove krize u finansijskoj teoriji javljaju se nove ideje. • Od 30-ih godina XX veka dolazi do potpune afirmacije nove državne intervencionističke misli, pa sledstveno tome, makroekonomski pristup postaje vladajući u finansijskoj teoriji. Takođe, počinje da se poklanja velika pažnja problemu nacionalnih ekonomskih resursa, njihovom korišćenju i njihovoj alokaciji. • U navedenom kontekstu, najveći uticaj na dalji razvoj nauke o finansijama 30-ih godina XX veka izvršio je poznati engleski ekonomista John Maynard Keynes, čiji su radovi označili radikalan zaokret u finansijskoh nauci koji je nametnula velika ekonomska kriza početkom 30-ih godina XX veka. • Nove podsticaje razvoju nauke o finansijama dalo je Keynesovo delo “Opštateorija zaposlenosti, kamate i novca” iz 1936. godine, koje je dalo teorijsku podlogu za novi pravac u razvoju nauke o finansijama, a to je : naglašen ekonomski pristup u izučavanju privredne delatnosti države.

6. Keynesovo učenje je uslovilo da su mnogi kasniji teoretičari polazeći od osnovnih koncepcija Keynesa, svoju naučnu pažnju počeli orijentisati na proučavanje delovanja finansijske privrede i mera finansijske politike na oblasti kao što su: zaposlenost, nivo cena, privredni rast, strukturne promene u spoljnotrgovinskoj razmeni, preraspodelu dohotka i imovine, alokaciju sredstava, regionalni razvoj itd. • Samim tim, finansije su kao integrativni deo privrednog sistema počele poprimati čitav niz ekonomskih i socijalnih funkcija kao što su : alokativna, redistributivna, stabilizaciona i razvojna funkcija. (a) Alokativna funkcija - podrazumeva razmeštaj proizvodnih snaga. (b) Redistributivna funkcija - podrazumeva preraspodelu nacionalnog dohotka radi zadovoljavanja društvenih potreba. (c) Stabilizaciona funkcija - podrazumeva upotrebu mera, instrumenata i mehanizama finansijske politike radi ostvarenja stabilnog nivoa cena i zaposlenosti i uravnoteženja platnog bilansa. (d) Razvojna funkcija - podrazumeva stvaranje podsticajnih i stabilnih uslova za globalni, sektorski i regionalni privredni razvoj.

7. Međutim, najveća zasluga u daljem razvoju Keynesovog učenja nesumnjivo pripada Amerikancima, koji su u daljem izučavanju delovanja finansijskih instrumenata uneli matematičke metode. Zbog toga, smatra se da su razvoju nauke o finansijama u drugoj polovini XX veka pečat dali ipak američki autori (Abba Lerner, Albert Hansen). • Aba Lerner - tvorac je tzv. “funkcionalnih finansija” (functional finance), koje označavaju mere koje su usmerene na borbu protiv inflacije i nezaposlenosti. • Albert Hansen - tvorac je novog pravca u finansijskoj politici države poznatog pod nazivom “fiskalna politika” (fiscal policy), čiji naziv označava ekonomsko-socijalnu funkciju države koju ona vodi posredstvom finansijskih instrumenata i sredstava. • Zaključak : Moderne finansije su se danas transformisale u veoma široko naučno područje sa nizom instrumenata, institucija i mera sa mogućnošću delovanja na monetarno, razvojno, političko i socijalno područje. Analogno tome, nauka o finansijama je danas postala izuzetno kompleksna oblast koja u sebe integriše niz finansijskih grana : ona je agregat ekonomskih, socijalnih, političkih i pravnih elemenata. Stoga, može se reći da se danas najmanje tri discipline bave finansijskim pojava i to : (1) Nauka o finansijama, (2) Finansijska politika, i (3) Finansijsko pravo.

8. (1) Nauka o finansijama – bavi se teorijskim istraživanjima u cilju utvrđivanja stalnih odnosa između uzroka i posledica vezano za dva ili više finansijskih fenomena, kao i njihovoj međusobnoj povezanosti. • (2) Finansijska politika – nije nauka u strogom smislu reči, već predstavlja veštinu postizanja ciljeva koje je obeležila finansijska teorija koristeći rezultate do kojih je došla finansijska nauka. Dakle, finansijska politika ima operativni cilj. Dok nauka tumači, politika sprovodi. • (3) Finansijsko pravo – predstavlja skup pravnih propisa kojima se regulišu oni društveni odnosi koji nastaju pri prikupljanju, raspodeli i trošenju sredstava kojima se zadovoljavaju (opšte i zajedničke) javne potrebe. • Zavisno od karaktera normi kojima se regulišu finansijski odnosi, možemo razlikovati : (a) opšte finansijsko pravo, i (b) posebno finansijsko pravo. (a) Opšte finansisjko pravo - čini ukupnost pravnih normi kojima se obezbeđuje jedinstvo finansijskog sistema, utvrđivanjem opštih principa na kojiam se zasnivaju finansijski odnosi. (b) Posebno finansijsko pravo - čini ukupnost pravnih normi kojima se na jedinstven način reguliše određena grupa finansijskih odnosa (npr. poresko pravo, budžetsko pravo, pravo osiguranja itd).

9. 2. ODNOS FINANSIJA PREMA OSTALIM EKONOMSKIM DISCIPLINAMA • Ako bismo želeli da posebno istaknemo naučne discipline u okviru kojih je moguće naći misli i teorije finansijskog karaktera, pre izdvajanja finansijakao samostalne naučne discipline, onda su to sledeće naučne oblasti : (1) Opšta ekonomska nauka, (3) Pravne nauke, i (2) Političke nauke, (4) Sociološko-etičke nauke. • Tokom XIX veka došlo je do izdvajanja finansija kao autonomne naučne discipline u okviru ekonomske nauke. Analogno tome, postavlja se pitanje kakav je odnos finansija prema ostalim ekonomskim disciplinama ? • U navedenom kontekstu, posebno je značajan odnos finansija prema onim ekonomskim disciplinama gde postoji jača naglašenost njihove povezanosti: (a) Odnos finansija i političke ekonomije - figurativno predstavlja odnos stabla i izdanka, budući da su se finansije dugo vremena proučavale upravo u okvirima političke ekonomije. Na temeljima političke ekonomije ponikle su i finansije kao samostalna ekonomska (naučna) disciplina čiji je najvažniji zadatak da izučava dejstva ekonomskih zakonitosti u oblasti finansija.

10. (b) Odnos finansija i ekonomike - predstavlja odnos koji je posebno intenziviran u toku poslednjih nekoliko godina, budući da se u sprezi sa finansijama vrši raspodela i preraspodela značajnog dela nacionalnog dohotka. Analogno tome, finansijska politika čini sastavni deo opšte ekonomske politike svake zemlje. (c) Odnos finansija i ostalih ekonomskih disciplina - podrazumeva posebno značajne odnose finansija sa sledećim ekonomskim disciplinama : (1) Naukom o novcu (monetarnom ekonomijom) - gde su odnosi veoma bliski, budući da i finansije i monetarna ekonomija za svoj osnov imaju novčana kretanja, ali posmatrano sa različitih aspekata. (2) Bankarstvom - gde su odnosi takođe veoma bliski, pri čemu osnovu tih bliskih odnosa čine novčana kretanja, kao i uzajamna dejstva na relaciji finansije - bankarstvo. (3) Statistikom i matematičkim metodama – predstavlja odnos koji se sve više intenzivira, budući da je razvoj novih tehnologija i globalnih tržišta uneo novine u moderno poslovanje, pa samim tim i u oblast finansija. Analogno tome, danas je moguće upravljati samo onim što se može i meriti.

11. 3. OSNOVNA PODELA FINANSIJA • Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata dve velike oblasti, to su : (a) makrofinansije, i (b) mikrofinansije. • Makrofinansije – predstavljaju posebnu oblast nauke o finansijama, koja se bavi izučavanjem problema finansiranja razvoja društva kao celine. • Mikrofinansije – predstavljaju posebnu oblast nauke o finansijama, koja se bavi izučavanjem finansijskih problema jednog privrednog subjekta. • S druge strane, nauka o finansijama takođe se može podeliti i na sledeći način : (a) finansije u širem smislu, i (b) finansije u užem smislu. • Finansije u širem smislu – obuhvataju novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede i sve poslove koji se zasnivaju na novčanim odnosima. • Finansije u užem smislu – obuhvataju samo jedan deo finansija koji izučava sistem prikupljanja i trošenja novčanih sredstava od strane države. Dakle, finansije u užem smislu obuhvataju samo javne finansije. • Zaključak: Savremene finansije obuhvataju ukupne novčane odnose u zemlji, odnosno sve poslovne aktivnosti koje se obavljaju putem novca.

12. 4. PREDMET IZUČAVANJA NAUKE O FINANSIJAMA • Finansije kao pojam znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede. Analogno tome, generalnogledano predmet izučavanja nauke o finansijama odnosio bi se na sledeće: 1) Novčana plaćanja 2) Kreditni odnosi 3) Politika prikupljanja i ulaganja novčanih sredstava 4) Emisija novca 5) Monetarno-kreditna i devizna politika 6) Društvene (fiskalne) ili javne finansije 7) Finansijska politika i planiranje novčanih tokova 8) Organizacija i aktivnosti bankarskog poslovanja 9) Finansijsko osiguranje • Prisustvo finansija u svim tokovima privrednih i društvenih aktivnosti, čini predmet izučavanja nauke o finansijama veoma složenim i sveobuhvatnim.

13. Složenost predmeta izučavanja nauke o finansijama nametnuo je potrebu podele finansija kao naučne discipline na nekoliko posebnih finansijskih segmenata. Analogno tome, finansije se dele na sledeće posebne oblasti : 1. Društvene (javne) finansije 2. Monetarno-kreditne finansije 3. Bankarske finansije 4. Poslovne finansije 5. Finansijsko osiguranje • Svi navedeni segmenti finansija međusobno su povezani brojnim instrumentima, institucijama i mehanizmima, koji osiguravaju cirkulaciju novca likvidnost reprodukcije, raspodelu i upotrebu dohotka i stabilno finansiranje reprodukcije. • Navedeni segmenti finansija integrisani su u jednu jedinstvenu naučnu disciplinu – nauku o finansijama.

14. Društvene (javne) finansije – predmet izučavanja ovog segmenta finansija čine finansijske aktivnosti države usmerene na finansiranje javnog sektora. • Monetarno-kreditne finansije – predmet izučavanja ovog segmenta finansija čine dve značajne oblasti : (a) monetarno-kreditni sistem, i (b) monetarno-kreditna poliitka. • Bankarske finansije – predmet izučavanja ovog segmenta finansija čine dve ključne oblasti : (a) centralno bankarstvo, i (b) poslovno bankarstvo. • Poslovne finansije – predmet izučavanja ovog segmenta finansija usmeren je na novčana sredstva u procesu reprodukcije privrednog subjekta. • Finansijsko osiguranje – predmet izučavanja ovog segmenta finansija usmeren je na istraživanje uloženih sredstava fizičkih i pravnih lica u cilju zajedničkog snošenja rizika i sprečavanja od mogućeg nastanka šteta. • Zaključak: Osnovnu sadržinu finansija čine sva primanja i izdavanja novca. Stoga, upravo na primanjima i izdavanjima novčanih sredstava baziraju se finansijski odnosi i finansijski tokovi koji sa finansijskim institucijama čine suštinu nauke o finansijama.

15. Danas u savremenoj finansijskoj teoriji još uvek ne postoji jedinstven odgovor na pitanje - šta treba da bude zadatak nauke o finansijama ? S tim u vezi, ovo ima delimičnog opravdanja u činjenici da je savremena nauka o finansijama dužna da izučava ne samo finansijske pojave i odnose, već je isto tako u obavezi da iznađe i ponudi odgovarajuće finansijske mere kao moćno oruđe u rukama opšte ekonomske politike zemlje. • Mreža ključnih pojmova: finansije, istorijska uslovljenost finasija, makrofinansije, mikrofinansije, finansije u širem smislu, finansije u užem smislu, osnovne funkcije finansija (alokativna, redistributivna, stabilizaciona, razvojna), funkcionalne finansije, nauka o finansijama, finansijska politika, finansijsko pravo, javne (fiskalne) finansije, monetarno-kreditne finansije, bankarske finansije, poslovne finansije, finansijsko osiguranje.