Osnovi ekonomije

1. Osnovi ekonomije F T H Prof.dr Ilija Rosić, Doc.dr Petar Veselinović, Nikola Makojević, asistent M

2. Privredni rast – pojam privrednog rasta • U ekonomskoj literaturi se veoma često upotrebljavaju izrazi privredni rast i privredni razvoj kako u smislu da se ova dva pojma vrlo često indentifikuju, tako i u smislu njihovog značajnog kategorijalnog razlikovanja • Uzimajući u obzir da se ipak radi o različitim sadržajima nameće se potreba njihovog preciznog pojmnovnog određenja

3. Privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije izraženo kroz ukupan društveni proizvod u odnosu na broj stanovnika • Privredni rast znači povećanje obima proizvodnje dobara i usluga u određenom periodu kao rezultat ulaganja u proizvodne kapacitete i njihovog kasnijeg korišćenja, kao i novog zapošljavanja i porasta produktivnosti rada • Privredni rast znači povećanje agregatne ponude, odnosno znači da dolazi do realnog rasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika

4. Ako se jačanje materijalne proizvodnje obeleži sa y=f(x) tada se može zaključiti da se ono može ostvariti na dva načina: • Povećanom upotrebom inputa i • Povećanjem efikasnosti inputa • Brojne ekonometrijske analize i međunarodne komparacije izvora privrednog rasta ukazuju na rastući značaj rezidualnog faktora kome se može pripisati više od polovine uticaja na privredni rast • Rezidualni faktor obuhvata ne samo tehnički progres, već i druge kvlitativne promene u procesu proizvodnje, upravljanja i naučno-istraživačkog rada

5. Osnovne teorije privrednog rasta • Svaka teorija ekonomskog rasta objašnjava kako pojedine države prekidaju začarani krug bede i siromaštva angažujući najvažnije faktore proizvodnje: ljudski potencijal, prirodni proizvodni potencijal, kapital i tehnologiju - preduzetništvo Začarni krug siromaštva Niska štednja i investicije Nizak nivo akumulacije kapitala Niski prosečni lični dohoci Niska produktivnost

6. Ekonomisti su zainteresovani da prekinu ovaj začarani krug, te su tako i nastale i: teorija uzleta, teorija stagnacije i teorija uravnoteženog rasta

7. Teorija uzleta polazi od tradicionalnog društva, prelaza u moderno društvo i starta – polazišta • Uzlet obezbeđuje: porast investicija sa 5% na 10% nacionalnog dohotka,razvoj jednog ili više sektora koji predodređuju visoku stopu rasta, postojanje političko-investicionog miljea koji uključuje savremenu tehnologiju • Sektori se grupišu u: sektore primarnog rasta, sektore dodatnog rasta i sektore izvedenog rasta

8. Teorija stagnacije naglašava značaj međunarodnog konteksta razvoja • Nerazvijena zemlja transferom akumulacije i tehnologije iz razvijenih zemalja može ostvariti brže stope ekonomskog rasta • Teorija uravnoteženog rasta naglašava da je privredni rast u svojoj osnovi uravnotežen proces u kome se privrede pojedinih zemalja stalno kreću unapred • Teorija kratkoročnog privrednog rasta izučava relacije između stope privrednog rasta i veličine upotrebljivih resursa, uključujući tu pored kapitala, radne snage i tehnološka dostignuća

9. Teorija dugoročnog privrednog rasta akcenat stavlja na dinamiku dugoročnog rasta kako u visokorazvijenim, tako i u nerazvijenim zemljama i u okviru nje razlikujemo: • Školu stagnacije • Školu dugoročnog rasta s promenom ciklusa i • Školu ekspanzije i kolapsa

10. Kategorijalno određenje privrednog razvoja • Privredni rast je uži pojam od pojma privrednog razvoja jer je rast u osnovi komponenta razvoja • Kindelberger u insistiranju razlikovanja privrednog rasta i razvoja ova dva pojma poredi sa rastom i razvojem čoveka, pri čemu je privredni rast analogan fizičkom rastu čoveka, dok je privredni razvoj analogan razvoju psiholoških i intelektualnih sposobnosti • Privredni razvoj obuhvata ne samo rast obima nacionalne proizvodnje već i sve neophodne privredno-sistemske promene

11. Objašnjavajući privredni razvoj Jurij Bajec smatra da akcenat mora biti na: • Razvoj je normativan proces • Razvoj je podizanje društvenog blagostanja i • Razvoj je stalan proces demokratizacije • Privredni razvoj može se definisati kao dinamični proces povećanja stepena zadovoljenja ljudskih potreba

12. Polazeći od činjenice da je privredni razvoj daleko kompleksniji pojam u odnosu na privredni rast, može se reći da se pod privrednim razvojem podrazumeva: • Porast materijalne proizvodnje i nacionalnog dohotka uz istovremene strukturne promene i promene u funkcionisanju date privrede na opštoj uzlaznoj razvojnoj liniji • To je jedinstvo kretanja i razvoja, odnosno najopštiji oblik kretanja i razvoja privrede • Svako kretanje privrede podrazumeva brojne promene koje su u istoj ravni i kvalitativne i kvantitativne • Izazvane promene se dešavaju pod dejstvom naučnog i tehničkog progresa

13. Tehnički progres i privredni razvoj • Pod teničkim progresom podrazumevamo: • Stalan proces usavršavanja sredstava za rad i predmeta rada i izvora energije, uvođenje novih proizvodnih metoda i novih načina organizacije i upravljanja proizvodnjom, u čijem se rezultatu postiže povećanje ukupne produktivnosti rada, • Stvaranje novih proizvoda ili novih vrsta već postojećih proizvoda i • Ovo menjanje tehnike se vrši investiranjem u već postojeće grane ili investiranjem u potpuno nove grane

14. U privredi razlikujemo ekstenzivan i intezivan tip privrednog razvoja • Jedan od kriterijuma za razlikovanje ekstenzivnog i intezivnog tipa privrednog razvoja jeste tehnička opremljenost – tako da ekstenzivan tip privrednog razvoja karakteriše isti odnos kapitala i radne snage, dok intenzivni privredni razvoj karakteriše rast kapirtala po zaposlenom • Drugi kriterijum za razlikovanje ekstezivnog i intezivnog tipa privrednog razvoja jeste kretanje DP i zaposlenosti – ekstenzivni tip razvoja je katakterističan po rastu DP paralelno sa rastom zaposlenosti, dok je intenzivan razvoj karakterističan po rastu DP iznad rasta zaposlenosti

15. Intezivan i ekstenzivan privredni razvoj se može posmatrati i kroz proizvodne funkcije

16. Cilična kretanja privrede - Privredni ciklusi u svremenoj makrekonomskoj literaturi • Prvi ozbiljan pokušaj ukazivanja na zajedničke karakteristike privrednih cilkusa dali su A.Berns i V.Mičel • Svaki privredni ciklus ima dve glavne faze i četiri podfaze: • Faza ekspanzije gde spadaju: faza rasta i faza prosperiteta • Faza kontrakcije koja obuhvata: faza pada i najniža tačka • Faza ekonomskog pada se naziva recesija. A ukoliko je ona suviše duboka ona se naziva depresija

17. Privredni cilus i trend Najviša tačka Recesija Linija trenda Faza uspona Najniža tačka

18. Osnovne karakteristike recesije su: • Prvo, kupovine se smanjuju, dok zalihe trajnih dobara se povećava, • Drugo, veoma je prisutno smanjenje tražnje za radnom zakonom, • Treće, smanjuje se tražnja za sirovinama i repromaterijalima i • Četvrto, smanjuju se profiti

19. Investicije i privredni ciklusi • J.M.Kejns je u ekonomsku teoriju uveo investicije kao glavne pokretače privrednih ciklusa • Od nivoa investicija zavisi da li će u ekonomiji vladati stanje: a) stanje masovne zaposlenosti ili b) stanje inflacije • Odnos između investicija i privrednih ciklusa Kejs objašnjava ‘’Kejnsovim multiplikatorom’’ • Saks i Loren kažu da i politički tokovi mogu biti uzroci pojave privrednih ciklusa

20. Teorijska shvatanja privrednih ciklusa posle 1970.godine • Nakon 1970.godine u ekonomskoj teoriji su se pojavila dva pristupa u objašnjavanju privrednih ciklusa i to: • Teorija nepotpune informacije, R.Lukasa i • Teorija ‘’stvaralačkog rušenja’’, J.Šumpetera