OSNOVI FINANSIJA

1. OSNOVI FINANSIJA Predmetni nastavnik : Dr MARKO IVANIŠ, docent Predavanje – Bankarski sistem

2. 1. BANKARSKI SISTEM • Nauka o bankarstvu čini deo ukupne ekonomske nauke, odnosno deo nauke o finansijama koji obuhvata izučavanje funkcija i uloge bankarskog sistema u jednoj nacionalnoj ekonomiji. • Nauka o bankarstvu (kao makroekonomska kategorija) izučava ukupnost ekonomskih, odnosno finansijskih i monetarnih mera kojima se funkcija banaka i bankarsko poslovanje ispoljava kao aktivnost čiji je osnovni zadatak snabdevanje procesa reprodukcije potrebnim novcem i kreditima. • Generalno gledano, nauka o bankarstvu u suštini svodi se na objašnjenje sadržaja i uloge bankarskih funkcija u okviru bankarskog sistema zemlje. • Bankarski sistem čini poseban deo (podsistem) ukupnog privrednog sistema koji omogućava celovito izučavanje svih društvenih odnosa u kojima nastaju i razvijaju se finansijski mehanizmi u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji. • U savremenim privredama, nemoguće je odvijanje procesa reprodukcije bez funkcionisanja bankarskog sistema, odnosno posredovanja banaka.

3. U svim finansijskim sistemima bankama pripada primarna uloga u okviru brojnih finansijskih institucija, a koje se najčešće kategorizuju kao : (a) Bankaraske finansijske institucije (b) Nebankarske finansijske institucije (štedionice, osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, faktoring kompanije i sl) (c) Ostale finansijske institucije (kreditne agencije, dilersko-brokerske kuće, akceptne i diskontne kuće, zalagaonice i sl). • U literaturi ne postoje jedinstveni kriterijumi za podelu banaka. Zbog toga, koristi se više kriterijuma koji se međusobno upotpunjuju (vrste poslova, veličina teritorije na kojoj banke obavljaju delatnost, oblik vlasništva itd). • Najstarije banke bile su univerzalnog karaktera jer su za svoje klijente obavljale sve vrste bankarskih poslova. Međutim, kasnije, sa privrednim razvojem (naročito industrije i trgovine), dolazi do određene specijalizacije u bankarstvu (komerciajlne banke, investicione banke, hipotekarne banke itd).

4. Sa aspekta bankarskog sistema zemlje, najveći značaj imaju sledeće bankarske aktivnosti : (a) kreiranje novca (što je funkcija Centralne banke, i (b) stvaranje depozitnog i žiralnog novca (što je funkcija poslovnih banaka). • U kontekstu navedenog, može se reći da osnovnu sadržinu bankarskog sistema svake zemlje čini sistem Centralne banke sa poslovnim banakama. • Centralna (emisiona) banka kreira primarni novac. Pri tome, ekonomska suština primarnog novca ogleda se u snabdevanju društvene reprodukcije potrebnom količinom novca u cilju stvaranja neophodne likvidnosti privrede. • Poslovne banke čine okosnicu bankarskog sistema, jer su preko novca i kredita direktno vezane za sistem finansiranja društvene reprodukcije. Sposobnost banaka da umnožavaju količinu novca u opticaju jeste tzv. kreditna i monetarna multiplikacija. • Banke predstavljaju deo finansijskog mehanizma privrede, s tim što ćemo u nastavku izlaganja, metodološki gledano najpre razmotriti problematiku centralnog bankarstva, a zatim poslovnog bankarstva.

5. 2. CENTRALNO BANKARSTVO • Glavna monetarna institucija i osnovni nosilac bankarskog sistema svake zemlje jeste centralna banka. Za centralnu banku, obično se kaže da je to “banka banaka”, budući da po svom položaju u bankarskom sistemu zemlje ona ima privilegovan status. • Poređenjem centralnih banaka u različitim zemljama, mogu se uočiti (osim razlika) i određene zajedničke karakteristike vezano za način njihovog funkcionisanja. U tom kontekstu, aktivnosti skoro svih centralnih banaka u svetu mogu se grupisati u nekoliko osnovnih segmenata, to su : (a) Emisiona aktivnost, što podrazumeva monopol na štampanje novca; (b) Regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike; (c) Uloga bankara države, odnosno Vlade; (d) Nadzorna uloga, u smislu kontrole bankarskog sistema; (e) Uloga “garanta” likvidnosti bankarskog sistema zemlje; (f) Upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje; (g) Upravljanje deviznim kursom nacionalne valute.

6. Respektujući značaj koji centralne banke imaju na ukupan privredni razvoj zemlje, teško je dati odgovor na pitanje koja je od njenih ovde pomenutih aktivnosti najvažnija, jer sve njene aktivnosti predstavljaju važan segment funkcionisanja ukupnog privrednog sistema, pri čemu, među njima postoji visok stepen interakcije i međusobne uslovljenosti. • Svaka država vrši zakonsko definisanje pozicija, funkcija i odgovornosti centralne banke kao nosioca monetarne vlasti u zemlji. Pri tome, osnovna svrha državne regulative jeste da se uspostavi takav način organizacije centralne banke koji će omogućiti da centralna banka što uspešnije obavlja njene osnovne zadatke. • Kako treba da bude organizovana centralna banka zavisi od mnogo faktora, a pre svega, od razvijenosti i strukture ekonomskog sistema, kao i od političkih faktora u državi. Međutim, organizacija centralnih banaka u svetu se danas ipak svodi na tri osnovna modela, to su : (a) Jedinstvena centralna banka, (b) Složeni sistem centralne banke, i (c) Supernacionalna centralna banka.

7. (a) Koncept jedinstvene centralne banke – podrazumeva da su funkcije vrhovne monetarne vlasti koncentrisane u jednom pravnom subjektu, pri čemu, osnovno pravilo organizovanja centralne banke po ovom modelu glasi : “jedna država – jedna centralna banka”. Ovaj model organizacije centralne banke najviše je zastupljen u svetu. • (b) Koncept složenog sistema centralne banke – podrazumeva organizaciju sistema centralnih banaka, što znači da u jednoj zemlji postoji više banaka koje zajedno obavljaju funkcije centralne banke. U tom sistemu, jedna od banaka ima ulogu glavnog koordinatora i njen zadatak je da upravlja delovima ove složene organizacije. Najpoznatiji savremeni primer ovakvog organizovanja centralne banke jeste Sistem federalnih rezervi SAD (FED). • (c) Koncept supernacionalne centralne banke – karakterističan je za monetarne unije grupe zemalja. U ovakvom modelu, države se odriču svojih monetarnih suvereniteta, promovišu jedinstvenu valutu, usklađuju monetarno-kreditnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne rezerve i osnivaju zajedničku centralnu banku. Primer evropske unije i valute EUR-a.

8. Centralne banke uvek su imale naglašenu ulogu u privrednom sistemu. Pri tome, naglašena uloga centralnih banaka posebno dolazi do izražaja sa jačanjem uticaja države na usmeravanje privrednih tokova i procesa. Zbog toga, centralne banke u razvijenim tržišnim privredama imaju niz funkcija, među kojima su dve najznačajnije : (a) Vođenje monetarne politike zemlje, i (b) Osiguranje normalnog funkcionisanja bankarskog i finansijskog sistema. • U kontekstu navedenog, a imajući u vidu hijerarhiju ciljeva monetarne politike (stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost i uravnotežen platni bilans) treba istaći da se apsolutni primat daje stabilnosti cena. Radi zadovoljenja takvih makroekonomskih ciljeva centralna banka preuzima na sebe, pre svega, sledeće zadatke : (1) Obezbeđenje potrebne količine novca, (2) Održavanje likvidnosti plaćanja u zemlji, (3) Održavanje likvidnosti u plaćanjima sa inostranstvom, (4) Snabdevanje tržišta gotovim novcem, (5) Državni blagajnik i kreditor države, (6) Unutrašnji platni promet. • U izvršavanju svojih osnovnih zadataka, centralna banka se služi većim brojem instrumenata i mera tzv. “monetarnog regulisanja”.

9. Imajući u vidu ono što smo ovde naveli o centralnom bankarstvu, na kraju je moguće diferencirati i osnovne karakteristike centralne banke koje je čine specifičnom finansijskom institucijom, u odnosu na poslovne banke. Te karakteristike koje centralnu banku odvajaju od ostalih banaka u najkraćim crtama ogledaju se usledećem : (1) Javno-pravni karakter centralnih banaka; (2) Monopolsko pravo izdavanja novčanica; (3) Jedinstvena centralna banka za zemlju; (4) Samostalnost (uslovna) centralne banke; (5) Neprofitna finansijska organizacija; (6) Koncentracija deviznih rezervi; (7) Uloga državnog blagajnika i kreditora; (8) Nemogućnost stanja nelikvidnosti.

10. 3. POSLOVNO BANKARSTVO • Mada je literatura o bankama veoma bogata, činjenica je da definisanje banke nije jednostavno. Analogno tome, ne postoji jedinstvena i opšte prihvaćena definicija banke. • Imajući u vidu celokupnu delatnost banaka, lako se zapaža da se kroz sve njene funkcije i poslove provlači sledeća karakteristika : (a) uzimanje i davanje kredita, i (b) posredovanje u novčanim plaćanjima u privredi. • Polazeći od prethodnog, moguće je dati definiciju banke koja se smatra skoro najobuhvatnijom : Banka je ustanova ili preduzeće čija je osnovna delatnost uzimanje i davanje kredita i posredovanje u novčanim plaćanjima. • Ovo je klasična definicija banke koja postaje preuska, kada se imaju u vidu ukupni poslovi savremenih banaka i njihovo mesto u savremenoj privredi, budući da banke u savremenim uslovima obavljaju niz različitih usluga i poslova kojima se ranije nisu bavile (osiguravajući poslovi, brokerski poslovi, poslovi konsaltinga, poslovi sa nekretninama, špekulativni poslovi).

11. Usluge koje pruža savremenaposlovna banka Kreditni poslovi Poslovi platnog prometa Poslovi osiguranja Štedno-depozitni poslovi SAVREMENA POSLOVNA BANKA Brokerski poslovi Investicioni poslovi Poslovi investicionog bankarstva Poslovi sa nekretninama Poslovi trgovačkog bankarstva Upravljanje gotovinom

12. Budući da je osnovna posrednička funkcija banaka de facto pribavljanje i usmeravanje novčanih sredstava sa svrhom uzimanja i davanja kredita, proizlazi da se osnovni bankarski poslovi svode u stvari na sledeće : (a) Prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava (b) Kreiranje novca i odobravanje kredita (c) Obavljanje platnog prometa • (a) Prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava – čini osnovni bankarski posao jer na taj način banka dolazi do potrebnih sredstava koja čine osnov za kreiranje novca i odobravanje kredita. U bankarskoj terminologiji ovi poslovi se označavaju kao pasivni bankarski poslovi. • (b) Kreiranje novca i odobravanje kredita – čini specifičnost bankarskog mehanizma kojim banka na osnovu finansijskog potencijala kojim raspolaže umnožava svoj kreditni volumen kreditno-monetarnom multiplikacijom. • (c) Obavljanje platnog prometa – podrazumeva vršenje poslova platnog prometa u zemlji i inostranstvu. Ovi poslovi imaju uticaja na kreditni potencijala banaka i na njihovo poslovanje.

13. Osnovni smisao postojanja banke jeste da vrši prikupljanje (mobilizaciju i koncentraciju) sredstava od onih kojima ona trenutno nisu potrebna i da ta sredstva plasira onima kojima su ona preko potrebna. • Osnovni motiv poslovanja banaka jeste profit. Pri tome, profit banke se javlja kao razlika u naplaćenoj (aktivnoj) i plaćenoj (pasivnoj) kamatnoj stopi. Uobičajeni naziv za bankarski profit je “marža kamata”. • U različitim oblicima bankarskog organizovanja upotreba termina “poslovna banka” najčešće se povezuje sa bankom uopšte, jer se pod tim pojmom podrazumeva, pre svega, poslovna aktivnost banaka. Analogno tome, u bankarskoj praksi se pod nazivom “poslovna banka” podrazumevaju banke opšteg (poslovnog) tipa. • Savremeno poslovno bankarstvo, značajno je povećalo lepezu bankarskih proizvoda i usluga koje stoje na raspolaganju klijentima banaka, pre svega, u cilju osiguranja profitabilnog osiguranja kroz dopunske poslove, kao i usled sve veće konkurencije nebankarskih finansijskih institucija.

14. a) Bankarski izvori sredstava • Mobilizacija i koncentracija novčanih sredstava čine dva osnovna bankarska posla kojima banka prikuplja i koncentriše novčana sredstva koja se nalaze u prometu. Zbog toga, politika prikupljanja sredstava predstavlja najznačajniju aktivnost u poslovnoj politici banaka. • Za banku kao finansijsku instituciju, karakteristično je da se susreće sa problemom kako udovoljiti vanredno narasloj tražnji za novčanim sredstvima, odnosno kako povećati sopstvenu ponudu novčanih sredstava, i to kako sa kvantitativnog i kvalitatitvnog aspekta. • Banka prikuplja finansijskia sredstva radi plasmana. Analogno tome, obim i karakter prikupljenih finansijskih sredstava određuje obim i karakter bankarskih plasmana. S tim u vezi, strukturu izvora sredstava čini sledeće : (1) Novčani depoziti (kratkoročni, srednjoročni i dugoročni) (2) Štedni ulozi i druga sredstva građana (3) Emisija hartija od vrednosti (HoV) (4) Međubankarski krediti u zemlji i inostranstvu (5) Krediti dobijeni od Centralne banke.

15. (1) Novčani depoziti – predstavljaju za banku posebno značajan izvor sredstava. Zbog toga, prisutna je dnevna aktivnost poslovnih banaka na prikupljanju novih deponenata. Pri tome, posebno su značajni oni deponenti koji imaju visoko stanje sredstava na žiro-računima, budući da oni obično ne preferiraju korišćenje značajnijih kreditnih sredstva. Interes poslovne banke je da dnevnu likvidnost plaćanja usmerava između svojih deponenata, jer se tako zadržavaju ukupni depoziti, a promene nastaju samo kod deponenata. • Bankarski novčani depoziti se dele obično prema ročnosti, i to na sledeće : (a) kratkoročne, (b) srednjoročne, i (c) dugoročne. Takođe, moguća je dalja podela navedenih depozita po različitim kriterijumima, ali za potrebe našeg izlaganja ne postoji potreba za daljim posebnim njihovim raščlanjavanjem. • (2) Štedni ulozi i druga sredstva građana – predstavljaju jedan od najznačajnijih izvora formiranja kreditnog potencijala poslovnih banaka. Sredstva stanovništva kod poslovnih banaka mogu biti u dinarima ili devizama, dok sa aspekta ročnosti ona mogu biti po viđenju ili oročena na određeno vreme. Takođe, ova sredstva mogu biti sa posebnom ili bez posebne namene. Generalno, ova sredstva obuhvataju sledeće kategorije :

16. (a) Dinarski ulozi na štednju (b) Devizni ulozi na štednju (c) Dinarski depoziti (d) Devizni depoziti (e) Oročeni depoziti i sredstva za stambeno-komunalnu izgradnju (f) Žiro-računi građana (g) Tekući računi građana • (3) Emisija hartija od vrednosti (HoV) – predstavlja veoma značajan izvor bankarskih sredstava, budući da se slobodna novčana sredstva mogu prikupiti i emisijom hartija od vrednosti (HoV). Za poslovne banke je karakteristično da mogu emitovati sve vrste HoV, što im omogućava da na ovaj način prikupljaju slobodna novčana sredstva od tzv. sitnih štediša. U procesu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja HoV, postiže se sledeće : jednostavnost, veći stepen unovčavanja, veća prenosivost, naknada u vidu kamate itd. HoV mogu se emitovati : (a) u svoje ima i za svoj račun, (b) u svoje ime i za tuđi račun, i (c) u tuđe ime i za tuđi račun.

17. (4) Međubankarski krediti – predstavljaju međubankarske finansijske odnose koji se ogledaju u međusobnim kreditnim odnosima. Ovim kreditnim odnosima namenski se pribavljaju kratkoročna i dugoročna sredstva. • Međubankarski kreditni odnosi obavljaju se posredstvom tržišta novca koje ima elemente klasičnog finansijskog tržišta. Na finansijskom tržištu poslovne banke se rukovode sledećim osnovnim načelima : (a) Likvidnost – što znači da daju kredite i računaju da će uzimati kredite (b) Racionalnost korišćenja sredstava – što znači da se za pozajmljena sredstva naplaćuju kamata. (c) Poslovnost – što znači istupanje u svoje ime i za račun svojih klijenata. • (5) Krediti dobijeni od Centralne banke – predstavljaju dopunske izvore sredstava, što nije pravilo bankarskog ponašanja visokorazvijenih zemalja. Međutim, takva ponašanja poslovnih banaka obično su izazvana centralizacijom depozita poslovnih banaka u bilansu Centralne banke kao što su : obavezne rezerve, blagajnički zapisi i druga izdvojena sredstva poslovnih banaka.

18. b) Finansijski i kreditni potencijal • “Finansijski potencijal” i “kreditni potencijal” banke su najznačajniji i ujedno najširi bankarski agregati (kategorije). Analogno tome, radi lakšeg razumevanja finansijskog i kreditnog potencijala banke, neophodno je odmah na početku objasniti glavne pozicije aktive (plasmana) i pasive (izvora sredstava) bilansa banaka. • Bilans banke mora biti u ravnoteži, što znači da pozicije aktive (kreditni plasmani, obavezne rezerve i rezerve likvidnosti) treba da budu jednake pozicijama pasive. • U bilansima banaka, plasmani su limitirani ukupnim bankarskim izvorima sredstava. To ujedno znači, ako banka teži da poveća svoje plasmane, ona pre toga, mora povećati i svoje izvore sredstava. Dakle, plasmani i izvori sredstava moraju biti u stanju ravnoteže, s tim što se slobodna i naplativa sredstva banke nalaze na žiro-računu banke. • U kontekstu navedenog, proizlazi generalni zaključak da su banke u mogućnosti da plasiraju onoliko sredstava koliko su uspele da formiraju sredstava u svom finansijskom potencijalu (ne računajući sredstva obavezne rezerve na izdvojenom računu kod Centralne banke).

19. (1) Finansijski potencijal banaka – može se definisati kao ukupnost izvora sredstava koje banka transformiše u različite vrste finansijskih plasmana. Drugim rečima, finansijski potencijal banke predstavlja zbir svih izvora bankarskih sredstava u pasivi bilansa banke. • Shodno navedenoj definiciji, finansijski potencijal i finansijski plasmani predstavljaju dve strane bankarskog bilansa. Pri tome, finansijski potencijal se može poistovetiti sa ukupnom pasivom, dok se finansijski plasmani mogu poistovetiti sa ukupnom aktivom (kreditnim i nekreditnim plasmanima). • Mada se radi o različitim bankarskim kategorijama, kvantitativno gledano postoji jednakost finansijskog potencijala i finansijskih plasmana : FP = FPL P = FP = DP + KR + OSR ∑P = ∑A A = FPL = K + HoV + R FP – Finansijski potencija ∑P – Ukupna pasiva OSR – Ostale obaveze FPL – Finansijski plasmani DP – Depozitni potencijal HoV – Hartije od vrednosti ∑A - Ukupna aktiva KR – Kreditne obaveze R – Rezerve K – Kreditni plasmani P + KO + OSR = K + HoV + R

20. Bankarski agregati “finansijski potencijal” i “finansijski plasmani”, mogu se posmatrati statički i dinamički. • Statički posmatrano, ukupni plasmani moraju biti pokriveni izvorima sredstava, što znači da banka može povećavati plasmane jedino ako prethodno ostvari povećanje svojih izvora sredstava. • Dinamički posmatrano, postoji značajan povratni efekat između plasmana i bankarskih izvora sredstava, što znači da banke u određenim situacijama mogu vršiti i veće plasmane nego što im to trenutno omogućavaju postojeći izvori sredstava. • U kontekstu navedenog, proizlazi da se preko plasmana može izazvati porast bankarskih izvora, što je u skladu sa specifičnošću bankarskog poslovanja. Zbog toga, sa aspekta uspešnosti poslovanja banaka, značajniji je “dinamički odnos” između osnovnih bankarskih agregata.

21. (2) Kreditni potencijal banaka – može se definisati kao veličina raspoloživih sredstava banke koje ona može plasirati u vidu kredita ili drugih plasmana, a da pri tome ne ugrozi sopstvenu likvidnost i solventnost, uz održavanje propisane stope obaveznih rezervi banke. • “Kreditni potencijal” i “kreditni plasmani” predstavljaju uže bankarske agregate u odnosu na “finansijski potencijal” i “finansijske plasmane” banke. • Kreditni potencijal banaka, kao dinamička kategorija, dobija se kao razlika između promena oblika ukupnog finansijskog potencijala i iznosa programiranih (standardnih) rezervi banke, odnosno : ∆KP = ∆FP - ∆PR ∆FP = ∆DP + ∆KP + ∆OSR ∆PR = ∆OR + ∆RL _____________________________________________________________________ ∆KP = (∆DP + ∆KR + ∆OSR) – (∆OR + ∆RL) KP – Kreditni potencijal FP – Finansijski potencijal OR – Obavezne rezerve DP – Depozitni potencijal PR – Programirane rezerve OSR – Ostale obaveze RL – Rezerve likvidnosti KR – Kreditne obaveze

22. Na osnovu prikazanih matematičkih relacija proizlazi da povećanje bankarskih izvora utiče na rast kreditnog potencijala, dok porast programiranih (standardnih) rezervi umanjuje njegov rast. Suprotno od toga, smanjenje bankarskih izvora utiče na smanjenje kreditnog potencijala, dok smanjenje programiranih (standardnih) rezervi povećava kreditni potencijal. Dakle, sledi da značajniji rast bankarskih izvora, uz istovremeno smanjenje rezervi, ispoljava se kroz ekspanziju kreditnog potencijala banke. • Kao što se vidi, kreditni potencijal banke uži je pojam od finansijskog potencijala. Drugim rečima, banka ne plasira sva sredstva sa kojima raspolaže već ih umanjuje za iznos tzv. programiranih rezervi. Analogno tome, kreditni potencijal banke dobija se kada se od finansijskog potencijala oduzmu rezerve (obavezna rezerva i rezerva likvidnosti). • Prema užem konceptu – u programirane rezerve spadaju samo obavezne rezerve poslovnih banaka. Shodno tome, sledi da je : KP = FP – OR. • Prema širem konceptu – u programirane rezerve ulaze obevazne rezerve koje se formiraju na bazi odluke CB plus primarne rezerve likvidnosti koje se formiraju odlukom poslovne banke, odnosno : KP = FP – PR.

23. Sledstveno navednom, proizlazi da je visina rezervi banaka kvantitativno i strukturalno uslovljena dvostrukim faktorima, i to : (a) Egzogenim faktorima - odlukama Centralne banke o visini obaveznih rezervi, što čini fiksni parametar u poslovnoj politici banaka; (b) Endogenim faktorima - autonomnim procenama same banke vezano za potrebne rezerve likvidnosti, što čini vatrijabilni parametar u politiici banke. • Navedene dve veličine (parametri) čine sastavne delove tzv. programiranih (standardnih) rezervi banke, odnosno : PR = OR + RL . PR – programirane rezerve ; OR – obavezne rezerve ; RL – rezerve likvidnosti • U praksi se može pojaviti trojak odnos između programiranih (standardnih) rezervi (PR) i stvarnih rezervi (SR), odnosno : (a) PR = SR (programirane rezerve su jednake stvarnim rezervama) (b) PR > SR (programirane rezerve su veće od stvarnih rezervi) (c) PR < SR (programirane rezerve su manje od stvarnih rezervi)

24. (a) U prvom slučaju, (kada su PR = SR) – onda se banka nalazi u bilansnoj ravnoteži, što znači da su kreditni plasmani (K) jednaki kreditnom potencijalu (KP), odnosno : K = KP. • (b) U drugom slučaju, (kada su PR > SR) – onda se banka nalazi u super likvidnom stanju, što znači da su kreditni plasmani (K) niži od kreditnih potencijala (KP), odnosno : K < KP. • (c) U trećem slučaju, (kada su PR < SR) – onda se banka nalazi u stanju nelikvidnosti, što znači da su kreditni plasmani (K) veći od kreditnih potencijala (KP), odnosno : K > KP. • Na formiranje kreditnog potencijala poslovne banke neposredno utiču promene dva ključna agregatna finansijska parametra, to su : (a) Promena pasive bilansa banke, odnosno njenog ukupnog finansijskogpotencijala, i (b) Promena izdvojenih sredstava obavezne rezerve.

25. U kontekstu navedenog, kao najvažniji faktori koji determinišu formiranje kreditnog potencijala bankemogu se izdvojiti sledeći faktori : (1) Promene kredita centralne banke poslovnim bankama (2) Promene stope obavezne rezerve (3) Prelivanje depozita po osnovu deviznih transakcija (4) Prelivanje sredstava između banaka i centralne banke (5) Prelivanje između depozita i gotovog novca

26. Mreža ključnih pojmova :Bankarski sistem, bankarske finansijske institucije, nebankarske finansijske institucije, centralno bankarstvo (centralna banka), funkcije centralne banke, organizacija centralne banke, specifičnosti centralne banke, poslovno bankarstvo (poslovna banka), osnovni bankarski poslovi (prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava, kreiranje novca i odobravanje kredita, obavljanje platnog prometa), bankarski izvori sredstava, finansijski potencijal, kreditni poterncijal, programirane rezerve, obavezne rezerve, primarne rezerve.